- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Gauka podržava 49 odsto Nemaca
Izvor:
B92.net
Izvor:
B92.net
Berlin -- Skoro polovina Nemaca, njih 49 odsto, želela bi da njihov predsednik Joahim Gauk ostane na toj funkciji i u drugom mandatu, pokazala je anketa lista ''Bild''.
Istraživanje je obavljeno povodom Gaukovih 100 dana na vlasti.Nemci ne samo da bi želeli da ovaj 72- godišnji, bivši evangelistički sveštenik iz Rostoka i borac za ljudska prava u DDR ostane još jedan mandat, nego njih čak 48 odsto smatra i da se on više meša u aktuelnu dnevnu politiku.Kada je reč o ulozi nemačkog presednika, on po Ustavu zemlje iz 1949. godine mora biti Nemac sa pravom glasa i to stariji od 40 godina. On ima pravo na najviše dva mandata po pet godina, nema vrhovnu komandu nad oružanim snagama i protokolarno stoji na čelu zemlje, kao ustavni organ koji predstavlja državu ''kod kuće'' i u inostranstvu.
On se ne ''isrpljuje'' u dnevno-političkim temama i ima, zapravo, neku vrstu arbitra, čija se reč veoma uvažava.
Oko 47 odsto Nemaca bi lično želelo da upozna šefa države, dok trećina njih, 35 odsto, ne bi želela nikakve lične kontakte sa Gaukom.
Kada je reč o načinu izbora predsednika, čak tri četvrtine Nemaca, njih 73 odsto, želelo bi da se šef nemačke države bira direktnim, a ne indirektnim putem, kao sada.
Nemačka, prema Ustavu iz 1949. godine, donetim pod ''budnim okom'' sila pobednica Drugog svetskog rata bira indirektno i kancelara i predsednika države, ali se u nemačkoj javnosti sve češće čuju glasovi i želja za direktnim izborom šefa države.
Među onima koji su na strani za direktan izbor je i šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele, kao i ministar finansija, najstariji član vlade Volfgang Šojble.
Protivnici kažu da bi direktan izbor predsednika mogao da ugrozi demokratsku arhitekturu zemlje, definisanu ustavom.
Nemački predsednik se bira u Saveznoj skupštini, ustavnom organu zemlje, sastavljenom od članova Bundestaga i istog tolikog broja predstavnika pokrajina, koji se sastaje samo jednom u pet godina i to radi izbora šefa države.
Da bi aktuelni predsednik Gauk mogao da bude i kancelar, veruje, međutim, samo 27 odsto Nemaca.
Gauk je rođen 24. januara 1940. godine u Rostoku, u porodici jednog oficira mornarice, a oboje roditelja su mu bili članovi partije NSDAP, koju je od 1921. godine vodio Adolf Hitler.
Gaukov cilj je da ''ljudi u Nemačkoj ponovo uče da žive u dobroj zemljli koju mogu voleti'', a njegova ljubav prema slobodi i spremnost za odgovornost su, tvrde analitičari, ''lajt motivi'' njegovog predsednikovanja.
Kancelar Angela Merkel, kako tvrde mediji, nije htela, ali je poklekla pred pritiskom svojih koalicionih kandidata liberala, progutala ''knedlu'' i dala ''zeleno svetlo'' za Gauka, bivšeg kandidata njenih političkih protivnika-socijaldemokrata i zelenih.
Gauk, kome danas Nemci veruju je, pišu nemački mediji, prvobitno želeo da bude novinar, ali je postao evangelistički sveštenik-harizmatičan i konzervativan, omiljen i popularan, ugledan i obožavan, ali i kritikovan.
Osim svog retoričkog talenta, Gauk budi poštovanje i divljenje i zbog svoje biografije-pad Berlinskog zida i režima DDR su, kako se kaže, dali pečat vremenu njegovog života, a on sam govori o tome da je imao sreću da bude deo revolucije za slobodu.
Od pada Berlinskog zida do 2000. godine Gauk je bio opunomoćenik nemačke vlade za pitanja "Štazi dokumentacije" i njegov život je, kažu upućeni, ''žigosan'', upravo Štazijem - zloglasnom Službom bezbednosti bivšeg DDR, koju je imao priliku da vidi na delu.
