Član
- Učlanjen(a)
- 30.11.2011
- Poruka
- 1.872
Čestice
Sve te čestice koje udišem,
Otrov koji jedem svakog dana,
Sve te ljude koje gledam,
Priče koje slušam svakog dana.
Na vratima je znak, neka slova uvek fale,
Svakog dana ta pitanja me truju i hrane.
Sve te besmislice koje radim,
Nokti koji rastu svakog dana ,
Sve te stvari koje skupljam ,
Prašina koja pada svakog dana.
Na njenom licu sjaj, neke stvari uvek fale ,
Svakog dana ta pitanja me truju i hrane.
Sve te tačkice koje pratim,
Nadu koju gubim svakog dana,
Sve te bolesti koje lečim,
Kosti koje trule svakog dana.
Na nebu Bog spava, neke stvari uvek fale,
Svakog dana ta pitanja me truju i hrane.
Sve te misli koje lete,
Mozak koji puca svakog dana,
Sve te pilule koje gutam,
Svetlost koju jurim svakog dana.
Na zidu lepa slika, moje oči uvek fale,
Svakog dana ta pitanja me truju i hrane.
Sjajne niti
Toplim dahom maglim staklo
Pitam se šta mi je
U hladnoj ruci držim kartu
Ne znam čija je
Pod belim svetlom sve je bledo
Ništa ne prepoznajem
Sjajne niti nižu dane
Sjajne niti idu same
Mislima se krecem brže
Pitam se dal' stvarno je
Šraf u kicmi tiho puca
Hocu da se raspadnem
Pod belim svetlom sve je bledo
Nikog ne prepoznajem
Ko je ko i ko je kome
Šta cu ja u svemu tome
Sjajne niti nižu dane
Sjajne niti idu same
Sjajne niti jesu sjajne
Sjajne niti moje tame
Bas cunami
Bojler curi
Mašina drobi pločice
Manijaci siluju devojčice
Lift pada
U podrumu pacovi
Kolo vode
Svi pričaju
A sve je manje slobode
Kola jedu
Putnike i pešake
Bombe pucaju
Novinari i političari
Od sreće svetlucaju
Vetar dune
Podigne se voda
Dvesta hiljada ljudi ode
Eto prilike da se mrtvima pomogne
Ruševina sve više
Demokratija uspešno
Proces kontroliše
Na televiziji i dalje Lepa Brena
Niko se više ne seća
Dobrih vremena
Otvori se , zatvori se
Ako smeš na mene osloni se
Telefon zvoni
Poštar pljačka zgradu
Mušica probija zaštitnu ogradu
Avion iznad grada gori
Komarci bezglavo beže
Svi za sve razloge znaju
Ali nose to sa sobom
Kao dobro čuvanu tajnu
Klinac prdne
Uznemiri se zemlja
Osamdeset hiljada ljudi ode
Eto prilike da se mrtvima pomogne
Reakcija
Pravovremena kupovina akcija
Ko je na pravoj strani
Taj i ruši i gradi
Na televiziji i dalje jedan čovek
I jedna žena
Niko više ne veruje
Da je to moguće
Za sva vremena
Otvori se, zatvori se
Ako smeš na mene osloni se
Dobro je preživeti
Al' je bitnije uživati
Dobro je biti jak
Ali važno je ne biti bahat
Dobro je ne pušiti
Ali i ne gušiti
Bolje da malo manje serem
Jer cu posle sve to morati
Da pojedem
Bez
Moja majka brine
zato što mi ne ide penziono osiguranje
Kaže o tome bi trebalo da se misli na vreme
a ja nešto slutim da neće biti potrebe
ne zato što primenjujem neke ekstremne mere
nego verujem sili koja mi je sačuvala vene
da će do kraja da bude uz mene
Vernik bez crkve
građanin bez grada
ljubavnik bez žene
ritam bez bubnjara
Kao Vernik bez crkve
građanin bez grada
ljubavnik bez žene
ritam bez bubnjara
A moja majka brine
šta drugo da radi
sin joj sve zna
samo ne zna da se prilagodi
a ja nešto slutim da baš tako i treba
da moj život crpi snagu iz nereda
i da volim i kad boli
da govorim i kad gorim
da pišem i kad jedva dišem
da skrhan smejem se
da čist iz ovih govana nestanem
i zauvek svoj mir pronađem
Ja sam vernik bez crkve
građanin bez grada
ljubavnik bez žene
ritam bez bubnjara
Dalajlama me se sećaš
Da li me se sećaš
Da l' još pamtiš moj glas
Da li još ponekad
Moje ime promrmljaš
Tamo sam , gde sam i krenuo
Ništa bolje nisam smislio
Stare stvari osvežio
S mrtvima na ti prešao
Od sudbine se dalje ne može
A ja bih da promenim te uslove
Makar na tren da se okrenem
I iz pluća mulj da operem
A možda je i bolje što nisi pored mene
Možda bih te ubio kao što ubijam sebe
Da li me se sećaš
Dal' još pamtiš moj glas
Da li još ponekad
Moje ime promrmljaš
Jedno malo da
Uništi hiljadu velikih ne
I opet u ogledalu
Ðavolu merim zenice
I kao da nikad ništa nisam shvatio
I kao da nikad nisam ništa platio
Kao da nikad nisam s' grčem plakao
Kao da je Isus zbog dopa
Na krstu skapao
I kao da su knjige za paljenje
I kao da su reči samo za laganje
I kao da su ljudi samo za mučenje
A jutra za brutalno i mučno buđenje
I kao da nikad nisam osetio dobro
I kao da nikad nisam poželeo dobro
I kao da nikad nisam svoje srce dao
I kao da to nije razlog što sam živ ostao
I kao da sam ja zacenjen decu klao
Kobejnu prosvirao glavu
Milione u gasnu komoru poslao
I kao da nikad nisam bio dete
I kao da mi niko nikad ništa nije praštao
I kao da nikad nisam maštao
I kao da pičku nikad nisam video
Ili da gramofon nikad nisam imao
Kao da pola života pod sloganom
Boli me kurac za sve nisam proživeo
Ali sad se samo pitam
Da li me se sećaš
Da l' još pamtiš moj glas
Da li još ponekad
Moje ime promrmljaš
Kisha
Hej, hej evo kise,volim kisu, volim i sneg iz tople sobe,
volim sunce, narocito zegu,
ne mozes nista da radis, sem smisljanja kako da se sto bolje rashladis.
