Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

FIDELOV STRIP VIKEND

  • Začetnik teme nevidljiveboje
  • Datum pokretanja
nevidljiveboje

nevidljiveboje

FIDELOV STRIP VIKEND: VOLUME 1


“Veliki Belconi” je kod nas izašao prošle godine u izdanju Phoenix Press-a. Radi se o još jednom stripu iz Bonelijeve edicije “Romanzi a fumetti” (po originalnoj numeraciji broj 10, izašao 2013 u Italiji), pretpostavljam sa svojim neskromnim neznanjem italijanskog da bi prevod glasio “romani u oblačićima”. To su uglavnom jedinstvene priče, bez nastavaka i ikakve veze sa regularnim serijalima Bonelijevog sveta i imaju otprilike 270-300 strana.

Još jedna specifičnost ovog stripa je što je junak istorijska ličnost, Đovani Batista Belconi, rođen 1778. Ovaj italijanski avanturista i samouki arheolog (nešto slično Hajnrihu Šlimanu koji je otkrio Troju) je bio inspiracija i Džordžu Lukasu za nastanak Indijane Džonsa.

Walter Venturi, koji je što je izuzetno retko kod Bonelijevih autora uradio i scenario i crtež i naslovnu stranu, je u ovom stripu dao svoju viziju Belconijevog života fokusirajući se najviše na njegova istraživanja u Egiptu i ljubav prema Engleskinji Sari Ben.

Pasioniranim ljubiteljima Bonelijane ovaj strip će možda biti pomalo dosadan zbog manjka klasičnih sukoba sa negativcima (mada je Belconi propustio kroz šake neke svoje konkurente istraživače), zločina i misterija, autor se uglavnom bavi Belconijevim unutrašnjim sukobima i sumnjama da li je promašio život lutajući svetom. Dakle, nema toliko akcije, ali se ne može reći da je loš strip, u svakom slučaju saznaćete nešto novo o vremenima prvih egiptologa i njihovih istraživanja. Crtež je izuzetan, na višem nivou nego uobičajeni radovi Bonelijevih autora, tako da se i sa te strane radi o kvalitetnom stripu.

Nadam se da će Phoenix press objaviti i dva za sad preskočena dela iz iste edicije “Sul pianeta perduto” i “Darwin”, pogotovo mi prvi naslov deluje zanimljivo jer je u pitanju sf priča.

Hiljadu sto četrdeseti broj Stripoteke, najdugovečnije strip revije na ovim prostorima, a verovatno i šire, donosi 9. priču “XIII Misterija”. Namerno kažem priču, a ne nastavak jer epizode ovog serijala nisu linearno povezane. Ovaj serijal je zapravo spin-of koji sadrži one shot priče o likovima iz originalnog serijala “XIII” (strip delimično inspirisan nekim romanima Roberta Ladlama, autora špijunskih romana o Bornu), a većina priča se završava uključivanjem tih likova u radnju prvobitnog stripa.

Deveta priča “XIII Misterija” govori o liku Felisiti Braun. Za čitanje nije neophodno poznavati originalni serijal jer ovaj strip pokušava da nas rasvetli pozadinu njenog lika i kako je ona dospela u situacije koje su je povezale sa Stivom Roulendom, XIII, Džejsonom Flajem, Karlom Mereditom, Kaskadorom, kako god da mu je ime. Strip ima road movie formu, podseća na neke stare akcione filmove o bekstvima glavnih junaka od zakona, menjaju se mesta dešavanja, Alabama, Los Anđeles, Kosta Verde (izmišljena zemlja Srednje Amerike).

Ovo je relativno nov strip, izašao u Francuskoj u oktobru 2015. Autori su Kristijan Rosi, koji je domaćim čitaocima poznat po radu na serijalu WEST koji je izlazio u Politikinom Zabavniku i Darkvudovim Perlama, i Matz. Crtež je realističan i ima šmek sličan ostalim delovima serijala, a to je neka atmosfera 70-ih i početka 80-ih (obrati pažnju na frizuru junakinje), dok je scenario dinamičan i bez praznog hoda na 54 strane ovog uzbudljivog stripa koji se ne završava hepiendom, ali za razliku od nekih drugih Misterija Trinaestice ostavlja mogućnost da možda vidimo Felisiti još neki put.

System Comics je još 2012. izdao strip u kome se Hellboy sreće sa Betmenom i Starmenom. U jednoj sveščici su oba dela ovog zanimljivog strip crossovera koji je u USA izašao 1999. Scenario je radio James Robinson, a crtež je naravno delo Majka Minjole, kreatora Hellboya ili Paklenjaka, kako ja volim da ga zovem.

