UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.547
Gardoš: Novo ruho za staru damu
Novosti.online
Obeležja - Milenijumska kula na Gardošu dočekuje posetioce u potpuno novom svetlu. Gosti će moći da uživaju u galeriji, ali i u izložbi posvećenoj Milutinu Milankoviću. Mališani će ovde imati posebne foto-sekcije
ZAHVALjUJUĆI novom, obnovljenom izgledu Milenijumske kule na Gardošu, Zemun beleži čak 20.000 više turističkih poseta nego što je to bilo ranije. Od 2007. godine atraktivna kula, napravljena 1896. godine, postaje turistički centar ovog dela grada, i omiljena panoramska tačka iznad Dunava.
Domaćin prilikom posete ovom važnom zdanju bio nam je Đorđe Čubrilo, likovni umetnik fotografije i zakupac ovog raskošnog prostora, koji brine o njegovom renoviranju i novim sadržajima.
Sve novo
- Kada sam došao ovde, bila je to ruina puna kojekakvog otpada - objašnjava Čubrilo.
- Ali, ne bih se vraćao na ono što je bilo, dragocenije je da javnost sazna šta je sve urađeno. Kompletno su zamenjene električne, vodovodne i kanalizacione instalacije, okrečen je i adaptiran sav enterijer, rekonstruisano je stepenište unutar kule, ograda na vidikovcu podignuta je na bezbedan nivo, a originalni luster iz 1896. godine potpuno je restauriran.
Pored ovoga, stručnjaci su ugradili kompjutersku mrežu u celom objektu, u Galeriji je ugrađeno podno i zidno grejanje, kao i u ateljeu na prvom spratu, gde su obnovljene i terase... U podrumu je sanirana vlaga, a postavljen je i novi mokri čvor.
- Ugradili smo i dekorativno osvetljenje, ali i video-nadzor, koji je direktno povezan sa policijskom stanicom u Zemunu. Ugrađene su i posebne rešetke za odvođenje atmosferske vode u kišnu kanalizaciju, očišćeni su grafiti sa fasade u prizemlju... Najvažnije je da su svi radovi obavljeni uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda, a njihovim stručnjacima smo posebno zahvalni na saradnji i razumevanju.
Nove vesti koje nagoveštavaju bolji izgled i lepši život ovog objekta odnose se na odluku Sekretarijata za komunalno-stambene poslove, koji je odobrio da JKP „Zelenilo“ zajedno sa Zavodom za zaštitu spomenika počne uređenje platoa unutar tvrđave, parkinga ispred kule, prilaznog stepeništa, bezbednosne ograde i česme, koja će biti postavljena kako bi biciklisti mogli da se osveže. Naš sagovornik podseća na to da upravo pored kule prolazi važan koridor ljubitelja dvotočkaša, i da ovuda prolazi biciklistička staza evropske važnosti.
Prava foto-sekcija
Cilj naših domaćina, kao i ljubitelja ovog dela Zemuna, jeste da ubuduće dodatno obnove sve fasade ove kule, a da konačno rekonstruišu tvrđavu Gardoš iz 13. veka.
- Sada u prizemlju imamo galeriju umetničke fotografije, u kojoj se ne plaća kotizacija za izlaganje, i namenjena je prvenstveno mladim autorima fotografije kao grane umetnosti. Na prvom spratu biće studio za proučavanje i snimanje pojedinačnih i porodičnih portreta u crno-beloj i svim drugim digitalnim tehnikama. U samom ateljeu nalazi se škola, odosno sekcija za proučavanje fotografije, za osnovce od petog do osmog razreda.
- Škola će biti besplatna i neće izdavati diplome. Tu će deca moći da izučavaju fotografiju, baš kao što sam ja to činio kada sam bio kao oni. Mene su takođe profesori na sekciji „zarazili“ ljubavlju prema fotografiji. Zato hoću tu ljubav da prenesem na mališane. Hoću da ih naučim da vole foto-aparat, a u ovo vreme, kada su izloženi različitim porocima, ljubav ka umetnosti je dragocena i nezamenljiva.
ZA MALIŠANE
Poslednji sprat kule biće rezervisan za redakciju koju će činiti učenici starijih razreda osnovnih škola, koji će učiti kako da postanu novinari i snimatelji koji će se baviti ekologijom i biologijom Dunava na potezu od 15 kilometara, koji se nalazi na teritoriji opštine Zemun.
