LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Grčka: Utaja poreza veća od državnog duga
Brojevi govore sami za sebe: ove godine poreski obveznici utajiće državi 30 milijardi evra – to je više novca nego što je grčka vlada planirala da uštedi u proteklih dvanaest meseci i spase zemlju bankrotstva.
Zbog nedovoljnih poreskih prihoda i loše statistike budžetski deficit nekoliko puta je pomeran naviše. Ministru finansija Jorgosu Papakonstantiu-u sada preostaje jedino da objavi rat utajivačima poreza.
Borba protiv utaje poreza pre svega je pitanje političke volje, kaže Janis Sturnaras, profesor ekonomije na atinskom univerzitetu. „Proverom poreskih prijava i podataka u bankama poreznici bi već danas mogli da nađu utajivače poreza, samo kada bi hteli. Osim toga, 70 odsto onih koji su u slobodnim profesijama ne plaća porez, mada je teško poverovati da toliki broj lekara, advokata ili finansijskih savetnika ne zarađuje više od 12 hiljada evra godišnje“, kaže Sturnaras.
Recesija i rast poreza guše privrednu aktivnost
Kada bi svaki građanin savesno plaćao porez u grčkom budžetu bio bi višak novca, bar na papiru. Zato i MMF od Grčke zahteva da onemogući utaju poreza. Međutim, iako od početka krize stalno rastu porezi na promet i dodatnu vrednost, prihodi su sve manji, jer recesija i rast poreza guše privrednu aktivnost.
Berzanski stručnjak Babis Angeletopulos, smatra da je rešenje ne u većim porezima, nego u privatizaciji. „Samo tako Grčka vlada može da uveri finansijska tržišta da će ispuniti obaveze prema partnerima u evrozoni. Osim toga, u vremenima krize zemlja ne može da izdrži tako veliki državni aparat“, ukazuje Angeletopulos.
Rešenje nije u reprogramiranju dugova
Finansijski stručnjaci Evropske unije, Evropske centralne banke i MMF-a od danas će ponovo baviti grčkim programom štednje, pre nego što odobre sledeću ratu finansijske pomoći u visini od 12 milijardi evra.
Inače, profesor Sturnaras smatra da rešenje nije u reprogramiranju dugova, jer grčke banke više nemaju kapitala, a socijalni fondovi imali bi gubitke od više milijardi evra. Prema njegovom mišljenju, bolje bi bilo da Grčka dosledno sprovodi program reformi i ubrza privatizaciju. Na taj način ne samo da bi u državnu kasu stiglo više novca, nego bi to bio i podsticaj privrednom rastu.
Autori: Janis Papdimitrou / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
Deutsche Welle
Brojevi govore sami za sebe: ove godine poreski obveznici utajiće državi 30 milijardi evra – to je više novca nego što je grčka vlada planirala da uštedi u proteklih dvanaest meseci i spase zemlju bankrotstva.
Zbog nedovoljnih poreskih prihoda i loše statistike budžetski deficit nekoliko puta je pomeran naviše. Ministru finansija Jorgosu Papakonstantiu-u sada preostaje jedino da objavi rat utajivačima poreza.
Borba protiv utaje poreza pre svega je pitanje političke volje, kaže Janis Sturnaras, profesor ekonomije na atinskom univerzitetu. „Proverom poreskih prijava i podataka u bankama poreznici bi već danas mogli da nađu utajivače poreza, samo kada bi hteli. Osim toga, 70 odsto onih koji su u slobodnim profesijama ne plaća porez, mada je teško poverovati da toliki broj lekara, advokata ili finansijskih savetnika ne zarađuje više od 12 hiljada evra godišnje“, kaže Sturnaras.
Recesija i rast poreza guše privrednu aktivnost
Kada bi svaki građanin savesno plaćao porez u grčkom budžetu bio bi višak novca, bar na papiru. Zato i MMF od Grčke zahteva da onemogući utaju poreza. Međutim, iako od početka krize stalno rastu porezi na promet i dodatnu vrednost, prihodi su sve manji, jer recesija i rast poreza guše privrednu aktivnost.
Berzanski stručnjak Babis Angeletopulos, smatra da je rešenje ne u većim porezima, nego u privatizaciji. „Samo tako Grčka vlada može da uveri finansijska tržišta da će ispuniti obaveze prema partnerima u evrozoni. Osim toga, u vremenima krize zemlja ne može da izdrži tako veliki državni aparat“, ukazuje Angeletopulos.
Rešenje nije u reprogramiranju dugova
Finansijski stručnjaci Evropske unije, Evropske centralne banke i MMF-a od danas će ponovo baviti grčkim programom štednje, pre nego što odobre sledeću ratu finansijske pomoći u visini od 12 milijardi evra.
Inače, profesor Sturnaras smatra da rešenje nije u reprogramiranju dugova, jer grčke banke više nemaju kapitala, a socijalni fondovi imali bi gubitke od više milijardi evra. Prema njegovom mišljenju, bolje bi bilo da Grčka dosledno sprovodi program reformi i ubrza privatizaciju. Na taj način ne samo da bi u državnu kasu stiglo više novca, nego bi to bio i podsticaj privrednom rastu.
Autori: Janis Papdimitrou / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
Deutsche Welle