Galenika obustavlja deo proizvodnje?

[PYC]

Galenika ima šanse da do kraja godine izađe iz krize
​

Izvor: Blic S.T. | 27. 06. 2011. - 00:02h | Foto: O. Bunić

BEOGRAD - Farmaceutska kuća „Galenika“ ima šanse da do kraja godine izađe iz krize i napravi pozitivan bilans samo ako se rukovodstvo dobro organizuje i smanji broj zaposlenih, kaže Radoslav - Lale Sekulić, ekspert u farmaceutskoj industriji, povodom situacije u zemunskoj fabrici.

Naš sagovornik tvrdi da je 3.500 radnika, koliko je zaposleno u „Galenici“ mnogo.

​

- Toliki broj radnika je kao socijalna ustanova. Trebalo bi da ih bude bar 500, koji bi dobijali i adekvatnu platu. Ipak, ne treba dizati paniku oko „Galenike“, jer sve farmaceutske kuće u svetu doživljavaju i gubitke i dobitke - objašnjava Sekulić.
​

Kao primer on navodi farmaceutske kuće „Novartis“ i „Roš“ koje imaju istu opremljenu fabriku i uspevaju da radnicima mesečno isplate 5.200 evra zarade, ali i da naprave velike profite.

- Gubitak „Galenike“ najverovatnije je rezultat nabavke sirovina po većim cenama od tržišnih, kao i prodaja medikamenata po nižim cenama - zaključuje Sekulić.
Ova zemunska fabrika je prošle godine zabeležila gubitak od 1,4 milijarde dinara. Prethodnih godina kompanija je bila u plusu za bar 580 miliona godišnje.

„Galenika“ je u 2010. kada su finansijski problemi počeli da se gomilaju, zaposlila i 129 novih radnika. Samo 2010. ova fabrika je dugoročne obaveze uvećala sa 3,2 na 4,2 milijarde dinara, a kratkoročne sa 4,7 na 8,2 milijarde. Nedugo posle toga, dosadašnji direktor Nenad Ognjenović potpisao je i sporazum o izgradnji fabrike u Rusiji od 28 miliona evra.

Vlada Srbije je na poslednjoj sednici donela odluku da smeni direktora Ognjenovića, kao i deo rukovodstva. Danas se očekuje da novo rukovodstvo predloži svoje mere za oporavak ove fabrike Ministarstvu zdravlja.

 

[sendi]

Kome treba prezadužena Galenika?

Kome treba prezadužena Galenika?

Izvor: Politika

Beograd -- Posle izjave ministra ekonomije Nebojše Ćirića da će država potražiti strateškog partnera za Galeniku, nameće se utisak da nema jasne strategije za kompaniju.

​

Ćirić je, naime, izjavio da je dugoročno rešenje da država zadrži kontrolnu funkciju i vlasništvo od oko 30 odsto, a da tu farmaceutsku kompaniju preuzme strateški partner.
Pre dve godine, međutim, država je nudila na prodaju sav kapital u fabrici. Ćirić je naveo da se sada pokazuje da je bilo bolje da je tada izvršena privatizacija.

Vlada Srbije objavila je prošle sedmice da će dati garanciju za kredit od 70 miliona, a Ćirić je juče najavio da će za kratkoročne obaveze period mirovanja otplate duga biti dve godine. Pet godina posle toga Galenika će plaćati obaveze, što znači da se radi o sedmogodišnjoj obavezi.

Postavlja se pitanje da li država ima i kakvu strategiju za Galeniku?

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja kaže da i ovaj poslednji primer pokazuje da država nema jasnu strategiju za preduzeća kojima upravlja, ali i koliko su upravljači državnog kapitala – neozbiljni.

“Država je već dala puno garancija za kredite za mnoga javna preduzeća. Na primer, prošle godine za Jat u vrednosti od 50 miliona evra, pre toga za modernizaciju železnice 140 miliona evra. Mi se ovde ponašamo kao da ta garancija nije dug države, jer čim je neko solidaran dužnik banka može odmah od njega da naplati kredit”, objašnjava on.