- Želja nam je da se članovi ove redakcije uključuju u programe svih televizija tako što će referisati o najvažnijim događajima u okviru poluminutnih izveštaja.
SEDAM MILENIJUMSKIH SPOMENIKA
Ugarska država je napravila Milenijumsku kulu zajedno sa još šest građevina.
- Po proverenim izvorima iz Budimpešte, postoji sedam milenijumskih spomenika - objašnjava Čubrilo. - Oni se odnose na period od 896. do 1896. i mađarsko hiljadugodišnje postojanje na ovim prostorima. Ovi spomenici su potpuno različite arhitekture, a nalaze se na sedam lokacija u Evropi.
Prvi ovakav objekat je u mađarskom gradu Opustaser, drugi u gradu Pannonhalma, treći u mestu Nitra u Slovačkoj, a u istoj državi postoji kod grada Devin. Peti je u Ukrajini, kod grada Munkachevo, šesto u Rumuniji, kod Brašova, a sedma kula je ova, naša, zemunska.
MILANKOVIĆ
Na drugom spratu Milenijumske kule u pripremi je stalna postavka elektrodinamičkih ili pokretnih modela Milutina Milankovića, u vezi sa smenom ledenih doba.
- Ovu izložbu publici će predstaviti akademik Đorđe Zloković i profesor Aleksandar Petrović.
PORODIČNI ANGAŽMAN
Inicijativu za obnovu Milenijumske kule pokrenula je porodica Čubrilo, koje je uložila svoja sredstva u obnovu, a sve je učinjeno u saradnji sa Opštinom Zemun, Sekretarijatom za privredu Beograda, Sekretarijatom za energetiku, JKP „Javno osvetljenje“, Zavodom za zaštitu spomenika...
- Neobično je dragoceno da je tokom 2011. i 2012. godine Zavod za zaštitu spomenika izvršio detaljna i konačna arheološka istraživanja na ovom prostoru - objašnjava Čubrilo. - Time je i konačno otvoren put uređenju platoa na Gardošu.
Novosti.online
Obeležja - Milenijumska kula na Gardošu dočekuje posetioce u potpuno novom svetlu. Gosti će moći da uživaju u galeriji, ali i u izložbi posvećenoj Milutinu Milankoviću. Mališani će ovde imati posebne foto-sekcije
ZAHVALjUJUĆI novom, obnovljenom izgledu Milenijumske kule na Gardošu, Zemun beleži čak 20.000 više turističkih poseta nego što je to bilo ranije. Od 2007. godine atraktivna kula, napravljena 1896. godine, postaje turistički centar ovog dela grada, i omiljena panoramska tačka iznad Dunava.
Domaćin prilikom posete ovom važnom zdanju bio nam je Đorđe Čubrilo, likovni umetnik fotografije i zakupac ovog raskošnog prostora, koji brine o njegovom renoviranju i novim sadržajima.
Sve novo
- Kada sam došao ovde, bila je to ruina puna kojekakvog otpada - objašnjava Čubrilo.
- Ali, ne bih se vraćao na ono što je bilo, dragocenije je da javnost sazna šta je sve urađeno. Kompletno su zamenjene električne, vodovodne i kanalizacione instalacije, okrečen je i adaptiran sav enterijer, rekonstruisano je stepenište unutar kule, ograda na vidikovcu podignuta je na bezbedan nivo, a originalni luster iz 1896. godine potpuno je restauriran.
Pored ovoga, stručnjaci su ugradili kompjutersku mrežu u celom objektu, u Galeriji je ugrađeno podno i zidno grejanje, kao i u ateljeu na prvom spratu, gde su obnovljene i terase... U podrumu je sanirana vlaga, a postavljen je i novi mokri čvor.
- Ugradili smo i dekorativno osvetljenje, ali i video-nadzor, koji je direktno povezan sa policijskom stanicom u Zemunu. Ugrađene su i posebne rešetke za odvođenje atmosferske vode u kišnu kanalizaciju, očišćeni su grafiti sa fasade u prizemlju... Najvažnije je da su svi radovi obavljeni uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda, a njihovim stručnjacima smo posebno zahvalni na saradnji i razumevanju.
