Apsolvent
LEGEND
Učlanjen(a)
03.03.2010
Poruka
1.439
Georges Bizet

431px-Georges_bizet.jpg


Жорж Бизе

Биографски подаци
Датум рођења: 25. октобар 1838.
Место рођења:
Париз (Француска)
Датум смрти:
03. јун 1875.
Место смрти:
Буживал (Француска)


Дело
Период:
Романтизам
Позната дела: Кармен

Жорж Бизе (25. октобар 1838 – 3. јун 1875) је био француски композитор и пијаниста. Његово најпознатије дело је опера под називом „Кармен“.


Биографија

Жорж Бизе је рођен у Паризу под именом Александар Цезар Леополд Бизе (Alexandre-César-Léopold Bizet), али убрзо после крштења добија име Жорж по коме ће остати познат и до данашњих дана. Као чудо од детета бива примљен у престижни Париски музички конзерваторијум, са непуних десет година, где је учио клавир и композицију и тамо редовно добијао награде за своја дела.

Године 1857. добио је награду од Жака Офенбаха за оперу „La docteur Miracle“ и тако осваја школарину за наставак учења. У складу са правилима школарине, студије је похађао у Риму три године. Тамо је и написао једну од својих познатих опера „Don Procopio“. Осим те три године у Риму, Бизе је провео цео свој живот у Паризу.

По завршетку студија вратио се у Француску и наставио да компонује. Убрзо после његовог повратка, умрла му је мајка. Године 1863. написао је оперу „Ловци на бисере“ (Les pêcheurs de perles) за позориште „Lyrique“. Током овог времена Бизе је такође написао и дела „La jolie fille de Perth“, познату „L'arlésienne“ (написана као случајна музика за представу) и композицију за клавир „Дечије игре“ (Jeux d'enfants). Такође је написао и романтичну оперу „Djamileh“, која се и данас види као претходница опере „Кармен“. Бизеова прва симфонија, „Симфонија са високим C“, написана је у Париском конзерваторијуму када је Бизеу било 17 година, и то као школски задатак. Откривена је тек 1935. у архивама библиотеке музичког конзерваторијума. После свог првог извођења, одмах је проглашена као ремек-дело тада младог композитора.

Најпознатије дело Жорж Бизеа је свакако „Кармен“ из 1875. која је заснована на роману (издатом 1846) који је написао Проспер Мериме. Према утицају Ђузепеа Вердија, главна улога је била мецоспоран (mezzo - пола). „Кармен“ није одмах постигла успех, и Бизе је био разочаран, али за утеху похвала је брзо дошла од колега композитора као што су Камиј Сен-Санс, Петар Иљич Чајковски и Клод Дебиси, који су одмах препознали њену лепоту. Убрзо је и публика почела да дели исто мишљене, и „Кармен“ постаје једна од најпопуларнијих опера у историји.

Бизе је дуго патио од ангине пекторис, и није стигао уживати у слави коју му је донела „Кармен“. Само неколико месеци после првог извођења, на своју шесту годишњицу брака, са својих 36 година, преминуо је. Покопан је на гробљу „Пер Лашез“ у Паризу.


Izvor: Vikipedija


Carmen - Les Toreadors
[video=youtube;4DNGMoMNLRY]YouTube - Bizet, "Les Toreadors" Carmen Suite 1[/video]

Carmen - Habanera
[video=youtube;FGs7pHUIhso]YouTube - Maria Callas - Carmen - Habanera - L'amour Est Un Oiseau Rebelle - Bizet[/video]

Carmen - Toreador Song
[video=youtube;2fDkxQBjgFU]YouTube - Bizet - Votre Toast ( Toreador Song From Carmen) - Best-of Classical Music[/video]

L'Arlesienne - Farandole
[video=youtube;mUot1r2QSow]YouTube - Bizet - L'Arlésienne suite 2 - Farandole[/video]

Te Deum laudamus
[video=youtube;a93HaGixXW4]YouTube - Bizet Te Deum laudamus[/video]
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.978
Кармен

Кармен

220px-1875_Carmen_poster.jpg


Постер са премијере 1875. године, опере
Кармен

Кармен
је француска опера коју је написао Жорж Бизе. Либрето су написали Меијак и Алеви. Базирана је на новели, који је написао под истим насловом Проспер Мериме. Опера има четири чина.

Премијера


Париз 3. март 1875.

Прво извођење у Београду било је 6. априла 1923. године.

Лица

Кармен - мецосопран

Микаела, девојка са села - сопран
дон Хозе, наредник - тенор
Ескамиљо, тореадор - баритон

Радња

Севиља, 1820. године.


