UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.546
Flamengov „Trg slavnih“
Ekskluzivno za RTS, sa Mundijala piše Vladimir Stanković.
Plan za juče bio je šetnja Kopakabanom i gledanje prenosa meča Brazil-Meksiko u nekom restoranu na „najfudbalskijoj" od svih plaža na svetu. Krenuh nešto malo pre 13,00, ali ne stigoh do planiranog mesta jer je u gradu bio opšti saobraćajni krkljanac! Iz kvarta Gavea nema podzemne železnice, mora se ići „nadzuemnim metroom", tj. autobusom, do Ipaneme ili Botafoga što u normalnim prilikama i nije tako daleko, ali juče nije bio normalan dan! Juče je igrao Brazil zbog čega je radno vreme bilo skraćeno do 13 časova. Onda su svi krenuli ka kući ili nekom mestu na kome će gledati utakmicu. Ne znam da li je dekret o skraćenu radnog vremena došao od vlade ili lokalnih vlasti Rija, ali i nije bitno. Ta odluka je dokaz više šta za Brazilce znači fudbal.
Videvši kolonu koja se ne miče ,ili mrda kao kad u Beogradu pada kiša ili kada oko 17,00 sa Novog Beograda treba da pređete u stari deo grada, promenih plan u hodu. Reših da obiđem stadion Flamenga, najpopularnijeg brazilskog kluba, koji je u istom kvartu, odmah iza „Džokej kluba" koji zauzima ogromnu površinu. Videh na nekom termometro da je bilo 30 stepeni (a za 6 dana počinje kalendarska zima!), ali ni vrućina ni vlaga nisu me odvratili od namere. Stigoh do stadiona sa „pogrešne strane", trebalo je još dosta pešačenja da bi se stiglo do glavnog ulaza. Prethodno prolazim pored parkinga na čijem jednom (unutrašnjem) zidu piše Flamengo, sa amblemom kluba, na drugom „Najvoljeniji klub na svetu". Koliko god da zvuči prepotetno, nije bez osnove. U Brazilu je daleko najpopularniji a jedna argentinska marketinška agencija je svojevremeno sprovela istraživanje o popularnosti fudbalskih klubova u svetu i došla do rezultata da je na porvom mestu Flamengo sa 39,1 miliona navijača. Na drugom je meksički klub Čivas iz Gvadalahare sa 33,8, na trećem Amerika, takođe iz Meksika, sa 29,4 miliona, na četvrtom Korintians iz Sao Paula sa 28 dok je na petom, kao prvi evropski klub, Juventus sa 26 miliona. Flamengo je 32 puta bio najbolji u šampionatu Karioka (ovaj termin se pravilno koristi samo za stanovnike Rija, ne za sve Brazilce), 8 puta je bio prvak Brazila a zvezdane trenutke doživeo je 1981. Kada je osvojio „Kopa libertadores" a potom i Interkontinentalni kup u Tokiju protiv Liverpula (3-0). Najbolji strelac Flamenga svih vremena je Ziko sa 340 golova, Dida je drugi sa 264, Romario četvrti sa 294, Leonidas peti sa 153, bebeto šesti sa 151, Yiyinjo sedmi sa 146...
Zvezda do zvezde
Znam da Flamengo odavno igra na „Marakani" ali hoću da vidim mesto na kome su počinjali Ziko, Romario, Bebeto, Zizinjo, Mozer, Tita, Dida (ne mešati ga sa Didijem koji je igrao u Botafogu...). Iz istorije znam da je prva velika zvezda Flamenga bio Leonidas da Silva, poznat pod nadimkom „Crni bombarder". Bio je zvezda predratnih prvenstava sveta 1934. u Italiji (mada je tada bio član Vasko da Gama) i Francuskoj 1938. (već kao igrač Flamenga) gde je bio i najbolji strelac sa 7 golova i bio u idealnom timu, u napadu, zajedno sa Italijanima Meacom, Piolom, Mađarom Šarosijem i Poljakom Vilimovskim. Zanimljivo je da je Brazil 1934, sa Leonidasom, gostovao u Beogradu i bio poražen sa 8-4 od naših „urugvajaca" koji su još uvek bili u punoj snazi. Ako se ne varam, Moša je dao 4 gola i zasenio „Crnog bombardera" ali ne držite me za reč, ta dokumentacija mi nije pri ruci. Uzgred, zahvaljujem čitaocima koji se javljaju i komentarišu moje tekstove iz Brazila, naročito onima koji ispravljaju poneku sitnu grešku ili nepreciznost.
