Član
- Učlanjen(a)
- 29.12.2009
- Poruka
- 144
Futurizam je pravac u umetnosti koji se pojavio 1909. godine. Postojao je veoma kratko i paralelno sa ekspresionizmom. Za razliku od ekspresionizma koji se pojavljivao postepeno, futurizam je na scenu stupio naglo i gromoglasno. Njegov izlazak u svet umetnosti je označen manifestom koji je proklamovao pesnik Marineti. U svom manifestu je objavio da odbacuje stari svet, tradiciju i i građanske institucije. Izjavio je da treba uništiti biblioteke i muzeje koji su preplavili Italiju i da treba živeti novim životom i po novim principima koje je on uobličio rečenicom: "Trkački auto je lepši od Nike sa Samotrake". Pratili su ga slikari Boćoni, Kara, Rusolo, Bala, Severini. Oni su 1910 objavili Manifest futurističkih slikara, uz sve zviždanje i tuču u sali u kojoj je manifest deklamovan.S' obzirom da je buka i revolt, uz udarac javnom ukusu, i bio njihov cilj, svoje namere su u potpunosti izvršili. Ubuduće, svaki nastup su im pratile bučne izjave i polemike, a uz slike su obavezno išle i teorije i poetika. U principu, ne zna se da li je njihov stil bio značajniji zbog slika ili manifesta koji su bili smeliji čak i od samih slika.
Samo njihovo slikarstvo je bilo pod snažnim uticajem kubizma od kojeg su preuzeli formu i pod uticajem neoimpresionizma. Futurizam je bio opsednut modernim svetom, naučnim otkrićima, industrijom, avionima, automobilima, gradskom bukom. Za razliku od fovizma, recimo, koji je takođe delio oduševljenje novim stilom života, ali i optimizam koji je novo doba donosilo, futurizam je bio mnogo agresivniji, rušilački nastrojen. Nastao je na vrhuncu prve industrijske revolucije i nije se bojao otuđenja i siromaštva u velikim gradovima, ekoloških katastrofa kao ekspresionizam. Futursti su verovali da će mašine izmeniti svet i čoveka. Za Boćonija je bolest današnjice nemogućnost da se voli svet koji nas okružuje, sa novim idealima koji nas vode. Smatrao je da je greška viđenje umetnosti kao bekstvo od mučnog života i bio je uveren da umetnost treba da podrži taj novi svet. Za futuriste je novi svet u kome caruje brzina jedini ideal i stvarnost. Zato su predlagali integraciju života i umetnosti kako bi posmatrača uveli u delo, u centar središte slike.
Pošto su brzina i pokret dva glavna izraza modernog sveta i njihovog manifesta, te elemente su uneli i kao središnje pojmove njihove slikarske prakse. Nije baš naročito jednostavno za objasniti, ali pokušaću. Kod kubista je predmet statičan, a slikar kruži oko njega i sagledava ga iz svih uglova, što zatim prenosi na platno. Nasuprot tome, futurista aktivira unutrašnju energiju samog predmeta, on ga pokreće, ubrzava i prati ga dok ovaj vibrira, umnožava se i deformiše u prostoru. Delovi jednog predmeta se stapaju sa drugim i prožimajući se deluju jedan na drugi kroz borbu linija, uglova i površina, "sledeći zakon uzbuđenja". Oni taj predmet ne posmatraju, već ga žive i ostvaruju psihološku identifikaciju sa njim. Da bi posmatrač mogao da bude u centru slike, ona mora da bude sinteza onoga čega se posmatrač seća i onoga što vidi. Kad futurista slika nekoga ko stoji na balkonu, on ne slika samo čoveka i balkon, već i sve ono što taj čovek vidi sa tog balkona - ljude, ulicu, detalje, a time se postiže simultanost vremena i akcije, povezuje se spoljašnja scena sa unutrašnjim emocijama. Zato su govorili o četvrtoj dimenziji, u smislu multiplikacije koja ruši oblik i sliku.