Синопис

1. чин


Испред фабрике дувана, стоје војници на стражи, док деца у близини током своје игре подражавају ход војника. Млада девојка по имену Микаела тражи да види свог вереника (дон Хозеа) како би му пренела своје поздраве од мајке. Утом дон Хозе долази и обавештава поручника о стању у фабрици, и женама које ту раде, које поподне. за време паузе излазе напоље где их чекају многобројни удварачи. Међу удварачима налази се и циганка по имену Кармен, која почиње да пева изазовну хабанеру. Речи песме иду: „Не знам кад ћу волети. можда данас, можда сутра“. Брзо баца цвет дон Хозеу у намери да је примети. Кармен као фем фатал привлачи пажњу и сви желе да јој се приближе. Микаела успева да протури писмо и новац свом веренику, као и да га пољуби као поздрав од мајке. Нажалост због Кармен у фабрици настаје гужва, и она у свађи рањава једну радницу. Жене почињу да се расправљају ко је крив, а до место несреће убрзо долазе стражари. Зунга са жаљењем хапси Кармен, а Хозе је спроводи у затвор. Док одлазе ка затвору, Кармен обећава Хозеу да ће се наћи са њим изван града под условом да је пусти. Очаран њеном лепотом, он то и чини, али га Зунга види како ослобађа Кармен, и заузврат хапси њега као саучесника и лишава га чинова.


2. чин

Следећа сцена се одвија у крчми "Лилас Пастије" у којој навраћају цигански кријумчари. Сви гости уживају у чарима Кармен и њених другарица Фраските и Мерцедес, док играју и певају за јавност. Зунга (који се такође налази у тој крчми) покушава да јој се додвори причом да је наредник, који ју је пустио, кажњен и да се налази због ње у затвору. У крчму свраћа тореадор Ескамиљо и све затечене позива да дођу у арену. Газда (који се такође бави кријумчарењем) моли госте да оду и напусте крчму. Кармен одбија да се придружи.

Два месеца касније Хосе излази из затвора и пева о својој чежњи ка Кармен, што она узвраћа тако што наручује гозбу и игра за њега. Када почне да пада мрак и буде било време да се Хозе врати у касарну, Кармен се смеје и руга његовом осећању одговорности. Хозе показује Кармен своју љубав тако што баца цвет пред њене ноге, исти онај који му је она дала пре два месеца. (ова арија о цвету спада у једне од омиљених арија тенора). Хозе је у дилеми, и двоуми се између војске и Кармен. док га Зунга тера на послушност. Хозе бива изазван и вади сабљу, али кријумчари који се налазе тамо спречавају сукоб. Хозе више нема избора и прикључује се кријумчарима и циганима а о последицама не размишља.

3. чин

Сцена почиње сликом кријумчара (међу њима и Кармен) како се пробијају кроз планину. Кармен се заситила Хозеа и хоће да га се реши, и због тога она и њене другарице бацају карте да би сазнале судбину. Карте показују скору смрт за Кармен. У близини Микаела тражи Хозеа по планини у нади да ће га спасити и одвратити од Кармен. У близини је и Ескамиљо (тореадор), који је у потрази за Кармен, али наилази на Хозеа, који љубоморно мисли да га Кармен у последње време избегава због Тореадора. Хозе изазива тореадора на двобој али кријумчари раздвајају и овај дуел. Микаела позива Хозеа да пође са њим у село, зато што му је мајка на самрти. (Ескамиљов рефренд се чује у ноћи)


4. чин

Последњи чин почиње у Севиљској арени за борбу бикова. Гледаоци се окупљају (понекад, зависи од преставе и финансиских срестава ову слику допуњава балет). Убрзо се појављују Кармен и Ескамиљо (бивају бурно поздрављени од стране публике у арени) који заједно певају песму о љубави Карменине другарице, Мерцедес и Фраскита обавештавају је да је у публици дон Хосе, који сигурно спрема освету. Пркосна циганка не слуша упозорења и иде у сусрет Хозеу. Хозе стаје пред Кармен и понизно је моли за љубав. Он сматра да има још наде за њих и да још могу наћи срећу што Кармен одбија иако је свесна опасности и Хозеове љубоморе. Она са презиром баца Хозеов прстен истим начином ко пре извесног времена када му је бацила цвет. Очајни Хозе вади нож и убија Кармен, чиме се опера и завршава.


Извор: Википедија

Carmen.jpg
 
Natrag
Top