Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
Futog
Sećam se tih godina mog detinjstva u mom Futogu.
Prašnjavih ulica punih nas dece, musavih od dudova, bosih ali sretnih i bezbrižnih.Sećam se sladledžije Rize i sladoleda u kantama na biciklu. Sećam se onog belog limenog dinara kolioko je koštala kuglica sladoleda.
Ko nije imao dinar moglo je i jaje mesto njega. Ljudi moji koliko je bilo "krađe jaja" od mame pa i po komšiluku.
Da to su moja neka sećanja na to moje Futoško detinjstvo
Detinjstvo koje bi prekinuto jer je tako moralo biti.
Očeva bolest (astma) nas je primorala na seobu za njega bolju destinaciju a to je more.
Od tada pa do dan danas u meni gori želja za povratkom.
Još uvek je sprečenost velika ali znam da će doći taj dan.
Napisah sebi pitanja na temu koja me već dugo prati pod naslovom:
ETNO
1. Kada neko i iz kojih razloga postaje etno, ako je etno domovina naša,kuća rodna, kraj naš ?
2. Kada neko i iz kojeg razolga postaje nostalgija,sentiment, ako je nostalgija domovina,ako je sentiment
kuća rodna,ulica,škola, prijatelji ?
3.Što sve tog pojedinca veže za jedno ili drugo ?
Etno je nešto uokvireno prostorom,tradiciom,predanjem.
Postavlja se pitanje kad i na koji način savremeni pojedinac postaje deo tog etno prostora? Što vuče tog pojedinca koji je poodavno napustio taj prostor, tradiciju, predanje, otišavši se u svet u pečalbu?
Koji je razlog da u razmišljanju prevlada tradicija,sećanje naših očeva, dedova?
Što je to u tradiciji veliko i vezivajuće za običnog malog savremenika, ma gde on i ko bio ?
Etno svakog pojedinca je zaseban u njegovim mislima ali postoji vezivo koje nas povezuje u taj naš etno.
Dedovi ostaviše očevima našim zemlju, tradiciju, običaje, život svoj u naseđe. Očevi nam to isto prenesoše.
Domovina nam darova osećaj pripadnosti a mi ostadosmo dio njih, dio tog života. Postadosmo etno kao i oni, naši stari.
Pridodajmo tu i veru u Gospoda, našeg stvoritelja,našu svojevoljnu pripadnost i pitajmo sebe:jeli to potpuni etno okvir u nama.
Setimo li se detinjstva svog, mladosti naše, težnje svakodnevne, snova.
Što su nam? što nam znače sveci naši, slave, imendani ?
Što nam značiše legende naše iz ratova silnih, kraljevi naši ?
Što nam značiše velikani naši u kulturi, sportu, znanju i zvanju ?
Što obični ljudi,svakodnevni. Je li i to etno, nostalgija vekovna ?
što mislite vi o ovoj temi i ovim pitanjima ?
Crkva Futog - Црква ФутогSrpska pravoslavna crkva svetih vrača (lekara) Kuzmana i Damjana podugnuta je 1766.
Crkva Futog - Црква ФутогMonumentalnim dimenzijama i vitkom siluetom zvonika crkva dominira vizurom mesta. To je građevina izduženog naosa, sa polukružnom apsidom u širini broda, plitkim pravougaonim pevnicama i baroknim zvonikom izdignutim iznad pročelja na zapadnoj strani.
Unutrašnjim pilastrima prostor je izdeljen na traveje. U zapadnom delu naosa je noviji hor oslonjen na visoke tanke gvozdene stubove. Naos je presveden poluobličastim svodom koji je poduhvaćen lukovima žto se oslanjaju na pilastre izgrađene na podužnim stranama broda.
Na pilastrima su kapiteli sa karakterističnim plastičnim ukrasom u obliku zavesa sa kićankama. Pevnice imaju spolja trougaone timpanone. Tri portika sa stubovima dozidani su 1908. na zapadnoj, severnoj i južnoj strani hrama.
