Raste broj recepata, građani Srbije sve bolesniji
Izvor: Blic Sonja Todorović | 24. 03. 2011. - 00:02h | Foto: N.Raus
BEOGRAD - Čak četiri miliona kutija lekova izdato je u 2010. više nego u prethodnoj godini. U proseku, svaki pacijent podigao je 22 kutije. Najviše je popijeno lekova za srce, ali i za smirenje. Lekari tvrde da je to zato što smo kao nacija sve stariji i bolesniji, ali ima i onih koji smatraju da i dalje volimo da pravimo rezerve i pijemo tablete na svoju ruku.
Mnogi građani nisu se oslobodili stare navike da prave rezerve lekova
Potrošnja lekova u Srbiji svake godine se poveća za pet do deset odsto. Gotovo 4,1 milion ljudi je u 2010. podiglo jednom ili više desetina puta medikamente na recept. Može se reći i da se svakoga dana u Srbiji napiše približno 250.000 recepata, a podigne skoro 400.000 kutija, kažu u Republičkom zavodu za zdravsteno osiguranje (RZZO).
U prilog teoriji o starosti nacije, ali i tome da su bolesti srca i krvnih sudova broj jedan na listi, ide i podatak da su lekovi koji se koriste kao terapija u lečenju ovih bolesti, apsolutno najtraženiji. Samo je za „presolol”, koji je beta blokator, napisano skoro dva miliona recepta. Zvanična statistika Instituta za javno zdravlje „Batut” pokazuje da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrti u našoj zemlji, čak u 55,8 odsto slučajeva.
Osim medikamenata za srce, troše se i oni, narodski rečeno, za živce. Podaci RZZO pokazuju da je, u proseku, svaki zdravstveni osiguranik popio dva pakovanja sedativa. Tako se lekovi za neurološke i psihičke bolesti po broju izdatih recepata nalaze na drugom mestu. Za „bromazepam” je prepisano oko 2,8 miliona recepata, dok je podignuto više od četiri miliona kutijica lekova. Na trećem mestu su lekovi za bolesti digestivnog sistema i poremećaj metabolizma, kao što je dijabetes.
Dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte prakse u Domu zdravlja „Voždovac”, kaže da je razlog za veliku potrošnju lekova to što građani sve više obolevaju.
Participacija 50 dinara
Što zbog skoka cena, što zbog povećane potrošnje, rastu i troškovi za medikamente sa takozvane pozitivne liste.
- Za lekove koji se izdaju u apotekama na recept 2009. godine RZZO je izdvojio 26,8 milijardi dinara, a lane 29,48 milijardi dinara - kaže Sanja Mirosavljević, portparol RZZO. Svaki izdati recept koštao je većim delom zdravstvenu kasu, a manjim pacijente, koji su plaćali 50 dinara po kutiji.
- Starimo, sve smo bolesniji. Prošle godine mnogo ljudi imalo je akutni infarkt i moždani udar, a terapija za ove bolesti traje najmanje godinu dana. Takođe, ima dosta ljudi koji su pod stresom i najbezbednije je da im se prepiše „bromazepam” - objašnjava doktorka Dimitrijević.
Svakog dana, kako kaže doktorka, u ordinaciji ima pacijenta koji imaju problema sa visokim pritiskom. Što je još gore, najveći broj njih ne pije samo jedan lek. Uglavnom im se terapija sastoji od dve ili tri vrste. To su najčešće medikamenti za snižavanje pritiska, za izbacivanje tečnosti i za smirenje.
Da smo sve bolesniji, ali i da volimo da pijemo lekove na svoju ruku smatra dr Pera Stanojević, lekar opšte prakse u Domu zdravlja „Dr Simo Milošević” na Čukarici.
- Činjenica je da naša populacija sve više stari, stoga imamo i sve više hroničnih bolesnika. Isto tako mislim da građani piju lekove onda kada ne bi trebalo i da se još nismo oslobodili stare navike da pravimo rezerve. Više se plašim tih kućnih apoteka, gde se lekovi gomilaju, a piju se i onda kada to nije indikovano - ističe dr Stanojević.
S druge strane, dr Vesna Vujičić, načelnik opšte medicine u Domu zdravlja „Savski venac”, smatra da se mora voditi računa o broju prepisanih lekova na recept.
Statistika
Ipak, lekari se trude da pacijentima terapiju usklade sa što manje lekova, jer preveliki unos medikamenata nikako ne valja za zdravlje.
Tokom prošle godine prepisan je 61 milion recepata i izdato 90 miliona kutija. Ako je za utehu, i pored povećane potrošnje lekova, većina građana još je daleko od apsolutnog rekorda jednog pacijenta koji je od lekara dobio 229 recepata za lekove čija je vrednost bila viša od 900.000 dinara.