Naoružan predznanjem stižem do ulazne kapije ispred koje je ogromna „Brazuka", lopta kojom se igra šampionat, ali dok joj prilazim moram da gazim po imenima velikana Flamenga u raznim sportovima. Njihova imena urezana su zauvek u beton, kao na holivudskom „Sanset bulevaru" gde slavni imaju svoju „zvezdu" i ime za večnost. Još jedan dokaz , u nastavku jučerašnje teme, kako se neguje tradicija i poštuju bivši asovi.
Biciklist iz... Novog Sada (!)
Dok pokušavam da nađem ime Dejana „Ramba" Petkovića koji je u dva navrata, prvi put od 2000. do 2002 a drugi put od 2009. do 2011, kada je i završio karijeru, nosio dres Flamenga i bio idol navijača, priđe mi čovek u žutoj majici i na čistom srpskom reče:
-Mi se znamo ?
Pogledah bolje i prepoznah čoveka, mada sam ga poslednji put video pre 4 godine na takođe jednom egzotičnom mestu: u Johanesburgu, ili možda Port Elizabetu, u svakom slučaju u Južnoj Africi. Zoran Zivlak, novosadski (nezaposleni) profesor geografije, poslednjih godina poznat po tome što svet obilazi-biciklom. Svet je stvarno ponekad mali. Verovatnoća da se dva Srbina nađu u isto vreme na istom mestu, bez ikakvog dogovora, u mega-polisu kakav je Rio de Žaneiro bila je ravna nuli, ali desilo se...
Zoran ispriča svoju istoriju: krenuo iz svog Novog Sada još karjem marta, išao prvo u Valparaiso (Čile) na neko svetsko takmičenje triatlonaca, sporta kojim se bavi 20 godina, do tamo stigao avionom a onda 5.000 km. do Rija-biciklom. Preko Anda (najviši vrh 3.200 metara), preko argentinske pampe, svrnuo u neko ćoše Paragvaja, onda u Urugvaj:
-Hteo sam da vidim taj „Sentenario" na kome su Moša, Tirke i ostali stvarali istoriju 1930. A onda sam njihovim putem, brodom, prešao u Buenos Aires-priča Zoran. Iznenađuje se kad mu kažem da sam ja napisao knjigu „Montevideo, Bog te video" po kojoj su snimljeni film i TV serija.
Kaže da nije imao nikakve probleme na putu. Južnoamerikanci su ljubazni, hoće da pomognu...Smeštaj nalazi preko specijalizovane društvene mreže koju koriste biciklisti. Za put koristi mapu i moderan mobilni telefon koji mu služi kao kompas i informator. U Argentini je sreo dva Čileanca, Alonsa i Simona, koji su kao i on krenulio za Brazil biciklima. Upravo se spremao da se nađe sa njima na Kopakabani. Na njegovom biciklu su srpska i brazilska zastava, za slikanje oblači drugu majicu da se vidi reklama nekog od malih sponsora koji su ga pomogli. Ne otkriva koliko njegova tromesečna avantura košta, ali kaže da neki „toliko potroše za nedelju dana".
-Rio me je oborio snogu, gotovo da bih ostao ovde do Olimpijade 2016-kaže Zoran, ali zna da je to nemoguće. Ovih dana kreće kući ali sva je prilika da će se ovde vratiti za Olimpijadu. Bio je u Pekingu 2008 i Londonu 2012, takođe u Južnoj Africi 2010. i na dva svetska prvenstva u trijatlonu, u Australiji i Kini.
Zajedno obiđosmo Flamengov „plato slavnih", nađosmo i Rambovo ime, doduše ne pojedoinačno nego u okviru ekipe koja je osvojila titulu prvaka 2000. Flamengo je klub sa mnogo sekcija a svako od velikih šampiona iz bilo kog sporta ima svoju „parče betonske slave". Taman kada smo hteli da uđemo na stadion, gvozdena kapija se zatvorila. Isteklo radno vreme, danas igra Brazil!
Pozdravismo se, ali smo se kroz sat ponovo sreli na plaži Ipanema! Popismo pivo i onda svako na svoju stranu.On svojim biciklom, ja pešaka do najbližeg restorana da zajedno sa gostima i osobljem vidim 0-0 Brazila sa Meksikom. Najveći kandidat za prvaka sveta nije pobedio ali ne samo zato što nije igrao dobro nego i zato što je Meksiko igrao odlično. Juče, definitivno, nije bio dan favorita jer su i Rusi (jedini koji imaju 23 igrača iz nacionalne lige!) spasavali bod protiv Južne Koreje a u prvoj utakmici dana Belgija je jedva 0-1 protiv Alžira okrenula na 2-1.
Biće još dosta iznenađenja, tek je gotova prva runda prvog kruga.
