Gajenje brokole

[Nostradamus]

GAJENJE BROKOLE

GAJENJE BROKOLE
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Brokola se gaji kao rani, zatim kao srednjerani, odnosno srednjekasni usev, mada najbolje uspeva kao kasni jesenji – iz postrne proizvodnje. Znatno kraće je vegetacije od karfiola, te kada se sadi pocetkom jula kao drugi usev, za berbu pristiže u avgustu, septembru i oktobru. U mediteranskom području se može gajiti i kao zimski usev. Temperaturni stres, obilno đubrenje azotom i obilno zalivanje mogu izazvati pojave fizioloških oboljenja šupljeg stabla i smeđe cvasti. Takođe se gaji najčešće preko rasada kao i ostale kupusnjače.
Proizvodnja brokole najčešće se odvija preko rasada, mada može i direktnom setvom semena na stalno mesto. Zbog otežane zaštite u početnim fazama rasta i razvića, ovaj drugi način se, međutim, znatno manje primenjuje. Preporučuje se kontejnerska proizvodnja rasada. Ovakva proizvodnja zahteva maksimalna ulaganja i negu rasada. Posebno zalivanje, zaštitu, kao i temperaturne uslove. Biljke ovako proizvedene imaju bolje razvijen korenov sistem. U fazi rasada, ako su biljke izložene niskim temperaturama, može doći do jarovizacije i do prevremenog izbacivanja cvetnog stabla. Proizvodnja rasada obično traje pet nedelja.

 

[Nostradamus]

U fazi dobro razvijenog rasada biljke se rasađuju ručno ili mašinski – sadilicama, na razmak između redova 60 i u redu 40-50 santimetara. Sadnju u stopu treba da prati navodnjavanje, što omogućuje brzo i uspešno ukorenjavanje rasada. Dobro je da se sadnja obavi u vlažno zemljište, posle kiše – po oblačnom vremenu, ili da se zemljište pre sadnje zalije. Nekoliko dana posle rasađivanja konroliše se stanje useva i ako nedostaje više od 10 odsto biljaka prazna mesta se popunjavaju. U toku proizvodnje sprovode se redovne mere nege, zaštite od bolesti i štetočina.
U cilju uništavanja korova i stvaranja povoljnog vodno-vazdušnog režima-razbijanje pokorice, primenjuje se međuredno kultiviranje. Prvo se izvodi tri do pet dana posle sadnje, a sledeća posle svakog navodnjavanja. Međuredna obrada izvodi se sve dok se ne sklope redovi. Na manjim površinama brokola može i da se ogrće radi formiranja adventivnih korenova. Korovi u usevu brokole, pored kultiviranja i okopavanja, mogu da se suzbijaju herbicidima, i to “treflanom” – 1,5-dva kilograma po hektaru, ili “devrinolom” – dva-četiri kilograma pre sadnje, uz inkorporaciju, ili “lasostompom” – četiri – pet kilograma po hektaru pre rasađivanja.

 

[Nostradamus]

Pored korova, obavezna je zaštita posebno od štetočina – buvača, lisnih vaši, lisne i ozime sovice. Od preparata mogu da se koriste “karbaril”, “zolone” 0,15 %, “decis” 0,05 % itd. Berba počinje kada su cvasti u prečniku 10-20 santimetara, mase 300- 500 grama. Vreme optimalne zrelosti cvasti, odnosno ruže, veoma kratko traje – svega nekoliko dana, te ako se tada ne ubere dolazi do otvaranja cvetova. Tada brokola više nema nikakvu upotrebnu vrednost, posebno u uslovima visokih temperatura i niske vlažnosti zemljišta.
Cvast brokole može da cveta i posle ubiranja. Osim toga, vrlo brzo gubi turgor, te zbog toga mora da se čuva kraće vreme u uređajima za rashlađivanje, a duže zamrznuta. Primarne cvasti iznose se na tržište pojedinačno, dok se sekundarne ili bočne vezuju u vezice. Berba može da bude jednokratna za industrijsku preradu, ili višekratna – svaki dan, ili dva tri puta nedeljno. Prinosi se krecu od 15 do 30 tona primarnih i od 0,5 do tri tone sekundarnih cvasti po hektaru.