Pošto su bili koncentrisani na stav prema svetu i svoju filozofiju, zanemarili su sopstvena praktična likovna izražavanjai oslanjali su se na poznata rešenja iz moderne umetnosti. Od kubizma su uzeli geometrijsku formu iako su ga smatrali ženstvenim i statičnim, od impresionizma su preuzeli poentilističku tehniku, iako su sam impresionizam kritikovali zbog refleksa svetlosti. Inspiraciju za boje brzine, vatrometa i radosti su ponekad nalazili kod fovista. Taj njihov eklektički stil su zasnovali na usvajanju skupa tuđih ideja koji su povezivali linijama sila i sve to ubacili u anarhičnu, eksplozivnu sadržinu, sastavljenu od ljubavi i mržnje , negacije i afirmacije. Bitnije im je bilo da sruše staro nego da izgrade novo. Taj njihov princip da utvrđenom starom suprotstave haos će postati metoda svih budućih avangardnih stilova u slikarstvu i ostalim umetnostima XX veka. Želeli su forme koje će biti u skladu sa njihovom unutrašnjom disharmonijom. Ali, u praksi su trebali da pređu sa destrukcije na izgradnju kao i u svakom pravcu, sa reči na delo. Uspeli su da prevaziđu statičnu kubističku formu. Da bi to uspeli, pronašli su i jedno svoje sredstvo - fenomen sile, pokretačku snagu koja se izražavala na različite načine, najviče kao linija-sila, forma-sila i unutrašnja sila i time dli svoj najznačajniji doprinos modernom slikarstvu.
Pokret je do vrhunca došao u vreme I svetskog rata, tada je njegove teze počela da proverava surova mašina rata. Neke je potvrdila, ali većinu je odbacila, tako da je krajem rata nestao i futurizam iako su se pojavili novi pesnici i slikari. Oduševljenost mašinama, modernim, nihilizmom i rušenjem se pokazala nemoćnim pred očajem koje su izazvala stvarna razaranja rata. Umetnost se ponovo okrenula čoveku i njegovom unutrašnjem svetu, njegovoj psihi. Futurizam je ustvari bio duhovni grč, unutrašnja disharmonija, hteo je da ukine granicu između umetnosti i života. Kao takav, on je uticao na slikare Plavog jahača, a pogotovo na slikare dade. Futurizmom i kubizmom su zaključene dve velike tendencije koje su počele da se pojavljuju još sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka - osamostaljenje umetnosti kao sopstvene stvarnosti i degradacija predmetnog značenja slike.
Evo i par slika koje ilustruju suštinu futurizma:
Boćoni
Karlo Kara
Rusolo
Severini
Samo njihovo slikarstvo je bilo pod snažnim uticajem kubizma od kojeg su preuzeli formu i pod uticajem neoimpresionizma. Futurizam je bio opsednut modernim svetom, naučnim otkrićima, industrijom, avionima, automobilima, gradskom bukom. Za razliku od fovizma, recimo, koji je takođe delio oduševljenje novim stilom života, ali i optimizam koji je novo doba donosilo, futurizam je bio mnogo agresivniji, rušilački nastrojen. Nastao je na vrhuncu prve industrijske revolucije i nije se bojao otuđenja i siromaštva u velikim gradovima, ekoloških katastrofa kao ekspresionizam. Futursti su verovali da će mašine izmeniti svet i čoveka. Za Boćonija je bolest današnjice nemogućnost da se voli svet koji nas okružuje, sa novim idealima koji nas vode. Smatrao je da je greška viđenje umetnosti kao bekstvo od mučnog života i bio je uveren da umetnost treba da podrži taj novi svet. Za futuriste je novi svet u kome caruje brzina jedini ideal i stvarnost. Zato su predlagali integraciju života i umetnosti kako bi posmatrača uveli u delo, u centar središte slike.
