LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Otkriven identitet Lorkinog ljubavnika
Novosti
Otkriven identitet Lorkinog ljubavnika i njihova prepiska. Nepoznato pismo i pesma čuvenog Španca prvi put u javnosti
Huan Ramires de Lukas / Federiko Garsija Lorka
Identitet mladog ljubavnika kome je slavni španski pesnik Federiko Garsija Lorka posvetio strastvene stihove u poslednjim godinama života bila je misterija još od njegovog ubistva na početku Španskog građanskog rata. Danas, posle više od 70 godina, konačno je poznato njegovo ime - Huan Ramires de Lukas.
Ovaj umetnički kritičar i novinar čuvao je kao najveću dragocenost kutiju u kojoj su bile uspomene na njihovu jednogodišnju strastvenu vezu. Detalje ljubavi sa „pesnikom Meseca“ Ramires je krio od svih do kraja života. Tek je, neposredno pred smrt 2010. godine, sestri u amanet ostavio kutiju sa uspomenama i dao dozvolu da se ona predstavi javnosti.
Među uspomenama Huana Ramiresa, kako saznaje ugledni „El pais“, nalazi se jedna do sada nepoznata romansa koju je Lorka posvetio svom „plavušanu iz Albaseta“, pesnikovo pismo i dnevnik koji sadrži detalje njihovog odnosa. Šta još krije drvena kutija saznaće se čim se završe pregovori sa izdavačem koji će objaviti dugo čuvane tajne.
Najveće otkriće, svakako, predstavlja pesma, koju je Lorka zapisao na poleđini jednog računa, dok je sa mladim ljubavnikom putovao u Kordobu. Napisana je u maju 1935, a u isto vreme slavni Španac dovršavao je čuvene „Sonete o mračnoj ljubavi“. Poznati hispanisti koji se bave Lorkinim životom kažu da je reč o velikom otkriću, jer je, osim nove pesme, javnost saznala i ime čoveka kome su posvećeni soneti i zbog koga je, po svemu sudeći, pesnik ostao u Španiji i sebe osudio na smrt. Najčuveniji Lorkin biograf Jan Gibson izjavio je za „El pais“ da je sadržaj kutije sa uspomenama Huana Ramiresa od neprocenjivog značaja za rasvetljavanje poslednjih dana pesnikovog života.
- Znao sam za Ramiresa de Lukasa i da je bio značajna ličnost u Lorkinom životu. Hteo sam da razgovaram sa njim, pokušavao nekoliko puta, ali nikada nije pristao - kazao je Gibson. I pesnik Feliks Grande je znao za postojanje Lorkine velike ljubavi koja ga je inspirisala na „mračne sonete“, ali nije znao njegovo ime.
Pesnik Luis Rosales, veliki Lorkin prijatelj i čovek iz čije je kuće odveden na streljanje, bio je svedok te ljubavi. Tajnu je poneo u grob. U Rosalesovoj kući, Lorka je sve do poslednjeg časa menjao i dopunjavao „Sonete o mračnoj ljubavi“, a nekoliko godina nakon njegove smrti Rosales je sonete, otkucane na pisaćoj mašini, predao Huanu Ramiresu uz reči: „Mislim da ovi stihovi pripadaju tebi“.
Zabranjena ljubav 38-godišnjeg Garsije Lorke sa dvostruko mlađim studentom Huanom objašnjava zašto je pesnik ostao u zemlji, znajući da mu preti smrt. Papiri, sedam decenija skrivani u drvenoj kutiji, otkrili su plan za zajednički put u Meksiko. Ramiresova konzervativna porodica, međutim, nije htela da mu odobri to putovanje. Sa 19 godina, Huan se tretirao kao maloletan, a bez pristanka roditelja nije mogao da izađe iz zemlje.
Poslednja vest od Lorke, u vidu kratkog pisma, stigla je u kuću Ramiresa, u Albasete, četiri dana po početku Građanskog rata u Španiji. Huan Ramires čuvao je kao najveću dragocenost ostatke te mladalačke ljubavi, zapisane na papiru. Pismo nosi datum 18. jul 1936. godine i pečat Granade. Lorka ga je poslao nekoliko sati pre nego što su obustavljene sve komunikacije, pa i pošta. U njemu moli svog mladog ljubavnika da ostane hrabar i dostojanstven.
