Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[h=1]Geri Spid izvršio samoubistvo![/h] Izvor. B92 | AK
Selektor Velsa, 42-godišnji Geri Spid pronađen je mrtav u svom domu u Česteru.
faw.org.uk
Prema prvim informacijama Spid se obesio u svojoj kući. Policija iz Češajera je saopštila da nije bili sumnjivih okolnosti u vezi sa smrću. Nekadašnji fudbaler Lidsa, Evertona i Njukasla u decembru 2010. je postao selektor Velsa koji je predvodio do tri pobede u kvalifikacijama za EURO 2012, nakon pet uzastopnih poraza. Poražen je samo od Engleske, dva puta. Spid je kao igrač imao izvanrednu karijeru. Bio je univerzalac, mogao je da igra i u veznom redu, što je bila njegova prirodna pozicija, ali i u odbrani.
Odigrao je 85 mečeva za reprezentaciju Velsa od 1990. do 2004. godine kada se penzionisao. Odlučio je da se posveti završetku klupske karijere, a na kraju je skupio više od 750 nastupa.
Spid je karijeru počeo u Lids junajtedu za koji je debitovao sa samo 19 godina. Nakon osam sezona na “Eland roudu” prešao je u Everton. Na “Gudison parku” je proveo samo 18 meseci, a onda je prešao u Njukasl gde se dokazao kao igrač. Odigrao je više od 200 utakmica u Premijer ligi i sa “svrakama” igrao finale FA kupa 1998. i 1999. godine. Uz Alana Širera i menadžera Bobija Robsona bio je najveća zvezda tog tima.
“Sent Džejms Park” je napustio 2004. godine i prešao u Bolton ge je nastupao četiri sezone. Karijeru je završio u Šefild junajtedu 2010. godine. Tokom poslednje sezone u Šefildu počeo je trenersku karijeru pošto je radio kao igrač/trener. Na kraju sezone postao je menadžer tima, ali ga je napustio nekoliko meseci kasnije da bi postao selektor Velsa.
U tom trenutku “zmajevi” su imali četiri poraza i bili su na dnu tabele u svojoj kvalifikacionoj grupi za odlazak na EP 2012, iza Engleske, Crne Gore, Švajcarske i Bugarske. Na svom selektorskom debiju poražen je od Irske 3:0, u prijateljskom meču na Kupu nacija, a onda je izgubio i prvi zvanični meč pošto je Engleska slavila u Kardifu 2:0.
Međutim, Spid je sa Velsom nakon toga pobedio Crnu Goru, Švajcarsku i Bugarsku, kvalifikacije završio sa devet bodova, te tim doveo sa 117. na 45. mesto na FIFA rang listi reprezentacija. Vels je predvodio na ukupno 10 utakmica, po pet je dobio i izgubio.
Čelnici Fudbalskog saveza Srbije Fudbalskog saveza Srbije uputili su telegram saučešća kolegama u Velsu i porodici Spid, povodom smrti selektora te zemlje Gerija Spida.
"Vest o tragičnom dogadjaju veoma je potresla sve nas u FSS. Spida pamtimo kao izuzetnog čoveka i kvalitetnog fudbalera, dugogodišnjeg reprezentativca Velsa i selektora nacionalnog tima vaše zemlje, sa kojim smo u prethodnom periodu imali odlične odnose i često razgovarali o predstojećim kvalifikacionim utakmicama", navodi se u telegramu.
Telegram su ispred FSS-a poptisali generalni sekretar Zoran Laković i predsednik Tomislav Karadžić i uputili ga predsedniku Fudbalskog saveza Velsa Filu Pričardu.
[h=1]In memoriam: Gary Speed (1969-2011) [/h] Vladimir Novaković
U nedeljno jutro, 27. novembra 2011. selektor fudbalske reprezentacije Velsa Gari Spid pronađen je mrtav u svojoj kući, u mestu Hantington pored Čestera. Spid je pronađen obešen, a policija Češira smatra da je reč o samoubistvu.
