Па хајде полако да кренемо, ако се слажете.
Прво, треба да се усредсредите на такозвани ЦВ, а он подразумева да умете да се представите будућем послодавцу. Вероватно сте до сада имали прилике да проучите на интернету како се пише исти, тако да то не бих објашњавао. Једна интересантна ствар може да буде, а многима не изгледа тако, да је фотографија најбитнија. Заправо оно што послодавци гледају, у Србији понајвише, је колико страних језика знате и колико нових компјутерских програма знате.
Ни то није наравно меродавно да се добије посао, али ваља истаћи.
Само тражење посла.... е ту креативност треба да дође до изражаја, копирати дипломе, па свако јутро од фирме до фирме, што је више теренски, а и то ће неки од послодаваца знати да препозна (кажем неки, а то је мањина). Наравно путем интернета, конкурисати на све могуће што постоји, или и једно и друго. Дигитално и аналогно
.
У иностранству, опет зависи где мислим да је мало лакше. Већина ствари се догађа на интернету, тако да постоје и фирме које живе од тога да некоме нађу посао са што бољом платом.
За иностранство треба више човек да се помучи око папира за боравак, него за налажење самог посла.
За сада толико, пробили смо лед на теми.
