Član
- Učlanjen(a)
- 18.06.2009
- Poruka
- 2.348
Gledao sam kako Bris umire!
Filip Mori, najbolji drug ubijenog navijača Tuluza Brisa Tatona, u ekskluzivnom razgovoru za Press kaže da nikada neće zaboraviti prizor svog unakaženog prijatelja kako pretučen leži na Obilićevom vencu. Mori tvrdi da nije video kako razulareni huligani linčuju Tatona, jer je u tim trenucima bio onesvešćen, pošto su i njega pretukli.
On je svestan da se ogromna većina naroda u Srbiji stidi tragedije koja se dogodila 17. septembra u Beogradu, ali i da nisu svi navijači Partizana isti. Francuski navijač upoznat je s podatkom da su atak na njega i njegove prijatelje izvršili ekstremisti, s kojima i država teško izlazi na kraj. On se prisetio tragičnog događaja od 17. septembra, koji je zauvek promenio njegov život.
- Sedeli smo, pili piće u centru grada i sem toga što smo pričali francuski, nikako drugačije se nismo razlikovali od ostalih ljudi. Sećam se da su nas odjednom napali neki ljudi, koji su vikali „Tuluz", a onda su nas gađali flašama i ciglama. Mene je neko udario u glavu, a dok sam puzao po zemlji, pokušali su bakljom da me ispeku po licu i telu. Uspeo sam da se izvučem i sednem sa strane, ali sam ubrzo izgubio svest. Kada sam se osvestio, video sam ljude koji su pokušavali da nam pomognu, policiju i bolničare, ali oni su odmah videli da je Brisu pomoć bila najpotrebnija. Nikada neću moći da zaboravim njegov izgled u tom trenutku. Kao što znate, on je ostao u bolnici, gde su se borili za njegov život, a ja sam se u petak vratio u Francusku s povredama na glavi - prisetio se Mori.
Srbija je bila u šoku posle tog događaja, ljudi su se spontano okupljali u centru grada i ispred francuske ambasade kako bi pokušali da iskažu žaljenje zbog tragedije koja se dogodila. Kao što je vest o smrti navijača Tuluza za nekoliko minuta obišla svet, tako je i informacija da su Srbi organizovali protestna okupljanja i marševe po gradu takođe stigla do Francuske.
- Slično je bilo i ovde, imali smo takođe „marš tišine" od centra grada do stadiona i bilo je oko hiljadu ljudi. Iako je naša tuga bila ogromna, ipak su ljudi ovde bili u neku ruku zadovoljni reakcijom građana Beograda. I danas mislim da nema mržnje među dva naroda, jer su zločin počinili ekstremisti. Kod vas je taj problem podignut na viši nivo, jer takvi događaji neće pomoći vašem približavanju Evropskoj uniji. Običan svet iz Srbije bio je uz nas i to smo mogli da vidimo, zbog toga ne mogu da kažem da nikada više neću doći u Srbiju.
Međutim, reakcija Fudbalskog kluba „Partizan" nije nimalo oduševila ni Morija, ali ni ostale navijače Tuluza ili stanovnike istoimenog grada. Uostalom, zbog toga je bilo velikih poteškoća da se ispuni želja čelnika srpskog šampiona, koji su želeli da polože venac na Tatonov grob.
- Znam da su navijači Partizana u bliskim odnosima s upravom kluba, čak imaju svoja mesta u rukovodećim strukturama. Zato ne znam koliko je njihova reakcija bila iskrena i šta su želeli da postignu obilaskom Brisovog groba. Možda samo sebi da kupe neke jeftine poene. Opet kažem, svesni smo da nisu ni svi navijači Partizana ekstremisti, ali ne želimo da prestanemo da se borimo protiv mržnje u fudbalu - kaže Mori, koji je osnivač fondacije „Bris Taton".
Roditelji Brisa Tatona nisu bili raspoloženi da se u Tuluzu sretnu s delegacijom Partizana. Takođe, nisu bili spremni da govore ni za srpske medije, mada njihovu ispovest još uvek nisu dobili ni francuski novinari. Pre utakmice oni su indirektno poručili da ne sme da bude nikakvog revanšizma kada dođu Beograđani u Francusku, ali nisu imali želju ni da prisustvuju meču.
Ipak, Mori tvrdi da se Tatonovi roditelji dobro drže.
- Sreo sam se s njima pre nekoliko dana. Nije im lako, najteže je u životu kada izgubite dete, ali oni se drže sasvim dobro. Jaki su, mi smo tu da im pomognemo i nadam se da će biti OK - preneo je Mori.
