Fudbalski Stadioni

[Mihajlo]

Garcilaso de la Vega

Kusko, Peru

• Konstruisan: 1950
• Kapacitet: 42056
• Dimenzije: 105x68m

Stadion Gracilaso da la Vega je glavni stadion Kuska i domaći je teren lokalnog tima Sijensiano. Stadion je dobio ime po istaknutom Peruancu mešovitog porekla Američkih Indijanaca i Evropljana (mestizo), Inki Garsilasu de la Vegi i otvoren je 1950. godine, a prvobitni kapacitet mu je bio za 30.000 ljudi.
Ovaj stadion je u vlasništvu Peruanskog Instituta Deporte. Kada je Conmebol izabrao Peru da bude domaćin Kopa Amerika 2004. godine, time je na neki način naterala vladu Perua da investira pet miliona dolara u renoviranje svojih stadiona, uključujući i stadion Garsilaso de la Vega. Samo njegovo renoviranje koštalo je 1.720.000 dolara i tom prilikom je kapacitet proširen na 42.056 mesta. Na kraju je ovaj stadion bio domaćin utakmica za treće mesto na Kopa Amerika 2004. godine.
Stadion Garsilaso de la Vega se takođe smatra jednim od najlepših stadiona u čitavoj Južnoj Americi. Ovakvu reputaciji je zaslužio zbog odlično očuvane trave, ali i zbod odličnog odupiranja ponekad agresivne i nepredvidive klime kakvu ima grad Kusko.
Lepota ovog stadiona uspešno odoleva oštroj klimi, ali je ujedno i inspiracija mnogim fudbalskim komentatorima i posetiocima.

 

[Mihajlo]

Gavea

Rio de Ženeiro, Brazil

• Konstruisan: 04.09.1938
• Kapacitet: 8000
• Dimenzije: 105x68m

Stadion Gavea, poznat i kao stadion Hoze Bastos Padilha, je fudbalski stadion otvoren 4. Septembra 1938. godine u predgrađu Lagoa, Rio de Ženeiro, Brazil. Maksimalni kapacitet ovog stadiona je 8.000 ljudi, i domaći je teren fudbalskog kluba Flamengo koji je ujedno i njegov vlasnik.
Stadion nosi ime Hoze Bastos Padila, po predsedniku kluba u doba kada se stadion gradio i bio je na ovoj funkciji od 1933 – 1937. Međutim klub retko kada igra na ovom stadionu, jer uglavnom nastupa na stadionu Marakana.
Istorija stadiona

4. Novembra 1931. godine fudbalski klub Flamengo je kupio pravo na parče zemlje u gradskoj četvrti Lagoa. Tadašnji predsednik Flamenga, Hoze Padila, počinje izgradnju stadiona 28. Decembra 1933. godine, a svečano je otvoren 4. Septembra 1938. godine.

 

[Mihajlo]

General Pablo Rojas

Asunsion, Paragvaj

• Konstruisan: 1992
• Kapacitet: 25000
• Dimenzije: 104x68m

General Pablo Rojas, je fudbalski stadion u Bario Obrero četvrti u Asunsionu, Paragvaj. Ovo je domaći teren fudbalskog kluba Cero Porteno, a nosi ime nekadašnjeg predsednika kluba, Pabla Rojasa.
Na ovom stadionu su se odigravale utakmice Urugvaja i Kolumbije za vreme Kopa Amerike 1999. godine

 

[Mihajlo]

Georgi Asparuhov

Sofija, Bugarska

• Konstruisan: 10.03.1963
• Kapacitet: 29200
• Dimenzije: 105x68m

Stadion Georgi Asparuhov - ovaj fudbalski stadion je smešten u predgrađu Suva reka u glavnom gradu Bugarske, u Sofiji. Stadion je još i poznat pod imenom Gerena. Od 1963. godine ovo je domaći teren PFC Levski Sofija.
Istorijat

Prethodni stadion Levski

Levski Sofija je igrao na druga dva stadiona pre nego što su izgradili njiohov sadašnji stadion. U periodu između 1936–1949. godine klub je imao svoj stadion koji se zvao Igralište Levski, i bio je izgrađen na mestu gde je danas Nacionalni stadion Vasil Levski. Kada je počeo da se gradi ovaj stadion s početka 1950.–ih, Levski Sofija je bila primorana da deli Stadion Junak, a potom i obližnji Ivan Vazov (današnji Plivački kompleks Spartak).
Izgradnja i prve godine

