LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Grčka: Mi ne mrdamo iz evrozone
Izvor: B92, Beta, Tanjug
Berlin -- Grčka je odbacila ideju napuštanja evrozone, ne poklanjajući istovremeno previše pažnje kritikama svog najvećeg kreditora – Nemačke.
Grci ne pridaju pažnju ni novim nepovoljnim ekonomskim podacima koji ukazuju na to da se ta zemlja bori da izdrži pod teretom mera štednje nametnutih od strane Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda.
U Berlinu i drugim evropskim prestonicama raste ljutnja na Grčku zbog toga što nije ispunila fiskalne ciljeve koji su bili uslov za dobijanje finansijske pomoći, a neki značajniji nemački političari su čak počeli otvoreno da govore o mogućnosti da Grčka napusti evrozonu.
Zvanična Atina je, međutim, odbacila svaku mogućnost da će odustati od zajedničke evropske valute i obećala da će preduzeti sve kako bi ispunila uslove 109 milijardi evra vrednog paketa pomoći kojeg su lideri evrozone dogovorili u julu. To je već drugi paket pomoći koji je Grčkoj odobren za samo godinu dana.
"Nema opasnosti od toga da Grčka napusti evrozonu. Brzo napredujemo sa reformama", izjavio je portparol grčke vlade Ilijas Mosialos.
Grčka zasad ne uspeva da ispuni fiskalne ciljeve i reforme koje su propisane kao uslov za dobijanje prvog paketa pomoći iz maja 2010, vrednog 110 milijardi evra, uprkos smanjenju potrošnje i povećanju poreza.
Pod pretnjom svojih partnera iz EU da neće isplatiti sledeću tranšu pomoći od osam milijardi evra, vlada u Atini je obećala da će ubrzati primenu davno obećane budžetske štednje i prodaju državne imovine.
Danas objavljeni podaci o negativnom privrednom rastu od minus 7,3 odsto u drugom tromesečju, međutim, ukazuju da mere štednje loše utiču na privredu i da je sve manje verovatno da će biti ispunjen cilj smanjenja budžetskog deficita u 2011. godini na 7,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, sa 10,5 odsto iz prošle godine.
Šojble: Grčka možda i van evrozone
Grčka mora da osigura ispunjavanje svih uslova koji su neophodni za članstvo u zoni evra, kaže nemački ministar finansija Volfgang Šojble koji je tom izjavom postao jedan od najviših zvaničnika vlade Nemačke koji je stavio pod znak pitanja članstvo Grčke u tom monetarnom bloku.
On je dodao da je Nemačka spremna da pomogne Grčkoj, ali i da bi dalje isplate finansijske pomoći toj zemlji mogle da ne budu odobrene ukoliko ta zemlja ne zadovolji zahteve."
Razumem da postoji otpor grčkog stanovništva merama stroge štednje. Na Grčkoj je, međutim, da ispuni sve uslove koji su neophodni za članstvo u tom monetarnom bloku", rekao je Šojble i dodao da Nemačka "ne može učiniti nikakve ustupke".
Grčko usporavanje ispunjavanja uslova ugrozilo je isplatu nove tranše međunarodne pomoći Atini i razljutilo pojedine nemačke zakonodavce, uključujući neke iz konzervativne partije nemačke kancelarke Angele Merkel, koji su zatražili isključenje Grčke iz 17-očlane zone evra.
Predsednik partije CSU, jedne od tri koje čine koalicionu vladu desnog centra, je izjavio da ne može isključiti mogućnost da Grčka napusti zonu evra.
Izvori u evrozoni kažu da će Grčka morati da u budžetu za 2012. nadoknadi kašnjenje u ostvarivanju ciljeva za budžetski deficit u ovoj godini i u drugim oblastima reformi, dogovorenih sa međunarodnim kreditorima, kako bi dobila sledeću tranšu pomoći.
Cena kraha zone evra bila bi previsoka
Svetski poznati ekonomski stručnjaci sve češće preporučuju evropskim zemaljama zapalim u finansijske probleme da se vrate nacionalnim valutama, što je podstaklo analitičare švajcarske banke UBS da proračunaju koliko bi odustajanje od zajedničke valute koštalo članice evrozone.
Nakon što su istaknuti eksperti, kao što su nekada vodeći ekonomista Evropske centralne banke (ECB) Otmar Išin, kao i direktor nemačkog instituta Ifo Hans Verner Zin, pozvali problematične zemlje da napuste zonu evra, UBS je u specijalnom istraživanju ukazao na moguće ekonomske i političke posledice.
