Šta je novo?

Glumac ili pevač?

  • Začetnik teme sendi
  • Datum pokretanja
sendi

sendi

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.057
Glumac ili pevač?

Osvrt na nekoliko poznatih glumačkih imena koja sa značajnom dozom uspeha koketiraju sa muzičkim svetom.




Frank Sinatra

Na nedavnoj dodeli Oskara, Gwyneth Paltrow je otpevala numeru „Coming Home“ iz prošlogodišnje nešvilske muzičke melodrame „Country Strong“. Bez ikakve želje da ocenjujem njene glumačke ili pevačke kvalitete, sam taj potez da filmska zvezda uživo peva na nekoj velikoj manifestaciji kao što je Oskar, događaj je sam po sebi. Gotovo da je prošlo vreme kada su glumci izvodili tuđe pesme čija je svrha promocija filma u kom glume.

Zašto više nema glumaca-pevača kakvi su bili Judy Garland, Gene Kelly, Frank Sinatra ili Dean Martin? Pa većina današnjih glumaca koji se upuste u muzičke vode to radi prvenstveno iz razloga ostavljana autorskog pečata, dakle radije sami pišu tekt i/ili muziku nego što to prepuštaju profesionalcima (pri tom mislim na nešto ozbiljnija glumačka imena nego što je to Jennifer Lopez npr). Ako znamo da u savremenoj, visokobudžetnoj kinematografiji improvizacija gotovo ne postoji, jasno je što neko ko sebe smatra kreativnom osobom želi taj svoj dar da ispolji na neki autorski način. Od toga da li on/ona ima veću želju ili talenat, prvenstveno zavisi kvalitet finalnog proizvoda. Na koji tačno način, zašto je to tako, može li drugačije su preopširne teme koje zahtevaju mnogo vremena. Umesto odgovora na ta pitanja, danas ću samo malo zagrebati po površini i pomenuti tek par zanimljivih glumaca-pevača. Ili drugim rečima – o Charlotte Gainsbourg, o Zooey Deschanell i još nekome.





Charlotte Gainsbourg

Ćerka Jane Birkin i Sergea Gainsbourga, Charlotte Gainsbourg je svoje glumačko-pevačke avanture započela još kao trinaestogodišnja klinka albumom „Lemon Incest“ (kog je snimila sa svojim slavnim tatom), a samo godinu dana kasnije dobila je malu ulogu u filmu „Paroles et musique“ u kom su pored nje igrali Catherine Deneuve i Christopher Lambert. Kada vam je mama bila takođe glumica i pevačica, a tata jedan od najcenjenijih umetnika u istoriji francuske pop kulture, reći ćete „lako je njoj“. Slažem se je za Charlotte put do oka javnosti bio mnogo lakši nego za većinu njenih vršnjaka, ali šta onda kada dođete do svih tih reflektora? Da nije poenta samo „biti u nekom filmu i snimiti neki album“, Charlotte je postala svesna kao dvadesetogodišnjakinja, početkom devedesetih. Charlotte je shvatila da je sadržaj važniji od pakovanja – teorema koja raznoraznim VIP pozerima nikada neće biti jasna. Upravo 1996. dobija naslovnu ulogu u filmu „Jayne Ayre“, a nakon nje se nižu respektabilni filmski naslovi poput „21 Grams“, „The Science of Sleep“, „I’m not There“, „Antichrist“...

Što se muzike tiče, Charlotte se 2006. udružila sa svojim drugarima iz grupe Air, kao i sa Jarvisom Cockerom i Neilom Hannonom sa kojima je snimila album „5:55“ koji mnogi smatraju njenom pravom debi pločom. Opušteni sanjivi pop i njen senzualni glas su odlična podloga za sve one sitne hedonizme koji se dešavaju u sitnim satima. Pre tačno godinu dana Charlotte je objavila album „IRM“ kog je gotovo u celosti napisao Beck. Za razliku od prošle ploče „IRM“ je bio mnogo angažovaniji, kompleksniji i zašto ne reći – bolji. Iako je Charlotte na oba albuma potpisana na tek par pesama, i jedan i drugi zvuče kao kompletna autorska dela, a ako znamo koga je izabrala za saradnike to nimalo ne čudi. U svakom slučaju Charlotte Gainbourg je pravi primer kako je moguće birati uloge i muzičke saradnike, a uz lični autorski talenat održavati kvalitet.