Hej volim i krevet,
i kad sam sam i kad sam sa nekom devojkom koju dobro znam,
volim cigarete, neprskanu vutru,
kad znam da me nesto zanimljivo ceka sutra.
Volim muziku , uh sto volim tu magicnu vazdusastu tekucinu
da volim i crnu bez secera kafu i knjige
narocito one nemirne.
A najvise volim kad mi reci dobro idu,
toliko to volim da napisem pesmu kako sve volim...
Ko sam
Živim u stanu, ali sam na ulici
Nisam narkoman, ali se drogiram
Pijem, ali mogu i da ne pijem
Ko sam, šta sam eto to sam
Volim žene, ali tek po koju pojebem
Lažem, zato što zaboravljam
Ili jednostavno zbog priče nešto preuveličam
Ne kradem, prosto nisam taj
Ko sam, šta sam eto to sam
U afektu bih mogao da ubijem, ali bih odmah i poludeo
Trenutno sam sam, ali mislim da bi bilo bolje da nisam
Ko sam, šta sam eto to sam
Ko sam, šta sam eto to sam
Mislim
Iako nisam, možda jednom hoću
Možda nisam znao ili ipak nisam smeo
Iako neke stvari sigurno jesam
Pitanje da li ih želim opet
Možda ih nikad nisam ni hteo
Možda samo jedan deo
Iako mislim, možda to što mislim greši
Da li ja to stvarno nešto radim
Ili se samo malo češće rušim
Preko puta leže razbacane stvari
Prekršio sam svaki red ne bih li pronašao pravi
Očistio sve, od temena do malog prsta
U grinju ostavio smrad, đubre nakupljeno iz usta
Iako mislim, možda to što mislim greši
Da li ja to stvarno nešto radim
Ili se samo malo češće rušim
Iako sigurno jesam, možda jednom neću
Iako sigurno želim, možda ipak nekog drugog puta
Gurnuti glavu u vetar, mozak u korpu od pruća
U vosku ostaviti telo da se suši na suncu
Iako mislim, možda to što mislim greši
Da li ja to stvarno nešto radim
Ili se samo malo češće rušim
Iako mislim, možda to što mislim greši
Da li ja to stvarno nešto tražim
Ili se samo malo češće pitam
Ne
Ja bih da je karam
To i nije tajna
Ali ne želim
Zbog toga da je varam
Kažem da je lepša
Nego što jeste
Da je bolja
Nego što znam
Da se lažno smeškam
Svakoj njenoj reči
Slažem se sa svim
Što joj puno znači
Hoću da me vidi
Takvog kakav jesam
Zbunjenog i sluđenog
Nasmejanog i srećnog
Neću da me sanja
Nisam taj
Hoću da me čuje
Da vidi šta znam
Ne ne ne …
Ovog puta ne
Ona bi da me kara
To i nije tajna
Ali prvo mora
Malo da se pravda
Sve po prvi put
Tako bolje zvuči
Nikom nije dala dok
Sigurno nije znala
Priča svoju priču
Čujem to što čujem
Ljubav je za nju
Strah da ne bude sama
Hoće da me vidi
Takvog kakav nisam
Da joj kupim vreme
Koje nemam ni za sebe
Neće da me čuje
To što kažem nije san
Sjebano je sve
Ja sam samo jedan koji to zna
Ne ne ne …
Ovog puta ne
Nestajem
Pitas me nesto cudno
Pitas me nesto mudro
Kao letnja kisa me probudis
I tako zacaranog ostavis
Ja samo znam
Da polako nestajem
Ja samo znam
Da polako umirem
Pitas me nesto cudno
Pitas me nesto mudro
Kao letnja kisa me probudis
I tako zacaranog ostavis
Ja samo znam
Da polako nestajem
Ja samo znam
Da polako umirem
Nije da nije
Nije da nije tako
A nije ni da nije
Kad pocnem da radim
Sagradicu kucu
Naci cu zenu
Napravicemo decu
Na nju da lice
Po meni da ih zovu
Njoj da placu, sa mnom da skacu
Kad pocnem da radim
Podelicu vreme
Jedno za masinu
Jedno za sebe
Vreme da primam
Vreme da dam
Jedno za ne znam
Jedno za znam
Nije da nije tako
A nije ni da nije
Ustani , obuci se
Dobro je , svuci se
Udahni , prikljuci se
Kasno je, iskljuci se
Stani , saberi se
Vreme je pokreni se
Izdahni , osloni se
Mirno je, odmori se
Nije da nije tako
A nije ni da nije
Prati i cuti
Otvoreno za tajnu protiv,
staro prokleto cutanje,precutkivanje
prilagodi se,kvalifikuj se,
izgubljen i izjeban,
u korak s vremenom
Kazu,samo prati i cuti
Ni sam,ni sa sobom,ni sa njima
Ni sam,ni sa sobom,ni sa njima
Sam,sa sobom i sa njima
Rad bez radnog vremena,
vikend bez odmora,
zena bez dodira,
kredit bez odlaganja,
odsutni roditelj,
zivot bez zivljenja,
u telu duh bez osmeha
Kazu,samo prati i cuti
Ni sam,ni sa sobom,ni sa njima
Ni sam,ni sa sobom,ni sa njima
Sam,sa sobom i sa njima
Polako ludis,polako ludis,polako ludis,polako ludis
Polako ludis...