Stručnjaci UBS su upozorili da bi Evropu u tom slučaju zadesio kolaps bankarskog sistema, krah međunarodne trgovine i masovni nemiri stanovništva. Oni su proračunali da bi odustajanje od zajedničke valute koštalo građane problematičnih zemalja od 9.500 do 11.500 evra po stanovniku u prvoj godini.
Narednih godina kolaps bankarskog sistema, medjunarodne trgovine, suverenog bankrota i bankrotstva kompanija građane bi koštali od 3.000 do 4.000 evra po stanovniku.
Analitičari švajcarske banke su ispitali i scenario po kome bi se ekonomski najjača ekonomija Evrope, Nemačka odrekla evra. Dok je za ekonomiste ovakva varijanta nemoguća, za obične građane je čak poželjna.
Brojne ankete pokazuju da je više od 70 odsto Nemaca izgubilo poverenje u evro, a oko 40 procenata bi želelo da u svojim novčanicima vide stare dobre marke.
Povratak na marku, proračunala je UBS, svaki Nemac bi platio 6.000-8.000 evra u prvoj godini, što je ekvivalentno 20-25 odsto bruto domaćeg proizvoda, i 3.500-4.500 evra u narednim godinama.
Nemačku privredu bi sačekala rekapitalizacija bankarskog sistema, korporativni bankroti, kao i posledice kolapsa međunarodne trgovine.
"Nemačkoj je korisnije da kreditira problematične zemlje, jednokratna pomoć Grčkoj, Portugaliji i Irskoj svakog Nemca će koštati 1.000 evra", izjavio je analitičar UBS banke Stefan Deo.
Šojble je takođe pozvao Italiju da radi na konsolidaciji svog budžetskog deficita. "Italija zna da mora da koriguje svoj budžetski deficit, svoju visoku zaduženost i sada je, posle izvesnog oklevanja, odlučila da preduzme velika kresanja izdataka kako bi smanjila deficit. Moramo da se nadamo da će na tom kursu i ostati", ukazao je Šojble.
Napuštanje broda koji tone - zone evra je krajnje nepoželjno, makar da to učini i samo jedna zemlja, i zato što će u tom slučaju spekulacije o mogućem povlačenju drugih slabih zemalja ozbiljno ugroziti njihove ekonomije. U slučaju kraha zone evra Evropa može da očekuje raskol i trvenja, pa investitori ne bi trebalo da računaju na sličan scenario, jer pobednika u tom slučaju neće biti.
Izvor: B92, Beta, Tanjug
Berlin -- Grčka je odbacila ideju napuštanja evrozone, ne poklanjajući istovremeno previše pažnje kritikama svog najvećeg kreditora – Nemačke.
U Berlinu i drugim evropskim prestonicama raste ljutnja na Grčku zbog toga što nije ispunila fiskalne ciljeve koji su bili uslov za dobijanje finansijske pomoći, a neki značajniji nemački političari su čak počeli otvoreno da govore o mogućnosti da Grčka napusti evrozonu.
Zvanična Atina je, međutim, odbacila svaku mogućnost da će odustati od zajedničke evropske valute i obećala da će preduzeti sve kako bi ispunila uslove 109 milijardi evra vrednog paketa pomoći kojeg su lideri evrozone dogovorili u julu. To je već drugi paket pomoći koji je Grčkoj odobren za samo godinu dana.
"Nema opasnosti od toga da Grčka napusti evrozonu. Brzo napredujemo sa reformama", izjavio je portparol grčke vlade Ilijas Mosialos.
Grčka zasad ne uspeva da ispuni fiskalne ciljeve i reforme koje su propisane kao uslov za dobijanje prvog paketa pomoći iz maja 2010, vrednog 110 milijardi evra, uprkos smanjenju potrošnje i povećanju poreza.
Pod pretnjom svojih partnera iz EU da neće isplatiti sledeću tranšu pomoći od osam milijardi evra, vlada u Atini je obećala da će ubrzati primenu davno obećane budžetske štednje i prodaju državne imovine.
Danas objavljeni podaci o negativnom privrednom rastu od minus 7,3 odsto u drugom tromesečju, međutim, ukazuju da mere štednje loše utiču na privredu i da je sve manje verovatno da će biti ispunjen cilj smanjenja budžetskog deficita u 2011. godini na 7,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, sa 10,5 odsto iz prošle godine.
