- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Gradi se novi Istanbul
Izvor:
Novosti.rs
Ambiciozan projekat Turske za 21. vek: Metropola na Bosforu dobija ”mlađeg brata” na obali Crnog mora. Ekološki grad za milion stanovnika, uz najveći aerodrom na svetu.
NIJE više Konstantinopolj, privikli smo se na novo ime, a uskoro ćemo morati da se pomirimo da je najveći grad Turske po nečemu sličan prestonici Srbije: osim ”starog”, postojaće i Novi Istanbul - samo dosta veći i mnogo napredniji.
Supermoderni grad za oko milion stanovnika treba da bude podignut na obali Crnog mora. Jedna od njegovih glavnih građevina biće najveći aerodrom na svetu, sa šest pista, za 100 miliona putnika godišnje. Ovaj megaprojekat deo je kandidature Istanbula za organizaciju Olimpijskih igara 2020. godine.
[SIZE=+0]Novi, ”zeleni” grad, podignut u skladu s najvišim ekološkim principima, prostiraće se na 40.000 hektara. Taj impozantan građevinski poduhvat najavio je premijer Redžep Tajip Erdogan na izborima prošle godine. Od onda ga priprema Gradski centar za planiranje, pod dirigentskom palicom svetski poznatog arhitekte i urbaniste iz Amerike Sidnija Raseka. Ambiciozni državnik Erdogan želi da sve bude završeno do 2023. godine, kada se obeležava vek od stvaranja Turske republike.
Idejni tvorac iz Amerike najavljuje da će Novi Istanbul biti istinska metropola. Grad i gigantski aerodrom biće u simbiozi, nerazdvojni.
- Otvara se nova veza između Evrope i Azije, između Moskve, Bliskog istoka i Azije - izjavio je nedavno Rasek. - Grad će tehnološki biti veoma napredan. U njemu automobili neće biti korišćeni kao u uobičajenim gradovima. Moj predlog je da to bude ”zeleni grad”, izdeljen na pešačka susedstva.
Do aerodroma je predložena brza pruga, s direktnom vezom do Taksima, centra ”starog” Istanbula.
Namera projektanta je da u novoj milionskoj varoši osnaži turske kulturne vrednosti. Grad će biti podeljen na mahale, uz nastojanje da u njima budu zadovoljene potrebe svih društvenih grupa: mladih (kojih u Turskoj ima znatno više nego na Zapadu) i starih, bogatih i onih manje imućnih.
- Budućnost Istanbula je sjajna i to je moja poruka investitorima - kaže Sidni Rasek. - Zaista verujem u to iz više razloga. Jedan je uspon turske ekonomije, koja je u dinamičnoj vezi s privredama Kine, Azije, Centralne Azije, Rusije, kao i EU. Zatim, tu su istorijske, geografske i kulturne veze Istanbula s Evropom i - konačno - mesto na kom se grad nalazi, na pola puta između Pekinga i Londona, Moskve i Kaira. U poslu sa nekretninama uvek govorimo da kuću prodaje ”lokacija, lokacija i lokacija”, a Istanbul, definitivno, ima lokaciju.
U novom gradu bi, shodno ideji da bude sagrađen za najveću svetsku sportsku smotru, bilo i Olimpijsko selo, koje bi se kasnije transformisalo u univerzitetski kampus. Planirani su i naučno-tehnološki centri.
Ovo nije prvi put da se u ovom veku govori o gradnji Novog Istanbula. Pre oko pet godina, stručnjaci iz Turske i sa američkog Univerziteta Perdju izneli su smeo predlog: da se izgradi drugi Stambol - otporan na zemljotrese. Stručnjaci, naime, smatraju da će u naredne tri decenije grad na Bosforu pogoditi razoran potres, siline između 6,8 i 7,5 stepeni po Rihterovoj skali. To bi moglo da znači pravu katastrofu za 12-milionsku metropolu, čije zgrade nisu građene prema seizmičkim propisima, ali i za celu tursku ekonomiju. Drugi, satelitski grad, podignut da izdrži svaki zemljotres, mogao bi da pruži utočište građanima Stambola u slučaju da se protiv njih okrenu sile prirode.
Zatim su tri godine na projektu Novog Istanbula radili stručnjaci Univerziteta Mičigen. Oni su kao lokaciju za gradnju označili obalu Crnog mora, upravo zbog otpornosti na zemljotrese, jer je tamo zemljište bolje nosivosti, sastavljeno uglavnom od stena. Uz to, postoji velika pogodnost - ”parcela” je najvećim delom u državnom vlasništvu.
Novi gradovi ne grade se tek tako, već sa dobrim razlogom, pa je, recimo, Tito Novi Beograd svojevremeno zamislio kao prestonicu Balkanske federacije, državne tvorevine o čijem se nastanku dogovarao sa bugarskim vođom Georgi Dimitrovom, mimo Staljina. Ni turski premijer (i verovatno budući šef države, ako se u zemlji uvede predsednički sistem) Redžep Tajip Erdogan nije političar malih ambicija - nacionalnih i širih.