Problem
Pustam zmaja da leti
i kamen da padne
i da riba pliva.
Pustam nebo da se plavi
i zub da boli
svetlost sa tamom da se bori.
Pustam da secanje zivi
i pesak da se zuti
da od svog lica izraz pravim.
Pustam bol da boli
i vatra da gori.
Pustam da linija ide
i da trag za sobom ostavlja
i da nada radost bude
Pustam da sunce sija
i da se grana krivi
da voda zedj gasi.
Ali problem,problem je u mojoj glavi...
Pustam da spavam kada lezim
i da pitam kada ne znam.
Pustam radosne da se smeju
i da stvaraoc stvara.
Pustam kisa da pada
i da kroz otvoren prozor ulazi
da od cveca buket napravim.
Pustam svet da ide
da se okrece gde treba
Pustam srce da kuca
i da smrt plasi
i da od plamena dim zazivi
Ali problem,problem je u mojoj glavi...
Pustam...
Ali problem, problem je oduvek bio u mojoj glavi...
Rolamo
Rolamo, rolamo, pa pušimo, pušimo
Zovemo, jurimo, pa brzo snifamo
Umorni, razočarani tablete gutamo
A stalno nešto pijemo, pijemo
I po vodi hodamo, u blatu spavamo
Samo da zaboravimo
Samo da sve zaboravimo
Ali nikad nije dovoljno, nikad nije dovoljno
I ti više nisi ti, a ni ja već dugo nisam ja
Zajedno odgovaramo za tuđa pitanja
Izgubljeni u moru kompromisa
U delimično zagrejanim stanovim
Sa prozorima bez lepog pogleda
I po vodi hodamo, u blatu spavamo
Samo da zaboravimo
Samo da sve zaboravimo
Ali nikad nije dovoljno, nikad nije dovoljno
St bluz
Umesto kurca, imam dušu crnca
Umesto velikog i opasnog kurca
Ja imam napaćenu dušu crnca
Nisam skupljao pamuk, ali brao sam kupus i celer
Za par engleskih funti osetih kako je
Kad neko u mozak jebe
Radio sam i za dnevnicu od 3,5 evra
Kod ovih domaćih biznismena
E, to je tek beda
Kad te takav lopov opominje zbog nerada
Bio sam i u liftu jedne od poslovnih zgrada
Svi ćute i drhte, otkazi se dele svakog dana
Neka hvala, neka hvala
Umesto kurca, imam dušu crnca
Umesto velikog i opasnog kurca
Ja imam napaćenu dušu crnca
Zbog jedne devojke umalo mi se nisu smučile sve
Toliko me je iscrpila da sam pomislio
Da je bolje da umrem nego da se ponovo zaljubljujem
Projekcije, laži, Vlado Georgijev, TV-e serije
Nije znala kome da veruje
A ja, zbunjen, sluden, poremećene hemije
Poželeh ni manje ni više nego da je ubijem
Umesto kurca, imam dušu crnca
Umesto velikog i opasnog kurca
Ja imam napaćenu dušu crnca
Bio sam i na psihoterapiji
Nagutam se pre seške trodona
Pričam kao razvaljen
A, doktorka kaže
Eto, Aleksandre vidiš kako lepo napreduješ
Sad sam čist, tri meseca i četri dana
Ostavio sam sve
Ne znam ko tu koga i zbog čega vara
Pišem pesme, sviram bluz
Radost i tugu na stihove lomim
Otišao je još jedan voz
do sledećeg nema potrebe bilo gde žurim
Umesto kurca, imam dušu crnca
Umesto velikog i opasnog kurca
Ja imam napaćenu dušu crnca
Svi ti ljudi
Daj mi spric,iglu i konac
da se zasijem,
ja ovo vise ne mogu da,
da podnesem
Daj mi tren blazenog sna,
da umor potopim,
da poraz malo,
ublazim
Ko su svi ovi ljudi,
ko su,ko su svi ovi ljudi?
Daj mi pistolj,pusku,tenk
da mozak raznesem,
ja ovo vise ne mogu da,
podnesem
Daj mi blazeni mrak,
da od svega pobegnem,
da se u tamnom prostranstvu
sakrijem
Ko su,ko su svi ovi ljudi?
Samo dolaze..
