- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Fakultetima preče pare od studenata
Integracija državnih fakulteta unutar matičnih univerziteta u suštini je pitanje finansija, mada postoje i različiti organizacioni i tehnički problemi zbog velikog broja fakulteta u okviru pojedinih univerziteta, što se najslikovitije vidi na primeru Beogradskog. Istina je da se u univerzitetskoj javnosti, a i van nje, sve više govori o potrebi da se deo poslovanja sa fakulteta prenese na univerzitete, ali se za sada ne zna kad će to biti učinjeno. Na ovo u razgovoru za "Blic" ukazuje dr Žarko Obradović, ministar prosvete.
Među državnim fakultetima su, pri tom, ogromne razlike u imovinskoj karti. Ovakvo stanje odgovara dobrostojećim, dok zaposleni i studenti na siromašnim fakultetima tavore u finansijskoj paučini, po narodnoj da sit gladnom ne veruje.
Šta pokazuje finansijska lična karta državnih fakulteta?
- Da je među njima veoma različita finansijska situacija. U saradnji sa Upravom za trezor Ministarstva finansija prošle godine smo sagledali stanje. Ispostavilo se da ima fakulteta koji imaju samo za plate. Ali, pitanje je da li dovoljno novca imaju i fakulteti koji su na vrhu te liste zato što ostvaruju dodatne prihode, s obzirom na velike troškove. Ovakvo stanje je najveća prepreka integraciji, s obzirom na to da ona zadire i u pravo raspolaganja novcem i u način njegovog trošenja.
Neki fakulteti imaju štamparije i, kako se tvrdi, taj biznis je van ikakve kontrole, a ima fakulteta koji kradu udžbenike: fotokopiraju ih i prodaju studentima.
- Neki dekani su mi govorili o štamparijama u smislu da se bave izdavačkom delatnošću da bi studentima smanjili troškove. O krađi udžbenika ne znam ništa, ko ima takva saznanja, neka prijavi, poslaćemo prosvetnu inspekciju. Ovo ministarstvo ima veoma malo prosvetnih inspektora - samo 20, a samo četvoro su zaduženi za visoko obrazovanje. Sa tim brojem inspektora efikasna i kontinuirana kontrola je nemoguća misija. Jer, sistem od 126.000 zaposlenih u obrazovanju održava 345 zaposlenih, od koji se 220 nalazi u školskim upravama u celoj Srbiji.
Hoćete li reagovati na pisanje "Blica" da uprava novosadskog Ekonomskog fakulteta, po odluci Saveta, studentima naplaćuje 800 dinara razgovor sa dekanom?
- Ako su te tvrdnje tačne, to baca ljagu na sve nas u visokom obrazovanju. Nije moralno naplatiti studentu razgovor sa dekanom čak i da postoji odluka Saveta. Voleo bih da čujem kakvo im je obrazloženje, jer se tu postavlja pitanje simbioze većine koja je mogla doneti takvu odluku: da li su zaboravili kad su oni bili studenti i jesu li plaćali razgovor sa dekanima?
Nekim državnim fakultetima javna preduzeća isključuju grejanje, čak i struju, jer budžet ne pokriva materijalne troškove poslovanja. Čini se da takav finansijski budžak nije posledica promaje u budžetskoj kasi.
- Kad sam došao na funkciju, zatekao sam dve negativne sistemske pojave. Struktura budžeta je takva da 95 odsto odlazi na plate, samo pet procenata za sve ostalo. Ranije, taj odnos je bio 88:12. S druge strane, godinama se gomilaju dugovi države prema fakultetima za materijalne troškove. Frapantno je da dug nije bio izmiren ni onda kad je bilo prihoda od privatizacije, kao i stranih donacija. Nastojimo da problem rešimo povećanjem stope naplate sredstava iz budžeta. Verujem da će posle rebalansa biti dodatnog novca za neplaćene račune za grejanje.
Priprema se budžet za narednu godinu. Šta je realno očekivati?