- Na mene uvek možeš da računaš. Ja sam tvoj najbolji prijatelj. Molim te da budeš mudar i ne dozvoliš da te ponese reka sudbine. Huana, najvažnije je da vratiš osmeh na lice. I meni su se događale ružne, da ne kažem užasne stvari, ali sam ih prebrodio dostojanstveno - stoji, pored ostalog, u pismu čije je delove pre nekoliko dana ekskluzivno objavio „El pais“.
Mesec dana kasnije, Federiko Garsija Lorka je ubijen, a Huan Ramires de Lukas je u maloj drvenoj kutiji sedam decenija krio veliku tajnu.
Romansa
Plavušan iz Albaseta
dođe, majko, pogleda me.
Da ga gledam, ja ne mogu!
Kose plave, k’o od žita,
sin zore, kad zazeleni,
visok, sam, bez prijatelja,
niz ulicu moju ide, u nedoba.
Noć se zlati, noć se boji
u tanane boje bleska,
da ga gledam, ja ne mogu!
Lepotan, u pasu vitak,
videh da je bez...
poseja po mračnoj noći
mlaz mirisa jasmin-žutog,
toliko me voli, da je
odneo i oči moje.
Da ga gledam, ja ne mogu!
Mladi čovek što iz Manče
dođe, majko, pogleda me.
Da ga gledam, ja ne mogu!
(Pesmu sa španskog za „Novosti“ prevela Aleksandra Mančić)
CRTEŽI
DOK javnost željno iščekuje da porodica otkrije celokupnu sadržinu „kutije uspomena“ poslednjeg Lorkinog ljubavnika, dnevnik „El pais“ je, pored pesme i pisma, objavio i dva crteža slavnog pesnika, oba posvećena Huanu Ramiresu. Na jednom od njih Lorka je nacrtao muškarca u suzama, dok je na drugom venac sa imenom njegove poslednje ljubavi. Crteži su autentični, potvrdili su eksperti za Lorkinu umetnost.
Novosti
Otkriven identitet Lorkinog ljubavnika i njihova prepiska. Nepoznato pismo i pesma čuvenog Španca prvi put u javnosti
Huan Ramires de Lukas / Federiko Garsija Lorka
Identitet mladog ljubavnika kome je slavni španski pesnik Federiko Garsija Lorka posvetio strastvene stihove u poslednjim godinama života bila je misterija još od njegovog ubistva na početku Španskog građanskog rata. Danas, posle više od 70 godina, konačno je poznato njegovo ime - Huan Ramires de Lukas.
Ovaj umetnički kritičar i novinar čuvao je kao najveću dragocenost kutiju u kojoj su bile uspomene na njihovu jednogodišnju strastvenu vezu. Detalje ljubavi sa „pesnikom Meseca“ Ramires je krio od svih do kraja života. Tek je, neposredno pred smrt 2010. godine, sestri u amanet ostavio kutiju sa uspomenama i dao dozvolu da se ona predstavi javnosti.
Među uspomenama Huana Ramiresa, kako saznaje ugledni „El pais“, nalazi se jedna do sada nepoznata romansa koju je Lorka posvetio svom „plavušanu iz Albaseta“, pesnikovo pismo i dnevnik koji sadrži detalje njihovog odnosa. Šta još krije drvena kutija saznaće se čim se završe pregovori sa izdavačem koji će objaviti dugo čuvane tajne.
Najveće otkriće, svakako, predstavlja pesma, koju je Lorka zapisao na poleđini jednog računa, dok je sa mladim ljubavnikom putovao u Kordobu. Napisana je u maju 1935, a u isto vreme slavni Španac dovršavao je čuvene „Sonete o mračnoj ljubavi“. Poznati hispanisti koji se bave Lorkinim životom kažu da je reč o velikom otkriću, jer je, osim nove pesme, javnost saznala i ime čoveka kome su posvećeni soneti i zbog koga je, po svemu sudeći, pesnik ostao u Španiji i sebe osudio na smrt. Najčuveniji Lorkin biograf Jan Gibson izjavio je za „El pais“ da je sadržaj kutije sa uspomenama Huana Ramiresa od neprocenjivog značaja za rasvetljavanje poslednjih dana pesnikovog života.