Crkva Futog - Црква ФутогIkonostas u futoškoj crkvi slikao je Arsenije Teodorović 1799. Na ovom ranom teodorovićevom delu primetni su uticaji kasnobaroknih eklektičkih shvatanja, nastalih ugledanjem na ostvarenja Teodora Ilića Češljara. U hramu se čuva i značajna zbirka ikona Pavla Simića koja je preneta posle rušenja Blagoveštenjske kapele na starom Vašarištu. U hramu se nalaze i oslikani tronovi i pevnice. Zidno slikarstvo pripisano je, prema stilskim odlikama, radionici Janka Holkozovića. Na svodu su kompozicije marijanske tematike što simbolišu zaštitničku ulogu Bogorodice. U kontekstu evharističke simbolike u oltaru je naslikana Tajna večera, dok je na zapadnom zidu slika Strašnog suda kao opomena o kažnjavanju greha i nagrađivanju vrlina.
(Izvor: Spomeničko nasleđe Srbije, Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije, 1998.)
Obnovom 1908. crkva je dobila sadašnji izgled.
Na pločama u ulazu ispod zvonika navedeni su priložnici novca za obnovu. Iako se na ploči kaže da da su hram obnovili 'pravoslavni Srbi starofutožani' na prvom mestu priložnika je grof Rudolf Kotek sa 3.000 kruna. Nekoliko priložnika dalo je iznose od 555 kr. a većina manje od 300.
Crkva Futog - Црква ФутогMeđu nadgrobnim spomenicima vidjenijih futožana sahranjenih u porti su i spomenici Zmaj-Jovine supruge i dece.
Na zapadnoj strani puta koji pored Plante vodi prema Kisaču je kapela - vodica. Da je rastinje bilo u periodu vegetacije, moguće da kapelicu ni ne bih primetio. Zastao sam, slikao pri zalasku sunca, skromnu ali održavanu kaplelu okrenutu ka zapadu, prema ritskom terenu.
'Istražujući' šta sam to pronašao, našo sam da je to kapela-vodica posvećena Uspenju presvete Bogorodice. Ima status neparohijskog hrama pri futoškoj crkvi Sv. Kozme i Damjana. Podiguta je 1935. godine.
Veličina futoške crkve, njena lepota i raskošna unutrašnjost govore na svoj način o bogatstvu nekadašnjeg mesta Futoga, 'pored kojeg je bio Novi Sad'.
izvor:vojvodinacafe.rs
Futog je gradsko naselje grada Novog Sada
Geografski položaj
Naselje na levoj obali Dunava, na aluvijalnoj terasi, na 82 nadmorske visine. Pošto je bio smešten između dva potoka, utoke, nazvan je Futtak, Futog. Nalazi se na sredini toka reke Dunav. Graniči se sa naseljem Veternik na istoku, selom Rumenka na severoistoku, selima Kisačem i Stepanovićevom na severu, Begečom na zapadu, a na južnoj strani sa Beocinom. Površina teritorije iznosi 8.561 ha. Broj stanovnika je 28,582. Naselje čini Stari i Novi Futog.
Atar Futoga se prostire na lesnoj terasi, aluvijalnoj ravni i inundacionoj ravni. Kraj Futoga se nalaze dve ade tzv. Ljubavno i Rodino ostrvo. Klima: umerenokontinentalna, uslovljena blizinom Fruške Gore i Dunava. Vetrovi su: košava, zapadni i povetarac. Količina padavina: 700 mm godišnje.
Hidrografija
Reka Dunav, ribnjak i kanal Dunav-Tisa-Dunav
Stanovništvo
Nacionalnost – Srbi 85,8%,, Mađari 2,0%, 1,6% Hrvati; pol – 50:50; ispod 15 godina 25%, radno sposobno 66%.
Industrija
«Asco Vidak», fabrika žice i žičanih proizvoda, «Aroma», fabrika začina, «Garant», fabrika delova za motore, «Futožanka», fabrika stočne hrane, «Vagar», izrada i servis vaga.
Obrazovanje
OŠ «Desanka Maksimović», OŠ «Miroslav Antić» i Poljoprivredna škola sa domom učenika
Sport
RK "Metalac", FK «Metalac AV»,OFK «Futog»,Kick-boxing i box klub FARAON Futog borilački klub,odbojkaski klub ZOK Futog, kik boks klub futog
Istorija
Stari vek. Arheološka nalazišta – Sesije, Gornje šume, Vodice, Bokternica i Pašnjak. Iako su Sloveni u Bačkoj prisutni od kasnoantičkog perioda, nalazi datiraju iz IX veka. Staromađarski materijal potiče iz X veka.
Srednji vek.
