Šta je novo?

Fiziologija bubrega

Cupidon
VIP
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
5.211
Fiziologija bubrega


тема :
физиологија бубрега
Садржај :


1. Развој бубрега​
2. Положај бубрега у човечјем организму​
3. Делови бубрега

4. Унутрашња грађа бубрега

5. Грађа унутрашњњег паренхима – нефрона

6. Крвни судови бубрега

7. Проток крви кроз бубрег

8. Механизам стварања мокраће

- гломеруларни филтрат

- тубуларна реапсорпција

- пасивна реапсорпција

- тубуларна секреција

9. Физичке и хемијске особине мокраће

10. Неоргански и органски састав мокраће​

Бубрези се развијају на рачун средњег , суженог дела мезодерма, званог мезомер или нефротом, који се пружа с об стране средње линије између аорте и дорзалне ивице опште телесне дупље (coelum).Из ових елемената постају следећи саставни делови :
1. доводна граница аорте која доноси саставне делове мокраће из крвотока
2. део coeluma , звани nephrocoelum , који залази у nephrotom и у којем се изолује примарна мокраћа
3. нефридијални каналићи или мокраћне цевчице
4. изводни канал мокраћних цевчица , који настаје спајањем дисталних крајева ових цевчица и расте испод клоаке , градећи њен вентрални део , звани sinus urogenitalis.

bubreg.jpg


слика 1




Грађа и функција бубрега


У току свог развоја бубрези пролазе кроз 3 временски одвојене фазе за време којих се смењују три генерације бубрега :

1. Прабубрег или примарни бубрег (pronephros) је код човековог зачетка рудимементаранорган.Он се пружа целом дужином тела , најдуже заостаје у прделу будуће главе и врата.Садтоји се из низа мокраћних цевчица чији број код фетуса износи 40.

2. Срадњи бубрег (mesonephros) назѕван је Wolff-ово тело.Код човека постоји само за време феталног зивота у висини леђних сегмената.По појави дефинитивног бубрега он престаје да функционише као бубрег и изграђује мушку полну жлезду.Такође је састављен из низа мокраћних цевчица; стим да је њихов број већи ного код примарног бубрега.

3. Дефинитивни бубрег – metanephros – се развија испод доњег краја средњег бубрега. На почетку , он има облик пуне нефрогене лопатице без изводног канала. Изводни канал дефинитивног бубрега , звани уретер , ствара се накнадно на доњем крају Болфобог канала , избодног канала мезонефрона.

Пупољак уретера се развија нагоре , у сусрет нефрогеној лоптици дефинитивног бубрега и пошто продре у њу рачва се више пута на све већи број грана градећи изводне мокраћне путеве бубрега , екскреторне каналиће и мокраћне цевчице неферона.

Појава три генерације бубрега условљена је порастом тела и појачавањем уропоеричне функције која захтева повецање броја мокраћних цевчица које код дефинитивног бубрега достже број око 1 милиона.

Бубрег има облик зрна пасуља , али шупљег ,чија је конкавна ивица окренута ка унутрашњости, Дужина бубрега просечно износи 12 цм , ширина 6 цм , а дебљина око 3 цм. Тежина једног бубрега креће се у просеку од 120 г. до 150 г. На бубрегу се споља разликују две стране , предња и задња , две ивице ,унутрашња и спољашња , и два пола , горњи и доњи. На средњој трећини унутрашње , конкавне ивице налази се унутрашњи отвор или filus renis којим пролази судовно-мокраћна петељка који води у бубрежну дупљу. Спољна површина бубрега је глатка код одраслих људи , док је код фетуса издељена помоћу дубоких бразда на већи број бубрежних режњева. Бубрези су приљубљени уз бок слабинског пршљена. Полозени су у косој равни , тако да им је прдња страна окренута спољашњости , а задња унутрашњости. Уздужне осовине оба бубрега усправљене су косо нагоре и ка унутра , услед чега растојање измеђе њихових горњих полова износи око 7 цм , док су својим доњим половима удаљени 12 цм један од другог. Десни бубрег лежи нешто ниже од левог.



 
Top