Moja prva lična veza sa Garijem vezana je za sredinu devedesetih i moju omiljenu (tada i sada) igru Championship manager (za mlađe: franšiza Football manager se tako zvala do odvajanja sredinom prošle decenije). Vodio sam Mančester Siti, u to vreme ekipu bez velikih ambicija, protiv dva drugara, koji su bili na čelu Lidsa i Totenhema. U prve dve sezone oni su osvojili po titulu, a u trećoj ubedio sam onoga koji je vodio Lids da mi proda Spida, i tako kompetirao najubitačniju ekipu koju sam ikada vodio u igri (u kojoj sam prošao znatno preko 200 sezona): u ultraofanzivnom sistemu 4-3-3 imao sam tri centralna vezna igrača sa shootingom 20 i sjajne napadače, pa sam sezonu završio sa titulom, peharom Kupa UEFA i 157 golova u ligi. Za 15 i po godina od tada nisam uspeo da dostignem taj golgeterski učinak.
Spid je pre toga već ostavio dubok trag u engleskom i velškom fudbalu – od kada je debitovao za Lids, protiv Oldama u proleće 1989, i pomogao klubu da izbori promociju u tadašnju Prvu diviziju. Već sledeće godine on je debitovao za nacionalnu selekciju u prijateljskom meču sa Kostarikom, koja sepripremala za SP 1990, i koristila Velšane kao probu za duel sa Škotima u Đenovi. Iako ga je Hauard Vilkinson, po sopstvenom priznanju, koristio na svakoj poziciji osim kao golmana, Spid se u najvišem rangu ustalio u srcu sjajne vezne linije sa Strahanom, Batijem i MekAlisterom, koja je osvojila titulu 1992, poslednju pred nastanak Premijer lige. U jorkširskom klubu proveo je više od jedne decenije, od fudbalske škole, do leta 1996, nekoliko meseci posle poraza u finalu Liga kupa od Aston Vile (0:3), utakmice koju je evrogolom obeležio Savo Milošević. Ispostavilo se da mu je titula sa Lidsom poslednji trofej u karijeri.
U leto 1996. prešao je u klub za koji je navijao još kao dečak – Everton. U njegovom rodnom kraju, na samoj granici severnog Velsa i Češira, deca uglavnom navijaju za dva liverpulska kluba. Za prethodni klub odigrao je 312 utakmica i dao 57 golova, ali je po sopstvenom priznanju u njemu ostao godinu ili dve predugo. Zato je odbio veću platu i krenuo za srcem, natrag na severozapad. Bilo je to teško vreme za ekipu Evertona, koju je vodio Hauard Kendal, a Spid je bio jedna od retkih svetlih tačaka: dao je gol na debiju protiv Njukasla, het-trik protiv Sautemptona, penal u poslednjem minutu protiv Lestera, sve to u sezoni u kojoj je klub izbegao prvo ispadanje posle 43 godine zahvaljujući gol-razlici. Dobio je kapitensku traku na kraju sledeće sezone, ali je februara 1998. napustio klub pod kontroverznim okolnostima, o kojima nikada do smrti nije progovorio ni reč.
Transfer u Njukasl koštao je 5,9 miliona funti (prethodno ga je Everton platio 3,5m), a u prvih 15 meseci klupske karijere na severoistoku igraće u dva finala FA kupa, protiv Arsenala i Mančester Junajteda, obe završene porazima i duplim krunama za rivale (Junajted će stići i do trećeg trofeja nekoliko dana kasnije). Na Sent Džejmsiz Parku Spid je proveo više od šest godina, odigravši 284 utakmice, uz 40 golova, a put ga je vodio do jedne Lige šampiona i jednog posustajanja na korak od ulaska u elitno takmičenje.
I upravo zahvaljujući tom poslednjem koraku ka UCL dobio sam priliku da avgusta 2003. upoznam Garija Spida. Sticaj okolnosti doveo ga je u Beograd dva puta u razmaku od samo nedelju dana – najpre na kvalifikacioni meč za Ligu šampiona sa Partizanom, a zatim na utakmicu reprezentacija Velsa i SCG, u kvalifikacijama za EP u Portugalu.Dvanaestog avgusta te godine bio sam po zadatku na atletskoj stazi Partizanovog stadiona, u vreme treninga Njukasla, dan pred utakmicu. Njukasl je bio pravo osveženje prethodne sezone, tim u kojem su iskusni Širer i Spid imali veliku podršku Dajera i Belamija, a sa Givenom na golu i Vudgejtom ispred njega činilo se da bi ta ekipa mogla da učini ono što prethodnih godina nije uspelo Lidsu i da razbije partnerstvo Junajted i Arsenala na vrhu Premijer lige. Bio sam prikladno obučen, u velšku majicu, i to mi je donelo priliku: kada je jedna lopta došla do reklama nedaleko od mene Spid je došao po nju, video me i pohvalio mi majicu. Učtivo sam se zahvalio i pitao ima li vremena za razgovor.