Posedstvo Futoga. Porodica Futaki XIV vek. Job Gorjanski sredina XV veka. Otomansko carstvo 1528/9-1686/7.Kraljevina Ugarska 1686/7. Od 1696. bira se futoški knez do 1868. Imao je simboličnu ulogu, biran je obično jedanput godišnje. Kraljevska Komora 1686/7-1703. General baron Jozef Nehem 1703-1721. Potom je u posedu grofa Batlera, potom grofa Cernhausa. 1726. je pod Komorom. Jozef Odvajer 1727-1731. Grof Frifrih Lorenc Kavrijan 1731-1744. Mihailo Čarnojević 1744-1769. Grof Andrija Hadik 1769-1801. Grof Brunsvik 1801-1852.
Novi vek.
Grof Kotek 1852-1921. 25.11.1918. Futog je zajedno sa Bačkom, Banatom i Baranjom deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca odlukom Velike Narodne skupštine u Novom Sadu. 1921. izvršena agrarna reforma.
Prva zvanična škola u Futogu, po zabeleženim podacima, počela je da radi već 1707. godine. Prvi učitelj tada otvorene škole bio je pop Janko, koji je pored učenja crkvenog pojanja podučavao svoje učenike i osnovama pismenosti. Škola je okupljala manji broj mladića iz mesta, a po zabeleženim podacima pop Janko je imao upisanog i jednog učenika iz sremskog mesta Čerević sa druge strane Dunava.
U drugoj polovini 18. veka počela je kolonizacija Nemaca u Futog, koja je završena 1774. godine. Bečki dvor je svojom politikom nastojao da u ovim krajevima ojača svoj uticaj te je pored ostalih značajnih vojvođanskih mesta odabrao i naše mesto u koje bi ubacio svoje verne podanike. Kako su pridošlice - koje su starosedeoci primali sa otporom i nepoverenjem - što čvršće vezali za novi kraj, austrougarska vlast im je činila mnoge povlastice i davala svakovrsne pomoći. Sprovodeći ovakvu politiku u delo, futoški vlastelin grof Hadik je 1778. godine doseljenim Nemcima sagradio školu.
Da bi se suprotstavili sve većem uticaju Nemaca, Srbi koji su živeli u Futogu počeli su da vode računa o kulturno-prosvetnom uzdizanju svog življa. Mala škola, koja je okupljala nekoliko mladića, proširena je i na taj način je stvorena mogućnost elementarnog opismenjavanja većeg dela lokalnog stanovništva. Započelo je i postupno odvajanje škole i njenog rada od crkve. Učiteljskim pozivom i radom u školi počinju se baviti ljudi kojima je to životni poziv, dok se uticaj crkve i sveštenika zadržao u domenu pouke o veri. Proširenje škole podrazumevalo je povećanje školskog prostora te je podignuto nekoliko školskih zgrada. Veći deo doseljenih Nemaca živeo je u naselju koje je nazvano Novi Futog, dok su Srbi pretežno živeli u Starom Futogu. Zato su, počev od kolonizacije pa sve do kraja Drugog svetskog rata, u mestu radile dve škole.
Prema podacima iz 1940. godine u mestu je radilo 12 učitelja sa 12 odeljenja u kojima je bilo oko 400 dece. Prvi slobodni dani krajem oktobra 1944. godine zatekli su Futog više nego poluprazan. U januarskim danima 1945. godine, još dok su trajale borbe na Sremskom frontu, formirana su nova školska odeljenja i tako je počela da radi nova škola. U tim danima škola je imala mali broj dece, ali se radilo mnogo i za kratko vreme ostvareni su značajni rezultati. Tokom 1945. i 1946. godine, novom kolonizacijom, u Futog su stigle porodice iz srema i Bosne, tako da se brojno stanje učenika u odeljenjima na predratno stanje. Tih dana u Futogu osnovana je i prva srednja škola. Progimnazija, koja je imala tri razreda.