- Znao sam za Ramiresa de Lukasa i da je bio značajna ličnost u Lorkinom životu. Hteo sam da razgovaram sa njim, pokušavao nekoliko puta, ali nikada nije pristao - kazao je Gibson. I pesnik Feliks Grande je znao za postojanje Lorkine velike ljubavi koja ga je inspirisala na „mračne sonete“, ali nije znao njegovo ime.
Pesnik Luis Rosales, veliki Lorkin prijatelj i čovek iz čije je kuće odveden na streljanje, bio je svedok te ljubavi. Tajnu je poneo u grob. U Rosalesovoj kući, Lorka je sve do poslednjeg časa menjao i dopunjavao „Sonete o mračnoj ljubavi“, a nekoliko godina nakon njegove smrti Rosales je sonete, otkucane na pisaćoj mašini, predao Huanu Ramiresu uz reči: „Mislim da ovi stihovi pripadaju tebi“.
Zabranjena ljubav 38-godišnjeg Garsije Lorke sa dvostruko mlađim studentom Huanom objašnjava zašto je pesnik ostao u zemlji, znajući da mu preti smrt. Papiri, sedam decenija skrivani u drvenoj kutiji, otkrili su plan za zajednički put u Meksiko. Ramiresova konzervativna porodica, međutim, nije htela da mu odobri to putovanje. Sa 19 godina, Huan se tretirao kao maloletan, a bez pristanka roditelja nije mogao da izađe iz zemlje.
Poslednja vest od Lorke, u vidu kratkog pisma, stigla je u kuću Ramiresa, u Albasete, četiri dana po početku Građanskog rata u Španiji. Huan Ramires čuvao je kao najveću dragocenost ostatke te mladalačke ljubavi, zapisane na papiru. Pismo nosi datum 18. jul 1936. godine i pečat Granade. Lorka ga je poslao nekoliko sati pre nego što su obustavljene sve komunikacije, pa i pošta. U njemu moli svog mladog ljubavnika da ostane hrabar i dostojanstven.
- Na mene uvek možeš da računaš. Ja sam tvoj najbolji prijatelj. Molim te da budeš mudar i ne dozvoliš da te ponese reka sudbine. Huana, najvažnije je da vratiš osmeh na lice. I meni su se događale ružne, da ne kažem užasne stvari, ali sam ih prebrodio dostojanstveno - stoji, pored ostalog, u pismu čije je delove pre nekoliko dana ekskluzivno objavio „El pais“.
Mesec dana kasnije, Federiko Garsija Lorka je ubijen, a Huan Ramires de Lukas je u maloj drvenoj kutiji sedam decenija krio veliku tajnu.
Romansa
Plavušan iz Albaseta
dođe, majko, pogleda me.
Da ga gledam, ja ne mogu!
Kose plave, k’o od žita,
sin zore, kad zazeleni,
visok, sam, bez prijatelja,
niz ulicu moju ide, u nedoba.
Noć se zlati, noć se boji
u tanane boje bleska,
da ga gledam, ja ne mogu!
Lepotan, u pasu vitak,
videh da je bez...
poseja po mračnoj noći
mlaz mirisa jasmin-žutog,
toliko me voli, da je
odneo i oči moje.
Da ga gledam, ja ne mogu!
Mladi čovek što iz Manče
dođe, majko, pogleda me.
Da ga gledam, ja ne mogu!
(Pesmu sa španskog za „Novosti“ prevela Aleksandra Mančić)
CRTEŽI
DOK javnost željno iščekuje da porodica otkrije celokupnu sadržinu „kutije uspomena“ poslednjeg Lorkinog ljubavnika, dnevnik „El pais“ je, pored pesme i pisma, objavio i dva crteža slavnog pesnika, oba posvećena Huanu Ramiresu. Na jednom od njih Lorka je nacrtao muškarca u suzama, dok je na drugom venac sa imenom njegove poslednje ljubavi. Crteži su autentični, potvrdili su eksperti za Lorkinu umetnost.