Ekskluzivno za RTS, sa Mundijala piše Vladimir Stanković.
Plan za juče bio je šetnja Kopakabanom i gledanje prenosa meča Brazil-Meksiko u nekom restoranu na „najfudbalskijoj" od svih plaža na svetu. Krenuh nešto malo pre 13,00, ali ne stigoh do planiranog mesta jer je u gradu bio opšti saobraćajni krkljanac! Iz kvarta Gavea nema podzemne železnice, mora se ići „nadzuemnim metroom", tj. autobusom, do Ipaneme ili Botafoga što u normalnim prilikama i nije tako daleko, ali juče nije bio normalan dan! Juče je igrao Brazil zbog čega je radno vreme bilo skraćeno do 13 časova. Onda su svi krenuli ka kući ili nekom mestu na kome će gledati utakmicu. Ne znam da li je dekret o skraćenu radnog vremena došao od vlade ili lokalnih vlasti Rija, ali i nije bitno. Ta odluka je dokaz više šta za Brazilce znači fudbal.
Videvši kolonu koja se ne miče ,ili mrda kao kad u Beogradu pada kiša ili kada oko 17,00 sa Novog Beograda treba da pređete u stari deo grada, promenih plan u hodu. Reših da obiđem stadion Flamenga, najpopularnijeg brazilskog kluba, koji je u istom kvartu, odmah iza „Džokej kluba" koji zauzima ogromnu površinu. Videh na nekom termometro da je bilo 30 stepeni (a za 6 dana počinje kalendarska zima!), ali ni vrućina ni vlaga nisu me odvratili od namere. Stigoh do stadiona sa „pogrešne strane", trebalo je još dosta pešačenja da bi se stiglo do glavnog ulaza. Prethodno prolazim pored parkinga na čijem jednom (unutrašnjem) zidu piše Flamengo, sa amblemom kluba, na drugom „Najvoljeniji klub na svetu". Koliko god da zvuči prepotetno, nije bez osnove. U Brazilu je daleko najpopularniji a jedna argentinska marketinška agencija je svojevremeno sprovela istraživanje o popularnosti fudbalskih klubova u svetu i došla do rezultata da je na porvom mestu Flamengo sa 39,1 miliona navijača. Na drugom je meksički klub Čivas iz Gvadalahare sa 33,8, na trećem Amerika, takođe iz Meksika, sa 29,4 miliona, na četvrtom Korintians iz Sao Paula sa 28 dok je na petom, kao prvi evropski klub, Juventus sa 26 miliona. Flamengo je 32 puta bio najbolji u šampionatu Karioka (ovaj termin se pravilno koristi samo za stanovnike Rija, ne za sve Brazilce), 8 puta je bio prvak Brazila a zvezdane trenutke doživeo je 1981. Kada je osvojio „Kopa libertadores" a potom i Interkontinentalni kup u Tokiju protiv Liverpula (3-0). Najbolji strelac Flamenga svih vremena je Ziko sa 340 golova, Dida je drugi sa 264, Romario četvrti sa 294, Leonidas peti sa 153, bebeto šesti sa 151, Yiyinjo sedmi sa 146...
Zvezda do zvezde
Znam da Flamengo odavno igra na „Marakani" ali hoću da vidim mesto na kome su počinjali Ziko, Romario, Bebeto, Zizinjo, Mozer, Tita, Dida (ne mešati ga sa Didijem koji je igrao u Botafogu...). Iz istorije znam da je prva velika zvezda Flamenga bio Leonidas da Silva, poznat pod nadimkom „Crni bombarder". Bio je zvezda predratnih prvenstava sveta 1934. u Italiji (mada je tada bio član Vasko da Gama) i Francuskoj 1938. (već kao igrač Flamenga) gde je bio i najbolji strelac sa 7 golova i bio u idealnom timu, u napadu, zajedno sa Italijanima Meacom, Piolom, Mađarom Šarosijem i Poljakom Vilimovskim. Zanimljivo je da je Brazil 1934, sa Leonidasom, gostovao u Beogradu i bio poražen sa 8-4 od naših „urugvajaca" koji su još uvek bili u punoj snazi. Ako se ne varam, Moša je dao 4 gola i zasenio „Crnog bombardera" ali ne držite me za reč, ta dokumentacija mi nije pri ruci. Uzgred, zahvaljujem čitaocima koji se javljaju i komentarišu moje tekstove iz Brazila, naročito onima koji ispravljaju poneku sitnu grešku ili nepreciznost.
