Gajenje šitake na drvenim oblicama

[Nostradamus]

GAJENJE ŠITAKE NA DRVENIM OBLICAMA


Šitake (Lentinus edodes) jedna je od najpopularnijih gljiva u Japanu. USA i EU dok je u Kini i Koreji jedan od važnijih useva i siguran izvor prihoda. Ova gljiva kao i izvor proteina ima kombinovana svojstva, odnosno dijetalna i lekovita. Hranjiva i kulinarska vrednost ove gljive je znatno veća nego šampinjona. Sadrži prosečno oko 13– 14% belančevina, 1.5 – 2.5% masti, te značajne količine esencijalnih aminokiselina. Od vitamina sadrži B1, B6, B12, A2, C, D,E i K. Bogata je mineralnim materijama, ima lekovita svojstva, smanjuje holesterol u krvi, povećava otpornost na viruse, a ekstrakt ima antikancerogeno dejstvo.

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

Odnos osam esencijalnih amino kiselina u boljoj je proporciji nego kod zrna soje, ima dobru mešavinu vitamina ( A,C,D, nijacin ), interferon i interleukin komponente koje jačaju imuni sistem organizma protiv raka i virusnih infekcija. Šitake u svom metabolizmu produkuje jaku apsorbujuću komponentu koja smanjuje mogućnost pojave side. Samo 5 grama ove gljive dnevno redukuje holesterol i reguliše krvni pritisak. Popularni naziv kod nutricionosta i ljudi koji drže od zdrave hrane za šitake je '' GLJIVA ZA DUG ŽIVOT''.

 

[Nostradamus]

Strogi uslovi uspevanja (ekološki čista sredina, otvoreni prostor, hladovina pored tekućih voda, odnosno planinskih izvora, široke padine koje nisu jako strme i izložene direktnoj sunčevoj svetlosti i blizina hrastovih šuma kao izvora supstrata za inokulaciju predstavljaju limitirajuće faktore širenju ove gljive, međutim u poslednje vreme zbog značaja ove gljive u pravilnoj ii zdravoj ishrani traga se za ekološkim sredinama koje ispunjavaju napred navedene kriterijume i tu se organizuje priozvodnja.
Proizvodnja gljive šhitake može se vršiti tradicionalnim načinom na drvenim oblicama, kako se i danas najcešće obavlja u Japanu ili na odgovarajućem supstratu. Proizvodnja na supstratu je ekonomična i svi tehnološki postupci su dosta slični proizvodnji glive bukovače. Kao supstrat koriste se biljni ostatci kao što su slama žitarica, strugotina drveta, slama leguminoza i slično. Veoma dobri rezultati se postižu na supstratu koji je napravljen od mešavine slame graška, rezultati se potižu na supstratu koji je napravljen od mešavine slame graška piljevine i mekinja.

 

[Nostradamus]

Najpogodnije drvo za gajenje na oblicama je hrast, bukva, braza i pitomi kesten. Trupci treba da budu 1.0 – 1.5 m dugi i 8 – 12 cm debeli. Koristi se sveže posečeno drvo (ne starije od 5 meseci). Drvo se navlaži ( zalivajem ili potapanjem u vodu ). Vlažnost je optimalna , ako se piljevina od tog drveta, stiskanjem u šaci formira u grudve koje se ne raspadaju.
Za gajenje se koristi mesto u bašti zaštićeno od direktnog sunčevog svetla i jakog vetra. Micelija se seje u rez, napravljen testerom na dva mesta u oblici.
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
Tradicionalna japanska metoda gajenja ove gljive zasniva se upotrebi oblica hrasta, javora ili kestena kao supstrata za inokulaciju. Oblice se skidaju sa drveca zimi kada ima manje biljnih sokova, pri čemu se mlada zdrava stabla seku pažljivo vodeći računa da se ne ošteti kora koja mora biti devljine minimum 0.32 cm , bitne karakteristike oblica prikazane su u tabeli '' komercijalni standardi supstrata – hrastovih oblica''.

 

[Nostradamus]

Najbolje vreme za seču oblica je zima zbog smanjenje količine biljnih sokova dok letnja seča daje kontaminiranu podlogu – supstrat sa destruktivnim plesnima i krajnjoj instanci niži prinos. Ukoliko se proizvodnja obavlja u uslovima šumskog biotopa najbolje je odabrati široke padine koje nisu suviše strme i izložene jakoj direktnoj sunčevoj svetosti.
Posebno kvalitetan rod dobija se gajenjem na gladnim padinama gde je dobra ventilacija. Čista tekuća voda je neophodna nekoliko puta godišnje za natapanje oblica i za forsiranje plodonošenja. Komercijalni izvori micelije mogu biti drveni klinovi, granule i piljevina inokulisana micelijom šitake.

 

[Nostradamus]

Postupak inokulacije drvenim klinovima je sledeći:
1.Oblice se buše svrdlom (25 rupa po oblici) čiji dijametar treba da odgovara prečniku klina za inokulaciju. Dubina bušenja je zavisna od veličine samog klina i ona mora da je za dva centimetra dublja od veličine klina.
2.Drveni klinovi pažljivo se uz pomoć čekica zabijaju u izbušene rupe vodeći računa da se obavezno ostavi vazdušni prostor ispod klinova.
3.Mesta na kojima su postavljeni klinovi zalivaju se rastopljenim voskom zbog održavanja vlažnosti i zaštite micelije.
Nakon inokuklacije, prođe 4 – 10 meseci pre nego što drvo bude potpuno polinizirano gljivama.

 

[Nostradamus]

Slika: Rastojanja između rupa za inokulaciju - prečnik rupe je oko 0,8 cm.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Slika: Bušenje rupa za inokulaciju micelije.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Slika: Unošenje micelije na oblicama.

 

[Nostradamus]

Slika: Prorastanje micelije na oblicama.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Sveže inokulisane oblice se privremeno unakrsno slažu u gomile na hladnom mestu izdignute od zemlje i pokrivaju debelim platnom te se nakon nekoliko kiša (2 meseca) otkrivaju radi provetravanja. Nakon isteka dva meseca gomile se rasturaju a oblice slobodno postavljaju.
Položaj cepanica (nagib i ekspozicija) određeni su osunčanošću jer je razvoj micelije smanjen na 6 0 C dok ne temperaturi većoj od 38 0 C micelija ugiba. Iz ovih razloga izbegava se izloženost inokulisanih oblica direktnoj sunčevoj svetlosti izuzetak je slučaj kada temperatura padne ispod 6 0 C.

 

[Nostradamus]

Slika: Postavljanje oblica na otvorenom prostoru.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Slika: Postavljanje oblica u plasteniku - fruktifikacija.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Kolonizacija supstrata je završena kada se pojave nežne bele dlačice (mrlje) hifa na krajevima oblica. Kada je prožimanje micelijom završeno mora se inicirati pojava gljiva potapanjem da bi se postigla optimalna i kontinuirana produkcija gljiva. Potapanje se izvodi naizmenično ''kružno'' oko 1/7 oblica nedeljno na sledeći način:
1.Oblice se natapaju 6 – 36 časova, zavisno od temperature, u buradima zapremine 210 litara. Ako je vazduh topao a voda hladna potapanje se izvodi 6 – 12 časova dok je duže natapanje preporučljivo kada su i voda i vazduh hladni. Indikator kraja potapanja prestavlja saturisanost oblica vodom, odnosno kada se mehurići vazduha više ne pojavljuju na površini vode.

 

[Nostradamus]

Slika: Početak plodonošenja gljive.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Slika: Postavljanje oblica u plasteniku.