Građani besni: Novi namet, rok za plaćanje 15 dana

[maja_jevtic]

Građani besni: Novi namet, rok za plaćanje 15 dana
Beograd -- Na više od milion adresa građana u Srbiji pristižu rešenja za plaćanje naknade za odvodnjavanje, za ovu i prošlu godinu, od oko dve i po milijarde dinara.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Thinkstock

Prihodi ostvareni od naknada za vode, dakle i od naknade za odvodnjavanje, koriste se za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama. A to su uređenje vodotoka i zaštita od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda, zaštita voda od zagađivanja, izgradnja, održavanje i upravljanje melioracionim sistemima, izgradnja, održavanje i upravljanje regionalnim i višenamenskom sistemima - ističu u Direkciji za vode pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite sredine.

Ova naknada, sama po sebi, izaziva revolt građana, kojima nije jasno "šta im se to odvodnjava" i zašto dvogodišnji namet mora da se plati odjednom, pišu Večernje novosti.

Da ni do sada nije postojala baš savršena "saradnja" po pitanju punjenja budžeta naknadom za odvodnjavanje, koju plaćaju vlasnici kuća, odnosno građevinskog zemljišta na kome su one sagrađene, kao i vlasnici poljoprivrednog i šumskog zemljišta, pokazuju i zvanični podaci budžeta. U 2014. su, u to ime, građani u budžet uplatili ukupno 62,5 miliona dinara.

Iako su vlasnici poljoprivrednog zemljišta dobili ubedljivo najveće naknade za odvodnjavanje, koje su različite od jednog do drugog regiona, poseban "udar na džep" dobili su vlasnici kuća, koji za skromne okućnice treba da plate po nekoliko hiljada dinara. I to odmah.

“Imamo vikendicu od 36 kvadrata podignutu na 13 ari placa”, žali se čitalac "Novosti" iz Jarkovaca kod Inđije.

“Stiglo nam je rešenje za naknadu za odvodnjavanje na 1.610,83 za ovu i još toliko za prošlu godinu. Sada treba odjednom da od male penzije uplatim 3.222 dinara, jer na rešenju piše da se plati u roku od 15 dana. Inače, prete kamatama i prinudnom naplatom. Ne znam zašto i ovo ne bismo mogli da platimo na rate, kao što plaćamo porez na imovinu”, priča on.

Rešenja piše i dostavlja Poreska uprava Srbije, na osnovu podataka Republičkog geodetskog zavoda o vlasnicima, odnosno korisnicima poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta na teritoriji Srbije. Ova naknada ranije je bila prihod vodoprivrednih preduzeća. Sada je prihod budžeta. I, prema dostupnim podacima, povećala se za 2015-2016. u odnosu na 2013-2014. godinu.

Nadležnost da prati naplatu ovih javnih prihoda pripada Ministarstvu poljoprivrede, a upotreba prikupljenog novca definisana je propisima.

“Sredstva ostvarena od naknada za vode, u 2014. godini upotrebljena su za finansiranje izgradnje višenamenskih brana, izgradnju i rekonstrukcije objekata za snabdevanje vodom za piće i sanitarno-higijenske potrebe, postrojenja za pripremu vode za piće, magistralnih cevovoda i rezervoara, izgradnju i rekonstrukciju objekata za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda i zaštitu voda od zagađivanja”, rečeno je "Novostima" u Direkciji za vode pri Ministarstvu poljoprivrede.

“Sredstva su upotrebljena i za uređenje vodotoka i vodnih objekata za zaštitu od poplava, za održavanje objekata za odvodnjavanje, uređenje vodotoka i zaštitu od poplava, erozije i bujica, sprovođenje odbrana od poplava, izradu planskih dokumenata za upravljanje vodama, izradu tehničke dokumentacije za vodne objekte, kao i ostalih poslova od opšteg interesa”, dodaju oni.

Ako Ministarstvo finansija bude poštovalo preporuku Državne revizorske institucije, građani bi ubuduće bar mogli da očekuju da ih država ne duži za dve godine odjednom na ime naknade za odvodnjavanje. Državni revizori su, kontrolišući završni račun budžeta Srbije za 2014. godinu, utvrdili da su građani tokom te godine u budžet uplatili ukupno 65.017.000 dinara na ime ove naknade. Posle kontrole, DRI je u decembru prošle godine, izrekla i preporuku Ministarstvu finansija - Poreskoj upravi, da "radi blagovremene naplate prihoda, dug i zaduženje obveznika obračuna u tekućoj godini kada je dug i nastao".