Naoružan predznanjem stižem do ulazne kapije ispred koje je ogromna „Brazuka", lopta kojom se igra šampionat, ali dok joj prilazim moram da gazim po imenima velikana Flamenga u raznim sportovima. Njihova imena urezana su zauvek u beton, kao na holivudskom „Sanset bulevaru" gde slavni imaju svoju „zvezdu" i ime za večnost. Još jedan dokaz , u nastavku jučerašnje teme, kako se neguje tradicija i poštuju bivši asovi.
Biciklist iz... Novog Sada (!)
Dok pokušavam da nađem ime Dejana „Ramba" Petkovića koji je u dva navrata, prvi put od 2000. do 2002 a drugi put od 2009. do 2011, kada je i završio karijeru, nosio dres Flamenga i bio idol navijača, priđe mi čovek u žutoj majici i na čistom srpskom reče:
-Mi se znamo ?
Pogledah bolje i prepoznah čoveka, mada sam ga poslednji put video pre 4 godine na takođe jednom egzotičnom mestu: u Johanesburgu, ili možda Port Elizabetu, u svakom slučaju u Južnoj Africi. Zoran Zivlak, novosadski (nezaposleni) profesor geografije, poslednjih godina poznat po tome što svet obilazi-biciklom. Svet je stvarno ponekad mali. Verovatnoća da se dva Srbina nađu u isto vreme na istom mestu, bez ikakvog dogovora, u mega-polisu kakav je Rio de Žaneiro bila je ravna nuli, ali desilo se...
Zoran ispriča svoju istoriju: krenuo iz svog Novog Sada još karjem marta, išao prvo u Valparaiso (Čile) na neko svetsko takmičenje triatlonaca, sporta kojim se bavi 20 godina, do tamo stigao avionom a onda 5.000 km. do Rija-biciklom. Preko Anda (najviši vrh 3.200 metara), preko argentinske pampe, svrnuo u neko ćoše Paragvaja, onda u Urugvaj:
-Hteo sam da vidim taj „Sentenario" na kome su Moša, Tirke i ostali stvarali istoriju 1930. A onda sam njihovim putem, brodom, prešao u Buenos Aires-priča Zoran. Iznenađuje se kad mu kažem da sam ja napisao knjigu „Montevideo, Bog te video" po kojoj su snimljeni film i TV serija.
Kaže da nije imao nikakve probleme na putu. Južnoamerikanci su ljubazni, hoće da pomognu...Smeštaj nalazi preko specijalizovane društvene mreže koju koriste biciklisti. Za put koristi mapu i moderan mobilni telefon koji mu služi kao kompas i informator. U Argentini je sreo dva Čileanca, Alonsa i Simona, koji su kao i on krenulio za Brazil biciklima. Upravo se spremao da se nađe sa njima na Kopakabani. Na njegovom biciklu su srpska i brazilska zastava, za slikanje oblači drugu majicu da se vidi reklama nekog od malih sponsora koji su ga pomogli. Ne otkriva koliko njegova tromesečna avantura košta, ali kaže da neki „toliko potroše za nedelju dana".
-Rio me je oborio snogu, gotovo da bih ostao ovde do Olimpijade 2016-kaže Zoran, ali zna da je to nemoguće. Ovih dana kreće kući ali sva je prilika da će se ovde vratiti za Olimpijadu. Bio je u Pekingu 2008 i Londonu 2012, takođe u Južnoj Africi 2010. i na dva svetska prvenstva u trijatlonu, u Australiji i Kini.
Zajedno obiđosmo Flamengov „plato slavnih", nađosmo i Rambovo ime, doduše ne pojedoinačno nego u okviru ekipe koja je osvojila titulu prvaka 2000. Flamengo je klub sa mnogo sekcija a svako od velikih šampiona iz bilo kog sporta ima svoju „parče betonske slave". Taman kada smo hteli da uđemo na stadion, gvozdena kapija se zatvorila. Isteklo radno vreme, danas igra Brazil!
Pozdravismo se, ali smo se kroz sat ponovo sreli na plaži Ipanema! Popismo pivo i onda svako na svoju stranu.On svojim biciklom, ja pešaka do najbližeg restorana da zajedno sa gostima i osobljem vidim 0-0 Brazila sa Meksikom. Najveći kandidat za prvaka sveta nije pobedio ali ne samo zato što nije igrao dobro nego i zato što je Meksiko igrao odlično. Juče, definitivno, nije bio dan favorita jer su i Rusi (jedini koji imaju 23 igrača iz nacionalne lige!) spasavali bod protiv Južne Koreje a u prvoj utakmici dana Belgija je jedva 0-1 protiv Alžira okrenula na 2-1.
Biće još dosta iznenađenja, tek je gotova prva runda prvog kruga.