Kao i Charlotte i Zooey Deschanell je dete poznatih roditelja. Istina, oni nisu bili baš takve zvezde kao Jane i Serge, ali nije mala stvar biti dete filmskog snimatelja nagrađenog Oskarom kao što je Zooeyin tata Caleb, i glumice Mary Joe, koja je igrala u desetak epizoda serije „Twin Peaks“. No i pored svega toga, Zooey je već sa svojih 30 godina postala mnogo poznatije ime nego što su imena njenih roditelja. Za nju je sve počelo „malim“ sundance filmovima kao što su „Mumford“, „Eulogy“ i „Go-Getter“, da bi nastavila sa Crowovim „Almost Famous“, blokbasterima „The Happening“ i „Yes Man“ kao i romantičnom indie komedijom „(500) Days of Summer“.




Zooey Deschanell i M. Ward

Očigledno je da Zooey glumu doživljava kao profesiju u kojoj je nekad neophodno zapušiti nos zarad masnog honorara (pomenuti „The Happening“), no kada je o muzici reč tu ne dozvoljava nikakve kompromise. Zajedno sa etabliranim imenom iz singer-songwriterskog sveta M. Wardom, Zooey je već 5 godina član grupe She & Him. Njih dvoje su objavili dva albuma, od kojih je prošlogodišnji „Volume Two“ dospeo čak do 6. mesta najprodavanijih albuma u Americi. Ako još niste slušali She & Him, a volite muziku koju prave / su pravili Beach Boys, Nancy Sinatra, Belle and Sebastian ili Jens Lekman, mnogo toga ste propustili. Jednostavne, ali zarazne moderne pop melodije, upakovane u celofan iz šezdesetih su glavna odlika grupe She & Him. Kao i Charlotte i Zooey je živ dokaz kako sa lakoćom možete kombinovati uloge zbog kojih vas nikad neće biti sramota, kao i muziku koja je istovremeno komercijalna i kvalitetna. Pravi primer za to je spot za pesmu „Don’t Look Back“ koji komotno može ući u nepostojeći udžbenik stila, što audio, što vizuelno.


Pored Zooey i Charlotte, postoje još stotine glumaca-pevača koji zaslužuju da se pomenu. Jedan od njih je sigurno Billy Bob Thornton koji već desetak godina objavljuje country / folk / rock ploče. Do sada ih je snimio čak četiri. Što se njegovih glumačkih kvaliteta tiče, o njima ne treba trošiti reči. Jedan je „Bad Santa“. Pogledajte spot za pesmu „Angelina“ sa njegovog prvog albuma „Private Radio“ iz 2001. (ploču koju puštao i Žikica Simić). Tri puta pogađajte kome je Billy Bob posvetio ovu pesmu.


Kevin Bacon sa svojim bratom Michaelom već 15 godina predvodi grupu The Bacon Brothers. Njihva verzija country adult oriented rock muzike očekivano mnogo bolje prolazi u Americi nego u Evropi, te je upravo to jedan od razloga zašto mnogi odavde nemaju pojma da se Kevin Bacon bavi muzikom.


Scarlett Johansson je pre nekoliko godina snimila album obrada pesama Toma Waitsa, koji je sa pravom dočekan na nož od strane muzičke kritike. Posle toga, snimila je album u duetu sa Peteom Yornom, koji iako (što bi rekao naš predsenik) kudikamo bolji od prvenca, i dalje nam govori da Scarlett spada u onu grupu glumaca koja ima veću želju nego talenat kada je muzika u pitanju. Ipak, pesma „Relator“ koju je snimila sa Yornom je pop hit 1/1. Možda i jedina pesma iz njenog skromnog opusa koja nešto vredi.


Tu su još i Steve Martin koji je prošle godine sa svojim bendžo bendom dobio Grammy nagradu a na njegovom ovogodišnjem albumu gostuje i Paul McCartney, Juliette Lewis sa svojim garažnim čedom Licks, a Minnie Driver je snimila dva albuma koja se uglavnom obraćaju damama slomljenog srca...

Ono što je očigledno kod gotovo svih pomenutih glumaca je da njihove muzičke avanture nemaju veze sa komercijalnim razlozima – Zooey je zaradila igrajući u filmu M. Night Shyamalana više nego što će sve She & Him ploče zajedno. Svi oni žele da pokažu neku svoju stranu koja nije došla do izražaja u filmovima u kojima eksplodiraju kola, panduri jure dilere ili meteor samo što ne zvekne u Zemlju. Neki od njih to rade bolje, neki lošije, a u zavisnosti od lične procene i afeiniteta, na nama je da ih slušamo ili ne.

B92
 
Poslednja izmena od urednika:
Top