- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Fotografije Vukice Mikače posvećene holokaustu
Na impozantnoj izložbi koja je otvorena u Hobokenu u SAD, posvećenoj holokaustu, na Zidu sećanja, radovi su Vukice Mikače, umetničkog fotografa.
– Prvi put u umetničkoj karijeri učestvujem na ovako monumentalnom poduhvatu i to u SAD, što je san svakog umetnika – kaže Mikača za „Politiku”.
– Prvi put sam se pozabavila temom holokausta, na poziv dr Grajfa sa izraelskog Instituta za holokaust, i inicijatora dr Ljiljane Nikšić koja mi je mesecima pokazivala dokumentarne fotografije iz logora sa jezivim mučenjima, kako bi utonula u temu. Poznat mi je Aušvic, Dahau, ali nešto najgnusnije što sam videla jeste Jasenovac sa neviđenim metodama mučenja. Mesecima nisam spavala od prizora dece skeleta, probodenih trudnica, korpe pune izvađenih očiju... Bola... Nijedan čovek, pogotovo umetnik, ne može ostati imun.
Moja njujorška kolekcija je metafora, suptilna reakcija na ljudska stradanja. Dokumentarna fotografija bila mi je polazište da na Zidu sećanja, pored portreta preživelih logoraša, i preko lica umetnica, Ane Sofrenović, Jadranke Jovanović, Vjere Mujović i drugih, prikažem bol, strepnju, strah, patnju... Traje li to i danas? Želela sam Zidom sećanja, u Njujorku, sedištu UN, da izrazim divljenje svim preživelim logorašima i dam svojom kolekcijom fotografija doprinos kulturi sećanja. Ostaje pitanje, i posle obeležavanja Dana holokausta i monumentalne izložbe u Njujorku hoće li nas sećanje opominjati i učiniti boljim ljudima – kaže Vukica Mikača.
(Politika)
Na impozantnoj izložbi koja je otvorena u Hobokenu u SAD, posvećenoj holokaustu, na Zidu sećanja, radovi su Vukice Mikače, umetničkog fotografa.
– Prvi put u umetničkoj karijeri učestvujem na ovako monumentalnom poduhvatu i to u SAD, što je san svakog umetnika – kaže Mikača za „Politiku”.
– Prvi put sam se pozabavila temom holokausta, na poziv dr Grajfa sa izraelskog Instituta za holokaust, i inicijatora dr Ljiljane Nikšić koja mi je mesecima pokazivala dokumentarne fotografije iz logora sa jezivim mučenjima, kako bi utonula u temu. Poznat mi je Aušvic, Dahau, ali nešto najgnusnije što sam videla jeste Jasenovac sa neviđenim metodama mučenja. Mesecima nisam spavala od prizora dece skeleta, probodenih trudnica, korpe pune izvađenih očiju... Bola... Nijedan čovek, pogotovo umetnik, ne može ostati imun.
Moja njujorška kolekcija je metafora, suptilna reakcija na ljudska stradanja. Dokumentarna fotografija bila mi je polazište da na Zidu sećanja, pored portreta preživelih logoraša, i preko lica umetnica, Ane Sofrenović, Jadranke Jovanović, Vjere Mujović i drugih, prikažem bol, strepnju, strah, patnju... Traje li to i danas? Želela sam Zidom sećanja, u Njujorku, sedištu UN, da izrazim divljenje svim preživelim logorašima i dam svojom kolekcijom fotografija doprinos kulturi sećanja. Ostaje pitanje, i posle obeležavanja Dana holokausta i monumentalne izložbe u Njujorku hoće li nas sećanje opominjati i učiniti boljim ljudima – kaže Vukica Mikača.
(Politika)