Šojble: Grčka možda i van evrozone
Grčka mora da osigura ispunjavanje svih uslova koji su neophodni za članstvo u zoni evra, kaže nemački ministar finansija Volfgang Šojble koji je tom izjavom postao jedan od najviših zvaničnika vlade Nemačke koji je stavio pod znak pitanja članstvo Grčke u tom monetarnom bloku.
On je dodao da je Nemačka spremna da pomogne Grčkoj, ali i da bi dalje isplate finansijske pomoći toj zemlji mogle da ne budu odobrene ukoliko ta zemlja ne zadovolji zahteve."
Razumem da postoji otpor grčkog stanovništva merama stroge štednje. Na Grčkoj je, međutim, da ispuni sve uslove koji su neophodni za članstvo u tom monetarnom bloku", rekao je Šojble i dodao da Nemačka "ne može učiniti nikakve ustupke".
Grčko usporavanje ispunjavanja uslova ugrozilo je isplatu nove tranše međunarodne pomoći Atini i razljutilo pojedine nemačke zakonodavce, uključujući neke iz konzervativne partije nemačke kancelarke Angele Merkel, koji su zatražili isključenje Grčke iz 17-očlane zone evra.
Predsednik partije CSU, jedne od tri koje čine koalicionu vladu desnog centra, je izjavio da ne može isključiti mogućnost da Grčka napusti zonu evra.
Izvori u evrozoni kažu da će Grčka morati da u budžetu za 2012. nadoknadi kašnjenje u ostvarivanju ciljeva za budžetski deficit u ovoj godini i u drugim oblastima reformi, dogovorenih sa međunarodnim kreditorima, kako bi dobila sledeću tranšu pomoći.
Cena kraha zone evra bila bi previsoka
Svetski poznati ekonomski stručnjaci sve češće preporučuju evropskim zemaljama zapalim u finansijske probleme da se vrate nacionalnim valutama, što je podstaklo analitičare švajcarske banke UBS da proračunaju koliko bi odustajanje od zajedničke valute koštalo članice evrozone.
Stručnjaci UBS su upozorili da bi Evropu u tom slučaju zadesio kolaps bankarskog sistema, krah međunarodne trgovine i masovni nemiri stanovništva. Oni su proračunali da bi odustajanje od zajedničke valute koštalo građane problematičnih zemalja od 9.500 do 11.500 evra po stanovniku u prvoj godini.
Narednih godina kolaps bankarskog sistema, medjunarodne trgovine, suverenog bankrota i bankrotstva kompanija građane bi koštali od 3.000 do 4.000 evra po stanovniku.
Analitičari švajcarske banke su ispitali i scenario po kome bi se ekonomski najjača ekonomija Evrope, Nemačka odrekla evra. Dok je za ekonomiste ovakva varijanta nemoguća, za obične građane je čak poželjna.
Brojne ankete pokazuju da je više od 70 odsto Nemaca izgubilo poverenje u evro, a oko 40 procenata bi želelo da u svojim novčanicima vide stare dobre marke.
Povratak na marku, proračunala je UBS, svaki Nemac bi platio 6.000-8.000 evra u prvoj godini, što je ekvivalentno 20-25 odsto bruto domaćeg proizvoda, i 3.500-4.500 evra u narednim godinama.
Nemačku privredu bi sačekala rekapitalizacija bankarskog sistema, korporativni bankroti, kao i posledice kolapsa međunarodne trgovine.
"Nemačkoj je korisnije da kreditira problematične zemlje, jednokratna pomoć Grčkoj, Portugaliji i Irskoj svakog Nemca će koštati 1.000 evra", izjavio je analitičar UBS banke Stefan Deo.
Šojble je takođe pozvao Italiju da radi na konsolidaciji svog budžetskog deficita. "Italija zna da mora da koriguje svoj budžetski deficit, svoju visoku zaduženost i sada je, posle izvesnog oklevanja, odlučila da preduzme velika kresanja izdataka kako bi smanjila deficit. Moramo da se nadamo da će na tom kursu i ostati", ukazao je Šojble.
Napuštanje broda koji tone - zone evra je krajnje nepoželjno, makar da to učini i samo jedna zemlja, i zato što će u tom slučaju spekulacije o mogućem povlačenju drugih slabih zemalja ozbiljno ugroziti njihove ekonomije. U slučaju kraha zone evra Evropa može da očekuje raskol i trvenja, pa investitori ne bi trebalo da računaju na sličan scenario, jer pobednika u tom slučaju neće biti.