UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.547
Fudbal i geografija
Ekskluzivno za RTS, sa Mundijala piše Vladimir Stanković.
Kiša u Riju.Ceo dan. Jesenja, vreme joj je. Nije baš da se Rio cele godine kupa u suncu a stanovnici i posetioci na nekoj od brojnih plaža. Naiđe i poneki kišni dan, kao kad Bil Šenkli, legendarni trener Liverpula kaže: „Imali smo mi i loše trenutkle, jednom smo bili drugi..."
Izlazak odložih za popodne, kad stane kiša, ali pošto nije stala reših da častim sebe „slobodnim danom". Možda je i bilo vreme posle 15 dana putovanja po Brazilu, Urugvaju, Argentini i opet Brazilu. Iskoristih ga za gledanje tri jučerašnje utakmice a usput sam mogao da pratim i košarkaška zbivanja kod nas i u Evropi, prilično zapostavljena ovih dana zbog fudbala. Pošto je klima vrlo direktno uticala na današnju temu, nema „žive" priče, nema nekog direktnog doživljaja, nema slikanja.
Kada je genijalni Luis Suarez, koji je juče igrao prvu utakmicu posle operacije meniskosa pre jedva 20-tak dana, po drugi put matirao Engleze i gotovo ih poslao kući (imaju još teoretsku šansu) znao sam da imam temu: Južnoamerikanci, odnosno u širem smislu „fudbal i geografija".
Svako ko iole prati fudbal zna da su južnoameričke zemlje osvojile 9 titula prvaka sveta (Brazil 5, Argentina i Urugvaj po 2) a evropske 10 (Italija 4, Nemačka 3, Engleska, Francuska i Španija po jednu). Mnogi će takođe znati, ali za one koji ne znaju valja ponoviti: Evropljani nikada nisu osvojili titulu prvaka sveta u Južnoj Americi a samo jedna od 10 osvojena je van Evrope-ova poslednja španska pre 4 godine u Južnoj Africi. Brazil je 3 od svojih 5 titula osvojio na američkom kontinetu, 1962. u Čileu, 1970. u Meksiku, 1994. u SAD. Jednom je slavio u Aziji (Japan 2002), jednom u Evropi (Švedska 1958). Urugvaj je najbolji bio kod kuće 1930 i ovde u Riju 1950, Argentina u Buenos Airesu 1978. i Meksiku 1986. Italija je titule osvajala 1934. kod kuće, 1938. u Francuskoj, 1982. u Španiji i 2006. u Nemačkoj. Nemci su najbolji bili u Švajcarskoj 1954, Nemačkoj 1974. i Italiji 1990, Engleska kod kuće 1966. Franczuska takođe kao domaćin 1998. Samo je Španija uspela da bude najbolja van matičnog kontinenta.
Ne kladim se, ali kada bih se kladio stavio bih neku paru da će novi prvak sveta biti iz Južne Amerike. Uz tradiciju, na strani Južnoamerikanaca je i njihov silovit početak. Pet južnoameričkih država dobilo je 7 od 10 prvih utakmica, jedna je završena nerešeno a samo su dva puta poraženi, jednom u međusobnom duelu (Urugvaj-Kostarika 1-3). Ako dodamo rezultate komšija iz Centralne i Severne Amerike dobijamo jođ tri pobede (Meksiko, SAD, Kostarika) i jedan remi (Meksiko, sa Brazolom).
Prognoze
U isto vreme Evropljani imaju mnogo skromniji bilans, doduše sa više međusobnih susreta pa se rezultat u tim mečevima praktično potire jer imamo i pobedu i poraz. Bilans je 3 pobede, 2 remija i 5 poraza. Kad se već upustih u „fudbalsku geografiju", evidentan je loš start Afrikanaca (po 1 pobeda i remi uz 5 poraza), Australija uprkos dva poraza nije razočarala dok Azijati guraju solidno, doduše bez pobede ali sa tri remija i jednim porazom.
