- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Gorčin Stojanović: Kultura u Srbiji planski ispod crte
Glas javnosti 26.08.2011 10:22
Srbija ima kulturnu politiku, ali takvu koja kulturu svodi na minimum i tretira je kao ukrasni privezak, smatra reditelj i umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta Gorčin Stojanović.
"Postoji jasna politička odluka da je kultura privezak, da je kultura cvetak seoskog lole koji je krenuo na igranku. I koji će završiti posle malo valjanja iza doma kulture negde u travi", izjavio je Stojanović.
Prema njegovim rečima, "kultura je nešto što naša politika smatra da, eto, mora da bude, kao, na primer, saradnja sa Haškim tribunalom - mi to ne bismo al' moramo".
"Poslednjih 15 godina imamo kulturnu politiku koja se sastoji u vrlo preciznom radu na tome da se kultura svede na minimum i u smislu troškova i u medijskom i u smislu unižavanja značaja kulture", rekao je Stojanović.
Na pitanje da li će nešto u toj oblasti popraviti nedavno konstituisani Nacionalni savet za kulturu, odgovorio je da ga je "iskustvo naučilo da u ovoj zemlji vredi pravilo - kad ne znas šta ćeš sa nečim osnuješ komisiju".
"Mislim da je Nacionalni savet koji bi trebalo da donese strategiju već jako odocneo, jer je prvo donet skandalozan Zakon o kulturi, a on dalje generiše druge zakone, za pozorište, kinematografiju, muzeologiju", primetio je Stojanović i zapitao kako se donosi strategija u kulturi nakon što je legislativa već urađena.
On je dodao da mu se inače reč strategija jako dopada i da bi bilo dobro da ukinemo ideju kulturne politike i da umesto nje postoji strategija.
"Ta strategija je vrlo jednostavna stvar. Srbija treba da odgovori na nekoliko temeljnih pitanja. Prvo je da li želi da ima visoku kulturu i šta se pod tim podrazumeva. Ako je odgovor da, onda su sledeća pitanja, na primer, da li Niš treba da ima operu, da li treba da postoje pozorišta prvog ranga, drugog i trećeg ranga, da li su nam rangirani muzeji, da se ne bi dešavalo da se spomen - sobe proglašavaju za muzeje", naveo je Stojanović.
On je istakao da je sledeće strateško pitanje "da li su Egzit i Guča visoka kultura".
"Ako jesu, možemo dogovoriti razne stvari, pa i to da ukinemo operu u Novom Sadu. Previše je skupa. Ako je ovo visoka kultura, ako se to izdašno finansira i medijski prati na javnom servisu, ja nemam ništa protiv, samo kažite da je tako" naglasio je on.
Stojanović je primetio da je sada na delu "gora uravnilovka nego u vreme crnog komunizma".
"Nemam ništa protiv popularne kulture. Ali, popularna kultura i visoka kultura nisu iste stvari. Nisu potrebna ista znanja i veštine za tako nešto. Ako Srbija želi visoku kulturu, onda mora da zna da visoka kultura užasno mnogo košta i da se visoka kultura ne isplaćuje. Tu se stavlja tačka. Ako je tako, onda Egzit ne sme biti doniran ni jednim jedinim dinarom niti Guča jednim jedinim centom", bio je izričit Stojanović.
On je dodao da Srbija ima 33-34 profesionalna pozorišta i da su sva isto tretirana, te da na primer omladinski Dadov za programe dobija samo tri puta manje nego JDP.
"Nemam ništa protiv Dadova niti veličam kuću u kojoj radim, samo znam da te stvari nisu iste. Mora da postoji rangiranje vrednosti".
Stojanović je dodao da bi iz usvojene strategije proizašle taktike, na primer - da li forsiramo festivalsku kulturu, koja znači da se kultura "uradi" za sedam dana u nekom mestu ili pokušavamo da imamo kontinuiranu kulturnu praksu u svim mestima.
To bi značilo pravu debeogradizaciju srpske kulture, a vremenom bi dovelo i do toga da visoka kultura može da prihoduje i rastereti budžet, pojasnio je Stojanović.
"Imam pravo da verujem da će neko telo, zvalo se ono komisija ili savet doneti ovakvu odluku, koja će biti obavezujuća za civilne službenike koji se zovu ministri. A isto tako imam pravo, iskustveno, da izražavam ogromnu sumnju da će se to desiti", izjavio je Stojanović.
