Signal Iduna Park - Vastfalen
Dortmund, Nemačka
- Konstruisan: 02.04.1974
- Kapacitet: 80552
- Dimenzije: 105x68m
Vastfalen stadion je
fudbalski stadion u nemačkom gradu Dortmundu, u industrijskom metropolskom delu Rurgebajta (“Rurpot”).
Zvanično ime stadiona je
Signal Iduna Park po dogovoru o sponzorstvu koje će trajati od decembra 2005. godine do juna 2011. godine, stoga je ime dobio po Signal Iduna Group, osiguravajućoj kompaniji. Starije ime,
Vestfalen stadion, potiče od bivše pruske provincije Vestfalije, koja je deo Nemačke Federalne Republike Severne Rajne - Vestafalije.
To je domaći teren fudbalskog kluba
BV Borusija Dortmund, fudbalskog tima koji igra u nemačkoj Bundesligi. Ima kapacitet za ligu od 80552 (sedišta i stajaća mesta) i internacionalni kapacitet od 65718 (zvanično samih sedišta). To je najveći stadion u Nemačkoj i postavio je Evropski rekord u posećenosti 2004/2005 sa krajnjom cifrom od gotovo 1.4 miliona fanova. Baš zbog tog entuzijazma, skoro 50000 sezonskih karata je prodato. 24454 navijača na poznatoj Sid tribini i dalje pune najveći prostor za stajanje svih evropskih terena.
Poznat po napetoj situaciji koja na njemu preovladava, stadion je dobio i ime “
Operska kuća nemačkog fudbala”, “
Hram”, ili “
Žuti zid” što se odnosi na severnu Sid tribinu.
Vestfalen stadion je ugostio utakmice Svetskog Kupa 1974. godine sa Zairom, Škotskom, Švedskom, Brazilom i kasnije finalistima Holandijom. Na njemu su se odigrale i neke utakmice FIFA Svetskog Kupa 2006. nacionalnih timova Trinidada i Tobaga, Švetske, Nemačke, Poljske, Toga, Švajcarske, Japana, Brazila, Gane, i Italije koja drži Svetski Kup. Oni su bili prvi koji su pobedili Nemačku u polufinalu internacionalne utakmice koja se odigrala u Dortmundu.
Mnoge nacionalne i prijateljske utakmice za svetska i evropska takmičenja su se odigrale na njemu kao i takmičarske utakmice evropskih klubova.
Borusija Dortmund je igrala legendarne utakmice UEFA Kupa sa Glazgov Seltikom 1987. godine i 1992. godine pred podrškom simpatizera. BVB je izgubila turnir na finalu UEFA Kupa 1993. godine protiv Juventusa, da bi ih pobedio u finalu UEFA Šampion Lige u Minhenu 1997. godine. Dortmund je ugostio Finale Kupa UEFA 2001. godine između FK Liverpula i Deportiva Alave (5:4 nakon zlatnog gola).
Istorija stadiona
1960. godine doneti su planovi da se napravi novi stadion, jer se javila potreba za proširenjem i rekonstrukcijom tradicionalnog terena Borusije Dortmund, Stadiona
Rote Erde (“
Stadion Crvene Zemlje”). Prateći istorijski trijumf Kupa Pobednika Kupa UEFA 1966. godine (Dortmund je bio prvi nemački tim koji je osvojio titulu Evropskog kluba), postalo je jasno da je
Stadion Rote Erde postao premali za navijače Borusije Dortmund kojih je bilo sve više. Međutim, grad Dortmund nije bio u mogućnosti da finansira novi stadion, državne institucije nisu želele da pomognu.
1971. godine, Dortmund je bio izabran da zameni grad Kolonju, koji je time bio primoran da povuče svoje planove da ugosti utakmice FIFA Svetskog Kupa 1974. Fond koji je prvobitno bio namenjen za projektovanje stadiona u Kolonji, je bio usmeren na Dortmund. Međutim, arhitekte i inžinjeri su morali da vode računa o troškovima jer je budžet bio ograničen. To je značilo da su planovi za ovalni stadion od 60 miliona nemačkih maraka koji je trebao da ima tradicionalni atletski oblik i primi 60000 navijača morali da se odbace. Umesto toga, fudbalska arena koja će primati 54000 navijača i koja će biti sagrađena od fabrički izrađenih betonskih blokova, postala je stvarnost. Na kraju su se troškovi sveli na 32.7 miliona nemačkih matraka i grad Dortmund, koji je prethodno bio pod teretom od 6 miliona nemačkih maraka, sada je trtebalo da plati svega 800000 nemačkih maraka, ali je vrlo brzo profirtirao sa velikom posećenošću stadiona.
Vestfalen stadon je za vreme FIFA Svetskog Kupa 1974. ugostio 3 grupne utakmice i 1 finalnu grupnu utakmicu, tokom koje je stadion gotovo sve vreme bio popunjem do svog maksimalnog kapaciteta od 54000.
Borusija Dortmund se 2. Aprila 1974. godine zvanično preselila na svoj novi domaći teren Vestafalen stadiona i na njemu ostala. 1972. godine doneta je odluka da će BVB biti jedini član 2. Bundeslige (drugog kola) koji će ugostiti utakmice Svetskog Kupa 1976. godine u potpuno novom stadionu. 1976. godine nakon promocije u Fudbalskoj Bundesligi, Boruzija Dortmund odigrala je svoju prvu utakmicu u najvišem kolu nemačke na svom domaćem stadionu.
FIFA Svetski Kup 2006
Stadion je bio jedan od sedišta FIFA Svetskog Kupa 2006. Međutim, zbog sponzorskog ugovora arena je nazvana
Stadion Svetskog Kupa FIFA Dortmund tokom Svetskog Kupa. Ovde se odigralo šest utakmica tokom tog Svetskog Kupa 2006., uključujući i prvi u istoriji gubitak Nemačke na stadionu, pobedom Italije 2–0. Takođe i Trinidad i Tobago su igrali svoju prvu u istoriji utakmicu na Svetskom Kupu na ovom stadionu protiv Švedske.
Izgled stadiona
Vestfalen Stadion je izdrađen odmah preko puta Stadiona Rote Erde, sastavljen je od 4 tribine zaštićene krovom, gde svaka okružuje teren sa Istoka, Juga, Zapada i Srevera. Istočna i Zapadna strana (Ost - i Vesttribine) se prostiru duž celog terena, dok je obim pokriven Severnom i Južnom stranom (Nord – i Sidtribine). Uglovi između četiri velike
tribine su ostali prazni, a gledaoci vole široki krov, koji pokriva 80% redova. Istočni i Zapadni red imaju 17000 sedišta, dok je 37000 sedišta smešteno na Severnom i Južnom redu.
Proširenje stadiona
Prvobitni
kapacitet stadiona od 54000 je smanjen 1992. godine na osnovu UEFA regulativa. Pošto su redovi za stajanje duž čitave Severne, niže Istočne i niže Zapadne tribine preuređeni u sedišta, kapacitet se suzio na 42800. Sa 26000 sedišta (od kojih je 23000 pokriveno), na Vestfalen stadionu sedišta su sada u većem broju nego mesta za stajanja.
Nakon što je Boruzija Dortmund osvojila šampionat 1995. godine,
Vestfalen stadion se još jednom proširio. Prvi put se u istoriji Nemačke jedan stadion upustio u privatnu avanturu da prioširi stadion, pa su tako glavni redovi na Istočnom i Zapadnom bloku dobili i drugi red. Pošto je pokriven novom krovnom konstrukcijom, svaka sekcija je smestila još po 6000 sedišta. Te se stoga
kapacitet stadiona vratio na prvobitne 54000, od kojih je većina (38500) sedišta sada pokriveno.
Sledeći pobedu Dortmunda u Šampionskoj Ligi 1997. godine, uspeh i sve veći broj fanova zahtevali su da se stadion još jednom poveća. Povećale su se Južna i Severna tribina, time dostigavši kapacitet od 68800 navijača. Tako je Južna tribina (“di Sidtribine”, koja je sedište fanova tima) postala najveća stajaća tribina te vrste u čitavoj Evropi, sa kapacitetom od 25000 navijača.
Kada je Nemačka osvojila konkurs za Svetski Kup 2000, postalo je jasno da će
Vestfalen Stadion u Dortmundu, “
Operska kuća nemačkog fudbala” biti glavni domaćin turnira. Međutim, kako Vestfalen nije uspeo da zadovolji zahteve FIFE da bi ugostio polu finale, morao je ponovo da se poveća po treći put. Izgrađena su 4 nova reda na uglovima između postojićih velikih tribina, povećavši time
kapacitet sedišta na standarde internacionalnih utakmica sa 52000 na 67000. Dodatno, novi elementi na uglovima su omogućili sedišta i ketering za VIP goste, i time povećali broj VIP sedišta na 5000.
Da bi se obezbedio nesmetani pogled na teren, unutrašnji držači krova su pomereni i zamenjeni spoljašnjim stubovima koji su obojeni u žuto kao BVB boja. Tokom ovog renoviranja, radnici na konstrukciji su pronašli neeksplodiranu bombu od 450 kg koju je neki saveznički bombarder bacio tokom II Svetskog rata koja je bila na svega metar ispod centralne linije terena. Tim ze deaktiviranje bombi je morao da evakuiše stadion i čitavu obližnju teritoriju Dortmunda, koji je kao deo industrijskog centra nemačke bio teško bombardovan, i trebalo im je gotovo sat vremena da je deaktiviraju.
Stadion sada može da ugosti i do 80708 fanova (i da sede i da stoje) za utakmice u ligi, i 67000 onih koji će sedeti na internacionalnim utakmicama. Zbog toga je karakteristična Južna tribina doopremljena sedištima da bi sve bilo standardima FIFE.
Vlasnici stadiona
Zemljište Vestfalen stadiona, je prvobitno pripadalo gradu Dortmundu, a kasnije je prodato Borusiji Dortmund koja ga je ponovo prodala kao nekretninu kada je klub 2002. godine bio suočen sa ozbiljnim finansijskim problemima.
Borusija Dortmund je imala nameru da polako otkupljuje stadion do 2017. godine, ali nije bila u mogućnosti da otplati regularnu kamatu u proleće 2005. Vlasnici nekretnine su se složili da smanje vrednost kamatne stope i dopuste klubu da plati rate nakon finansijskog oporavka.
Zahvaljujući ovim merama izbegnut je bankrot kluba i budućnost objekta je osigurana. 2006. godine, Borusija Dortmund je postala novi vlasnik i tako postala ponovni vlasnik stadiona zahvaljujući kreditu Morgana Stenlija. Da bi smanjili dugove, pravo na naziv je prodato osiguravajućoj kompaniji Signal Iduni. Stoga se stadion od decembra 2005. godine naziva stadionom “
Signal Induna Park”. Međutim, tokom FIFA Svetskog Kupa 2006. godine, stadion je dobio ime “
FIFA Stadion Svetskog Kupa Dortmund”, pošto FIFA kontroliše prava na naziv u saradnji sa Svetskim Kupom.