Ko su,ko su svi ovi ljudi?
Samo dolaze..
Ko su svi ovi ljudi,
a ima ih jos,i jos,i jos,
samo dolaze...
Uzalud se budis
Ili nista ne primecuju,
ili samo greske broje,
iskreno ne znam sta je gore
Nadobudni ali ne i budni,
glasni,ali ne i jasni,
agresivni ali ne i hrabri
Uzalud se budis
Uzimam
Uzimam,uzimam,uzimam...
Uzimam,uzimam,
hocu samo da uzimam.
U toploj sobi tople ruke traze te,
napolju hladno je,sneg u dahu mirise.
Svako koga znam za nesto kriv mi je,
ali tebe ne bih da okrivljujem,
barem za sada,
dok nista ne boli me...
dok nista ne boli me...
Uzimam,uzimam,
hocu samo da uzimam.
U toploj sobi tople ruke vrebaju ka tebi,traze te,
napolju hladno je,
svi s grcem u sebi u bradu govore,
vazduh na sneg mirise.
Svako koga znam zelim da nestane,
samo tebe ne bih jos da ubijem,
barem za sada,
dok nista ne boli me,
barem za sada,
dok nista ne boli me...
Uzimam,uzimam,
hocu samo da uzimam.
Ne secam se goreg sveta od ovog koga znam,
ne secam se gorih ljudi od ovih koje znam,
ne secam se kad sam iskrenije zeleo
nikom vise nista da ne dam.
Uzimam,uzimam,
hocu samo da uzimam.
ali bojim se da to nisam ja...
ali bojim se da to nisam ja...
Više se ne bojim
Više se ne bojim ni života, ni smrti,
Samo bih, pre nego sto odem,
Da neke lepe stvari za sobom ostavim.
Kad zaklopim umorne oči,
Na ovu ljudsku tugu da zaboravim
I miran u oblak zakoračim.
Ono sto ce uvek da me tišti:
Što znam da sve bolje moglo je...
Normalnom čoveku malo potrebno je.
Ali ne, ne, ne...
Neko je rešio da otme sve.
Da i za to malo pogineš,
Da te kao šraf u ludilo zavrte,
Iz dana u dan...
Kost po kost.
Iz dana u dan,
Kost po kost.
Ja znam da sam pobedio,
Jer i posle svega nikoga ne mrzim
I nikoga ni za šta ne jurim.
Žao mi je samo sto neke ljude
Nisam voleo više.
Ali biće 365 dana:
Proleće, leto, jesen i zima...
I da li se tome radujem?
Pa, moram.
Zašto da ne uzmem to što mi se daje?
Ionako kad dođe - došlo je,
Kad prođe - prošlo je.
I srešću ja tebe opet,
Te tvoje oči i miris,
I ovog puta ostajem do kraja.
Kad se ujutru probudim
Ti ćes mirno pored mene da spavaš.
A ne znam da li je nesto lepše,
Od tebe i mene...
Na živoj slici uhvaćeno vreme.
Ni sada ne znam zašto se nisam
Prepustio, popustio,
Ni sada ne znam
Zašto sam više
Sa svojim demonima pio,
U svojoj rupi se krio...
Prokletstvo, sećam se svega...
I boli, al' moram da idem dalje,
Da se borim za bolje dane.
Više se ne bojim ni života, ni smrti,
Više se ne bojim ni života, ni smrti.
Stojim sam na ovoj planini,
I čekam svoje vreme,
Da jos neki krik zavrtim...
Voli me
Živim sam, zato što sam zajeban
Kuvam, zato što moram
Ne zato što tako kaže moda
I kad mi dođu gosti
Istina je tri dana i to je sasvim dosta
Ljubi me, voli me
Na kolac zabodi me
Ali kad te molim
Na miru ostavi me
Sve se nadam nekoj ženi
Sa nekretninom van grada
Da mi bašta postane nova zabava
Neka topla žena, koja voli moje delo
Pošto nemam ni odelo
A ni neko telo
Ljubi me, voli me
Na kolac zabodi me
Ali kad te molim
Na miru ostavi me
Neki dan jedna mala mi kaže
Hajde St da probamo neke nove droge
A ja joj odgovorim da zbog
Onih starih više nemam receptore
Ko sa đavolom tikve nije sadio
Sa đavolom ih nece ni brati
Ali kako je to nikad neće ni saznati
Ljubi me, voli me
Na kolac zabodi me
Ali kad te molim
Na miru ostavi me
Vreme
Vidim dvorište, vidim pokošenu travu
A u travi neku glavu
Sunce para nebo, topi svetlost u danu
Soba već je puna dima
Po trosedu plamen gmiže
Na zidu sat stoji, a u njemu kazaljka gori
Vremena je sve manje
Vidim prozor, vidim vrata
A na vratima je kvaka
Žena hitro skače, traži ključ ispod otirača
U hodniku je cveće, po lišću trče mravi
Na zidu kalendar, sa njega otpadaju dani
Vremena je sve manje
Hemijski disbalans, zaleđena sperma
Silikonski napad, promašena meta
Mozak u brzini ključa
Mozak u brzini na delove se lomi
A mozak u brzoj hrani, prebrzo se vari
Vremena je sve manje
Za tebe, za mene, nju i glavu
Za mrave i pokošenu travu
Za sunce i svetlost u danu
Za oči koje vide
Za lepo što se negde krije
Vremena je sve manje
Sve te čestice koje udišem,
Otrov koji jedem svakog dana,
Sve te ljude koje gledam,
Priče koje slušam svakog dana.