U sledećih 15 minuta proćaskali smo natenane o njegovom prethodnom boravku u Beogradu (pet godina ranije Njukasl je ispao od Partizana i u Kupu kupova), očekivanjima od novog dvomeča sa beogradskom ekipom istih boja, ali najviše o onome što očekuje od svoje ekipe u Premijer ligi i tog takmičenja uopšte, posebno zato što je koji dan ranije potpisao novi ugovor. Dotakli smo se i velškog tima, koji je izvanredno počeo kvalifikacije, do tada su imali četiri pobede u četiri meča. Zaključak je bio da se radi o izuzetno pristojnom i normalnom momku, što nije čest slučaj među fudbalerima. To je bilo vidljivo odmah zatim, kada su i ostali igrači krenuli ka svlačionici – Belami i Dajer su zastali da porazgovaraju sa novinarima, ali samo po nekoliko standardnih rečenica, Širer se kao velika zvezda nije obazirao na molbe kolega.
Njukasl je sutradan dobio meč 1:0, ali svi znamo šta se desilo na Tajnsajdu 14 dana kasnije i kako je Partizan drugi put u pet godina izbacio Svrake, izborivši debitanstski nastupu u Ligi šampiona. Spid to, naravno, nije znao kada se vratio u Beograd već pet dana posle prethodne pobede. Glavna zvezda te posete bio je, razumljivo, jedan četiri godine mlađi igrač, jedan od samo dvojice koji su Spida nadmašili po broju premijerligaških utakmica. Međutim, ni Gigs nije bio raspoložen za komunikaciju dalje od potpisivanja slika, autograma i knjiga.
Spid, nasuprot tome, pozdravio se pristojno na izlasku iz autobusa, kao i sutradan, posle konferencije, koju je kao kapiten nacionalnog tima održao zajedno sa selektorom Markom Hjuzom. Spid je znao da će njegov tim imati težak posao na Marakani, ali se prirodno nadao da će posle punih 46 godina velška selekcija konačno stići na veliko takmičenje. Sutradan su Zmajevi poraženi 1:0, iz preostala tri meča u grupi uzeli su samo jedan bod (uključujući i novi poraz od SCG 2:3 na Milenijumu), a protiv Rusa u baražu primili su jedan, a nisu dali nijedan gol.
Sledeće jeseni Spid će se sa 85 nastupa penzionisati iz nacionalnog tima, samo nekoliko meseci pošto ga je kupio Bolton za 750 hiljada. Odbio je da juri rekord Nevila Sauthola (92 meča), uz obrazloženje da ga jurenje takvih rekorda ne zanima, posebno ne ako ga drži legenda kakva je Sauthol, fantastični golman Evertona iz osamdesetih i devedesetih. Hjuz i Robi Sevidž, još jedan od kolega iz velške selekcije koji danas radi u medijima, složno su izjavili odmah po Spidovom odlasku iz selekcije da očekuju da će u dogledno vreme vezni igrač postati selektor nacionalnog tima. To se i dogodilo u jesen 2010, ali do tada će Spidova karijera još potrajati, a Velšanin će u dresu Boltona oboriti niz rekorda i doći u Beograd, četvrti put u karijeri.
Decembra 2006. Spid je u meču sa Vest Hemom odigrao 500. ligaški meč, postavši prvi igrač koji je to ostvario u Premijer ligi. Golom protiv Redinga u drugom kolu naredne sezone on je postao prvi igrač koji je dao gol u svakoj od prvih 16 sezona elitnog takmičenja u Engleskoj (kasnije će ga Gigs dostići, a do sada i produžiti taj rekord na 20 sezona). Do januara 2008, kada je već bio duboko u 39. godini života, nakupio je 535 nastupa u Premijer ligi, što će do sada prebaciti samo Dejvid Džejms i Gigs.
Bolton je u to vreme bio vrlo stabilna ekipa, koja je u četiri uzastopne sezone završila u osam najboljih u Premijer ligi, iako im budžet nije bio tome prilagođen. Ključ tih uspeha bio je menadžer Sem Olardajs, čija krupna spoljašnjost prikriva činjenicu da je upravo on pionir upotrebe statistike u fudbalskoj strategiji.
