Blade Runner, muziku za ceo film je radio Vangelis. Tu su i filmovi Serđa Leonea, koje je muzikom uvek snabdevao Morikone. Po tom pitanju je dobar i film Galipolje - Jean Michelle Jare i Adađo od Albionija. Kjubrik je u svojim filmovima uvek inteligentno koristio muzičku podlogu, posebno u Odiseji i Paklenoj Pomorandži. Super je i Diplomac, svu muziku su radili Simon & Garfunkel. Kosa i Blues Brothers imaju možda najbolje kompilacije. I nenormalno mi se sviđaju pesme iz Čarobnjaka iz Oza.
Filmska muzika
- Začetnik teme 3amr
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 12.10.2009
- Poruka
- 67
- Učlanjen(a)
- 30.07.2009
- Poruka
- 5.276
♥Maska♥ ( Muzika iz filma Karaula)
[YOUTUBE]uYf9tj406h8[/YOUTUBE]
[YOUTUBE]uYf9tj406h8[/YOUTUBE]
nemoj da te zavarava izraz moga lica
jer ja nosim masku, hiljade maski
maske koje se bojim skinuti
ali nijedna od njih, nisam ja
u pretvaranju sam pravi majstor ali e daj se zavarati
pretvaram se da sam siguran da je sve med i mleko
u meni i oko mene, da mi je ime samouverenost
a smirenost moja igra, da je sve mirno
da sve kontrolišem, i da ne trebam nikoga,
ali ti mi ne veruj,
možda se cini da sam smiren ali moja smirenost je maska
uvjek promenljiva, i koja sakriva, ispod nje nema spokoja
ispod nje je zbrka, strah i samoca,
ali ja to sakrivam, ne želim da iko zna,
hvata me panika na pomisao o mojoj slabosti
i da ceš me otkriti, zato kreiam masku
da bih se iza nje sakrio,
da mi pomogne da se pretvaram
da me zaštiti od pogleda, koje znam
ali baš takav pogled moje je spasenje
moja jedina nada i ja to znam
da kako, ako iza njega sledi prihvatanje
ako sledi ljubav,
to je jedina stvar koja me može osloboditi
od mene samog od zatvora što sam ga sagradio
to je jedino ono što me uveriti može
u ono što se ne mogu uveriti ni sam
da uistinu nešto vredim
ali ja ti ovo ne kažem ne usudujem se
bojim se, bojim se da iza tvoga pogleda
nece uslediti prihvatanje, da nece uslediti ljubav
bojim se da ceš me manje ceniti
da ceš se smijati, a tvoj bi me smeh ubio
bojim se da duboko negde nisam više da ne vredim
i da ceš ti to videti i odbiti
zato, igram svoju igru, svoju ocajnu igru
pretvaranja sa sigurnim proceljem izvana,
a uplašenim detetom iznutra
tako pocinje svetlucajuca parada maski
a moj život postaje bojište
dok cavrljam ono sa tobom nežnim tonovima
površnog razgovora, kažem ti sve a zapravo ništa
i o onom ešto je sve i što place u meni
i zato neka te ne zavarava to što govorim
molim te pažljivo slušaj i pokušaj cuti ono što ne kažem
što bih volio da mogu reci, a što zbog opstanka moram reci
ali što reci ne mogu, ne volim ništa reci
ne volim ništa kriti, ne volim igrati umjetne i lažne igre
jer želim prestati sa tim igrama
želim biti iskren i spontan, te biti ja
ali ti mi moraš pomoci, moraš pružiti ruku
i cak kad ti se cini da je poslednje što želiš
samo ti možeš iz mojih ociju ukloniti prazam pogled
živog mrtvaca, samo me ti možeš povratiti u život
svaki put kad si ljubazna, nježna i kad me hrabriš
svaki put kada pokušaš razumeti, jer uzistinu brineš
moje srce dobije krila, vrlo mala krila
vrlo slaba krila, ali ipak krila
sa svojom moci me oživiš
možeš udahnuti život u meni, želim da to znaš
želim da znaš kako si mi važna
kako možeš biti stvoritelj moje osobe
ako tako odluciš, molim te odluci ne mimoizlazi me
nece ti biti lako dugotrajno uverenje
o bezvrednosti gradi snažne zidove
što mi bliže prideš to naglije mogu da uzvratim