Na vratima je znak, neka slova uvek fale,
Svakog dana ta pitanja me truju i hrane.
Sve te besmislice koje radim,
Nokti koji rastu svakog dana ,
Sve te stvari koje skupljam ,
Prašina koja pada svakog dana.
Na njenom licu sjaj, neke stvari uvek fale ,
Svakog dana ta pitanja me truju i hrane.
Sve te tačkice koje pratim,
Nadu koju gubim svakog dana,
Sve te bolesti koje lečim,
Kosti koje trule svakog dana.
Na nebu Bog spava, neke stvari uvek fale,
Svakog dana ta pitanja me truju i hrane.
Sve te misli koje lete,
Mozak koji puca svakog dana,
Sve te pilule koje gutam,
Svetlost koju jurim svakog dana.
Na zidu lepa slika, moje oči uvek fale,
Svakog dana ta pitanja me truju i hrane.
Sjajne niti
Toplim dahom maglim staklo
Pitam se šta mi je
U hladnoj ruci držim kartu
Ne znam čija je
Pod belim svetlom sve je bledo
Ništa ne prepoznajem
Sjajne niti nižu dane
Sjajne niti idu same
Mislima se krecem brže
Pitam se dal' stvarno je
Šraf u kicmi tiho puca
Hocu da se raspadnem
Pod belim svetlom sve je bledo
Nikog ne prepoznajem
Ko je ko i ko je kome
Šta cu ja u svemu tome
Sjajne niti nižu dane
Sjajne niti idu same
Sjajne niti jesu sjajne
Sjajne niti moje tame
Bas cunami
Bojler curi
Mašina drobi pločice
Manijaci siluju devojčice
Lift pada
U podrumu pacovi
Kolo vode
Svi pričaju
A sve je manje slobode
Kola jedu
Putnike i pešake
Bombe pucaju
Novinari i političari
Od sreće svetlucaju
Vetar dune
Podigne se voda
Dvesta hiljada ljudi ode
Eto prilike da se mrtvima pomogne
Ruševina sve više
Demokratija uspešno
Proces kontroliše
Na televiziji i dalje Lepa Brena
Niko se više ne seća
Dobrih vremena
Otvori se , zatvori se
Ako smeš na mene osloni se
Telefon zvoni
Poštar pljačka zgradu
Mušica probija zaštitnu ogradu
Avion iznad grada gori
Komarci bezglavo beže
Svi za sve razloge znaju
Ali nose to sa sobom
Kao dobro čuvanu tajnu
Klinac prdne
Uznemiri se zemlja
Osamdeset hiljada ljudi ode
Eto prilike da se mrtvima pomogne
Reakcija
Pravovremena kupovina akcija
Ko je na pravoj strani
Taj i ruši i gradi
Na televiziji i dalje jedan čovek
I jedna žena
Niko više ne veruje
Da je to moguće
Za sva vremena
Otvori se, zatvori se
Ako smeš na mene osloni se
Dobro je preživeti
Al' je bitnije uživati
Dobro je biti jak
Ali važno je ne biti bahat
Dobro je ne pušiti
Ali i ne gušiti
Bolje da malo manje serem
Jer cu posle sve to morati
Da pojedem
Bez
Moja majka brine
zato što mi ne ide penziono osiguranje
Kaže o tome bi trebalo da se misli na vreme
a ja nešto slutim da neće biti potrebe
ne zato što primenjujem neke ekstremne mere
nego verujem sili koja mi je sačuvala vene
da će do kraja da bude uz mene
Vernik bez crkve
građanin bez grada
ljubavnik bez žene
ritam bez bubnjara
Kao Vernik bez crkve
građanin bez grada
ljubavnik bez žene
ritam bez bubnjara
A moja majka brine
šta drugo da radi
sin joj sve zna
samo ne zna da se prilagodi
a ja nešto slutim da baš tako i treba
da moj život crpi snagu iz nereda
i da volim i kad boli
da govorim i kad gorim
da pišem i kad jedva dišem
da skrhan smejem se
da čist iz ovih govana nestanem
i zauvek svoj mir pronađem
Ja sam vernik bez crkve
građanin bez grada
ljubavnik bez žene
ritam bez bubnjara
Dalajlama me se sećaš
Da li me se sećaš
Da l' još pamtiš moj glas
Da li još ponekad
Moje ime promrmljaš
Tamo sam , gde sam i krenuo
Ništa bolje nisam smislio
Stare stvari osvežio
S mrtvima na ti prešao
Od sudbine se dalje ne može
A ja bih da promenim te uslove
Makar na tren da se okrenem
I iz pluća mulj da operem
A možda je i bolje što nisi pored mene
Možda bih te ubio kao što ubijam sebe
Da li me se sećaš
Dal' još pamtiš moj glas
Da li još ponekad
Moje ime promrmljaš
Jedno malo da
Uništi hiljadu velikih ne
I opet u ogledalu
Ðavolu merim zenice
I kao da nikad ništa nisam shvatio
I kao da nikad nisam ništa platio
Kao da nikad nisam s' grčem plakao
Kao da je Isus zbog dopa
Na krstu skapao
I kao da su knjige za paljenje
I kao da su reči samo za laganje
I kao da su ljudi samo za mučenje
A jutra za brutalno i mučno buđenje
I kao da nikad nisam osetio dobro
I kao da nikad nisam poželeo dobro
I kao da nikad nisam svoje srce dao
I kao da to nije razlog što sam živ ostao
I kao da sam ja zacenjen decu klao
Kobejnu prosvirao glavu
Milione u gasnu komoru poslao
I kao da nikad nisam bio dete
I kao da mi niko nikad ništa nije praštao
I kao da nikad nisam maštao
I kao da pičku nikad nisam video
Ili da gramofon nikad nisam imao
Kao da pola života pod sloganom
Boli me kurac za sve nisam proživeo
Ali sad se samo pitam
Da li me se sećaš
Da l' još pamtiš moj glas
Da li još ponekad
Moje ime promrmljaš
Kisha
Hej, hej evo kise,volim kisu, volim i sneg iz tople sobe,
volim sunce, narocito zegu,
ne mozes nista da radis, sem smisljanja kako da se sto bolje rashladis.