Nove vesti koje nagoveštavaju bolji izgled i lepši život ovog objekta odnose se na odluku Sekretarijata za komunalno-stambene poslove, koji je odobrio da JKP „Zelenilo“ zajedno sa Zavodom za zaštitu spomenika počne uređenje platoa unutar tvrđave, parkinga ispred kule, prilaznog stepeništa, bezbednosne ograde i česme, koja će biti postavljena kako bi biciklisti mogli da se osveže. Naš sagovornik podseća na to da upravo pored kule prolazi važan koridor ljubitelja dvotočkaša, i da ovuda prolazi biciklistička staza evropske važnosti.
Prava foto-sekcija
Cilj naših domaćina, kao i ljubitelja ovog dela Zemuna, jeste da ubuduće dodatno obnove sve fasade ove kule, a da konačno rekonstruišu tvrđavu Gardoš iz 13. veka.
- Sada u prizemlju imamo galeriju umetničke fotografije, u kojoj se ne plaća kotizacija za izlaganje, i namenjena je prvenstveno mladim autorima fotografije kao grane umetnosti. Na prvom spratu biće studio za proučavanje i snimanje pojedinačnih i porodičnih portreta u crno-beloj i svim drugim digitalnim tehnikama. U samom ateljeu nalazi se škola, odosno sekcija za proučavanje fotografije, za osnovce od petog do osmog razreda.
- Škola će biti besplatna i neće izdavati diplome. Tu će deca moći da izučavaju fotografiju, baš kao što sam ja to činio kada sam bio kao oni. Mene su takođe profesori na sekciji „zarazili“ ljubavlju prema fotografiji. Zato hoću tu ljubav da prenesem na mališane. Hoću da ih naučim da vole foto-aparat, a u ovo vreme, kada su izloženi različitim porocima, ljubav ka umetnosti je dragocena i nezamenljiva.
ZA MALIŠANE
Poslednji sprat kule biće rezervisan za redakciju koju će činiti učenici starijih razreda osnovnih škola, koji će učiti kako da postanu novinari i snimatelji koji će se baviti ekologijom i biologijom Dunava na potezu od 15 kilometara, koji se nalazi na teritoriji opštine Zemun.
- Želja nam je da se članovi ove redakcije uključuju u programe svih televizija tako što će referisati o najvažnijim događajima u okviru poluminutnih izveštaja.
SEDAM MILENIJUMSKIH SPOMENIKA
Ugarska država je napravila Milenijumsku kulu zajedno sa još šest građevina.
- Po proverenim izvorima iz Budimpešte, postoji sedam milenijumskih spomenika - objašnjava Čubrilo. - Oni se odnose na period od 896. do 1896. i mađarsko hiljadugodišnje postojanje na ovim prostorima. Ovi spomenici su potpuno različite arhitekture, a nalaze se na sedam lokacija u Evropi.
Prvi ovakav objekat je u mađarskom gradu Opustaser, drugi u gradu Pannonhalma, treći u mestu Nitra u Slovačkoj, a u istoj državi postoji kod grada Devin. Peti je u Ukrajini, kod grada Munkachevo, šesto u Rumuniji, kod Brašova, a sedma kula je ova, naša, zemunska.
MILANKOVIĆ
Na drugom spratu Milenijumske kule u pripremi je stalna postavka elektrodinamičkih ili pokretnih modela Milutina Milankovića, u vezi sa smenom ledenih doba.
- Ovu izložbu publici će predstaviti akademik Đorđe Zloković i profesor Aleksandar Petrović.
PORODIČNI ANGAŽMAN
Inicijativu za obnovu Milenijumske kule pokrenula je porodica Čubrilo, koje je uložila svoja sredstva u obnovu, a sve je učinjeno u saradnji sa Opštinom Zemun, Sekretarijatom za privredu Beograda, Sekretarijatom za energetiku, JKP „Javno osvetljenje“, Zavodom za zaštitu spomenika...
- Neobično je dragoceno da je tokom 2011. i 2012. godine Zavod za zaštitu spomenika izvršio detaljna i konačna arheološka istraživanja na ovom prostoru - objašnjava Čubrilo. - Time je i konačno otvoren put uređenju platoa na Gardošu.