Kasnih 1950.–ih klub je dobio zemljište na kome može da izgradi stadion. Izgradnja je počela 1960. godine i novi stadion je izgrađen za tri godine. Zvanično ime stadiona je bilo Stadion Levski, ali navijači su ga zvali Gerena, po kraju u kom je izgrađen. Svečano otvaranje je bilo 10. Marta 1963. godine kada je Lenski Sofija bila domaćin utakmice Bugarskog šampionata protiv PFC Spartak Pleven pobedom 4–0. Stadion je tada imao travnati teren dimenzije 110x80m, atletsku stazu, kapacitet sedišta 38.000 i dodatne terase za stajanje.
Glavna tribina na stadionu je pokrivena. Mnoge rekonstrukcije su otpočele na stadionu 1960. godine nakon što su se sportski i fudbalski klubovi Levski Sofija i Spartak Sofija ujedinili. Nove sportske prostorije su izgrađene unutar stadiona i oko stadiona i tako je stadion postao višenamenska građevina koja može da ugosti gimnastička takmičenja, boks, dizanje tegova i odbojku.
Na istočnom delu stadiona izgrađena su četiri travnata terena namenjena za trening. Semafor jer instaliran 1986. godine iznad severne tribine i izgrađene su četiri reflektorske kule. Stadion je 1990. godine preimenovan u legendarnog napadača kluba, Georgi Asparuhov koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1971. godine. Danas, ispred glavnog ulaza na glavnu tribinu, podignut je spomenik Georgi Asparuhovu.
Neke novije rekonstrukcije

Semafor je postavljen 2006. godine na ramu koji je u obliku ćiriličnog slova Л koje je inače i simbil Levski Sofije. Travnata površina je zamenjena i novi sistem prskalica, drenaže i grejanja je postavljen.

 

[Mihajlo]

Gerhard Hanapi

Hiteldorf, Austija

• Konstruisan: 1977
• Kapacitet: 18500
• Dimenzije: 105x68m

Gerhard Hanapi je fudbalski stadion u Hiteldorfu, na zapadnoj strani Beča, Austrija. Ovo je domći teren fudbalskog kluba Rapid Beč (Rapid Viena). Zvanično je otvoren 1977. godine kao Zapadni stadion.
Preimenovan je 1980. godine u čast arhitekte, čuvenog austrijskog fudbalera Gerharda Hanapi. Među navijačima ovaj stadion je poznat kao Sveti Hanapi, koji se odnosi na slogan navijača “Rapid je naša religija”.
Ovaj stadion ima kapacitet od 18500 mesta, i drugi je najveći fudbalski stadion u Beču, nakon stadiona Ernest Hapel.

 

[Mihajlo]

Gerland

Lion, Francuska

• Konstruisan: 1914
• Kapacitet: 41044
• Dimenzije: 112x65m

Stadion Gerland je gradski stadion u Lionu. Igrađen je u četvrti koja se zove Gerland, i trenutno je domaći teren Olimpik Liona. Ovaj stadion je bio domaćin mnogim utakmicama Svetskog kupa u ragbiju 2007.
Radovi na izgradnji stadiona su počeli 1913. godine po nacrtu meštanina Tonija Garniea. Međutim, izgradnja je uskoro obustavljena usled izbijanja I Svetskog rata. Nakon završetka rata, rekonstrukcija je nastavljena 1919. godine, uz pomoć velikog broja nemačkih ratnih zarobljenika. Stadion je bio potpuno u funkciji 1920. godine.
Na početku stadion nije ima sedišta. Ali je prošao kroz značajna renoviranja. Biciklistička staza koja je bila oko stadiona morala je da bude uklonjena 1960–ih da bi se povećao kapacitet sedišta na više od 50000. Posećenost je tokom 1984. godine dostigla 51680 za neke utakmice na Evropskom fudbalskom šampionatu.
Neka dodatna renoviranja su bila potrebna da bi se stadion pripremio za FIFA Svetski kup 1998. godine jer je već tada FIFA zahtevala da svi stadioni koji se koriste za utakmice, uključujući i Svetski kup, moraju da budu isključivo sa sedištima. Severna i južna tribina su bile potpuno srušene i izgrađene, a atletska staza koja je ostala po ukljanjanju biciklističke staze, je sada bila ukljonjena.
Novi stadion

Gerland imao je sada maksimalni kapacitet od 41044 mesta. Stadion se trenutno sastoji iz dve tribine: severne i južne. Takođe ima i dve bočne tribine : tribinu Žan Žore i tribinu Žan Buin.
Stadion je postao dom Olimpik Liona 1950–ih, kome je trebao novi teren nakon što se razdvojio od Lion Olimpika, sportskom klubu koji igra na stadionu Irisa. Od 1967. godine stadion je proglašen za istorijsko zdanje, pogotovu njegovi polukružni ulazi. On je bio domaćin finala lige Svetskog kupa u ragbiju 1972. godine.
Rekordna posećenost utakmice Lige 1 bila je na derbi utakmici između Olimpik Liona i AS San – Etjena 1982. godine kada je ovu utakmicu posmatralo 48552 ljudi.
Dogodila se i jedna tragedija tokom Kupa Konfederacije 2003. godine u polu finalu između Kameruna i Kolumbije, kada se vezni igrač Kameruna Mark – Vivijen Foe onesvestio na terenu i umro ubrzo potom u bolnici.
Lion planira de se preseli na novi stadion oko 2013. godine.

 

[Mihajlo]

Godison Park

Liverpul, Engleska

• Konstruisan: 24.08.1892
• Kapacitet: 40158
• Dimenzije: 101x68m

Gudison Park je fudbalski stadion u Liverpulu, Engleskoj i domaći je teren FK Everton. Teren je izgrađen 1892. godine, iako se dosta izgradio od tada, obuhvatajući kapacitet od 40.158.
Gudison Park je prvi višenamenski izgrađen stadion za fudbal i beleži prva renoviranja stadiona u Engleskoj. Osim što je domaćin Evertonovih utakmica, stadion je takođe bio i sedište FA Finala Kupa kao i brojnih internacionalnih zakazanih utakmica, uključujući i nekoliko utakmica Svetskog Kupa FIFA iz 1966. Budućnost stadiona je trenutno neizvesna jer klub trenutno gradi novi stadion u Kirkbiju, na kraju Liverpula.
Istorijat stadiona

Pre Gudison Parka

Everton je prvobitno igrao na otvorenom terenu na jugoistoku novoizgrađenog Stenli Parka. Ovo će inače biti mesto za novi stadion FK Liverpul. Prva utakmica se odigrala 1879. godine, pa je gospodin Dž. Kruit poklonio zemljište na Prajori Roudu koje je bilo domaći teren kluba 2 godine, sa svim potrebnim zdanjima za profesionalni klub. Međutim, kako je bilo sve više navijača i kako su bili jako bučni, gospodin Kruit ih je zamolio da se isele. Everton se preselio u Anfild gde su izgrađene prave tribine , tu je igrao od 1884 do 1892.
Tokom ovog perioda klub je postao profesionalni klub čiji su timovi bili u FA Kupu i koji je postao jedan od osnivača Fudbalske Lige, osvojivši šampionat na terenu 1890 – 91. Kapacitet stadiona se proširio na 20.000 i klub je ugostio utakmicu Engleska - Irska. Everton je bio prvi tim u profesionalnom fudbalu koji je koristio mrežu za golove, baš na stadionu Anfild. Usled nesuglasica po pitanju uprave kluba, između predsednika i većinskog vlasnika kluba Džona Houldinga i klubskog komiteta, Everton je napustio Anfild, a Houlding je osnovao FK Liverpul. Od tada su ova dva tima ljuti protivnici.
Gudison Park

Dr. Džejms Bakster iz komiteta Evertona, donirao je zajam od 1.000 funti sa kamatom da bi se sagradio Gudison Park. Stadion je time postao prvi fudbalski teren namenski izgrađen sa tribinam na tri strane. Lord Kinard i Frederik Vol su zvanično otvorili Gudison Park 24. Avgusta 1892. godine. Nije se igrao fudbal tom prilikom, već je publika od 12.000 ljudi posmatrala kratki atletski susret praćen muzičkom svečanošću i vatrometom. Prva utakmica na Gudison Parku se igrala 2. Septembra 1892. godine između Evertona i Bolton Vonderersa. Everton je tom prilikom nosio nove boje kluba bledo crvene i tamno plave pruge. Everton je dobio utakmicu 4–2. Prva utakmica lige se održala 3. Septembra 1892. godine protiv Notingem Foresta. Utakmica se završila nerešeno 2–2, a prvi takmičarski gol na stadionu postogao je Forestov igrač Horis Pajk dok je prvi evertonov gol zadao Fred Geri.
Prva Evertonova pobeda u ligi na njihovom novom terenu dogodila se na prvoj sledećoj domaćoj igri rezultatom 6–0 protiv Njuton Hita, sadašnjeg Mančester Junajteda.
1895. godine Bulens Roud tribina je nadograđena, a nekada otvorena Gudison Roud Tribina sada je bila pokrivena pružajući zaklon na svim stranama terna. Sledećih 35 godina, Everton je na svakih 10 godina dograđivao dvospratne tribine što je 1930–ih kulminiralo u krajnjem ishodu od četiri dvospratne tribine. Prva pokrivena klupa za rezervne igrače u Engleskoj bila je napravljena na ovom terenu, 1931. godine nakon Evertonove posete Pitodriju u prijateljskoj utakmici protiv Aberdina, gde su takve klupe napravljene na zahtev trenera Donsa, Donalda Koleana. Na Gudison parku se odigrao najveći broj vrhunskih utakmica nego na bilo kom drugom stadionu u Velikoj Britaniji, i bio je jedini engleski klub koji je ugostio polufinale Svetskog Kupa FIFA 1966. Takođe je bio i prvo englesko igralište koje je uvelo podno grejanje.
Gudison Park je u sezoni 1931–32. bio mesto gde se zadalo najviše golova na domaćem terenu u toj sezoni liga, 84 gola od strane Evertona. Gudison Park je nedavno dobio nadimak Velika Stara Dama. On je bio prvi britanski teren ikada koji je imao dvospratne redove na sve četiri strane i prvi koji je imao tri reda za stajanje. 1913. godine, postao je prvi engleski fudbalski stadion koji je posetio vladajući kralj, Kralj Džordž V.
Najbolji meč koji se ikada odigrao na stadionu bio je, po glasovima Evertonovog oficijalnog sajta, drugi revanš polufinala na Kupu Pobednika Evropskog Kupa protiv Bajern Minhena 1985. godine. Bajern je vodio na poluvremenu, ali ga je u drugoj polovini Everton pobedio sa tri gola Endi Greja, Grajema Šarpa i Trejvora Stivena.
Stadion je smešten u gusto naseljenom delu četvrti, što dosta otežava moderno proširenje terena, ako ne i nemogućim. Na jednom ćošku terena je i crkva, Sveti Evanđelist Luka koja izbija u prvi plan. Zbijenost ovog prostora prepisuje se uzdignutim dvospratnim tribinama. Ceo ovaj kompleks je došao do te tačke da ako bi se bilo šta radilo na njemu, moralo bi da se zakupi dodatno zemljište.
Stadion je jedan od najvećih u Premijeršipu, ili staroj Fudbalskoj Ligi, jer veliki broj terena teži da ostane u okviru predviđenih 110x70 jardi. Gudison Park je značajno širi i našto duži.
Struktura stadiona

Totalni kapacitet Gudison Parka je 40.158 mesta. Stadion je sav u sedištima i sastoji se od četiri zasebne tribine: Glavna Tribina, Glejdiz Strit Tribina, Balens Roud Tribina i Steinli Park End.

 

[Mihajlo]

GSP Stadion

Nikozija, Kipar

• Konstruisan: 06.10.1999
• Kapacitet: 22859
• Dimenzije: 105x68m

Stadion Pankiparske Gimnastičke Asocijacije - GSP Stadion (grčki : Στάδιο Γυμναστικός Σύλλογος "Τα Παγκύπρια") je fudbalski stadion u Nikoziji, Kipar. Iako je mali po internacionalnim standardima, on je najveći stadion na Kipru sa kapacitetom od 22859 mesta. Ovaj stadion je izgrađen 1999. godine i domaći je teren nikozijskih klubova APOEL, Olimpijakos Nikozija i AK Omonia.
U prošlosti, na ovom stadionu je i kiparska reprezentacija igrala svoje domaće utakmice. Stadion nosi ime starog GSP Stadiona koji se nalazi u centru Nikozije i ima kapacitete od 12000 mesta.
Novi GSP stadion se otvorio 6. Oktobra 1999. godine. Kompleks ima tri arene: fudbalski stadion, atletski stadion i pomoćni fudbalski teren. Stadion je u vlasništvu pankiparske Gimnastičke Asocijacije. Sa kapacitetom od 22.859 mesta, GSP je najveće fudbalsko zdanje na Kipru. Smešten je na ulasku u Nikoziju, i 1999. godine su ga otvorili tadašnji predsednik Glafkos Klerides i Arhiepiskop Krisostomos I. Prva utakmica odigrana tamo bila je prijateljska utakmica između AK Omonije i APOELa, koja se završila rezultatom 3–3.
Pošto ovaj stadion nije samo domaći teren nikozijskih timova, već i kiparskog nacionalnog tima, stadion je korišćen kao domaćin svih utakmica na Kipru za vreme Kvalifakacija za Svetski Kup 2006. godine. Ovo je jedini stadion na Kipru koji zadovoljava standarde UEFA. Iz tog razloga od 2004. godine ovaj stadion se koristi kao domaći teren svih timova Kiparskog Evropskog kupa.
Na ovom stadionu se na godišnjem nivou održava Kiparska FA Odbrana (Super kup). Između ostalog, sve do 2005. godine, stadion je bio domaćin godišnjeg održavanja finala Kiparskog Kupa.
Zbog sukoba na Srednjem Istoku, 2002. godine stadion je bio domaći tim izraelskih klubova za Kup UEFA i utakmica Lige Šampiona UEFA. Bio je i domaćin četvrt finala (koa domaći teren Hapoel Tel Aviva) između Hapoel Tel Aviva i AK Milana. I Makabi Haifa ga je koristio kao domaći stadion za utakmice Lige Šampiona u Grupi i kvalifikacione utakmice za utakmice Kupa UEFA. Neke utakmice su bile interesantne i stanovnicima Kipra, kao na primer utakmice Makabi Haife i KFP Olimpijakosa kao i Makabi Haifa – Mančester Junajted, jer su ta dva rivala Makabija jako popularna na Kipru.
Ovo je jedini stadion na Kipru koji je izgrađen isključivo za atletske i terenske igre. Uz hotel koji je pored stadiona, ovaj stadion pruža kompletno rešenje centra za tereniranje atleta širom sveta. Tokom Olimpijskih igara u Atini 2004. godine, mnoge atlete su koristile ovaj stadoion za treninge.
Bruno Zauli je ovde otpočeo svoj veliki uspeh 2001. godine. Rekordna posećenost na ovom stadionu je bila 7. Decembra 2002. godine kada je 23.043 navijača pratilo utakmicu kiparskog šampionata između APOELa i AK Omonije. Fudbalski Klub Anortosisi Famagusta je na ovom stadionu igrao utakmice Lige Šampiona u sezoni 2008 – 2009.

 

[Mihajlo]

Hala Komunalnego centra

Domžale, Slovenija

• Konstruisan: 1949

KK Helios Domžale je slovenski košarkaški klub iz Domžala. Takmiče se nastupaju u Jadranskoj ligi i Slovenskoj Premier A ligi. U sezoni 2006./2007. su osvojili titulu domaćeg prvaka, pobedom u finalu protiv Union Olimpije. Igraju u dvorani Komunalnega centra.

 

[Mihajlo]

Halisko

Gvadalahara, Meksiko

• Konstruisan: 31.01.1960
• Kapacitet: 66700
• Dimenzije: 105x70m

Stadion Halisko je stadion koji se prevashodno koristi za fudbalske događaje. Ovo je treći po veličini fudbalski stadion u Meksiku posle stadiona Asteka i stadiona Olimpiko Univerzitario.
Ovo sportsko zdanje se nalazi u Gvadalahari, Halisko, na 400 km severozapadno od Meksiko Sitija, a maksimalni kapacitet mu je 66.700 sedišta. Stadion Halisko je domaći teren FK Atlas A.C., jednog od najstarijih fudbalskih timova u Meksičkoj Primera Diviziji (Meksička Divizija Prve Lige), i Kluba Deportivo Gvadalahara.
Stadion je bio domaćin FIFA Svetskog Kupa 1970. godine, a potom i 1986. godine. Stadion Halisko je bio privremeni domaći teren Brazilske reprezentacije tokom oba turnira, i ta činjenica i dan danas stvara nesuglasice među stanovnicima Gvadalahare i Brazilske reprezentacije.
Stadion je izgrađen u samom centru predgrađa Kolonija Independencija, i nalazi se ispred Koride “Novi Progres”. Adresa stadiona je Kale Sijete Kolinas (Calle Siete Cilinas).