Dakle, tipujem na neku južnoameričku selekciju, a na istoj liniji je i sajt www.bloomberg.com koji je napravio matematičku analizu svih susreta, pre svega na bazi prethodnih duela istih rivala i još nekih manje egzatnih podataka. Njihov je zaključak da će u osmini finala Brazil pobediti Čile sa 2-0, Kolumbija će proći Urugvaj posle penala, Francuska će eliminsati Bosnu i Hercegovinu, Nemačka Rusiju, Holandija Meksiko a Italija Obalu Slonovače...Idu i dalje i tvrde da će u finalu Brazil pobediti Argentinu sa 1-0. To finale je sasvim realna opcija i za takvu prognoza ne traba nikakva „viša matematika", ali za ostale predviđanja baš im i ne verujem. Uostalom, najavili su su da će Brazil tući Meksiko a bilo je 0-0, da će Hrvatska igrati nerešeno sa Kamerunom, a bilo je 4-0...Nema veze, zabavno je.
Englezi
Od tri jučerašnje utakmice najbolja je bila, prema očekivanju, Urugvaj-Engleska i to, pre svega, zahvaljujući Urugvajcima, još konkretnije Luisu Suarezu koji već nekoliko godina ,kao igral Liverpula, uči Engleze kako se u sportu koji su oni izmiuslili daju golovi. Volim engleski klupski fudbal, volim da gledam mečeve Premijer lige jer se igra pošteno, borbeno, fer, sa puno tempa, su sjajnim ambijentima, ali ne volim englesku reprezentaciju jer Englezi čim pređu La Manš nisu više u svom svetu. Po mom mišljenju, Englezima već dugo fale igrači-kreativci na sredini terena, znalci kakvi su nekada bili Bobi Čarlton, Hodl, Vodl, Džon Barns, Stenli Bouls ili Metju Pol Le Tisier, Englez francuskog imena,koji je karijeru proveo u Sautemptonu...Suština fudbala jeste u trčanju, snazi, tempu, ali postoji nešto što se zove mašta, duh, tehnika, dribling, lucidna asistencija, „štikla", lopta protivniku kroz noge...Oni su „operasani" od takvog fudbala, najkreativniji igrači u njihov ligi su stranci, i zato tako prolaze na velikim takmičenjima.
Suarez
Sa druge strane, Luis Suarez je pokazao šta znači imati klasnog igrača u timu. U Liverpulu je dao 31 gol protekle sezone, onda je morao na operaciju meniskusa. Bio sam u Urugvaju kad je na naslovnoj strani u svim novinama objavljeno da je „Suares juče trenirao sa loptom". Sve nade bile su položene u njega i on je odgovorio sa dva fantastična gola. U nedelju se radovala Argentina, pre dva dana Čile, juče Urugvaj i Kolumbija (kako li bi tek igrala da joj je u timu i Falkao!), videćemo da li danas može da se vrati Honduras, ili Onduras kako nas je Miljan Miljanić učio pred Mundijal u Španiji 1982.
Suarez je počeo u Nacionalu iz Montevidea, na stadionu na kome je Jugoslavija 1930. Pobedila Brazil i Boliviju, zatim ga je put odveo u Holandiju, Groningen pa Ajaks, da bi od 2010. zaigrao u Liverulu. U karijeri je dao 220 golova na 364 utakmice u tri zemlje u kojima je igrao.U Ajaksu je u sezoni 2008/09 dao 49 golova na 48 utakmica.U Liverpulu je prošle godine dao 30 golova, ove 31. Čudo od igrača, borben do maksimuma (ponekad i preko toga, setimo se kako je ujeo Baneta Ivanovića), ali neverovatno spretan pred protivničkim golom. U reprezentaciji je na 78 utakmica dao 41 gol i njen je najbolji strelac svih vremena, mada Ektoru Skaroneu Urugvajci pišu 42 gola ali je 11 dao na utakmicama koje FIFA ne vodi kao zvanične. U Južnoj Africi je dao 3 gola, ovde već 2. U reprezentacviji je debitovao 7.februara 2007. protiv Kolumbije (3-1) a prvi gol dao je u trećem nastupu protiv Bolivije, naravno na legendarnom „Sentenariju",(5-0) u kvalifikacijama za Južnu Afriku 2010.