 

[Nostradamus]

U pogledu morfoloških oznaka i zahteva za uslovima uspevanja brokola je vrlo slična karfiolu. Razlikuje se po visini stabla, izgledu listova lisne rozete i boji cvasti. Stablo je visine 50- 100 santimetara, sa spiralno raspoređenim listovima lisne rozete (30- 80 listova), koji su izduženog oblika, u osnovi manje ili više usečeni zavisino od sorte. U celini biljka je robustnija, a na vrhu izduženog stabla obrazuje se cvast ili ruža. Cvast je rastresitija od cvasti karfiola, mase 300-800 grama. Sastavljena je od mnogobrojnih razraslih mesnatih cvetnih drški, svetlo do tamno zelene boje. Cvast pojedinih sorti može da bude sa značajnim prisustvom antocijana – ljubičaste boje. Iz pazuha vršnih listova po ubiranju primarne cvasti razvija se najčešće jedna do tri sekundarne cvasti, zavisno od sorte, a može i do 15 cvasti sastavljenih od po jedne razrasle mesnate cvetne drške – znatno sitnije od primarne cvasti. Generativni organi prorastaju u drugoj godini života po prolasku stadijuma jarovizacije, a u nepovoljnim uslovima mogu da se pojave i u prvoj godini.

 

[Nostradamus]

Centralna ruža se može ubirati kad je čvrsta i kompaktna, bez otvorenih cvetova. To je otprilike 60-100 dana od rasađivanja. Ružu sečemo sa držkom, najmanje 12 cm dugačkom. Nesmemo dozvoliti da držka postane tvrda i drvenasta. Nakon rezidbe centralne ruže, sa razvojem počinju bočni izdanci. Ovi mali bočni izdanci, kasnije male ruže, se seku svaka 2-4 dana. Ovako sa period berbe brokole može produžiti na 40- 80 dana, u zavisnosti od klimatskih uslova, kondicije biljke, kao i lokaliteta. Vreme optimalne zrelosti cvasti, odnosno ruže, veoma kratko traje, svega nekoliko dana, te ako se tada ne ubere dolazi do otvaranja cvetova. Tada brokola više nema nikakvu upotrebnu vrednost, posebno u uslovima visokih temperatura i niske vlažnosti zemljišta. Cvast brokole može da cveta i posle ubiranja. Osim toga vrlo brzo gubi turgor, te zbog toga mora da se čuva kraće vreme u uređajima za rashlađivanje, a duže zamrznuta.
Primarne cvasti iznose se na tržište pojedinačno, dok se sekundarne, ili bočne vezuju u vezice. Berba može da bude jednokratna za industrijsku preradu, ili višekratna, svaki dan, ili dva tri puta nedeljno. Prinosi se kreću od 15 do 30 tona primarnih i do 0.5 do tri tone sekundarnih cvasti po hektaru. Prolećni tip brokole beremo isključivo u jutarnjim satima, da bi smo izbegli uvenuće.
Ukoliko se ruže brokole ne uberu na vreme, mnoge biljke procvetaju u prvoj godini života.

 

[Nostradamus]

SUZBIJANJE KOROVA U PROIZVODNJI BROKOLE
Način gajenja i agroekološki uslovi omogućuju masovnu pojavu korova u usevu brokole. Brokola se gaji uz primenu intenzivnih agrotehnickih mera i velikog učešća ljudskog rada. Osnovni način proizvodnje karfiola i brokole je proizvodnja iz rasada. Ovaj način proizvodnje je moguć uz intenzivnu agrotehniku, gde je prisutno obilno đubrenje organskim i mineralnim đubrivima, često navodnjavanje i međuredna obrada. Kao rezultat primene ovih mera javlja se korovska flora čiji predstavnici imaju visoke zahteve za vodom i hranivima. Suzbijanje korova ima veliki značaj u početku vegetacije, jer zbog konkurentskih odnosa za životni prostor, hraniva i vodu korovi utiču na smanjenje prinosa. Pri izboru herbicida, pored drugih relevantnih faktora, moramo uzeti u obzir kratak vegetacioni period koji zahteva primenu manje perzistentnih herbicida.