U posleratnim godinama škola je obavila veliku i značajnu misiju. Pored rada sa decom redovnog uzrasta radilo se i sa velikim brojem dece i omladine čije je školovanje bilo ometeno ratom. Veći broj polupismenih i nepismenih meštana bio je obuhvaćen analfabetskim tečajevima na kojima je savladao osnove pismenosti. Život Futoga je u to vremebio obeležen zamahom obrazovanja i vaspitanja. Pored školskih zadataka učinjeni su napori i ostvareni značajni rezultati na opštem kulturnom polju. Takav razvoj situacije doveo je do stvarnog ostvarivanja građana na osnovno obrazovanje, ali i do povećanog obima zahteva i poslova koje ješkola trebalo da realizuje. Zato je u Futogu 1950. godine od osnovne četvororazredne škole i Progimnazije stvorena jedinstvena osmorazredna škola kojom je obezbeđeno školovanje sve dece u trajanju od osam godina. Zvanično, škola je osnovana aktom Skupštine opštine Novi Sad, br. 9994-22 od 22.08.1950. godine, i upisana je u sudski registar kod Okružnog privrednog suda u Novom Sadu Rešenjem br. 338 od 1979. godine, Registar. list br. 1-237. Do 1954. i 1955. radilo se sa 15 odeljenja i sa oko 600 učenika, a sve do 1956. godine naša škola nije imala ime. Tada je, na predlog kolektiva, Školski odbor odlučio da škola dobije ime narodnog heroja Pinkija.
1968. godine izgrađena je savremena školska zgrada sa fiskulturnom salom na lokaciji na kojoj se škola sada nalazi. U tom periodu, u našoj školi se školovalo gotovo 1700 učenika što je - uprkos novoj zgradi - predstavljalo ozbiljan problem. Ipak, 1985. godine izgrađena je u Futogu još jedna školska zgrada u koju su se preselili deo naših učenika i deo kolektiva. Tako je Futog dobio još jednu osnovnu školu - OŠ "Miroslav Antić".
Znamenitosti
Srpska Pravoslavna Crkva «Sveti Vrači Kozma i Damjan» iz 1776. Barokni stil. Futoški dvorac, danas Poljoprivredna škola. Barokno-klasicistički stil. Sagradio ga grof Andrija Hadik 1777. U njemu su nekoliko dana pre Sarajevskog atentata boravili nadvojvoda Franc Ferdinand i njegova supruga Sofija Kotek. Stari župni dvor iz 1777. pripada građanskoj arhitekturi XVIII veka. Srpska Pravoslavna Crkva Svetog Blagoveštenja 1781-1947. Stil seoskog baroka. «Rudolfinum» ili «Bastilja» iz 1893. Stil eklektika. Danas Dom učenika. «Marianum» iz 1894. Stil istoricizam. Danas Gerontološki centar. Rimokatolička crkva «Sveto Srce Isusovo» iz 1908. Neogotička katedrala. Vatrogasni Dom iz 1909 sa tornjem iz 1932. Rimokatolička Crkva «Sveto Trojstvo» iz 1940. Ne vrši duhovnu ulogu.
Izvor: Wikipedija
Geografski položaj
Naselje na levoj obali Dunava, na aluvijalnoj terasi, na 82 nadmorske visine. Pošto je bio smešten između dva potoka, utoke, nazvan je Futtak, Futog. Nalazi se na sredini toka reke Dunav. Graniči se sa naseljem Veternik na istoku, selom Rumenka na severoistoku, selima Kisačem i Stepanovićevom na severu, Begečom na zapadu, a na južnoj strani sa Beocinom. Površina teritorije iznosi 8.561 ha. Broj stanovnika je 28,582. Naselje čini Stari i Novi Futog.
Atar Futoga se prostire na lesnoj terasi, aluvijalnoj ravni i inundacionoj ravni. Kraj Futoga se nalaze dve ade tzv. Ljubavno i Rodino ostrvo. Klima: umerenokontinentalna, uslovljena blizinom Fruške Gore i Dunava. Vetrovi su: košava, zapadni i povetarac. Količina padavina: 700 mm godišnje.
Hidrografija
Reka Dunav, ribnjak i kanal Dunav-Tisa-Dunav
Stanovništvo
Nacionalnost – Srbi 85,8%,, Mađari 2,0%, 1,6% Hrvati; pol – 50:50; ispod 15 godina 25%, radno sposobno 66%.
Industrija
«Asco Vidak», fabrika žice i žičanih proizvoda, «Aroma», fabrika začina, «Garant», fabrika delova za motore, «Futožanka», fabrika stočne hrane, «Vagar», izrada i servis vaga.