to je nerazumno, ali unatoc tome
što o coveku kažu knjige ja sam cesto nerazuman
borim se baš protiv one stvari za kojom ceznem
ali rekoše mi da je ljubav jaca od snažnih zidova
i tu leži moja nada, molim te pokušaj pobjediti zidove
cvrstom rukom, jer dete je vrlo osetljivo
ko sam ja možda se pitaš,
ja sam onaj kojeg vrlo dobro znaš
ja sam svaki covek i žena na koju naideš
jer ja nosim masku, hiljade maski
maske koje se bojim skinuti
ali nijedna od njih, nisam ja
u pretvaranju sam pravi majstor ali e daj se zavarati
pretvaram se da sam siguran da je sve med i mleko
u meni i oko mene, da mi je ime samouverenost
a smirenost moja igra, da je sve mirno
da sve kontrolišem, i da ne trebam nikoga,
ali ti mi ne veruj,
možda se cini da sam smiren ali moja smirenost je maska
uvjek promenljiva, i koja sakriva, ispod nje nema spokoja
ispod nje je zbrka, strah i samoca,
ali ja to sakrivam, ne želim da iko zna,
hvata me panika na pomisao o mojoj slabosti
i da ceš me otkriti, zato kreiam masku
da bih se iza nje sakrio,
da mi pomogne da se pretvaram
da me zaštiti od pogleda, koje znam
ali baš takav pogled moje je spasenje
moja jedina nada i ja to znam
da kako, ako iza njega sledi prihvatanje
ako sledi ljubav,
to je jedina stvar koja me može osloboditi
od mene samog od zatvora što sam ga sagradio
to je jedino ono što me uveriti može
u ono što se ne mogu uveriti ni sam
da uistinu nešto vredim
ali ja ti ovo ne kažem ne usudujem se
bojim se, bojim se da iza tvoga pogleda
nece uslediti prihvatanje, da nece uslediti ljubav
bojim se da ceš me manje ceniti
da ceš se smijati, a tvoj bi me smeh ubio
bojim se da duboko negde nisam više da ne vredim
i da ceš ti to videti i odbiti
zato, igram svoju igru, svoju ocajnu igru
pretvaranja sa sigurnim proceljem izvana,
a uplašenim detetom iznutra
tako pocinje svetlucajuca parada maski
a moj život postaje bojište
dok cavrljam ono sa tobom nežnim tonovima
površnog razgovora, kažem ti sve a zapravo ništa
i o onom ešto je sve i što place u meni
i zato neka te ne zavarava to što govorim
molim te pažljivo slušaj i pokušaj cuti ono što ne kažem
što bih volio da mogu reci, a što zbog opstanka moram reci
ali što reci ne mogu, ne volim ništa reci
ne volim ništa kriti, ne volim igrati umjetne i lažne igre
jer želim prestati sa tim igrama
želim biti iskren i spontan, te biti ja
ali ti mi moraš pomoci, moraš pružiti ruku
i cak kad ti se cini da je poslednje što želiš
samo ti možeš iz mojih ociju ukloniti prazam pogled
živog mrtvaca, samo me ti možeš povratiti u život
svaki put kad si ljubazna, nježna i kad me hrabriš
svaki put kada pokušaš razumeti, jer uzistinu brineš
moje srce dobije krila, vrlo mala krila
vrlo slaba krila, ali ipak krila
sa svojom moci me oživiš
možeš udahnuti život u meni, želim da to znaš
želim da znaš kako si mi važna
kako možeš biti stvoritelj moje osobe
ako tako odluciš, molim te odluci ne mimoizlazi me
nece ti biti lako dugotrajno uverenje
o bezvrednosti gradi snažne zidove
što mi bliže prideš to naglije mogu da uzvratim
to je nerazumno, ali unatoc tome
što o coveku kažu knjige ja sam cesto nerazuman
borim se baš protiv one stvari za kojom ceznem
ali rekoše mi da je ljubav jaca od snažnih zidova
i tu leži moja nada, molim te pokušaj pobjediti zidove
cvrstom rukom, jer dete je vrlo osetljivo
ko sam ja možda se pitaš,
ja sam onaj kojeg vrlo dobro znaš
ja sam svaki covek i žena na koju naideš