Godišnje trošimo 22 kutije lekova
Izvor: Blic Sonja Todorović | 24. 03. 2011. - 00:02h | Foto: N.Raus
BEOGRAD - Čak četiri miliona kutija lekova izdato je u 2010. više nego u prethodnoj godini. U proseku, svaki pacijent podigao je 22 kutije. Najviše je popijeno lekova za srce, ali i za smirenje. Lekari tvrde da je to zato što smo kao nacija sve stariji i bolesniji, ali ima i onih koji smatraju da i dalje volimo da pravimo rezerve i pijemo tablete na svoju ruku.
Mnogi građani nisu se oslobodili stare navike da prave rezerve lekova
Potrošnja lekova u Srbiji svake godine se poveća za pet do deset odsto. Gotovo 4,1 milion ljudi je u 2010. podiglo jednom ili više desetina puta medikamente na recept. Može se reći i da se svakoga dana u Srbiji napiše približno 250.000 recepata, a podigne skoro 400.000 kutija, kažu u Republičkom zavodu za zdravsteno osiguranje (RZZO).
U prilog teoriji o starosti nacije, ali i tome da su bolesti srca i krvnih sudova broj jedan na listi, ide i podatak da su lekovi koji se koriste kao terapija u lečenju ovih bolesti, apsolutno najtraženiji. Samo je za „presolol”, koji je beta blokator, napisano skoro dva miliona recepta. Zvanična statistika Instituta za javno zdravlje „Batut” pokazuje da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrti u našoj zemlji, čak u 55,8 odsto slučajeva.
Osim medikamenata za srce, troše se i oni, narodski rečeno, za živce. Podaci RZZO pokazuju da je, u proseku, svaki zdravstveni osiguranik popio dva pakovanja sedativa. Tako se lekovi za neurološke i psihičke bolesti po broju izdatih recepata nalaze na drugom mestu. Za „bromazepam” je prepisano oko 2,8 miliona recepata, dok je podignuto više od četiri miliona kutijica lekova. Na trećem mestu su lekovi za bolesti digestivnog sistema i poremećaj metabolizma, kao što je dijabetes.
Dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte prakse u Domu zdravlja „Voždovac”, kaže da je razlog za veliku potrošnju lekova to što građani sve više obolevaju.
Participacija 50 dinara
Što zbog skoka cena, što zbog povećane potrošnje, rastu i troškovi za medikamente sa takozvane pozitivne liste.
- Za lekove koji se izdaju u apotekama na recept 2009. godine RZZO je izdvojio 26,8 milijardi dinara, a lane 29,48 milijardi dinara - kaže Sanja Mirosavljević, portparol RZZO. Svaki izdati recept koštao je većim delom zdravstvenu kasu, a manjim pacijente, koji su plaćali 50 dinara po kutiji.
- Starimo, sve smo bolesniji. Prošle godine mnogo ljudi imalo je akutni infarkt i moždani udar, a terapija za ove bolesti traje najmanje godinu dana. Takođe, ima dosta ljudi koji su pod stresom i najbezbednije je da im se prepiše „bromazepam” - objašnjava doktorka Dimitrijević.
Svakog dana, kako kaže doktorka, u ordinaciji ima pacijenta koji imaju problema sa visokim pritiskom. Što je još gore, najveći broj njih ne pije samo jedan lek. Uglavnom im se terapija sastoji od dve ili tri vrste. To su najčešće medikamenti za snižavanje pritiska, za izbacivanje tečnosti i za smirenje.
Da smo sve bolesniji, ali i da volimo da pijemo lekove na svoju ruku smatra dr Pera Stanojević, lekar opšte prakse u Domu zdravlja „Dr Simo Milošević” na Čukarici.
- Činjenica je da naša populacija sve više stari, stoga imamo i sve više hroničnih bolesnika. Isto tako mislim da građani piju lekove onda kada ne bi trebalo i da se još nismo oslobodili stare navike da pravimo rezerve. Više se plašim tih kućnih apoteka, gde se lekovi gomilaju, a piju se i onda kada to nije indikovano - ističe dr Stanojević.
S druge strane, dr Vesna Vujičić, načelnik opšte medicine u Domu zdravlja „Savski venac”, smatra da se mora voditi računa o broju prepisanih lekova na recept.
Statistika
- 250.000 recepata se dnevno prepiše
- 400.000 kutija pacijenti svakog dana podignu
- 14,9 recepata prosečno prepisano svakom pacijentu
- 22 kutije lekova prosečno podigne jedan pacijent
- 350 dinara je prosečna cena leka
- 7.000 dinara je prosečan trošak Fonda za jednog pacijenta
Ipak, lekari se trude da pacijentima terapiju usklade sa što manje lekova, jer preveliki unos medikamenata nikako ne valja za zdravlje.
Tokom prošle godine prepisan je 61 milion recepata i izdato 90 miliona kutija. Ako je za utehu, i pored povećane potrošnje lekova, većina građana još je daleko od apsolutnog rekorda jednog pacijenta koji je od lekara dobio 229 recepata za lekove čija je vrednost bila viša od 900.000 dinara.