 

[maja_jevtic]

Srbe šokirali novi nameti: Naknada i do 700 odsto
Beograd -- Ovih dana veliku buru u javnosti izazvali su veliki iznosi na rešenjima o naknadi za odvodnjavanje.

Izvor: B92

Foto: Thinkstock



-----------------------------------------------------------------------------------------------

Katastarski prihod za hektar 1. klase zemljišta:

Vrt 280 – 1.219 din/ha

Njiva 73 – 270 din/ha

Šuma 56 – 188 din/ha

Voćnjak 47 – 340 din/ ha

Vinograd 42 – 334 din/ha

Livada 37 – 135 din/ha

Pašnjak 13 – 46 din/ha

Trstik-močvara 3 – 61 din/ha

(ove osnovice množe se procentom naknade od 123 do 700 %)

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Iznosi su veći u Vojvodini nego u Srbiji i plaćaju ih svi koji raspolažu poljoprivrednim i građevinskim zemljištem.

Dok u Ministarstvu poljoprivrede kažu da će taj novac ulagati u zaštitu zemljišta i voda, iz Poreske uprave poručuju da je namet za 2015. i 2016. godinu spojen, jer je zbog poplava došlo do odlaganja.

Prvo nam je voda poslednjih godina sve odnela, a sada joj plaćamo da ode. Koverte s naknadom za odvodnjavanje, koje Poreska uprava šalje na milione adresa, iznervirale su građane.

Nenad Milovanović, poljoprivrednik iz Trbušana, na čačanskoj pijaci kaže da je tu obavezu izmirio, ali se pita hoće li taj novac biti uložen u zaštitu njegove zemlje.

„Još 1985. godine smo gradili te drenažne kanale na radnoj akciji u Sloveniji ako se sredstva usmere na to - super, ako ne onda ništa, kao što se nisu usmerila za mnoge druge stvari“, rekao je Milovanović.

U zavisnosti od toga u kom delu Srbije živite i sa koliko ari ili hektara poljoprivrednog, ali i koliko kvadrata građevinskog zemljišta raspolažete, dvogodišnja naknada za odvodnjavanje može da bude samo jedna crvena novčanica, ali i stotinu hiljadarki. Rok 15 dana.

Složena računica glasi: Katastarski prihod po hektaru puta procenat naknade za odvodnjavanje. Najveći katastarski prihod plaća se logično za 1. klasu zemljišta (ima ukupno 8 klasa). Najskuplji su vrtovi, a najjeftinije močvare. A procenat naknade ide od 123 odsto recimo u Bajinoj Bašti, pa do 700 odsto recimo u Apatinu.

Novac ide direktno u državnu kasu. Pitali smo nadležno Ministarstvo poljoprivrede ono što, logično, i Nenada iz Trbušana zanima - šta će biti s tim novcem.

„Prihodi ostvareni od naknade za odvodnjavanje koristiće se za finansiranje poslova od opšteg interesa u skladu sa Zakonom, a to su uređenje vodotoka i zaštita od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda, zaštita voda od zagađivanja, izgradnja, održavanje i upravljanje melioracionim sistemima, regionalnim i višenamenskim sistemima“, navode iz Ministarstva.

Naknada za odvodnjavanje nije nikakav nov namet, postoji duže od dve decenije i nekada se narodski zvala vodni doprinos.

„Srbija ima problem sa poplavama i ta mera je u redu, ali mislim da su nadležni otišli daleko da taksu uvode i za jedan ar ili okućnicu od par kvadrata“, rekao je agroekonomista Milan Prostran.

U Poreskoj upravi objašnjavaju da su poplave poremetile izdavanje rešenja građanima. Tako su se ona za 2013. i 2014. uručivala tek u prvoj polovini 2015. godine. Zbog toga je naknada za 2015. odložena i spojena sa ovom godinom, da bi se, kako kažu, izbeglo finansijsko opterećenje. Od sledeće godine, poručuju - jedno rešenje godišnje.