Gauk je poznatog i po konzervativnim stavovima i razumevanju za deo onoga što je govorio i govori kritički raspoložen socijaldemokrata Tilo Saracin o strancima.
Gauk je prvi nemački predsednik, koji je u dvorac ''Belvi'' ušao u ''divljem braku''. On već godinama živi zajedno sa Danijelom Šat, novinarkom po struci, koju Nemci uvažavaju. Gauk, otac četvoro odrasle dece, nije razveden od prve supruge.
On se ne ''isrpljuje'' u dnevno-političkim temama i ima, zapravo, neku vrstu arbitra, čija se reč veoma uvažava.
Oko 47 odsto Nemaca bi lično želelo da upozna šefa države, dok trećina njih, 35 odsto, ne bi želela nikakve lične kontakte sa Gaukom.
Kada je reč o načinu izbora predsednika, čak tri četvrtine Nemaca, njih 73 odsto, želelo bi da se šef nemačke države bira direktnim, a ne indirektnim putem, kao sada.
Nemačka, prema Ustavu iz 1949. godine, donetim pod ''budnim okom'' sila pobednica Drugog svetskog rata bira indirektno i kancelara i predsednika države, ali se u nemačkoj javnosti sve češće čuju glasovi i želja za direktnim izborom šefa države.
Među onima koji su na strani za direktan izbor je i šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele, kao i ministar finansija, najstariji član vlade Volfgang Šojble.
Protivnici kažu da bi direktan izbor predsednika mogao da ugrozi demokratsku arhitekturu zemlje, definisanu ustavom.
Nemački predsednik se bira u Saveznoj skupštini, ustavnom organu zemlje, sastavljenom od članova Bundestaga i istog tolikog broja predstavnika pokrajina, koji se sastaje samo jednom u pet godina i to radi izbora šefa države.
Da bi aktuelni predsednik Gauk mogao da bude i kancelar, veruje, međutim, samo 27 odsto Nemaca.
Gauk je rođen 24. januara 1940. godine u Rostoku, u porodici jednog oficira mornarice, a oboje roditelja su mu bili članovi partije NSDAP, koju je od 1921. godine vodio Adolf Hitler.
Gaukov cilj je da ''ljudi u Nemačkoj ponovo uče da žive u dobroj zemljli koju mogu voleti'', a njegova ljubav prema slobodi i spremnost za odgovornost su, tvrde analitičari, ''lajt motivi'' njegovog predsednikovanja.
Kancelar Angela Merkel, kako tvrde mediji, nije htela, ali je poklekla pred pritiskom svojih koalicionih kandidata liberala, progutala ''knedlu'' i dala ''zeleno svetlo'' za Gauka, bivšeg kandidata njenih političkih protivnika-socijaldemokrata i zelenih.
Gauk, kome danas Nemci veruju je, pišu nemački mediji, prvobitno želeo da bude novinar, ali je postao evangelistički sveštenik-harizmatičan i konzervativan, omiljen i popularan, ugledan i obožavan, ali i kritikovan.
Osim svog retoričkog talenta, Gauk budi poštovanje i divljenje i zbog svoje biografije-pad Berlinskog zida i režima DDR su, kako se kaže, dali pečat vremenu njegovog života, a on sam govori o tome da je imao sreću da bude deo revolucije za slobodu.
Od pada Berlinskog zida do 2000. godine Gauk je bio opunomoćenik nemačke vlade za pitanja "Štazi dokumentacije" i njegov život je, kažu upućeni, ''žigosan'', upravo Štazijem - zloglasnom Službom bezbednosti bivšeg DDR, koju je imao priliku da vidi na delu.
Gauk je poznatog i po konzervativnim stavovima i razumevanju za deo onoga što je govorio i govori kritički raspoložen socijaldemokrata Tilo Saracin o strancima.
Gauk je prvi nemački predsednik, koji je u dvorac ''Belvi'' ušao u ''divljem braku''. On već godinama živi zajedno sa Danijelom Šat, novinarkom po struci, koju Nemci uvažavaju. Gauk, otac četvoro odrasle dece, nije razveden od prve supruge.