Na pitanje kako u sadašnjem sistemu može da deluje pojedinac, odgovorio je - samo svojim radom, dodavši da bi bilo dobro da se taj rad ovde i prepozna.
"Neko bi u ovoj zemlji morao da primeti da se dogodio neverovatan presedan", istakao je on i naveo da je prošle sezone četvoro mladih srpskih reditelja - Miloš Lolić, Marko Manojlović, Anđelija Nikolić i Nikola Zavišić režizralo u Sloveniji, pozorišnoj sredini koja je još u SFRJ važila za najrazvijeniju.
Pored toga, Lolić (koji je pre dve godine dobio Gran pri Bitefa za predstavu "Sanjari" JDP-a) sada radi u Minhenu gde će otvoriti sezonu Folks teatra sa Lorkinim "Krvavim svadbama", a potom će režirati i u Folks bine u Beču.
"Šta je to ako nije 'gren slem'. Ali pretpostavljam da ga nikada neće primiti predsednik države", rekao je Stojanović.
Podsetivši da su ovi mladi reditelje radili u JDP-u, istakao je da bi želeo da ih opet angažuje, ali da ne može ništa da precizira.
"Mi možemo da imamo planove, ali je novac na nekim drugim mestima. Raspoređen je tamo gde se u tom trenutku nekome čini da je važnije ili je po inerciji ponovo bačen u neke programske jame", rekao je on pominjući konkretno Belef.
Stojanović je naglasio da se "u bedi mora napraviti hijerarhija" i mora se prepoznati da postoji vrednost.
"Ovi juniori koji već osvajaju titule u seniorskoj konkurenciji, ako ne budu prepoznati ili će otići iz zemlje ili će postati pijanci ili će biti razočarani građani.
Prepostavljam da društvo ne želi ništa od toga. To je strategija. Pojedinac može samo da radi, ali kao i u gotovo svim delatnostima, neko mora da prepozna vaš rad, pa bilo to štafelajno slikarstvo, konceptualna umetnost ili postolarski zanat".
"Neko mora vaše lepo pendžetirane cipele da primeti na neki način. Ako je visoka kultura u pitanju, to može i mora da radi država", zaključio je Stojanović.
Glas javnosti 26.08.2011 10:22
Srbija ima kulturnu politiku, ali takvu koja kulturu svodi na minimum i tretira je kao ukrasni privezak, smatra reditelj i umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta Gorčin Stojanović.
"Postoji jasna politička odluka da je kultura privezak, da je kultura cvetak seoskog lole koji je krenuo na igranku. I koji će završiti posle malo valjanja iza doma kulture negde u travi", izjavio je Stojanović.
Prema njegovim rečima, "kultura je nešto što naša politika smatra da, eto, mora da bude, kao, na primer, saradnja sa Haškim tribunalom - mi to ne bismo al' moramo".
"Poslednjih 15 godina imamo kulturnu politiku koja se sastoji u vrlo preciznom radu na tome da se kultura svede na minimum i u smislu troškova i u medijskom i u smislu unižavanja značaja kulture", rekao je Stojanović.
Na pitanje da li će nešto u toj oblasti popraviti nedavno konstituisani Nacionalni savet za kulturu, odgovorio je da ga je "iskustvo naučilo da u ovoj zemlji vredi pravilo - kad ne znas šta ćeš sa nečim osnuješ komisiju".
"Mislim da je Nacionalni savet koji bi trebalo da donese strategiju već jako odocneo, jer je prvo donet skandalozan Zakon o kulturi, a on dalje generiše druge zakone, za pozorište, kinematografiju, muzeologiju", primetio je Stojanović i zapitao kako se donosi strategija u kulturi nakon što je legislativa već urađena.
On je dodao da mu se inače reč strategija jako dopada i da bi bilo dobro da ukinemo ideju kulturne politike i da umesto nje postoji strategija.
"Ta strategija je vrlo jednostavna stvar. Srbija treba da odgovori na nekoliko temeljnih pitanja. Prvo je da li želi da ima visoku kulturu i šta se pod tim podrazumeva. Ako je odgovor da, onda su sledeća pitanja, na primer, da li Niš treba da ima operu, da li treba da postoje pozorišta prvog ranga, drugog i trećeg ranga, da li su nam rangirani muzeji, da se ne bi dešavalo da se spomen - sobe proglašavaju za muzeje", naveo je Stojanović.