Pošto su brzina i pokret dva glavna izraza modernog sveta i njihovog manifesta, te elemente su uneli i kao središnje pojmove njihove slikarske prakse. Nije baš naročito jednostavno za objasniti, ali pokušaću. Kod kubista je predmet statičan, a slikar kruži oko njega i sagledava ga iz svih uglova, što zatim prenosi na platno. Nasuprot tome, futurista aktivira unutrašnju energiju samog predmeta, on ga pokreće, ubrzava i prati ga dok ovaj vibrira, umnožava se i deformiše u prostoru. Delovi jednog predmeta se stapaju sa drugim i prožimajući se deluju jedan na drugi kroz borbu linija, uglova i površina, "sledeći zakon uzbuđenja". Oni taj predmet ne posmatraju, već ga žive i ostvaruju psihološku identifikaciju sa njim. Da bi posmatrač mogao da bude u centru slike, ona mora da bude sinteza onoga čega se posmatrač seća i onoga što vidi. Kad futurista slika nekoga ko stoji na balkonu, on ne slika samo čoveka i balkon, već i sve ono što taj čovek vidi sa tog balkona - ljude, ulicu, detalje, a time se postiže simultanost vremena i akcije, povezuje se spoljašnja scena sa unutrašnjim emocijama. Zato su govorili o četvrtoj dimenziji, u smislu multiplikacije koja ruši oblik i sliku.
Pošto su bili koncentrisani na stav prema svetu i svoju filozofiju, zanemarili su sopstvena praktična likovna izražavanjai oslanjali su se na poznata rešenja iz moderne umetnosti. Od kubizma su uzeli geometrijsku formu iako su ga smatrali ženstvenim i statičnim, od impresionizma su preuzeli poentilističku tehniku, iako su sam impresionizam kritikovali zbog refleksa svetlosti. Inspiraciju za boje brzine, vatrometa i radosti su ponekad nalazili kod fovista. Taj njihov eklektički stil su zasnovali na usvajanju skupa tuđih ideja koji su povezivali linijama sila i sve to ubacili u anarhičnu, eksplozivnu sadržinu, sastavljenu od ljubavi i mržnje , negacije i afirmacije. Bitnije im je bilo da sruše staro nego da izgrade novo. Taj njihov princip da utvrđenom starom suprotstave haos će postati metoda svih budućih avangardnih stilova u slikarstvu i ostalim umetnostima XX veka. Želeli su forme koje će biti u skladu sa njihovom unutrašnjom disharmonijom. Ali, u praksi su trebali da pređu sa destrukcije na izgradnju kao i u svakom pravcu, sa reči na delo. Uspeli su da prevaziđu statičnu kubističku formu. Da bi to uspeli, pronašli su i jedno svoje sredstvo - fenomen sile, pokretačku snagu koja se izražavala na različite načine, najviče kao linija-sila, forma-sila i unutrašnja sila i time dli svoj najznačajniji doprinos modernom slikarstvu.
Pokret je do vrhunca došao u vreme I svetskog rata, tada je njegove teze počela da proverava surova mašina rata. Neke je potvrdila, ali većinu je odbacila, tako da je krajem rata nestao i futurizam iako su se pojavili novi pesnici i slikari. Oduševljenost mašinama, modernim, nihilizmom i rušenjem se pokazala nemoćnim pred očajem koje su izazvala stvarna razaranja rata. Umetnost se ponovo okrenula čoveku i njegovom unutrašnjem svetu, njegovoj psihi. Futurizam je ustvari bio duhovni grč, unutrašnja disharmonija, hteo je da ukine granicu između umetnosti i života. Kao takav, on je uticao na slikare Plavog jahača, a pogotovo na slikare dade. Futurizmom i kubizmom su zaključene dve velike tendencije koje su počele da se pojavljuju još sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka - osamostaljenje umetnosti kao sopstvene stvarnosti i degradacija predmetnog značenja slike.
Evo i par slika koje ilustruju suštinu futurizma:
Boćoni
Karlo Kara
Rusolo
Severini
Poslednja izmena: