MODERATOR
- Učlanjen(a)
- 02.05.2009
- Poruka
- 30.677
Feđa
Glumac Feđa Stojanović napustio nas je danas, posle duge borbe sa bolešću.Izvor: B92
"Rođen sam istorijske 1948. godine. Moj otac je bio rusofil i dao mi je ime Feđa po jednom romanu. Zbog rezolucije Informbiroa njegove kolege su ga terale da mi promeni ime da ne bi zaglavio na Golom otoku. On je cele noći špartao po sobi od zida do zida lupajući glavu šta da uradi, ni majka nije spavala. Ujutro je samo rekao: „Ime mu menjati nećemo“. Srećom, nije otišao na Goli otok - rekao je Feđa Stojanović u jednom intervjuu.
Ispričao je da su mu roditelji bili učitelji i da su šetali sa službom od grada do grada, tako da se slučajno rodio u Aleksincu, ali svima priča da je iz Beograda.
"Još kao bebu doveli su me u Beograd. Kada me pitaju odakle sam, kažem iz Beograda, a gde si rođen, pa u Aleksincu. Onda mi kažu: 'Pa šta se foliraš?' Volim Aleksinac i kad tamo igram malo se pravim važan kako mi je to zavičaj. Moj otac je posle završio Pravni fakultet i radio neke druge stvari u životu, a majka je vodila dramske sekcije", objasnio je Feđa Stojanović svojevremeno.
Stojanovići su pored Feđe imali još jednog sina i ćerku.
Nešto kasnije Feđini roditelji su odlučili da promene svoja zanimanja, što je vodilo i daljem Feđinom životnom putu i razmišljanjima o karijeri.
Otac je završio prava, a majka je pored obaveza koje je imala kao učiteljica, počela da vodi dramsku sekciju. Tako se i on zainteresovao za ovu profesiju.
Kada je govorio o svom detinjstvu, Feđa je imao običaj da priča kako je često imao protekciju, naročito u školi i pozorištu, s obsirom na to da mu je majka bila učiteljica i da mu je u dramskoj sekciji dodeljivala glavne uloge. Njegova prva rola bila je u četvrtom razredu, u predstavi "Snežna kraljica".
Ubrzo je usledila i veoma bitna filmska uloga, ovoga puta u filmu "Nikoletina Bursać", kada Feđa postaje prava mlada filmska zvezda, ali i zarađuje svoj prvi novac. Prva zarada donela je olakšanje sa finansijske strane i njegovim roditeljima, koji su, doista, živeli skromno.
Feđa potom odlazi u Gimnaziju, gde je, kako sam kaže, takođe često uživao u protekcijama, pošto je bio poznat. Pominjao je i profesora koji je bio veliki ljubitelj umetnosti, a koji mu je poklanjao ocene i nikada ga nije propitivao. ,,Mi umetnici moramo da se držimo zajedno”, govorio mu je profesor.
Na prijemnom ispitu za filmsku režiju, Feđa po prvi put nije imao protekciju u životu. Tri puta je pokušavao da upiše ovaj smer ali bezuspešno. U međuvremenu je upisao prava ,,iz inata”, ali na trećoj godini odlazi na glumu, u klasu profesora Milenka Maričića.
Pred kraj studiranja, čuvena Mira Trailović ga poziva u pozorište ,,Atelje 212″, i time ostvaruje jedan od Feđinih najvećih snova. U početku je tumačio manje uloge, a kasnije dolazi i do ozbiljnijih rola.