Ekskluzivno za RTS, sa Mundijala piše Vladimir Stanković.
Kiša u Riju.Ceo dan. Jesenja, vreme joj je. Nije baš da se Rio cele godine kupa u suncu a stanovnici i posetioci na nekoj od brojnih plaža. Naiđe i poneki kišni dan, kao kad Bil Šenkli, legendarni trener Liverpula kaže: „Imali smo mi i loše trenutkle, jednom smo bili drugi..."
Izlazak odložih za popodne, kad stane kiša, ali pošto nije stala reših da častim sebe „slobodnim danom". Možda je i bilo vreme posle 15 dana putovanja po Brazilu, Urugvaju, Argentini i opet Brazilu. Iskoristih ga za gledanje tri jučerašnje utakmice a usput sam mogao da pratim i košarkaška zbivanja kod nas i u Evropi, prilično zapostavljena ovih dana zbog fudbala. Pošto je klima vrlo direktno uticala na današnju temu, nema „žive" priče, nema nekog direktnog doživljaja, nema slikanja.
Kada je genijalni Luis Suarez, koji je juče igrao prvu utakmicu posle operacije meniskosa pre jedva 20-tak dana, po drugi put matirao Engleze i gotovo ih poslao kući (imaju još teoretsku šansu) znao sam da imam temu: Južnoamerikanci, odnosno u širem smislu „fudbal i geografija".
Svako ko iole prati fudbal zna da su južnoameričke zemlje osvojile 9 titula prvaka sveta (Brazil 5, Argentina i Urugvaj po 2) a evropske 10 (Italija 4, Nemačka 3, Engleska, Francuska i Španija po jednu). Mnogi će takođe znati, ali za one koji ne znaju valja ponoviti: Evropljani nikada nisu osvojili titulu prvaka sveta u Južnoj Americi a samo jedna od 10 osvojena je van Evrope-ova poslednja španska pre 4 godine u Južnoj Africi. Brazil je 3 od svojih 5 titula osvojio na američkom kontinetu, 1962. u Čileu, 1970. u Meksiku, 1994. u SAD. Jednom je slavio u Aziji (Japan 2002), jednom u Evropi (Švedska 1958). Urugvaj je najbolji bio kod kuće 1930 i ovde u Riju 1950, Argentina u Buenos Airesu 1978. i Meksiku 1986. Italija je titule osvajala 1934. kod kuće, 1938. u Francuskoj, 1982. u Španiji i 2006. u Nemačkoj. Nemci su najbolji bili u Švajcarskoj 1954, Nemačkoj 1974. i Italiji 1990, Engleska kod kuće 1966. Franczuska takođe kao domaćin 1998. Samo je Španija uspela da bude najbolja van matičnog kontinenta.
Ne kladim se, ali kada bih se kladio stavio bih neku paru da će novi prvak sveta biti iz Južne Amerike. Uz tradiciju, na strani Južnoamerikanaca je i njihov silovit početak. Pet južnoameričkih država dobilo je 7 od 10 prvih utakmica, jedna je završena nerešeno a samo su dva puta poraženi, jednom u međusobnom duelu (Urugvaj-Kostarika 1-3). Ako dodamo rezultate komšija iz Centralne i Severne Amerike dobijamo jođ tri pobede (Meksiko, SAD, Kostarika) i jedan remi (Meksiko, sa Brazolom).
Prognoze
U isto vreme Evropljani imaju mnogo skromniji bilans, doduše sa više međusobnih susreta pa se rezultat u tim mečevima praktično potire jer imamo i pobedu i poraz. Bilans je 3 pobede, 2 remija i 5 poraza. Kad se već upustih u „fudbalsku geografiju", evidentan je loš start Afrikanaca (po 1 pobeda i remi uz 5 poraza), Australija uprkos dva poraza nije razočarala dok Azijati guraju solidno, doduše bez pobede ali sa tri remija i jednim porazom.