Obrazovanje
OŠ «Desanka Maksimović», OŠ «Miroslav Antić» i Poljoprivredna škola sa domom učenika
Sport
RK "Metalac", FK «Metalac AV»,OFK «Futog»,Kick-boxing i box klub FARAON Futog borilački klub,odbojkaski klub ZOK Futog, kik boks klub futog
Istorija
Stari vek. Arheološka nalazišta – Sesije, Gornje šume, Vodice, Bokternica i Pašnjak. Iako su Sloveni u Bačkoj prisutni od kasnoantičkog perioda, nalazi datiraju iz IX veka. Staromađarski materijal potiče iz X veka.
Srednji vek.
Posedstvo Futoga. Porodica Futaki XIV vek. Job Gorjanski sredina XV veka. Otomansko carstvo 1528/9-1686/7.Kraljevina Ugarska 1686/7. Od 1696. bira se futoški knez do 1868. Imao je simboličnu ulogu, biran je obično jedanput godišnje. Kraljevska Komora 1686/7-1703. General baron Jozef Nehem 1703-1721. Potom je u posedu grofa Batlera, potom grofa Cernhausa. 1726. je pod Komorom. Jozef Odvajer 1727-1731. Grof Frifrih Lorenc Kavrijan 1731-1744. Mihailo Čarnojević 1744-1769. Grof Andrija Hadik 1769-1801. Grof Brunsvik 1801-1852.
Novi vek.
Grof Kotek 1852-1921. 25.11.1918. Futog je zajedno sa Bačkom, Banatom i Baranjom deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca odlukom Velike Narodne skupštine u Novom Sadu. 1921. izvršena agrarna reforma.
Prva zvanična škola u Futogu, po zabeleženim podacima, počela je da radi već 1707. godine. Prvi učitelj tada otvorene škole bio je pop Janko, koji je pored učenja crkvenog pojanja podučavao svoje učenike i osnovama pismenosti. Škola je okupljala manji broj mladića iz mesta, a po zabeleženim podacima pop Janko je imao upisanog i jednog učenika iz sremskog mesta Čerević sa druge strane Dunava.
U drugoj polovini 18. veka počela je kolonizacija Nemaca u Futog, koja je završena 1774. godine. Bečki dvor je svojom politikom nastojao da u ovim krajevima ojača svoj uticaj te je pored ostalih značajnih vojvođanskih mesta odabrao i naše mesto u koje bi ubacio svoje verne podanike. Kako su pridošlice - koje su starosedeoci primali sa otporom i nepoverenjem - što čvršće vezali za novi kraj, austrougarska vlast im je činila mnoge povlastice i davala svakovrsne pomoći. Sprovodeći ovakvu politiku u delo, futoški vlastelin grof Hadik je 1778. godine doseljenim Nemcima sagradio školu.
Da bi se suprotstavili sve većem uticaju Nemaca, Srbi koji su živeli u Futogu počeli su da vode računa o kulturno-prosvetnom uzdizanju svog življa. Mala škola, koja je okupljala nekoliko mladića, proširena je i na taj način je stvorena mogućnost elementarnog opismenjavanja većeg dela lokalnog stanovništva. Započelo je i postupno odvajanje škole i njenog rada od crkve. Učiteljskim pozivom i radom u školi počinju se baviti ljudi kojima je to životni poziv, dok se uticaj crkve i sveštenika zadržao u domenu pouke o veri. Proširenje škole podrazumevalo je povećanje školskog prostora te je podignuto nekoliko školskih zgrada. Veći deo doseljenih Nemaca živeo je u naselju koje je nazvano Novi Futog, dok su Srbi pretežno živeli u Starom Futogu. Zato su, počev od kolonizacije pa sve do kraja Drugog svetskog rata, u mestu radile dve škole.
Prema podacima iz 1940. godine u mestu je radilo 12 učitelja sa 12 odeljenja u kojima je bilo oko 400 dece. Prvi slobodni dani krajem oktobra 1944. godine zatekli su Futog više nego poluprazan. U januarskim danima 1945. godine, još dok su trajale borbe na Sremskom frontu, formirana su nova školska odeljenja i tako je počela da radi nova škola. U tim danima škola je imala mali broj dece, ali se radilo mnogo i za kratko vreme ostvareni su značajni rezultati. Tokom 1945. i 1946. godine, novom kolonizacijom, u Futog su stigle porodice iz srema i Bosne, tako da se brojno stanje učenika u odeljenjima na predratno stanje. Tih dana u Futogu osnovana je i prva srednja škola. Progimnazija, koja je imala tri razreda.