 

[Nostradamus]

Ispitivani herbicidi i njihove kombinacije efikasno deluju na jednogodišnje korovske vrste, osim preparata Mesoranil WP 50. Ostale kombinacije imaju punu opravdanost primene u širokoj praksi, osim povećane doze preparata Goal, čija primena nema ekonomsku opravdanost. Ovi preparati na deluju na višegodišnje korove. U slučaju pojave višegodišnjih travnih korovskih vrsta (napr. Sorghum halepense), treba dodati antigraminarnu komponentu.
Pošto brokola brzo niče, moguća je i primena totalnih herbicida (Gramokson) pre nicanja rasada, a posle nicanja korova. Međutim prethodnom ranijom pripremom zemljišta, a po potrebi i zalivanjem, moguće je izazvati brzo nicanje korova a potom i njihovo suzbijanje mehaničkim putem, tj. plićom obradom do 5 cm dubine. Ukoliko je obrada dublja, izbacuje se seme korova u plići sloj iz kojeg većina korovskih biljaka niče.

 

[Nostradamus]

S obzirom na to da je reč o manjim površinama, prskanja se obično izvode lednom prskalicom, pa je potrebno posvetiti veću pažnju tacnom doziranju herbicida, što se postiže radom sa rasprskivačima, koji daju lepezast mlaz. Mogućnosti za suzbijanje korova su sledeće:
Pre setve, unošenjem u zemljište “Devrinol 45-F” u količini 30-40 ml/100 m2. Unošenje u zemljište ovog herbicida moguće je postici obilnijim zalivanjem posle primene, ili setvospremiranjem. “Treflan”, i drugi na bazi trifluralina u količini 10-15 ml/100 m2 unošenjem na dubinu 5-8 cm, (lakom tanjiračom ili setvospremačom).
Posle nicanja rasada i korova “Starane 250”, “Tomigan” 5-8 ml/100m2. Uz manja prolazna oštećenja suzbija većinu širokolisnih korovskih vrsta.

 

[Nostradamus]

Za suzbijanje muharika, divljeg sirka, samonikle pšenice i ječma postoji širok izbor preparata: “Focus ultra”, “Fusilade super”, “Gallant super”, “Select super”, “Targa super”, “Leopard 5-EC”, “Agil 100- EC”, “Furore super” (ne za samoniklu pšenicu i ječam) i to u koncentraciji 0,5-1,0%, tj. 50-100 ml na 10 litara vode.
Suzbijanje korova u polju pre sadnje, unošenjem u zemljište “Devrinol 45-F” 2,5-4,0 l/ha. Obilnije navodnjavanje posle primene zamenjuje plitko unošenje ovog herbicida u zemljište. Strna žita, kukuruz, sirak, salata, šećerna repa, cvekla mogu se gajiti godinu dana posle primene. Karenca je 70 dana.

 

[Nostradamus]

Preparati na bazi trifluralina (“Treflan- EC” i dr. 1,5-2,5 l/ha). Potrebno ih je uneti na 5-10 cm odmah po tretiranju. Karenca je 91 dan. Ozimu pšenicu i ječam ne treba sejati posle primene ovih preparata u leto.
Pre sadnje, bez unošenja u zemljište “Goal”, “Savagol”, “Galigan”.
Preporučene količine su 2-3 l/ha, mada i polovičnom dozom može da se suzbije većina širokolisnih korovskih vrsta. Treba nastojati da se što manje remeti površinski sloj zemljišta na kojem je obrazovan herbicidni sloj. U kombinaciji sa nekim od preparata na bazi pendimetalina proširuje mu se spekar delovanja na korove (“Goal” 1,0 l/ha + “Stomp 330-E”). Karenca je 42 dana. “Stomp 330-E”, “Agrostom 330- EC”, “Vetpen 330-E” 4-5 l/ha. Karenca je 63 dana. Treba imati u vidu da se pšenica i ječam mogu sejati posle 4 meseca, a šećerna repa, cvekla i spanać tek 12 meseci posle primene.