Naravno, i u ovoj priči, kao u većini Hellbojevih negativci su nacisti, tačnije organizacija Vitezovi Oktobra. U prvom poglavlju “Sivi, zli Gotam” koje se odvija u Betmenovom gradu srećemo čak i Džokera, ali on nema uticaja na glavnu radnju, osim što će na kraju Betmen morati da ostane da se preganja sa njim, dok Hellboy i Starmen odlaze u Južnu Ameriku da spasu Starmena Seniora, Teda Najta. Drugo poglavlje “Užas iz džungle” je više akciono i sličnije onim klasičnim Hellboy epizodama u kojima se roka sa nacistima. Ovog puta nacisti pokušavaju nešto slično onome kad su u ovaj svet doveli Hellboja, da probude jednog moćnog starog boga o kojem je i Lavkraft pisao.

Scenario je nekako čvršće povezan nego obično kad ga radi sam Minjola, a crtež već uobičajen, što bi rekao jedan moj drugar “Minjolin stil crtanja ili voliš ili prezireš”. Zanimljiv stripić koji se lako i brzo čita.

izvor:zabaviste.wordpress.com
 
Poslednja izmena:
nevidljiveboje

nevidljiveboje

FIDELOV STRIP VIKEND: VOLUME 2


Stripovi su u očima onih koji ih ne čitaju neozbiljna zabava, pogotovo kad su u pitanju tzv. kvaziintelektualci. Oni će verovatno propustiti remek delo kao što je “Od signala do šuma” koje je mnogo više od običnog stripa, a scenario Nila Gejmena i slike Dejva Mekina nam ovde pričaju jednu od najboljih priča o smrti koja se može slobodno uporediti sa velikim književnim klasicima.



Filmski režiser koji saznaje da mu je ostalo samo nekoliko meseci života pokušava da ostvari svoje poslednje delo, film o ljudima koji u jednom planinskom seocetu čekaju Apokalipsu krajem 999.godine. Da li će ikad doći do smaka sveta i propasti celog ljudskog roda nije sigurno, ali zar nije smrt svakog pojedinca mala apokalipsa?

Izdanje Darkvuda u tvrdom povezu sadrži još dve kratke priče, a opremljeno je i pratećim tekstovima koji objašnjavaju proces rada autora. Izuzetno delo koje vam postavlja neka pitanja o kojima bi svaki čovek trebalo nekad da se zamisli.

“Pogrebnik” je francuski vestern strip, po mnogima najbolji strip tog žanra posle Bluberija. Što možda i nije naročito teško danas kad se vesterni izuzetno retko i objavljuju. Prva epizoda “Čovek koji je jeo zlato” koju je objavio Makondo kod nas je možemo reći izvrstan uvod u priču koja će verovatno imati četiri dela. Scenarista Dorison koji je najzaposleniji scenarista u Francuskoj poslednjih godina vrlo vešto i polako razrađuje likove, a sam pristup je vrlo originalan. Stvarno se ne sećam vesterna u kome je glavni junak grobar (asocijacija na Topaloviće iz Maratonaca, a ima tu i lik koji nikom neće da ostavi svoje bogatstvo osim samom sebi). Na kraju prvog albuma priča se prekida na najuzbudljivijem mestu tako da očekujemo da će i nastavci biti uzbudljivi za čitanje.



Crtež “Pogrebnika” je delo Ralfa Mejera sa čijim smo radom upoznati preko albuma “Asgard”, a kolorisala je Karolin Delabi. Crtež je izuzetno precizan, pomalo se odaje omaž velikom uzoru Žirou, glavni junak unekoliko podseća facom na Bluberija iz zrelije faze, a kolor je u nekom zemljanom tonu, liči mi na one vesterne obojene u tehnikoloru.

“Dampyr” je Bonelijev strip koji je u Italiji počeo da izlazi 2000. Veseli četvrtak je prvih 40 epizoda objavljivao kao kiosk izdanja, ali se zbog loše prodaje opredelio za izdavanje knjiga od po tri epizode (mada je prva knjiga imala četiri epizode zbog jedne dvodelne priče). Ovo je horor strip čija radnja počinje na Balkanu, tj Harlan Draka je sin arhivampira, gospodara nemrtvih Drake, i jedne žene, njegova krv je otrovna za vampire i on svoj život posvećuje ubijanju vampira.

Koncept Dampira je drugačiji od Dilana Doga, više je akcioni strip, a ponekad podseća i na Martija Misteriju po količini informacija i građenju priče na osnovu nekih stvarnih misterija i neobjašnjenih događaja iz prošlosti, pojavljuju se osim vampira i druga stvorenja iz raznih mitologija, tako da ima čak i edukativni karakter u neku ruku.