Upravo je Gari Spid pravi primer transfera kakve je Olardajs tokom vremena u Boltonu pravio – iako je vezni igrač imao 34 i po godine, on je dobro proučio rezultate sa Spidovih redovnih merenja fizičkih sposobnosti, koji su pokazivali da je konstantno među tri najspremnija igrača u Njukaslu i da mu spremnost ne opada već godinama. Zato se odlučio da ga dovede, a rezultat je bio više nego vidljiv.U paketu sa dobrim plasmanom u ligi (dvaput šesti, dvaput osmi) išli su i nastupi u Evropi. U poslednjem od tih nastupa (baš kada je Olardajs otišao) Bolton je ušao u grupu Lige UEFA u kojoj je bila Crvena zvezda, a raspored je omogućio da lankaširski klub uz Bajern bude gost Marakane. Tadašnji menadžer Gari Megson davao je prioritet svojoj ligi, gde se klub bez Olardajsa borio za opstanak, pa je na teren uglavnom slao rezerve, a upravo te sezone Spid je lagano gubio mesto u startnih 11.
Sa Spidom sam se video dan pred utakmicu, na treningu koji je bio otvoren za predstavnike medija. Razmenili smo nekoliko rečenica, podsetili se prethodnih njegovih boravaka u Beogradu, a nismo mnogo pričali o novinarima najzabavnijem delu treninga, kada su se međusobno potukli igrači engleskog kluba. To se na terenu nije videlo, Bolton je dobio meč 1:0 i stigao do proleća, a Zvezda krenula u ponor iz kojeg se još ne nazire izlazak.
U januaru 2008. preselio se u Šefild Junajted, klub u kojem je završio igračku karijeru, sa ukupno 840 nastupa u klupskim takmičarskim utakmicama. Dva gola protiv Bristol Sitija u maju 2008. biće poslednja u karijeri, a nastavio je da igra i na jesen, do povrede. Ispostavilo se da posle povrede i operacije leđa nije više izašao na teren, a u penziju će zvanično otići u maju 2010. Pre dolaska na Bramol Lejn već je imao trenersko iskustvo – školovao se i stekao A licencu tokom proleća 2007, a od maja do oktobra te godine bio je jedan od trenera u stručnom štabu Boltona. Zbog toga je i u novoj sezoni ostao u šefildskom klubu kao član stručnog štaba (ispostaviće se da je u avgustu bio rezerva u meču Karling kupa sa Hartlpulom, poslednji upis u zapisnik njegove igračke karijere). Loš početak sezone doneo je otkaz Kevinu Blekvelu i Spid je posle samo tri kola počeo novu karijeru – kao menadžer.
Na klupi „Oštrica“ zadržao se samo četiri meseca, a već u decembru preuzeo je nacionalni tim Velsa, koji je napustio Džon Tošak. Odmah je sproveo bolnu smenu generacija (iako je najavio da će pokušati da ubedi Gigsa da se vrati i u 38. godini), a rezultati su isprva bili loši, počev od poraza od Irske (0:3 u Dablinu, u kupu nacija) i Engleske (0:2 kod kuće, u kvalifikacijama za EP 2012). Ekipa je skliznula na 117. mesto liste FIFA, najslabiji plasman u istoriji Velsa, ali je usledio šokantni preporod. U poslednja četiri zvanična meča Velšani su pobedili Crnogorce, Švajcarce i Bugare, uz nesrećni poraz od Engleza na Vembliju, i ekipa je u sjajnoj formi dočekala kraj kvalifikacija, a u novembru je na poziciji 45.
Žreb kvalifikacija za Svetsko prvenstvo bio je u najmanju ruku interesantan, najavljujući ne samo petu posetu Spida Beogradu, već i interesantne duele sa Škotskom, Hrvatskom, Belgijom i Makedonijom, u verovatno najizjednačenijoj kvalifikacionoj grupi godinama unazad. Radovao sam se i takvom žrebu i prilici da ponovo vidim Velšane i popričam sa Spidom.