Hej volim i krevet,
i kad sam sam i kad sam sa nekom devojkom koju dobro znam,
volim cigarete, neprskanu vutru,
kad znam da me nesto zanimljivo ceka sutra.
Volim muziku , uh sto volim tu magicnu vazdusastu tekucinu
da volim i crnu bez secera kafu i knjige
narocito one nemirne.
A najvise volim kad mi reci dobro idu,
toliko to volim da napisem pesmu kako sve volim...
Ko sam
Živim u stanu, ali sam na ulici
Nisam narkoman, ali se drogiram
Pijem, ali mogu i da ne pijem
Ko sam, šta sam eto to sam
Volim žene, ali tek po koju pojebem
Lažem, zato što zaboravljam
Ili jednostavno zbog priče nešto preuveličam
Ne kradem, prosto nisam taj
Ko sam, šta sam eto to sam
U afektu bih mogao da ubijem, ali bih odmah i poludeo
Trenutno sam sam, ali mislim da bi bilo bolje da nisam
Ko sam, šta sam eto to sam
Ko sam, šta sam eto to sam
Mislim
Iako nisam, možda jednom hoću
Možda nisam znao ili ipak nisam smeo
Iako neke stvari sigurno jesam
Pitanje da li ih želim opet
Možda ih nikad nisam ni hteo
Možda samo jedan deo
Iako mislim, možda to što mislim greši
Da li ja to stvarno nešto radim
Ili se samo malo češće rušim
Preko puta leže razbacane stvari
Prekršio sam svaki red ne bih li pronašao pravi
Očistio sve, od temena do malog prsta
U grinju ostavio smrad, đubre nakupljeno iz usta
Iako mislim, možda to što mislim greši
Da li ja to stvarno nešto radim
Ili se samo malo češće rušim
Iako sigurno jesam, možda jednom neću
Iako sigurno želim, možda ipak nekog drugog puta
Gurnuti glavu u vetar, mozak u korpu od pruća
U vosku ostaviti telo da se suši na suncu
Iako mislim, možda to što mislim greši
Da li ja to stvarno nešto radim
Ili se samo malo češće rušim
Iako mislim, možda to što mislim greši
Da li ja to stvarno nešto tražim
Ili se samo malo češće pitam
Ne
Ja bih da je karam
To i nije tajna
Ali ne želim
Zbog toga da je varam
Kažem da je lepša
Nego što jeste
Da je bolja
Nego što znam
Da se lažno smeškam
Svakoj njenoj reči
Slažem se sa svim
Što joj puno znači
Hoću da me vidi
Takvog kakav jesam
Zbunjenog i sluđenog
Nasmejanog i srećnog
Neću da me sanja
Nisam taj
Hoću da me čuje
Da vidi šta znam
Ne ne ne …
Ovog puta ne
Ona bi da me kara
To i nije tajna
Ali prvo mora
Malo da se pravda
Sve po prvi put
Tako bolje zvuči
Nikom nije dala dok
Sigurno nije znala
Priča svoju priču
Čujem to što čujem
Ljubav je za nju
Strah da ne bude sama
Hoće da me vidi
Takvog kakav nisam
Da joj kupim vreme
Koje nemam ni za sebe
Neće da me čuje
To što kažem nije san
Sjebano je sve
Ja sam samo jedan koji to zna
Ne ne ne …
Ovog puta ne
Nestajem
Pitas me nesto cudno
Pitas me nesto mudro
Kao letnja kisa me probudis
I tako zacaranog ostavis
Ja samo znam
Da polako nestajem
Ja samo znam
Da polako umirem
Pitas me nesto cudno
Pitas me nesto mudro
Kao letnja kisa me probudis
I tako zacaranog ostavis
Ja samo znam
Da polako nestajem
Ja samo znam
Da polako umirem
Nije da nije
Nije da nije tako
A nije ni da nije
Kad pocnem da radim
Sagradicu kucu
Naci cu zenu
Napravicemo decu
Na nju da lice
Po meni da ih zovu
Njoj da placu, sa mnom da skacu
Kad pocnem da radim
Podelicu vreme
Jedno za masinu
Jedno za sebe
Vreme da primam
Vreme da dam
Jedno za ne znam
Jedno za znam
Nije da nije tako
A nije ni da nije
Ustani , obuci se
Dobro je , svuci se
Udahni , prikljuci se
Kasno je, iskljuci se
Stani , saberi se
Vreme je pokreni se
Izdahni , osloni se
Mirno je, odmori se
Nije da nije tako
A nije ni da nije
Prati i cuti
Otvoreno za tajnu protiv,
staro prokleto cutanje,precutkivanje
prilagodi se,kvalifikuj se,
izgubljen i izjeban,
u korak s vremenom
Kazu,samo prati i cuti
Ni sam,ni sa sobom,ni sa njima
Ni sam,ni sa sobom,ni sa njima
Sam,sa sobom i sa njima
Rad bez radnog vremena,
vikend bez odmora,
zena bez dodira,
kredit bez odlaganja,
odsutni roditelj,
zivot bez zivljenja,
u telu duh bez osmeha
Kazu,samo prati i cuti
Ni sam,ni sa sobom,ni sa njima
Ni sam,ni sa sobom,ni sa njima
Sam,sa sobom i sa njima
Polako ludis,polako ludis,polako ludis,polako ludis
Polako ludis...
