Gajenje rabarbare

LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
GAJENJE RABARBARE



Voćna vrsta iz roda Rheum potiče iz Azije, gde su se od davnina koristile kao lekovite biljke. Poreklo rabarbare vodi iz doline reke Volge, a to joj se ime zadržalo u svim evropskim jezicima. U Evropi se proširila tek u 18. veku, a najviše se uzgajala u Francuskoj, Holandiji i severnoj Nemačkoj. Sada se najviše uzgaja u zemljama severne i srednje Evrope, u Rusiji, severnim državama SAD i Kanadi, ali, u odnosu na druge povrtarske kulture, gaji se na relativno malim površinama, pa se obično smatra specijalitetom.

[TABLE]
[TR]
[TD]
PG261001_01.jpg
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
U lišću rabarbare prisutan je sastojak antrakinon, koji u većoj količini može biti otrovan, pa se plojka lista ne koristi. Rabarbara ima i zdravstvenu vrednost. Naročito se preporučuje za bolje varenje i protiv zatvora. U Engleskoj se često uz doručak servira kompot ili sok rabarbare. Preporučuje se protiv želudacnog katara i za čišćenje krvi.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Hranljiva i zdravstvena vrednost
Kao namirnica koriste se sočne lisne peteljke, koje mogu biti duge 30 do 60 cm i debele 1.5 do 4 cm. Ako je površina peteljke malo grublja, može se oguliti po celoj dužini jednim zahvatom nožem, a često je i ne treba guliti. Za pripremu supe, sosa ili kompota izreže se popreko na komadiće od 2 do 4 cm i kuva 5 do 10 minuta. Posle dužeg kuvanja, sasvim se raskuva.
Rabarbara se koristi za različite kolače, a najčešće za savijače i pite, sama ili zajedno sa jabukama.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
U domaćinstvima i prerađivačkoj industriji od rabarbare se pripremaju kompoti, sokovi i mošt, a može se i zamrzavati za kasniju upotrebu. Karakteristični ukus daju joj organske kiseline, jabučna i limunska, ali može sadržavati veću ili manju količinu oksalne kiseline, 3.35 do 9.48% od suve materije.
Budući da ova kiselina može vezati kalcijum u organizmu, dobro je rabarbaru kombinovati sa namirnicama koje sadrže kalcijum, a ne preporučuje se bolesnicima s bubrežnim tegobama, Rabarbara ima malu energetsku i hranljivu verednost, kao što se vidi iz sastava jestivog dela u postocima.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
U lišću rabarbare prisutan je sastojak antrakinon, koji u većoj količini može biti otrovan, pa se plojka lista ne koristi. Rabarbara ima i zdravstvenu vrednost. Naročito se preporučuje za bolje varenje i protiv zatvora. U Engleskoj se često uz doručak servira kompot ili sok rabarbare. Preporučuje se protiv želudacnog katara i za čišćenje krvi.
Morfološka i biološka svojstva
Rabarbara je višegodišnja biljka koja može imati životni vek do 30 godina, a gaji se, obično, 7 do 9 godina. Ako se uzgaja iz semena, što se koristi samo izuzetno u selekciji, već joj je u prvoj godini glavni koren zadebljan, a apsorpcijsko korenje prodire u dubinu 60 do 70 cm. U sledećim godinama formira se velik razgranat rizom, u kojem se deponiraju asimilati, a na gornjem delu spavajući pupovi.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Iz najjačih pupova, u proleće sledeće godine, razvije se rozeta lišća. Listovi su na dugim, zadebljalim peteljkama s velikim trokastim ili petorokrastim plojkama, valovitog ili malo urezanog ruba.
Lisne peteljke mogu biti do 60 cm duge i od 4 cm promera, a plojka, takođe, do 60 cm dužine i 40 cm širine. Jedna trogodišnja biljka može imati oko 15 listova u rozeti.
U drugoj i sledećim godinama pojavljuje se cvetna stabljika visine do 2 m, koja na vrhu nosi cvat, metlicu s brojnim, sitnim, krem belim cvetovima. Katkad se cvetna stabljika grana i na granama nosi nešto manje cvatove. Prevladava stranooplodnja. Plod je ahenija (roška) s tri krilca, 7 do 10 mm duga i 6 do 8 mm široka, s jednim semenom
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Rabarbara je biljka umerene, više prohladne klime vrlo velike otpornosti na niske temperature u stanju mirovanja.
U jesen, kada se skrati dan i temperature padnju ispod 14 0 C, biljka odbacuje lišće, a zameću se spavajući pupovi na rizomu.
Za mirovanje su potrebne temperature niže od 10 0 C, kroz 12 do 16 nedelja, što omogućuje dobar razvoj rozete lišća. Za generativnu fazu potrebna je vernalizacija do 19 nedelja, ali sa starošću biljke se to razdoblje skraćuje. U proleće, kad počinje razvoj nove rozete lišća, rabarbara je otporna na kasne mrazeve i može podneti do -4 0 C bez oštećenja. Zbog velike površine lišća i velike transpiracije, rabarbara treba mnogo vode. Podnosi lagano zasenčenje, što smanjuje transpiraciju, ali za dobar prinos potrebno je puno osvetljenje.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Zemljište, klima i proizvodnja područja
Za rabarbaru su najprikladnija duboka, plodna, srednjeteška zemljišta dobrog kapaciteta za vodu. Nivo podzemne vode ne sme biti viši od 75 cm, jer rabarbara ne podnosi stagnirajuću vodu. Optimalna je reakcija tla od pH 5.6 do 7,2. Na kiselijim zemljištima, uz đubrenje, treba primenjiti i kalcijum.
Umereno-kontinentalna i brdsko-planinska klima pogodnija su za rabarbaru od mediteranske. U uslovima visokih temperatura lisne peteljke postaju sunđeraste i nisu prikladne za upotrebu.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Mesto u plodoredu
Rabarbara u uzgoju ostaje na istom mestu 7 do 9 godina, ali za zasnivanje novog rasada preporučuje se pauza od najmanje 7 godina, odnosno izbor druge parcele.
Potreba za hranivima i đubrenje
Pri zasnivanju novog zasada preporučuje se đubrenje organskim đubrivom do 40 t/ha, a korisno je i tokom uzgoja, svake druge ili treće godine, podubriti sa 15 do 20t/ha između redova, u jesen ili tokom zime. Rabarbara iznosi mnogo hraniva: 180 do 220 kg azota, do 100 kg P2O5 i 250 do 350 kg K2O po hektaru.
PG261001_02.jpg
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Izbor kultivara
Kulitvari se razlikuju po bujnosti rasta i ranozrelosti, odnosno ranom početku teranja nadzemnog dela u proleće. Karakterisicne su razlike u dužini i debljini lisne peteljke, a naročito u boji.
Najviše se cene kulitvari s dugim i debelim peteljkama, crvene epiderme i ružičastog tkiva u unutrašnjosti peteljke. Međutim, ta dva svojstva obično nisu povezana.
Najbujniji su kultivari zelene peteljke sa svetlozelenim unutrašnjim tkivom. Većina je kultivara s intermedijarnim svojstvima, s više ili manje antocijana na peteljkama i unutar peteljki. Crveni su kultivari slabije produktivni, ali neki od njih imaju i blagi ukus po jagodama. Važno svojstvo je što manja količina oksalne kiseline.
 
Natrag
Top