LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Česte zloupotrebe zakona o radu
Gazde teraju radnike da sami daju otkaze
Jelena Aleksić | 22. 06. 2010. - 00:02h |
Ako gazda firme proceni da ima viška zaposlenih, nijedan zakon u ovoj zemlji neće ga sprečiti da radnike ostavi na ulici bez dinara otpremnine. Poslodavci su u stanju da smisle milion načina da radnika nateraju da sam da otkaz, a ukoliko im to ne uspe, onda uvedu pravila koja je nemoguće ispuniti.
Poslodavci izbegavaju da plaćaju radnicima otpremnine
- Služe se najrazličitijim stvarima, a jedini cilj je da daju otkaz i da još uštede. Primera radi, premeste zaposlenog kilometrima daleko od prethodnog radnog mesta, ili ga jednostavno prebace na nove radne zadatke gde će se teško snaći. Prosto ih time nateraju da sami odu - objašnjava za „Blic“ Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnik rada i socijalne politike.
Radnike koji su skoro ceo radni vek proveli u jednoj te istoj fabričkoj hali, a kojima sleduje i najviše novca od otpremnine, „dovitljivi“ poslodavci šalju na poslove udaljene 50 kilometara od preduzeća. I ni metar dalje, jer tako propisuje zakon. Tako se dešava da ljudi putuju po dva sata do posla. Cilj je da radnik sam da otkaz, jer svako premeštanje najčešće donosi lošije uslove rada.
- Ako to ne može, ide se na donošenje pravilnika u kome često piše da ljudi imaju pravo na pauzu od pola sata ali, na primer, ima pravo da dva puta u toku radnog vremena ode na tzv. puš-pauzu - po pet minuta. E, onda vreba kad je to, recimo, šest minuta i šalje ga na disciplinsku. Tri opomene - i čovek dobija otkaz - objašnjava Radmila Bukumirić-Katić.
Ona otkriva da je čest slučaj i da se pravilnikom zabrani upotreba mobilnog telefona.
- Pa, kome još ne zvoni mobilni na poslu i šta ako je hitno. Kako da se, na primer, roditelj ne javi detetu. Vidi se da je to smišljeno kako bi radnici u stvari prekršili to pravilo i omogućili im da ih pošalju kući. Dešava se i da radnike teraju da potpišu da se odriču otpremnine - dodaje Bukumirić-Katić.
A baš ti ljudi koji imaju deceniju i više radnog staža teško će naći drugi posao jer veliki strani investitori primaju najčešće ljude bez iskustva. Čak i kada su im potrebni stručnjaci, više im se isplati da doškoluju mlad kadar nego da zaposle starije pa da kasnije budu u obavezi da im isplate otpremnine, ako dođe do otpuštanja.
- Veliki investitori, pogotovo strani, dobro prouče svako slovo zakona i niko se ne bi usudio da ga krši. Takođe, strani poslodavac vodi računa o svakom dinaru kada pravi biznis-plan. Primera radi, mi treba da zaposlimo oko 300 ljudi do kraja godine, ali to će biti samo mladi i bez iskustva, jer je prilikom pravljenja plana uzeta u obzir i mogućnost otpuštanja. Ako bismo morali da plaćamo otpremnine, to bi nam bilo suviše - rekao nam je u nezvaničnom razgovoru direktor jedne inostrane kompanije.
Ako kojim slučajem to i potpišu, niko im ne može pomoći, baš kao što im ni u svim drugim slučajevima nema pravne zaštite. Sve je po zakonu, a ostaje im ili da rade u nemogućim uslovima, ili da stvarno sami daju otkaz.
- Ljude prvo primaju na probni rad, pa kad istekne - kažu im da nisu zadovoljni i prime novog. I poslodavcima je to odlično, stalno im neko radi, a nemaju nikakve obaveze. Isto je i sa primanjem na privremene i povremene poslove - objašnjava Bukumirić-Katić.
I mada je Zakonom o radu predviđeno da se ugovor na određeno može potpisati na maksimalno godinu dana, nije retkost da se u tom statusu provede i decenija. Kada istekne godinu dana, oni im menjaju opis posla, i tako ukrug. I, naravno, tu je ugovor o delu na osnovu kojeg ljudi mogu provesti ceo radni vek.
Ko ima pravo na otpremninu?