U posleratnim godinama škola je obavila veliku i značajnu misiju. Pored rada sa decom redovnog uzrasta radilo se i sa velikim brojem dece i omladine čije je školovanje bilo ometeno ratom. Veći broj polupismenih i nepismenih meštana bio je obuhvaćen analfabetskim tečajevima na kojima je savladao osnove pismenosti. Život Futoga je u to vremebio obeležen zamahom obrazovanja i vaspitanja. Pored školskih zadataka učinjeni su napori i ostvareni značajni rezultati na opštem kulturnom polju. Takav razvoj situacije doveo je do stvarnog ostvarivanja građana na osnovno obrazovanje, ali i do povećanog obima zahteva i poslova koje ješkola trebalo da realizuje. Zato je u Futogu 1950. godine od osnovne četvororazredne škole i Progimnazije stvorena jedinstvena osmorazredna škola kojom je obezbeđeno školovanje sve dece u trajanju od osam godina. Zvanično, škola je osnovana aktom Skupštine opštine Novi Sad, br. 9994-22 od 22.08.1950. godine, i upisana je u sudski registar kod Okružnog privrednog suda u Novom Sadu Rešenjem br. 338 od 1979. godine, Registar. list br. 1-237. Do 1954. i 1955. radilo se sa 15 odeljenja i sa oko 600 učenika, a sve do 1956. godine naša škola nije imala ime. Tada je, na predlog kolektiva, Školski odbor odlučio da škola dobije ime narodnog heroja Pinkija.
1968. godine izgrađena je savremena školska zgrada sa fiskulturnom salom na lokaciji na kojoj se škola sada nalazi. U tom periodu, u našoj školi se školovalo gotovo 1700 učenika što je - uprkos novoj zgradi - predstavljalo ozbiljan problem. Ipak, 1985. godine izgrađena je u Futogu još jedna školska zgrada u koju su se preselili deo naših učenika i deo kolektiva. Tako je Futog dobio još jednu osnovnu školu - OŠ "Miroslav Antić".
Znamenitosti
Srpska Pravoslavna Crkva «Sveti Vrači Kozma i Damjan» iz 1776. Barokni stil. Futoški dvorac, danas Poljoprivredna škola. Barokno-klasicistički stil. Sagradio ga grof Andrija Hadik 1777. U njemu su nekoliko dana pre Sarajevskog atentata boravili nadvojvoda Franc Ferdinand i njegova supruga Sofija Kotek. Stari župni dvor iz 1777. pripada građanskoj arhitekturi XVIII veka. Srpska Pravoslavna Crkva Svetog Blagoveštenja 1781-1947. Stil seoskog baroka. «Rudolfinum» ili «Bastilja» iz 1893. Stil eklektika. Danas Dom učenika. «Marianum» iz 1894. Stil istoricizam. Danas Gerontološki centar. Rimokatolička crkva «Sveto Srce Isusovo» iz 1908. Neogotička katedrala. Vatrogasni Dom iz 1909 sa tornjem iz 1932. Rimokatolička Crkva «Sveto Trojstvo» iz 1940. Ne vrši duhovnu ulogu.
Izvor: Wikipedija
Sećam se tih godina mog detinjstva u mom Futogu.
Prašnjavih ulica punih nas dece, musavih od dudova, bosih ali sretnih i bezbrižnih.Sećam se sladledžije Rize i sladoleda u kantama na biciklu. Sećam se onog belog limenog dinara kolioko je koštala kuglica sladoleda.
Ko nije imao dinar moglo je i jaje mesto njega. Ljudi moji koliko je bilo "krađe jaja" od mame pa i po komšiluku.
Da to su moja neka sećanja na to moje Futoško detinjstvo
Detinjstvo koje bi prekinuto jer je tako moralo biti.
Očeva bolest (astma) nas je primorala na seobu za njega bolju destinaciju a to je more.
Od tada pa do dan danas u meni gori želja za povratkom.
Još uvek je sprečenost velika ali znam da će doći taj dan.
Napisah sebi pitanja na temu koja me već dugo prati pod naslovom:
ETNO
1. Kada neko i iz kojih razloga postaje etno, ako je etno domovina naša,kuća rodna, kraj naš ?
2. Kada neko i iz kojeg razolga postaje nostalgija,sentiment, ako je nostalgija domovina,ako je sentiment
kuća rodna,ulica,škola, prijatelji ?
