Znamo ko je, onoliko koliko nam je tabloidno usmerenje domaćih medija dozvolilo, tj. znamo je više kao javnu ličnost koja je usput bila i slikarka. Toliko ujedno i o značaju umetnosti u našim životima, pa i o Oljinom delu. Ne mislim pri tome na onih 2% građana kojima umetnost nešto znači. To lepo pokazuje i ovaj forum, ne znam da li postoji manje posećen forum na ovom sajtu. Toga si verovatno svestan, jer u suprotnom ne bi bilo potrebe za takvim pitanjima, odnosno - pitanje o značaju umetnosti je ustvari i konstatacija u isto vreme. Jer, kada se kaže"umetnica Olja", uglavnom se pomisli na Olju Karleušu, znaš kako se najavljuju pevaljke na Pinku: "A sada, naša nova mlada umetnica.....!" Umetnost je jedan od pojmova koji je danas najviše isilovan i obezvređan. Pod njime se protura svakakvo smeće i svaka fukara se proglašava umetnikom ne bi li u društvu podigala percepciju sebe na nekakvoj skali kvaziintelektualizma. Tako da je "umetnost" postala pomodarstvo, trend, fazon, brend, a autentična umetnost u izvornom značenju te reči je postala totalni underground, svaki oblik alternativnog mišljenja i avangardnog delovanja je žigosan od strane važeće i opšteprihvaćene šljašteće, šljokave, nasmejane i suncem okupane "umetnosti".
Kako su u našem društvu jedino mediji sposobni za kreiranje mišljenja i nekakvu edukaciju, postalo je opštevažeće shvatanje umetnosti ono što ti mediji kao umetnost proturaju, a to je ono što se u estetici, sociologiji i psihologiji eksplicitno naziva kičem. Narod je tako prevaren i uskraćen za istinu o tim stvarima, živi u ubeđenju da je kič kojem se divi umetnost, a da je prava umetnost (ovo jako loše zvuči, al' ne znam kako drugačije da kažem) kič. Tako da nam ova diva (uglavnom) ništa ne znači, ne znamo ništa o njoj i je.eš umetnost ako umetnica ne nabudži dekolte. Ovo se, opet kažem, odnosi na ogromnu većinu izmanipulisanih. Sva sreća, pa ima i ljudi koji cene umetnost i koji od iste nemaju strah. Jer, stvar i jeste u strahu od bilo čega što može da uzdrma idiličnu i uobličenu sliku sveta. To zahteva razmišljanje, nova traganja i revidiranje stavova, a to je suviše teško za nekoga kome je shvatanje svega iskrojeno i ko nema ni potrebe za tim jer ne želi da izlazi iz udobne fotelje komformizma.
Hteo bih da napomenem i da određen procenat krivice pada i na same umetnike i umetnost koja se u određenim periodima prošlog veka intelektualizovala, pa se tako i hermetizovala, ali kako je umetnost odgovor na stanja u društvu, ta ista hermetizacija se može uzeti i kao prirodna reakcija i logičan sled događaja. Ipak, ne može da mi se omakne utisak da je svesno izolovanje umetnosti u odnosu na opšte poretke ipak označilo i trajno raskidanje veze umetnosti i običnog čoveka, što je bezobzirno iskoristila industrija zabave i ponudila svoju varijantu "umetnosti" koja je napadna, šarena, pitka i prozaična, mnogo prijemčivija od visoke umetnosti klasicizma i hermetizovanog intelektualizma avangarde.
Eto, nisam baš ništa rekao o Olji Ivanjicki, ali sam dotakao probleme umetnosti u našem društvu danas, mada je isti problem simptomatičan za društvo uopšte. U svakom slučaju, tema je dobra i potentna, o njoj može da se razglaba dan i noć.