On je istakao da je sledeće strateško pitanje "da li su Egzit i Guča visoka kultura".
"Ako jesu, možemo dogovoriti razne stvari, pa i to da ukinemo operu u Novom Sadu. Previše je skupa. Ako je ovo visoka kultura, ako se to izdašno finansira i medijski prati na javnom servisu, ja nemam ništa protiv, samo kažite da je tako" naglasio je on.
Stojanović je primetio da je sada na delu "gora uravnilovka nego u vreme crnog komunizma".
"Nemam ništa protiv popularne kulture. Ali, popularna kultura i visoka kultura nisu iste stvari. Nisu potrebna ista znanja i veštine za tako nešto. Ako Srbija želi visoku kulturu, onda mora da zna da visoka kultura užasno mnogo košta i da se visoka kultura ne isplaćuje. Tu se stavlja tačka. Ako je tako, onda Egzit ne sme biti doniran ni jednim jedinim dinarom niti Guča jednim jedinim centom", bio je izričit Stojanović.
On je dodao da Srbija ima 33-34 profesionalna pozorišta i da su sva isto tretirana, te da na primer omladinski Dadov za programe dobija samo tri puta manje nego JDP.
"Nemam ništa protiv Dadova niti veličam kuću u kojoj radim, samo znam da te stvari nisu iste. Mora da postoji rangiranje vrednosti".
Stojanović je dodao da bi iz usvojene strategije proizašle taktike, na primer - da li forsiramo festivalsku kulturu, koja znači da se kultura "uradi" za sedam dana u nekom mestu ili pokušavamo da imamo kontinuiranu kulturnu praksu u svim mestima.
To bi značilo pravu debeogradizaciju srpske kulture, a vremenom bi dovelo i do toga da visoka kultura može da prihoduje i rastereti budžet, pojasnio je Stojanović.
"Imam pravo da verujem da će neko telo, zvalo se ono komisija ili savet doneti ovakvu odluku, koja će biti obavezujuća za civilne službenike koji se zovu ministri. A isto tako imam pravo, iskustveno, da izražavam ogromnu sumnju da će se to desiti", izjavio je Stojanović.
Na pitanje kako u sadašnjem sistemu može da deluje pojedinac, odgovorio je - samo svojim radom, dodavši da bi bilo dobro da se taj rad ovde i prepozna.
"Neko bi u ovoj zemlji morao da primeti da se dogodio neverovatan presedan", istakao je on i naveo da je prošle sezone četvoro mladih srpskih reditelja - Miloš Lolić, Marko Manojlović, Anđelija Nikolić i Nikola Zavišić režizralo u Sloveniji, pozorišnoj sredini koja je još u SFRJ važila za najrazvijeniju.
Pored toga, Lolić (koji je pre dve godine dobio Gran pri Bitefa za predstavu "Sanjari" JDP-a) sada radi u Minhenu gde će otvoriti sezonu Folks teatra sa Lorkinim "Krvavim svadbama", a potom će režirati i u Folks bine u Beču.
"Šta je to ako nije 'gren slem'. Ali pretpostavljam da ga nikada neće primiti predsednik države", rekao je Stojanović.
Podsetivši da su ovi mladi reditelje radili u JDP-u, istakao je da bi želeo da ih opet angažuje, ali da ne može ništa da precizira.
"Mi možemo da imamo planove, ali je novac na nekim drugim mestima. Raspoređen je tamo gde se u tom trenutku nekome čini da je važnije ili je po inerciji ponovo bačen u neke programske jame", rekao je on pominjući konkretno Belef.
Stojanović je naglasio da se "u bedi mora napraviti hijerarhija" i mora se prepoznati da postoji vrednost.
"Ovi juniori koji već osvajaju titule u seniorskoj konkurenciji, ako ne budu prepoznati ili će otići iz zemlje ili će postati pijanci ili će biti razočarani građani.
Prepostavljam da društvo ne želi ništa od toga. To je strategija. Pojedinac može samo da radi, ali kao i u gotovo svim delatnostima, neko mora da prepozna vaš rad, pa bilo to štafelajno slikarstvo, konceptualna umetnost ili postolarski zanat".
"Neko mora vaše lepo pendžetirane cipele da primeti na neki način. Ako je visoka kultura u pitanju, to može i mora da radi država", zaključio je Stojanović.