Problem
Pustam zmaja da leti
i kamen da padne
i da riba pliva.
Pustam nebo da se plavi
i zub da boli
svetlost sa tamom da se bori.
Pustam da secanje zivi
i pesak da se zuti
da od svog lica izraz pravim.
Pustam bol da boli
i vatra da gori.
Pustam da linija ide
i da trag za sobom ostavlja
i da nada radost bude
Pustam da sunce sija
i da se grana krivi
da voda zedj gasi.
Ali problem,problem je u mojoj glavi...
Pustam da spavam kada lezim
i da pitam kada ne znam.
Pustam radosne da se smeju
i da stvaraoc stvara.
Pustam kisa da pada
i da kroz otvoren prozor ulazi
da od cveca buket napravim.
Pustam svet da ide
da se okrece gde treba
Pustam srce da kuca
i da smrt plasi
i da od plamena dim zazivi
Ali problem,problem je u mojoj glavi...
Pustam...
Ali problem, problem je oduvek bio u mojoj glavi...
Rolamo
Rolamo, rolamo, pa pušimo, pušimo
Zovemo, jurimo, pa brzo snifamo
Umorni, razočarani tablete gutamo
A stalno nešto pijemo, pijemo
I po vodi hodamo, u blatu spavamo
Samo da zaboravimo
Samo da sve zaboravimo
Ali nikad nije dovoljno, nikad nije dovoljno
I ti više nisi ti, a ni ja već dugo nisam ja
Zajedno odgovaramo za tuđa pitanja
Izgubljeni u moru kompromisa
U delimično zagrejanim stanovim
Sa prozorima bez lepog pogleda
I po vodi hodamo, u blatu spavamo
Samo da zaboravimo
Samo da sve zaboravimo
Ali nikad nije dovoljno, nikad nije dovoljno
St bluz
Umesto kurca, imam dušu crnca
Umesto velikog i opasnog kurca
Ja imam napaćenu dušu crnca
Nisam skupljao pamuk, ali brao sam kupus i celer
Za par engleskih funti osetih kako je
Kad neko u mozak jebe
Radio sam i za dnevnicu od 3,5 evra
Kod ovih domaćih biznismena
E, to je tek beda
Kad te takav lopov opominje zbog nerada
Bio sam i u liftu jedne od poslovnih zgrada
Svi ćute i drhte, otkazi se dele svakog dana
Neka hvala, neka hvala
Umesto kurca, imam dušu crnca
Umesto velikog i opasnog kurca
Ja imam napaćenu dušu crnca
Zbog jedne devojke umalo mi se nisu smučile sve
Toliko me je iscrpila da sam pomislio
Da je bolje da umrem nego da se ponovo zaljubljujem
Projekcije, laži, Vlado Georgijev, TV-e serije
Nije znala kome da veruje
A ja, zbunjen, sluden, poremećene hemije
Poželeh ni manje ni više nego da je ubijem
Umesto kurca, imam dušu crnca
Umesto velikog i opasnog kurca
Ja imam napaćenu dušu crnca
Bio sam i na psihoterapiji
Nagutam se pre seške trodona
Pričam kao razvaljen
A, doktorka kaže
Eto, Aleksandre vidiš kako lepo napreduješ
Sad sam čist, tri meseca i četri dana
Ostavio sam sve
Ne znam ko tu koga i zbog čega vara
Pišem pesme, sviram bluz
Radost i tugu na stihove lomim
Otišao je još jedan voz
do sledećeg nema potrebe bilo gde žurim
Umesto kurca, imam dušu crnca
Umesto velikog i opasnog kurca
Ja imam napaćenu dušu crnca
Svi ti ljudi
Daj mi spric,iglu i konac
da se zasijem,
ja ovo vise ne mogu da,
da podnesem
Daj mi tren blazenog sna,
da umor potopim,
da poraz malo,
ublazim
Ko su svi ovi ljudi,
ko su,ko su svi ovi ljudi?
Daj mi pistolj,pusku,tenk
da mozak raznesem,
ja ovo vise ne mogu da,
podnesem
Daj mi blazeni mrak,
da od svega pobegnem,
da se u tamnom prostranstvu
sakrijem
Ko su,ko su svi ovi ljudi?
Samo dolaze..
Ko su,ko su svi ovi ljudi?