Dakle, tipujem na neku južnoameričku selekciju, a na istoj liniji je i sajt www.bloomberg.com koji je napravio matematičku analizu svih susreta, pre svega na bazi prethodnih duela istih rivala i još nekih manje egzatnih podataka. Njihov je zaključak da će u osmini finala Brazil pobediti Čile sa 2-0, Kolumbija će proći Urugvaj posle penala, Francuska će eliminsati Bosnu i Hercegovinu, Nemačka Rusiju, Holandija Meksiko a Italija Obalu Slonovače...Idu i dalje i tvrde da će u finalu Brazil pobediti Argentinu sa 1-0. To finale je sasvim realna opcija i za takvu prognoza ne traba nikakva „viša matematika", ali za ostale predviđanja baš im i ne verujem. Uostalom, najavili su su da će Brazil tući Meksiko a bilo je 0-0, da će Hrvatska igrati nerešeno sa Kamerunom, a bilo je 4-0...Nema veze, zabavno je.
Englezi
Od tri jučerašnje utakmice najbolja je bila, prema očekivanju, Urugvaj-Engleska i to, pre svega, zahvaljujući Urugvajcima, još konkretnije Luisu Suarezu koji već nekoliko godina ,kao igral Liverpula, uči Engleze kako se u sportu koji su oni izmiuslili daju golovi. Volim engleski klupski fudbal, volim da gledam mečeve Premijer lige jer se igra pošteno, borbeno, fer, sa puno tempa, su sjajnim ambijentima, ali ne volim englesku reprezentaciju jer Englezi čim pređu La Manš nisu više u svom svetu. Po mom mišljenju, Englezima već dugo fale igrači-kreativci na sredini terena, znalci kakvi su nekada bili Bobi Čarlton, Hodl, Vodl, Džon Barns, Stenli Bouls ili Metju Pol Le Tisier, Englez francuskog imena,koji je karijeru proveo u Sautemptonu...Suština fudbala jeste u trčanju, snazi, tempu, ali postoji nešto što se zove mašta, duh, tehnika, dribling, lucidna asistencija, „štikla", lopta protivniku kroz noge...Oni su „operasani" od takvog fudbala, najkreativniji igrači u njihov ligi su stranci, i zato tako prolaze na velikim takmičenjima.
Suarez
Sa druge strane, Luis Suarez je pokazao šta znači imati klasnog igrača u timu. U Liverpulu je dao 31 gol protekle sezone, onda je morao na operaciju meniskusa. Bio sam u Urugvaju kad je na naslovnoj strani u svim novinama objavljeno da je „Suares juče trenirao sa loptom". Sve nade bile su položene u njega i on je odgovorio sa dva fantastična gola. U nedelju se radovala Argentina, pre dva dana Čile, juče Urugvaj i Kolumbija (kako li bi tek igrala da joj je u timu i Falkao!), videćemo da li danas može da se vrati Honduras, ili Onduras kako nas je Miljan Miljanić učio pred Mundijal u Španiji 1982.
Suarez je počeo u Nacionalu iz Montevidea, na stadionu na kome je Jugoslavija 1930. Pobedila Brazil i Boliviju, zatim ga je put odveo u Holandiju, Groningen pa Ajaks, da bi od 2010. zaigrao u Liverulu. U karijeri je dao 220 golova na 364 utakmice u tri zemlje u kojima je igrao.U Ajaksu je u sezoni 2008/09 dao 49 golova na 48 utakmica.U Liverpulu je prošle godine dao 30 golova, ove 31. Čudo od igrača, borben do maksimuma (ponekad i preko toga, setimo se kako je ujeo Baneta Ivanovića), ali neverovatno spretan pred protivničkim golom. U reprezentaciji je na 78 utakmica dao 41 gol i njen je najbolji strelac svih vremena, mada Ektoru Skaroneu Urugvajci pišu 42 gola ali je 11 dao na utakmicama koje FIFA ne vodi kao zvanične. U Južnoj Africi je dao 3 gola, ovde već 2. U reprezentacviji je debitovao 7.februara 2007. protiv Kolumbije (3-1) a prvi gol dao je u trećem nastupu protiv Bolivije, naravno na legendarnom „Sentenariju",(5-0) u kvalifikacijama za Južnu Afriku 2010.