Ko god je zaposlen na neodređeno vreme, a poslodavac ga proglasi viškom, ima pravo na otpremninu. Posle odlaska iz preduzeća radnik ima pravo na otpremninu i posle otkaza na novom poslu, i to:
- za prvih deset godina staža isplaćuje mu se trećina prosečne bruto zarade po godini staža
- za ostatak jedna četvrtina iste te plate
Izvor: Blic
Gazde teraju radnike da sami daju otkaze
Jelena Aleksić | 22. 06. 2010. - 00:02h |
Ako gazda firme proceni da ima viška zaposlenih, nijedan zakon u ovoj zemlji neće ga sprečiti da radnike ostavi na ulici bez dinara otpremnine. Poslodavci su u stanju da smisle milion načina da radnika nateraju da sam da otkaz, a ukoliko im to ne uspe, onda uvedu pravila koja je nemoguće ispuniti.
Poslodavci izbegavaju da plaćaju radnicima otpremnine
- Služe se najrazličitijim stvarima, a jedini cilj je da daju otkaz i da još uštede. Primera radi, premeste zaposlenog kilometrima daleko od prethodnog radnog mesta, ili ga jednostavno prebace na nove radne zadatke gde će se teško snaći. Prosto ih time nateraju da sami odu - objašnjava za „Blic“ Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnik rada i socijalne politike.
Radnike koji su skoro ceo radni vek proveli u jednoj te istoj fabričkoj hali, a kojima sleduje i najviše novca od otpremnine, „dovitljivi“ poslodavci šalju na poslove udaljene 50 kilometara od preduzeća. I ni metar dalje, jer tako propisuje zakon. Tako se dešava da ljudi putuju po dva sata do posla. Cilj je da radnik sam da otkaz, jer svako premeštanje najčešće donosi lošije uslove rada.
- Ako to ne može, ide se na donošenje pravilnika u kome često piše da ljudi imaju pravo na pauzu od pola sata ali, na primer, ima pravo da dva puta u toku radnog vremena ode na tzv. puš-pauzu - po pet minuta. E, onda vreba kad je to, recimo, šest minuta i šalje ga na disciplinsku. Tri opomene - i čovek dobija otkaz - objašnjava Radmila Bukumirić-Katić.
Ona otkriva da je čest slučaj i da se pravilnikom zabrani upotreba mobilnog telefona.
- Pa, kome još ne zvoni mobilni na poslu i šta ako je hitno. Kako da se, na primer, roditelj ne javi detetu. Vidi se da je to smišljeno kako bi radnici u stvari prekršili to pravilo i omogućili im da ih pošalju kući. Dešava se i da radnike teraju da potpišu da se odriču otpremnine - dodaje Bukumirić-Katić.
A baš ti ljudi koji imaju deceniju i više radnog staža teško će naći drugi posao jer veliki strani investitori primaju najčešće ljude bez iskustva. Čak i kada su im potrebni stručnjaci, više im se isplati da doškoluju mlad kadar nego da zaposle starije pa da kasnije budu u obavezi da im isplate otpremnine, ako dođe do otpuštanja.
- Veliki investitori, pogotovo strani, dobro prouče svako slovo zakona i niko se ne bi usudio da ga krši. Takođe, strani poslodavac vodi računa o svakom dinaru kada pravi biznis-plan. Primera radi, mi treba da zaposlimo oko 300 ljudi do kraja godine, ali to će biti samo mladi i bez iskustva, jer je prilikom pravljenja plana uzeta u obzir i mogućnost otpuštanja. Ako bismo morali da plaćamo otpremnine, to bi nam bilo suviše - rekao nam je u nezvaničnom razgovoru direktor jedne inostrane kompanije.
Ako kojim slučajem to i potpišu, niko im ne može pomoći, baš kao što im ni u svim drugim slučajevima nema pravne zaštite. Sve je po zakonu, a ostaje im ili da rade u nemogućim uslovima, ili da stvarno sami daju otkaz.
- Ljude prvo primaju na probni rad, pa kad istekne - kažu im da nisu zadovoljni i prime novog. I poslodavcima je to odlično, stalno im neko radi, a nemaju nikakve obaveze. Isto je i sa primanjem na privremene i povremene poslove - objašnjava Bukumirić-Katić.
I mada je Zakonom o radu predviđeno da se ugovor na određeno može potpisati na maksimalno godinu dana, nije retkost da se u tom statusu provede i decenija. Kada istekne godinu dana, oni im menjaju opis posla, i tako ukrug. I, naravno, tu je ugovor o delu na osnovu kojeg ljudi mogu provesti ceo radni vek.
Ko ima pravo na otpremninu?
Ko god je zaposlen na neodređeno vreme, a poslodavac ga proglasi viškom, ima pravo na otpremninu. Posle odlaska iz preduzeća radnik ima pravo na otpremninu i posle otkaza na novom poslu, i to:
- za prvih deset godina staža isplaćuje mu se trećina prosečne bruto zarade po godini staža
- za ostatak jedna četvrtina iste te plate
Izvor: Blic