Uz to, kako dodaje, pošto je Galenika prezadužena vrlo verovatno je da će ovaj zajam da plate poreski obveznici.

Treba proveriti da li je ovo novo zaduženje planirano u budžetu, a sumnjam da jeste, kaže Kovačević čiji je, inače, stav da ovu fabriku lekova treba privatizovati i da će samo tako biti efikasna.

Po njemu, iz Galenikine prezaduženosti, koja iznosi 120 miliona evra, vidi se koliko je država loš vlasnik.

“Zašto su pravili novu fabriku kada ni kapaciteti stare nisu iskorišćeni. Tačno je da nisu mogli da dobiju međunarodne sertifikate za lekove iz starih pogona, ali bi svaki iole dobar vlasnik prvo video kolika bi prvo bila investicija u obnovu tih starih pogona. Najgore rešenje je dugu dodati novi dug”, smatra Kovačević.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubomir Madžar kaže da Galenika loše posluje i pitanje je da li bi neko želeo da bude njen strateški partner.

„Ako se i pojavi, strateški partner će sigurno postaviti uslove koji se neće svideti političarima”.

Pre nekoliko godina država je Galeniku stavila na spisak preduzeća, čije će besplatne akcije građani moći da dobiju. Zatim ju je skinula sa tog spiska od šest preduzeća, sa obrazloženjem da je niko neće kupiti sa takvim „rasutim” vlasništvom. Rečeno je da kompanije iz branše žele da je kupe samo ukoliko se na prodaju nudi stoprocentni kapital preduzeća. Na raspisanom tenderu, i pored toga što je država nudila sav kapital, ponude su bile nezadovoljavajuće, i na kraju od prodaje nije bilo ništa. Sada, pak, država želi da proda manji udeo i da za sebe zadrži neki paket, koji joj omogućava kontrolu.

 

[sendi]

Backović: Galenika neće biti teret

Backović: Galenika neće biti teret

Izvor: Politika


Beograd -- Ne povećavamo dug Galenike, ni poreskih obveznika, već kratkoročna zaduženja pretvaramo u dugoročna, kaže Dejan Backović, povodom garancije od 70 miliona evra.
​

​

Backović, predsednik UO Galenike koji je inače i direktor SPS-a, kome po koalicionom sporazumu pripada upravljanje ovom farmaceutskom kompanijom, od pre nekoliko dana preuzeo je obavezu izvlačenja preduzeća iz krize, nastale blokadom računa, odnosno nemogućnošću izmirivanja obaveza.

U „Galenici” se nadaju da će ovih dana sa bankama postići sporazum o deblokadi računa i reprogramu duga, i da će obaveze odložiti na sedam godina, sa tim da u prve dve plaćaju samo kamatu. Najveći poverioci, i to za gradnju nove fabrike lekova, su Banka Inteza i Unikredit banka.

"Preduzeće ima 43 miliona evra kratkoročnih obaveza, a ostalo su dugovi prema dobavljačima. Ti kratkoročni krediti, koje smo morali da uzimamo za održavanje likvidnosti, zato što imamo velika potraživanja prema veledrogerijama, vrlo su nepovoljni, sa kamatom do 25 odsto godišnje", objašnjava Backović.
Juče je u fabrici lekova napravljena nova organizaciona šema tako da će generalni direktor umesto sedam, ubuduće imati tri pomoćnika i da će umesto 14, biti osam sektora.

"Po mojoj proceni, u naredna tri meseca može se uštedeti oko 650.000 evra, delom na platnom fondu. Onima koji rade u proizvodnji, plate se neće smanjivati, ali će se koeficijent plate generalnog direktora smanjiti. Ima i onih koji idu u penziju, a videćemo da li su moguće uštede u transportu lekova, jer mi nemamo kamione koji ih prevoze, a sada ćemo videti šta je za nas isplativije", kaže sadašnji prvi čovek farmaceutske kompanije.