[/SIZE]
Izvor:
Novosti.rs
Ambiciozan projekat Turske za 21. vek: Metropola na Bosforu dobija ”mlađeg brata” na obali Crnog mora. Ekološki grad za milion stanovnika, uz najveći aerodrom na svetu.
NIJE više Konstantinopolj, privikli smo se na novo ime, a uskoro ćemo morati da se pomirimo da je najveći grad Turske po nečemu sličan prestonici Srbije: osim ”starog”, postojaće i Novi Istanbul - samo dosta veći i mnogo napredniji.
Supermoderni grad za oko milion stanovnika treba da bude podignut na obali Crnog mora. Jedna od njegovih glavnih građevina biće najveći aerodrom na svetu, sa šest pista, za 100 miliona putnika godišnje. Ovaj megaprojekat deo je kandidature Istanbula za organizaciju Olimpijskih igara 2020. godine.
[SIZE=+0]Novi, ”zeleni” grad, podignut u skladu s najvišim ekološkim principima, prostiraće se na 40.000 hektara. Taj impozantan građevinski poduhvat najavio je premijer Redžep Tajip Erdogan na izborima prošle godine. Od onda ga priprema Gradski centar za planiranje, pod dirigentskom palicom svetski poznatog arhitekte i urbaniste iz Amerike Sidnija Raseka. Ambiciozni državnik Erdogan želi da sve bude završeno do 2023. godine, kada se obeležava vek od stvaranja Turske republike.
Idejni tvorac iz Amerike najavljuje da će Novi Istanbul biti istinska metropola. Grad i gigantski aerodrom biće u simbiozi, nerazdvojni.
- Otvara se nova veza između Evrope i Azije, između Moskve, Bliskog istoka i Azije - izjavio je nedavno Rasek. - Grad će tehnološki biti veoma napredan. U njemu automobili neće biti korišćeni kao u uobičajenim gradovima. Moj predlog je da to bude ”zeleni grad”, izdeljen na pešačka susedstva.
Do aerodroma je predložena brza pruga, s direktnom vezom do Taksima, centra ”starog” Istanbula.
Namera projektanta je da u novoj milionskoj varoši osnaži turske kulturne vrednosti. Grad će biti podeljen na mahale, uz nastojanje da u njima budu zadovoljene potrebe svih društvenih grupa: mladih (kojih u Turskoj ima znatno više nego na Zapadu) i starih, bogatih i onih manje imućnih.
- Budućnost Istanbula je sjajna i to je moja poruka investitorima - kaže Sidni Rasek. - Zaista verujem u to iz više razloga. Jedan je uspon turske ekonomije, koja je u dinamičnoj vezi s privredama Kine, Azije, Centralne Azije, Rusije, kao i EU. Zatim, tu su istorijske, geografske i kulturne veze Istanbula s Evropom i - konačno - mesto na kom se grad nalazi, na pola puta između Pekinga i Londona, Moskve i Kaira. U poslu sa nekretninama uvek govorimo da kuću prodaje ”lokacija, lokacija i lokacija”, a Istanbul, definitivno, ima lokaciju.
U novom gradu bi, shodno ideji da bude sagrađen za najveću svetsku sportsku smotru, bilo i Olimpijsko selo, koje bi se kasnije transformisalo u univerzitetski kampus. Planirani su i naučno-tehnološki centri.
Ovo nije prvi put da se u ovom veku govori o gradnji Novog Istanbula. Pre oko pet godina, stručnjaci iz Turske i sa američkog Univerziteta Perdju izneli su smeo predlog: da se izgradi drugi Stambol - otporan na zemljotrese. Stručnjaci, naime, smatraju da će u naredne tri decenije grad na Bosforu pogoditi razoran potres, siline između 6,8 i 7,5 stepeni po Rihterovoj skali. To bi moglo da znači pravu katastrofu za 12-milionsku metropolu, čije zgrade nisu građene prema seizmičkim propisima, ali i za celu tursku ekonomiju. Drugi, satelitski grad, podignut da izdrži svaki zemljotres, mogao bi da pruži utočište građanima Stambola u slučaju da se protiv njih okrenu sile prirode.
Zatim su tri godine na projektu Novog Istanbula radili stručnjaci Univerziteta Mičigen. Oni su kao lokaciju za gradnju označili obalu Crnog mora, upravo zbog otpornosti na zemljotrese, jer je tamo zemljište bolje nosivosti, sastavljeno uglavnom od stena. Uz to, postoji velika pogodnost - ”parcela” je najvećim delom u državnom vlasništvu.
Novi gradovi ne grade se tek tako, već sa dobrim razlogom, pa je, recimo, Tito Novi Beograd svojevremeno zamislio kao prestonicu Balkanske federacije, državne tvorevine o čijem se nastanku dogovarao sa bugarskim vođom Georgi Dimitrovom, mimo Staljina. Ni turski premijer (i verovatno budući šef države, ako se u zemlji uvede predsednički sistem) Redžep Tajip Erdogan nije političar malih ambicija - nacionalnih i širih.
[/SIZE]