Po starom receptu Bonelija Dampir ima čak dva stalna pomagača, vampiricu Teslu i bivšeg učesnika balkanskih ratova 90-ih Kurjaka. Da bi motivisali Dampirova putovanja po svetu autori Mauro Boseli i Mauricio Kolombo su uveli lik Kaleba Losta koji iz Praga gde živi u “Pozorištu izgubljenih koraka” vodi organizaciju koja po svetu ratuje sa vampirima. Malo me to podsetilo na poznatu seriju Buffy, The Vampire Slayer. Enea Riboldi koji je nacrtao prvu epizodu i koji i dalje crta naslovne je likove zamislio i nacrtao prema nekim poznatim glumcima, Harlan Draka prema Ralfu Fajnsu, Kurjak kao mlađi Kluni, Tesla je Eni Lenoks, a Kaleb Lost Dejvid Bouvi.

U Dampyr knjizi 2 Veselog četvrtka sabrane su epizode 45, 46, 47 koje pripadaju fazi tokom koje su glavni junaci smešteni u Britaniji gde pokušavaju da uđu u trag kompaniji Temsek, koja proizvodi nelegalno oružje, a iza koje verovatno stoji Dampirov otac, Draka.

Sve tri priče je napisao Mauro Boseli, a crtači pripadaju mlađoj gardi Bonelijevog stafa. Prva priča “Vampir iz Hajgejta” se zbiva u Londonu i upoznaje nas sa dvojicom lovaca na vampire iz 70-ih i sa lordom Marsdenom za kojeg saznajemo da je gospodar čete nemrtvih koju je Dampir porazio ranije u priči “Čovek iz Belfasta”. Druga epizoda “Zamak Plavobradog” ima dva narativna pravca koji se na kraju spajaju, jedan je priča iz Drugog svetskog rata u kojoj se pojavljuje i Rudolf Hes, a druga iz savremenog doba. U obe su negativci pripadnici porodice de Ver, bliske nacistima, koja je osnovala organizaciju “Plavi vukovi”, s kojom se Dampir već sukobio.

Ostaje na kraju epizode utisak da je Harlanov otac vukao konce i iskoristio sina da uništi rivalsku organizaciju.U poslednjoj epizodi “Zločini u Šefildu” glavni junaci pokušavaju da saznaju što više o poslovima kompanije Temsek, a istovremeno se dešavaju i neobjašnjiva ubistva u Šefildu.

izvor:zabaviste.wordpress.com
 
Poslednja izmena:
nevidljiveboje

nevidljiveboje

FIDELOV STRIP VIKEND: VOLUME 3


Dragonero je prvobitno bio zamišljen kao one shot projekat, tj prvi strip o ovom junaku izlazi kao jedna celovita i završena priča u ediciji Romani u oblačićima. Ovaj epsko-fantastični strip, kojim se kuća Boneli nadovezala na sve veću popularnost tog žanra, kreirali su Luka Enoh i Stefano Vieti. Ta prva priča o Dragoneru donekle kopira Gospodara prstenova, ali ima i originalnih momenata.



Šest godina kasnije u Italiji počinje da izlazi redovni serijal o ovom junaku. Naš izdavač Veseli četvrtak je objavio prve 4 epizode u jednoj knjizi jer one zajedno čine sagu o Crnoj gospodarici. Jan Aranil pripada lozi ubica zmajeva i sa sobom nosi legendarni mač, a zahvaljujući zmajevoj krvi stekao je određene moći koje mu pomažu u avanturama. To je ispričano u prvom romanu, a u ovim novim epizodama postavljaju se osnove za buduće avanture u novom serijalu.

Jan je carski izviđač, koji ima neku ulogu tajnog agenta koji putuje po carstvu sa svojom družinom i beleži podatke o mestima, prirodi, običajima. Njegovi stalni saputnici su Gmor, koji pripada rasi Orka, i Sera, vilovnjakinja specijalno povezana sa biljnim svetom,ponekad im se pridruži i Mirva, Janova mlađa sestra, koja pripada redu tehnokrata koji su se izdvojili iz starog magijskog bratstva, a Alben je čarobnjak iz reda čuvara svetlosti kome se Dragonero obraća za savet.

Nadam se da će Veseli četvrtak nastaviti sa izdavanjem ovog stripa koji možda nije umetnički vrhunsko delo, ali je zabavno i deluje da najbolje epizode tek dolaze.




Grafički roman „Kitaja bluz“francuskog autora Barua je jedno prelepo i nostalgično delo o odrastanju grupe mladića u Francuskoj tokom 60-ih godina 20.veka. Ovo je njegovo prvo delo nastalo tokom 1984. kada se on još probijao kao mlad autor tako da se može smatrati ključnim za njegovu stvaralačku poetiku. A on sam kaže da su njega stvorili italijanska komedija i rokenrol. U ovom romanu su očigledni uticaji Felinijevog filma Dangube, a mene emotivno podseća malo i na „Američke grafite“.

Radnja se odvija tokom novogodišnje noći 1966. kada pet prijatelja, koji su uglavnom iz emigrantskih radničkih porodica iz Italije i Severne Afrike pokušava da nešto promeni u svojim životima. Glavni junak se zove isto kao autor, Baru, što valjda treba da sugeriše da ima i autobiografskih činjenica. Zanimljivo je iz današnje perspektive čitati ovaj strip čija su osnova Baruove uspomene iz mladosti kad vidimo današnje emigrante i rastući verski fundamentalizam kod hrišćana i muslimana. Šezdesete su u tom smislu možda bile decenija slobode i duha kakav neće biti skoro viđen.



Ovaj grafički roman kod nas je objavio Komiko u svojoj ediciji Prvi izbor. Strip je u tvrdom povezu, kvalitetna štampa, kolor, mada ja lično mislim da je Baruov pomalo karikaturalni crtež u crno-beloj varijanti možda i izražajniji, ali ovo je stvarno pun doživljaj devete umetnosti.

Preporuka je da se čita uz neku muziku iz tog doba, Bitlse, Stonse, Dorse.



A šezdesetih je nastao strip kojem se vrlo rado uvek vraćam, Modesti Blejz.

Najveća strip heroina, koja je i danas popularna iako je izlaženje stripa obustavljeno 2002. nakon 40 godina manje-više kontinuiranog izlaženja. Zanimljivo je da se o njenom poreklu ne zna ništa, na početku stripa ona je devojčica koja je pobegla iz izbegličkog kampa u Grčkoj posle II svetskog rata, dakle vodi poreklo sa Balkana. Ime će joj dati jedan mađarski naučnik jevrejskog porekla, koji je zaslužan za njenu stalnu želju za znanjem (Modesti najčešće u trenucima dokolice čita), a u Tangeru će postati vođa kriminalne organizacije pod nazivom Mreža. Vili Garvin je njena desna ruka i jedini ima pravo da je zove Princeza.

Zasitivši se kriminala i stekavši dovoljno novca odlazi u Britaniju čije je državljanstvo stekla zahvaljujući braku, a tamo joj je ser Džerald Tarant nudi da povremeno razbije dosadu bogataškog života radeći sa Vilijem za britansku tajnu službu.

Ovo je definitivno najbolji britanski novinski strip i mada je način izražavanja ograničen formom kaiševa izuzetno je nacrtan, a autori su izbegli boljku ponavljanja i šablonskih priča na isti kalup.

Za nastanak i izgled Modesti najzaslužniji su Piter O’Donel, scenarista, i prvi crtač Džim Holdavej. Crtači su se kasnije smenjivali uglavnom sledeći zadatu matricu, a najveći trag posle Holdaveja će ostaviti Romero, dok je sve priče pisao O’Donel.



Ja sam obnovio gradivo uz izdanje Dečjih novina, iz edicije Gigant u čijem 4. broju su objavljene 4 avanture i kratka priča o njenom poreklu (inače najviše epizoda Modesti Blejz je objavio Politikin Zabavnik).

Priče su sa početka serijala (trebalo bi da idu redom mada se naslovi malo razlikuju od originalni) i sve imaju sveže i originalne ideje. Različite su dužine, i to govori da je scenarista svakoj temi pristupao drugačije ne sileći se da priču razvuče na određen broj strana. Najbolja mi je Obračun sa Gabrijelom, mada ni Veliki povratak, Mister Sun, pa ni najkraća Lov na divljač (koja je nabijena akcijom) nisu loše.

Ovo je strogo realistički strip špijunsko-kriminalnog žanra, ali sa jednim mnogo suptlnijim pristupom od Džemsa Bonda recimo.



Priče o Modesti su i dalje privlačne zbog svoje vešto vođene naracije i klasičnog ali odličnog crteža. Osim stripa O’Donel je napisao i nekoliko romana i kratkih priča o Modesti.

Zanimljivo da je Modesti uvek bila inspirativna i filmskim stvaraocima, pa postoje tri ekranizacije, manje uspešne, a u novije vreme je Tarantino imao ideju o filmu (ima mala posveta Modesti u filmu Pulp fiction), a Nil Gejmen je čak napisao i jedan scenario koji nije realizovan.

izvor:zabaviste.wordpress.com
 
Poslednja izmena:
Top