Backović navodi i da će odluka vlade, od prošlog četvrtka, da novac, koji država mora da plati za lekove, ide direktno „Galenici”, kao i drugim snabdevačima zdravstva, biti od velike koristi.

„Galenici” su se, kažu u fabrici, zaduženja prema bankama duplirala po osnovu izdatih menica. Sistem je bio sledeći: za izdatu robu vrednosti, na primer, od 100 miliona evra, od veledrogerije su se obezbeđivali menicom iste vrednosti sa određenim rokom dospeća. Kako je fabrici novac iz raznih razloga trebao, menicu su kod banke naplatili ranije, ali samo sa polovinom njene vrednosti. Pošto veledrogerije u momentu dospeća menice nisu imale novca, banke su je aktivirale i to na pun iznos. Tako je preduzeću dug dupliran u odnosu na stvarna sredstva koja su dobili.

Da li zbog blokade računa i duga ove farmaceutske kompanije od 120 miliona evra, u Vladi Srbije kao da su ponovo na dnevni red stavili njenu privatizaciju. Zamisao je, prema onome što je izjavio Nebojša Ćirić, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, da država strateškom partneru ponudi 70 odsto kapitala, a da zadrži 25-30 odsto, radi kontrole.
Taj iznos će biti umanjen samo za marže koje pripadaju veledrogerijama. U dosadašnjem sistemu naplate, veledrogerije su bile posrednici, a država je plaćala lekove bolnicama i apotekama, pa je zbog nelikvidnosti, prvenstveno veledrogerija u tom lancu, novac fabrikama lekova kasnio mesecima.

​

 

[sendi]

Konsultanti „Galenike“ zarađivali hiljade evra

Počelo čišćenje u fabrici lekova


Konsultanti „Galenike“ zarađivali hiljade evra


BEOGRAD - Zbog malverzacija u poslovanju, u „Galenici“ će bez posla pored generalnog direktora Nenada Ognjenovića ostati i pet od sedam njegovih pomoćnika, ali i nekoliko konsultanata koji su sa zemunskom fabrikom sarađivali po osnovu ugovora o radu i ukupno zarađivali oko osam hiljada evra.

Kako saznaje „Blic“, sporne pomoćnike za opšte poslove, registraciju, kvalitet, izvoz u zemlje bivšeg SSSR i marketing postavio je Ognjenović. Na dosadašnjim funkcijama ostaće dva pomoćnika od kojih je jedan u zemunsku fabriku došao pre dva meseca, a drugi pre 20 godina. O izboru novog generalnog direktora neće se odlučivati u narednih 10-15 dana.

- Saradnja će biti prekinuta i sa nekoliko konsultanata koji su radili uglavnom na izradi kliničkih studija. Neki od njih su dolazili na posao u „Galeniku“, a bilo je i onih koje smo angažovali po ugovoru o radu. Pri analizi se ispostavilo da njihovo angažovanje nije bilo potrebno i da je „Galenika“ imala neophodne kadrove - kaže naš izvor iz „Galenike“.

Trenutno se u „Galenici“ radi detaljna analiza finansijskih izveštaja i razmatraju ugovori bez kojih se moglo. Dejan Backović, predsednik Upravnog odbora „Galenike“, kaže za „Blic“ da će u naredna tri meseca eksterne troškove fabrike smanjiti za najmanje pola miliona evra.

- Do kraja godine planiramo da uštedimo oko 850.000 evra. Ako utvrdimo da smo za iznajmljivanje vozila za prevoz lekova mesečno davali više nego što bi bila rata za lizing za kupovinu sopstvenih kamiona, onda ćemo kupiti vozila - kaže Backović.

On očekuje da će u petak, a najkasnije u ponedeljak, banke odblokirati račun „Galenike“ i da će zemunska fabrika početi redovno da otplaćuje kredite u januru naredne godine.

- Iz tekućih priliva trenutno možemo da pokrijemo neophodnu proizvodnju i plate zaposlenih - kaže Backović.



Blic