3.Što sve tog pojedinca veže za jedno ili drugo ?
Etno je nešto uokvireno prostorom,tradiciom,predanjem.
Postavlja se pitanje kad i na koji način savremeni pojedinac postaje deo tog etno prostora? Što vuče tog pojedinca koji je poodavno napustio taj prostor, tradiciju, predanje, otišavši se u svet u pečalbu?
Koji je razlog da u razmišljanju prevlada tradicija,sećanje naših očeva, dedova?
Što je to u tradiciji veliko i vezivajuće za običnog malog savremenika, ma gde on i ko bio ?
Etno svakog pojedinca je zaseban u njegovim mislima ali postoji vezivo koje nas povezuje u taj naš etno.
Dedovi ostaviše očevima našim zemlju, tradiciju, običaje, život svoj u naseđe. Očevi nam to isto prenesoše.
Domovina nam darova osećaj pripadnosti a mi ostadosmo dio njih, dio tog života. Postadosmo etno kao i oni, naši stari.
Pridodajmo tu i veru u Gospoda, našeg stvoritelja,našu svojevoljnu pripadnost i pitajmo sebe:jeli to potpuni etno okvir u nama.
Setimo li se detinjstva svog, mladosti naše, težnje svakodnevne, snova.
Što su nam? što nam znače sveci naši, slave, imendani ?
Što nam značiše legende naše iz ratova silnih, kraljevi naši ?
Što nam značiše velikani naši u kulturi, sportu, znanju i zvanju ?
Što obični ljudi,svakodnevni. Je li i to etno, nostalgija vekovna ?
što mislite vi o ovoj temi i ovim pitanjima ?
Crkva Svetih Kozme i Damjana
Futog
Futog
Crkva Futog - Црква Футог
Crkva Futog - Црква Футог
Crkva Futog - Црква Футог
Crkva Futog - Црква Футог
Unutrašnjim pilastrima prostor je izdeljen na traveje. U zapadnom delu naosa je noviji hor oslonjen na visoke tanke gvozdene stubove. Naos je presveden poluobličastim svodom koji je poduhvaćen lukovima žto se oslanjaju na pilastre izgrađene na podužnim stranama broda.
Na pilastrima su kapiteli sa karakterističnim plastičnim ukrasom u obliku zavesa sa kićankama. Pevnice imaju spolja trougaone timpanone. Tri portika sa stubovima dozidani su 1908. na zapadnoj, severnoj i južnoj strani hrama.
Crkva Futog - Црква Футог
(Izvor: Spomeničko nasleđe Srbije, Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije, 1998.)
Crkva Futog - Црква Футог
Crkva Futog - Црква Футог
Crkva Futog - Црква Футог
Obnovom 1908. crkva je dobila sadašnji izgled.
Na pločama u ulazu ispod zvonika navedeni su priložnici novca za obnovu. Iako se na ploči kaže da da su hram obnovili 'pravoslavni Srbi starofutožani' na prvom mestu priložnika je grof Rudolf Kotek sa 3.000 kruna. Nekoliko priložnika dalo je iznose od 555 kr. a većina manje od 300.
Crkva Futog - Црква Футог
Crkva Futog - Црква Футог
Crkva Futog - Црква Футог
Crkva Futog - Црква Футог
Crkva Futog - Црква Футог
Na zapadnoj strani puta koji pored Plante vodi prema Kisaču je kapela - vodica. Da je rastinje bilo u periodu vegetacije, moguće da kapelicu ni ne bih primetio. Zastao sam, slikao pri zalasku sunca, skromnu ali održavanu kaplelu okrenutu ka zapadu, prema ritskom terenu.
'Istražujući' šta sam to pronašao, našo sam da je to kapela-vodica posvećena Uspenju presvete Bogorodice. Ima status neparohijskog hrama pri futoškoj crkvi Sv. Kozme i Damjana. Podiguta je 1935. godine.
Crkva Futog - Црква Футог
Veličina futoške crkve, njena lepota i raskošna unutrašnjost govore na svoj način o bogatstvu nekadašnjeg mesta Futoga, 'pored kojeg je bio Novi Sad'.
izvor:vojvodinacafe.rs
Poslednja izmena od urednika: