TOP 10 najglupljih transfera svih vremena
Nema leta ili zime a da se ne dogodi neki fudbalski transfer koji se u najavi čini kao promašaj. Često su se u prošlosti menadžeri, treneri i klubovi varali u procenama da će baš njihov novi igrač biti najveće pojačanje kluba. Engleski sajt Goal.com napravio je listu deset najglupljih transfera u novijoj istoriji fudbala.
10. Adrijano: Flamengo - Roma Adrijano je u Interu sredinom prošle decenije igrao zapaženu ulogu i tada je vredelo zvati ga i u reprezentaciju. Međutim, od pretprošle godine bucmasti Brazilac nije ni senka onog ubojitog napadača od koga su se tresli golmani. U Flamengu je ponovo pronašao sebe ali nedovoljno i da bi ponovo bio pozvan u reprezentaciju.
Tada se pojavila Roma koja ga je kupila za pet miliona evra godišnje. Ovaj transfer kandidat je za jedan od najprecenjenijih u istoriji Serije A.
9. Loran Blan: Inter - Mančester junajted
Nekadašnji kapiten "trikolora" svojevremeno je za Inter značio ono što sada predstavlja Havijer Zaneti. Kada ga je Aleks Ferguson doveo u Junajted, niko nije mogao da shvati zbog čega se kupuje igrač u godinama (35) i u velikom padu forme umesto Japa Stama.
8. Žilijan Fober: Vest hem - Real Madrid
Čak je i agent Fobera na informaciju da ga zove Real prvo pogledao u kalendar ne bi li se uverio da li se radi o prvoaprilskoj šali. Sa Apton parka stigao je na Bernabeu za dva miliona evra a navijači će ga upamtiti kao igrača koji je kasnio na treninge jer je predugo spavao i koji nikada nije imao partiju vrednu pomena.
7. Dmitro Čigrinski: Šahtjor - Barselona
Čelnici Šahtjora uspeli su da od Barselone izvuku čak 10 miliona evra za jednog od najprecenjenijih defanzivaca sa Istoka. U Barseloni se nikada nije snašao a klub je molio Svevišnjeg da ga što pre proda.
6. Rikardo Kvarežma: Porto - Inter Šta su u upravi Intera videli u ovom fudbaleru pa su ga doveli za neverovatnih 19 miliona evra, ostaće enigma i danas. Kvarežma je poznati individualista koji ne trpi autoritet. Danas ga gotovo niko neće a i u Bešiktašu sumnjaju u kvalitete fudbalera koji je, za nepoverovati, igrao i u Čelsiju i Barseloni.
5. Emanuel Adebajor: Arsenal - Mančester siti
Očajnički je želeo na vrhuncu karijere da napusti Arsena Vengera i Arsenal, iako su mu "tobdžije" dale sve. Preselio se u Siti u trenucima kada gazde nisu znale kako da potroše onoliki novac koji su imali, pa je stigao za 30 miliona evra! Brzo se videlo da nema šta da traži na Istlendsu, a kada je proradila čuvena sujeta Togoanca tokom koje se više puta svađao sa Markom Hjuzom i Robertom Manćinijem, videlo se da će do kraja boravka u Sitiju sedeti na klupi.
4. Andrej Ševčenko: Milan - Čelsi Jedna od najtužnijih priča modernog fudbala. Ševčenko je od statusa "boga" Milana i jednog od najboljih napadača svih vremena došao do toga da u Čelsiju pravi žurku kad god bi započinjao mečeve u startnih 11. Od početka se jasno uočavalo da mu Premijer liga ne beži, zbog čega je u obostranom interesu na kraju otišao u Dinamo iz Kijeva. Treba reći da je na Stamford Bridž došao za orgomnih 40 miliona evra, ali i da ni desetinu novca nije isplatio igrama.
3. Robinjo: Real - Mančester siti Robinjo je imao priliku da u Realu ostvari sve svoje snove, ali je i pored toga želeo u Siti. Šeici su dobro plaćali, iako su mu prijatelji i agenti govorili da se u hladnoj Engleskoj nikako neće snaći. Kasnije je, pre odlaska u Milan, priznao da je Istlendska noćna mora konačno iza njega.
2. Karlos Tevez i Havijer Maskerano: Korintijans - Vest hem
Prava je retkost da dva vrsna igrača kakvi su Argentinci Tevez i Maskerano, odluče da iz velikog Korintijansa naprave korak unazad i pređu u Vest hem. Došli su na Apton park u poslednjim minutima letnjeg prelaznog roka 2006. godine a već posle nekoliko utakmica, ne samo što su se posvađali sa menadžerom i upravom, nego su i tražili hitnu promenu sredine. Da su bili u pravu, vidi se po tome gde su danas i kakve partije pružaju.
1. Zlatan Ibrahimović: Inter - Barselona Ibrahimović je u karijeri promenio dosta klupskih boja a mnogim navijačima klubova u kojima je nekad igrao se diže kosa na glavi na spomen njegovog imena, zbog sklonosti da prelazi u redove najljućih rivala. U Interu je imao sve, bio je vođa i zaista mu nije bilo potrebno da menja sredinu. Ipak, Zlatan je hteo da se dokaže u Primeri i to u slavnoj Barseloni, međutim njegov temperament i karakterne crte nikako nisu išle sa onim koje poseduje Pep Gvardiola. Tinjala je netrepeljivost među njima nekoliko meseci, a Ibra nije igrao na nivou svojih mogućnosti.
Koliko se Samjuel Eto snašao u Interu, toliko se Ibrahimović mučio u Barsi. Kao rezultat promašenog transfera, usledio je onaj u Milan u kojem je preko noći Zlatan postao, kao i u Interu vođa i čovek koji redovno golovima rešava utakmice.
Blicport.rs