Samo dolaze..
Ko su svi ovi ljudi,
a ima ih jos,i jos,i jos,
samo dolaze...
Uzalud se budis
Ili nista ne primecuju,
ili samo greske broje,
iskreno ne znam sta je gore
Nadobudni ali ne i budni,
glasni,ali ne i jasni,
agresivni ali ne i hrabri
Uzalud se budis
Uzimam
Uzimam,uzimam,uzimam...
Uzimam,uzimam,
hocu samo da uzimam.
U toploj sobi tople ruke traze te,
napolju hladno je,sneg u dahu mirise.
Svako koga znam za nesto kriv mi je,
ali tebe ne bih da okrivljujem,
barem za sada,
dok nista ne boli me...
dok nista ne boli me...
Uzimam,uzimam,
hocu samo da uzimam.
U toploj sobi tople ruke vrebaju ka tebi,traze te,
napolju hladno je,
svi s grcem u sebi u bradu govore,
vazduh na sneg mirise.
Svako koga znam zelim da nestane,
samo tebe ne bih jos da ubijem,
barem za sada,
dok nista ne boli me,
barem za sada,
dok nista ne boli me...
Uzimam,uzimam,
hocu samo da uzimam.
Ne secam se goreg sveta od ovog koga znam,
ne secam se gorih ljudi od ovih koje znam,
ne secam se kad sam iskrenije zeleo
nikom vise nista da ne dam.
Uzimam,uzimam,
hocu samo da uzimam.
ali bojim se da to nisam ja...
ali bojim se da to nisam ja...
Više se ne bojim
Više se ne bojim ni života, ni smrti,
Samo bih, pre nego sto odem,
Da neke lepe stvari za sobom ostavim.
Kad zaklopim umorne oči,
Na ovu ljudsku tugu da zaboravim
I miran u oblak zakoračim.
Ono sto ce uvek da me tišti:
Što znam da sve bolje moglo je...
Normalnom čoveku malo potrebno je.
Ali ne, ne, ne...
Neko je rešio da otme sve.
Da i za to malo pogineš,
Da te kao šraf u ludilo zavrte,
Iz dana u dan...
Kost po kost.
Iz dana u dan,
Kost po kost.
Ja znam da sam pobedio,
Jer i posle svega nikoga ne mrzim
I nikoga ni za šta ne jurim.
Žao mi je samo sto neke ljude
Nisam voleo više.
Ali biće 365 dana:
Proleće, leto, jesen i zima...
I da li se tome radujem?
Pa, moram.
Zašto da ne uzmem to što mi se daje?
Ionako kad dođe - došlo je,
Kad prođe - prošlo je.
I srešću ja tebe opet,
Te tvoje oči i miris,
I ovog puta ostajem do kraja.
Kad se ujutru probudim
Ti ćes mirno pored mene da spavaš.
A ne znam da li je nesto lepše,
Od tebe i mene...
Na živoj slici uhvaćeno vreme.
Ni sada ne znam zašto se nisam
Prepustio, popustio,
Ni sada ne znam
Zašto sam više
Sa svojim demonima pio,
U svojoj rupi se krio...
Prokletstvo, sećam se svega...
I boli, al' moram da idem dalje,
Da se borim za bolje dane.
Više se ne bojim ni života, ni smrti,
Više se ne bojim ni života, ni smrti.
Stojim sam na ovoj planini,
I čekam svoje vreme,
Da jos neki krik zavrtim...
Voli me
Živim sam, zato što sam zajeban
Kuvam, zato što moram
Ne zato što tako kaže moda
I kad mi dođu gosti
Istina je tri dana i to je sasvim dosta
Ljubi me, voli me
Na kolac zabodi me
Ali kad te molim
Na miru ostavi me
Sve se nadam nekoj ženi
Sa nekretninom van grada
Da mi bašta postane nova zabava
Neka topla žena, koja voli moje delo
Pošto nemam ni odelo
A ni neko telo
Ljubi me, voli me
Na kolac zabodi me
Ali kad te molim
Na miru ostavi me
Neki dan jedna mala mi kaže
Hajde St da probamo neke nove droge
A ja joj odgovorim da zbog
Onih starih više nemam receptore
Ko sa đavolom tikve nije sadio
Sa đavolom ih nece ni brati
Ali kako je to nikad neće ni saznati
Ljubi me, voli me
Na kolac zabodi me
Ali kad te molim
Na miru ostavi me
Vreme
Vidim dvorište, vidim pokošenu travu
A u travi neku glavu
Sunce para nebo, topi svetlost u danu
Soba već je puna dima
Po trosedu plamen gmiže
Na zidu sat stoji, a u njemu kazaljka gori
Vremena je sve manje
Vidim prozor, vidim vrata
A na vratima je kvaka
Žena hitro skače, traži ključ ispod otirača
U hodniku je cveće, po lišću trče mravi
Na zidu kalendar, sa njega otpadaju dani
Vremena je sve manje
Hemijski disbalans, zaleđena sperma
Silikonski napad, promašena meta
Mozak u brzini ključa
Mozak u brzini na delove se lomi
A mozak u brzoj hrani, prebrzo se vari
Vremena je sve manje
Za tebe, za mene, nju i glavu
Za mrave i pokošenu travu
Za sunce i svetlost u danu
Za oči koje vide
Za lepo što se negde krije
Vremena je sve manje