Gari Endru Spid neće doći u Beograd peti put. U subotu uveče komentarisao je rezultate Premijer lige na televiziji BBC. U nedeljno jutro pronađen je mrtav u svojoj kući. Iza njega ostaju surpuga Luiz i sinovi Tomi i Ed. Do trenutka pisanja ovog teksta niko ne zna zbog čega se Spid odlučio na samoubistvo, ukoliko je to zaista ono što se dogodilo. U sećanju svih koji su ga znali ili povremeno susretali ostao je upamćen kao prijatna osoba, o čemu svedoči izuzetan broj reakcija u medijima i na društvenim mrežama. Ljubitelji fudbala širom sveta sećaće ga se kao kvalitetnog i pouzdanog veznog igrača, koji je retko pravio greške, a često tresao protivničke mreže.
[h=1]Istraga povodom Spidove smrti [/h] Izvor. B92 | AK
Policija u Češiru pokrenula je zvaničnu istragu povodom smrti selektora Velsa Gerija Spida.
Legendarni velški fudbaler pronađen je obešen u svom domu, a policija je odmah saopštila da se sumnja u samoubistvoi da nema ništa neobično povodom smrti 42-godišnjeg trenera. Kompletan sportski, ali i politički svet u velikoj Britaniji žali zbog smrti bivšeg fudbalera Lidsa, Evertona, Njukasla, Boltona i Šefild junajteda.
Tim za koji je navijao kao dete Everton, odaće počast Spidu na sledećem meču na svom terenu protiv Stouk Sitija. Pre početnog udarca navijači će biti pozvani da višeminutnim aplauzom, zajedno sa nekadašnji Spidovim saigračima Dejvidom Ansvortom, Grejemom Stjuartom i Krejgom Šortom odaju čast legendi velškog, ali i britanskog fudbala.
[h=1]Spid se slučajno obesio? [/h] Izvor. B92 | AK
Sudski veštak Nikolas Rajnberg saopštio je da postoji mogućnost da se bivši selektor velške fudbalske reprezentacije Geri Spid, obesio nesrećnim slučajem.
On je precizirao da za sada nema dovoljno dokaza koji bi potvrdili da se radi o samoubistvu. Telo nesrećnog Spida pronađeno je 27. novembra u njegovoj garaži. "Postojeći dokazi nisu dovoljni kako bismo sa sigurnošću mogli da kažemo da se radi o samoubistvu, ili nesrećnom slučaju", rekao je Rajnberg. On je naveo da postoji mogućnost da je Spid zaspao na stepenicama svoje garaže sa kablom koji je bio obavijen oko njegovog vrata.
"Izgleda da je gospodin Spid najverovatnije neko vreme sedeo sa kablom oko vrata. Možda je to bila neka vrsta dramatičnog gesta, što inače nije bila odlika Spidovog karaktera, ali svakako, postoji kao mogućnost", rekao je Rajnberg.
[h=2]Luiz Spid: "Geri je pričao o samoubistvu"[/h]Udovica Gerija Spida, Luiz, izjavila je u istrazi da joj je suprug nekoliko dana pre tragedije poslao pismo u kojoj je spominjao
samoubistvo, iako je u poruci provejavao optimizam kada je govorio o budućnosti njihova dva sina.
Ona je plakala dok se prisećala trenutaka kada je u stanu pronašla beživotno telo supruga, i navela da je pokušala da ga oživi. Kućni lekar Spidovih posvedočio je da u toj porodici nije bilo mentalnih bolesti.
Spid i njegova supruga su veče uoči tragedije zajedno bili na žurci, na kojoj se bivši selektor Velsa zabavljao i u šali čak bio gurnut u bazen. Njegova majka Kerol je izjavila da je njen sin bio "neispunjena ličnost" i da "svakako nije bio optimista".
Četrdesetdvogodišnji Spid pronađen je obešen u svojoj garaži i policija je u prvi mah saopštila da nema sumnjivih okolnosti, odnosno da se najverovatnije radi o samoubistvu.
Kako su naveli BBS i Skaj televizija, udovica Gerija Spida je navodno rekla da je imala "malu raspravu" sa suprugom veče uoči tragedije i da je noć provela u automobilu. a kasnije nije uspela da uđe u stan, kada se vratila kući oko 01.30h posle ponoći.
Ona je takođe navela da je posao Spida na mestu selektora bio izuzetno stresan za njega i njihov brak, ali da su oni uspešno "rešavali probleme".
