Godišnje 1.400 žena oboli od raka materice

PYC

Član
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
11.506
Redovni pregledi su najbolja zaštita


Godišnje 1.400 žena oboli od raka materice





Izvor: Blic V. Marić-Brajković - A. E. | 19. 12. 2010. - 00:02h | Foto: Dreamstime


Svake godine u Srbiji oko 1.400 žena oboli od raka grlića materice, od kojih samo jedna trećina stigne kod lekara u ranoj fazi obolevanja kad je lečenje karcinoma najefikasnije. Ovakva učestalost obolevanja, s obzirom na broj stanovnika, stavlja našu zemlju u sam evropski vrh, zajedno s Rumunijom i Bugarskom.
101359_0803-rak-foto-dreamstime_f.jpg

Od nastanka infekcije do promene na grliću prođe od pet do deset godina


- Istočna Srbija, posebno deo uz bugarsku i rumunsku granicu, prednjači po broju obolelih od raka grlića materice, ali nije poznato zašto je tolika stopa obolevanja na ovom području. Međutim, ono što se pouzdano zna jeste da se glavni uzročnik infekcija grlića materice humanim papiloma virusom (HPV) prenosi seksualnim putem. Dve trećine žena tokom svog života, uglavnom u dvadesetim i tridesetim godinama, bude u kontaktu sa nekim tipovima ovih virusa.

Najčešće infekcija prođe sama od sebe. Ali ako se razvije i pređe u hroničnu infekciju, uz još neke faktore kao što su oslabljen imunitet, druga oboljenja ili pušenje, može da izazove promene na grliću. Vremenom te promene mogu da postanu maligne - kaže dr Ana Jovićević, načelnik odeljenja epidemiologije i prevencije Instituta za onkologiju.




Od nastanka infekcije do promena na grliću prođe između pet i deset godina, pa dr Jovićević ističe važnost da žene redovno idu na ginekološke preglede bar jednom u tri godine kako bi se infekcije i eventualne promene otkrile na vreme. Iako razvoj bolesti ima dug tok, prekancerozne promene i sam rak se najčešće razvijaju bez simptoma. Prvi znaci se često javljaju kada se bolest razvije kao što su neuobičajen vaginalni sekret, krvarenje u periodu između dve menstruacije ili nakon seksualnih odnosa, te bolovi u karlici.


- Samo 20-30 odsto žena redovno ide na ginekološke preglede, dok ostatak njih posećuje ginekologa samo ako mora, zbog trudnoće ili nekih tegoba. Redovni ginekološki pregledi koji uključuju Papanikolau test omogućavaju da se na vreme uoče premaligne ili maligno izmenjene ćelije grlića. Kad se primete i uklone prekancerozne promene, sprečavamo nastanak karcinoma - objašnjava sagovornica.


Ukoliko ipak dođe do pojave raka, u ranom stadijumu rezultati lečenja su najefikasniji.


Jedan od načina lečenja, navodi dr Jovićević, jeste i hirurška intervencija kojom se odstranjuje samo oboleli deo grlića, što omogućava ženi da ostane u drugom stanju i da nastavi normalan život. Terapija karcinoma grlića materice u zavisnosti od stadijuma bolesti može da uključuje pored hirurškog zahvata zračenje, korišćenje citostatika i druge metode.


- Šansa za izlečenje uvek postoji, ali što je bolest više uznapredovala, lečenje je teže i komplikovanije - upozorava dr Jovićević.


U prevenciji raka grlića materice efikasna metoda je i vakcinacija protiv humanih papiloma virusa.


- Vakcina protiv HPV postoji na našem tržištu i mogu da je prime devojčice od 12 godina starosti, ali i one starije koje nisu stupile u seksualne odnose jer ona deluje samo preventivno. Ova vakcina deluje protiv onkogenih tipova 16 i 18, ali ne deluje na ostale onkogene tipove virusa, tako da redovni pregledi ostaju najznačajnija mera zaštite- kaže dr Jovićević.


Važna kontrola kod lekara

Da bi se sprečilo obolevanje od raka grlića materice, pokrenut je nacionalni program za skrining raka grlića materice.
- Programom je predviđeno da sve žene od 25 od 69 godina starosti dobijaju pozive za ginekološki pregled, odnosno Papanikolau test u svom domu zdravlja svake tri godine. Cilj skrininga je da uključi zdrave žene u redovne preglede. Ali ako se žene ne odazovu, onda ni ovaj program neće imati mnogo smisla. Zato apelujemo na žene da vode računa o svom zdravlju, jer podsećamo, rak grlića materice je najlakše izlečiv ako se otkrije u ranom stadijumu, čak u više od 90 odsto slučajeva - apeluje dr Ana Jovićević sa Instituta sa onkologiju.
 
Natrag
Top