Filip Mori, najbolji drug ubijenog navijača Tuluza Brisa Tatona, u ekskluzivnom razgovoru za Press kaže da nikada neće zaboraviti prizor svog unakaženog prijatelja kako pretučen leži na Obilićevom vencu. Mori tvrdi da nije video kako razulareni huligani linčuju Tatona, jer je u tim trenucima bio onesvešćen, pošto su i njega pretukli.
On je svestan da se ogromna većina naroda u Srbiji stidi tragedije koja se dogodila 17. septembra u Beogradu, ali i da nisu svi navijači Partizana isti. Francuski navijač upoznat je s podatkom da su atak na njega i njegove prijatelje izvršili ekstremisti, s kojima i država teško izlazi na kraj. On se prisetio tragičnog događaja od 17. septembra, koji je zauvek promenio njegov život.
- Sedeli smo, pili piće u centru grada i sem toga što smo pričali francuski, nikako drugačije se nismo razlikovali od ostalih ljudi. Sećam se da su nas odjednom napali neki ljudi, koji su vikali „Tuluz", a onda su nas gađali flašama i ciglama. Mene je neko udario u glavu, a dok sam puzao po zemlji, pokušali su bakljom da me ispeku po licu i telu. Uspeo sam da se izvučem i sednem sa strane, ali sam ubrzo izgubio svest. Kada sam se osvestio, video sam ljude koji su pokušavali da nam pomognu, policiju i bolničare, ali oni su odmah videli da je Brisu pomoć bila najpotrebnija. Nikada neću moći da zaboravim njegov izgled u tom trenutku. Kao što znate, on je ostao u bolnici, gde su se borili za njegov život, a ja sam se u petak vratio u Francusku s povredama na glavi - prisetio se Mori.
Srbija je bila u šoku posle tog događaja, ljudi su se spontano okupljali u centru grada i ispred francuske ambasade kako bi pokušali da iskažu žaljenje zbog tragedije koja se dogodila. Kao što je vest o smrti navijača Tuluza za nekoliko minuta obišla svet, tako je i informacija da su Srbi organizovali protestna okupljanja i marševe po gradu takođe stigla do Francuske.
- Slično je bilo i ovde, imali smo takođe „marš tišine" od centra grada do stadiona i bilo je oko hiljadu ljudi. Iako je naša tuga bila ogromna, ipak su ljudi ovde bili u neku ruku zadovoljni reakcijom građana Beograda. I danas mislim da nema mržnje među dva naroda, jer su zločin počinili ekstremisti. Kod vas je taj problem podignut na viši nivo, jer takvi događaji neće pomoći vašem približavanju Evropskoj uniji. Običan svet iz Srbije bio je uz nas i to smo mogli da vidimo, zbog toga ne mogu da kažem da nikada više neću doći u Srbiju.
Međutim, reakcija Fudbalskog kluba „Partizan" nije nimalo oduševila ni Morija, ali ni ostale navijače Tuluza ili stanovnike istoimenog grada. Uostalom, zbog toga je bilo velikih poteškoća da se ispuni želja čelnika srpskog šampiona, koji su želeli da polože venac na Tatonov grob.
- Znam da su navijači Partizana u bliskim odnosima s upravom kluba, čak imaju svoja mesta u rukovodećim strukturama. Zato ne znam koliko je njihova reakcija bila iskrena i šta su želeli da postignu obilaskom Brisovog groba. Možda samo sebi da kupe neke jeftine poene. Opet kažem, svesni smo da nisu ni svi navijači Partizana ekstremisti, ali ne želimo da prestanemo da se borimo protiv mržnje u fudbalu - kaže Mori, koji je osnivač fondacije „Bris Taton".
Roditelji Brisa Tatona nisu bili raspoloženi da se u Tuluzu sretnu s delegacijom Partizana. Takođe, nisu bili spremni da govore ni za srpske medije, mada njihovu ispovest još uvek nisu dobili ni francuski novinari. Pre utakmice oni su indirektno poručili da ne sme da bude nikakvog revanšizma kada dođu Beograđani u Francusku, ali nisu imali želju ni da prisustvuju meču.
Ipak, Mori tvrdi da se Tatonovi roditelji dobro drže.
- Sreo sam se s njima pre nekoliko dana. Nije im lako, najteže je u životu kada izgubite dete, ali oni se drže sasvim dobro. Jaki su, mi smo tu da im pomognemo i nadam se da će biti OK - preneo je Mori.