- Više puta sam na sednici Vlade govorio da baš ovaj saziv, kao najobrazovaniji, mora povećati budžetska izdvajanja za obrazovanje. To niko ne dovodi u pitanje, ali sve ipak zavisi od stanja u ekonomiji.
Šta će biti sa imaocima doktorata sa privatnih univerziteta koji nisu bili akreditovani za taj nivo obrazovanja?
- Vidim iz štampe i po izjavama iz Komisije za akreditaciju da postoje dva univerziteta sa velikim brojem takvih doktoranata. Način sticanja i kvalitet doktorata su sporni. Naša prosvetna inspekcija je proverila, ali konačan izveštaj nije gotov. Nećemo ga kriti ni od koga.
Počela je nova akademska školska godina. Kakva će biti, šta ćete raditi?
- Nastavićemo sa popravljanjem onoga što je zatečeno kao toliko loše da smo čak dva puta morali da menjamo Zakon o visokom obrazovanju. Bavićemo se kvalitetom studija iz ugla studenata, od toga jesu li adekvatni udžbenici, preko kvaliteta nastave, pa do savesnosti prilikom ispunjavanja studentskih obaveza. Da vidimo kako konkretno poboljšati individualni i opšti kvalitet. Jer, broj visokoobrazovanih ljudi moramo povećati, po tome će nas ceniti.
Dragica Pušonjić | 05. 10. 2010.
Integracija državnih fakulteta unutar matičnih univerziteta u suštini je pitanje finansija, mada postoje i različiti organizacioni i tehnički problemi zbog velikog broja fakulteta u okviru pojedinih univerziteta, što se najslikovitije vidi na primeru Beogradskog. Istina je da se u univerzitetskoj javnosti, a i van nje, sve više govori o potrebi da se deo poslovanja sa fakulteta prenese na univerzitete, ali se za sada ne zna kad će to biti učinjeno. Na ovo u razgovoru za "Blic" ukazuje dr Žarko Obradović, ministar prosvete.
Među državnim fakultetima su, pri tom, ogromne razlike u imovinskoj karti. Ovakvo stanje odgovara dobrostojećim, dok zaposleni i studenti na siromašnim fakultetima tavore u finansijskoj paučini, po narodnoj da sit gladnom ne veruje.
Šta pokazuje finansijska lična karta državnih fakulteta?
- Da je među njima veoma različita finansijska situacija. U saradnji sa Upravom za trezor Ministarstva finansija prošle godine smo sagledali stanje. Ispostavilo se da ima fakulteta koji imaju samo za plate. Ali, pitanje je da li dovoljno novca imaju i fakulteti koji su na vrhu te liste zato što ostvaruju dodatne prihode, s obzirom na velike troškove. Ovakvo stanje je najveća prepreka integraciji, s obzirom na to da ona zadire i u pravo raspolaganja novcem i u način njegovog trošenja.
Neki fakulteti imaju štamparije i, kako se tvrdi, taj biznis je van ikakve kontrole, a ima fakulteta koji kradu udžbenike: fotokopiraju ih i prodaju studentima.
- Neki dekani su mi govorili o štamparijama u smislu da se bave izdavačkom delatnošću da bi studentima smanjili troškove. O krađi udžbenika ne znam ništa, ko ima takva saznanja, neka prijavi, poslaćemo prosvetnu inspekciju. Ovo ministarstvo ima veoma malo prosvetnih inspektora - samo 20, a samo četvoro su zaduženi za visoko obrazovanje. Sa tim brojem inspektora efikasna i kontinuirana kontrola je nemoguća misija. Jer, sistem od 126.000 zaposlenih u obrazovanju održava 345 zaposlenih, od koji se 220 nalazi u školskim upravama u celoj Srbiji.
Hoćete li reagovati na pisanje "Blica" da uprava novosadskog Ekonomskog fakulteta, po odluci Saveta, studentima naplaćuje 800 dinara razgovor sa dekanom?
- Ako su te tvrdnje tačne, to baca ljagu na sve nas u visokom obrazovanju. Nije moralno naplatiti studentu razgovor sa dekanom čak i da postoji odluka Saveta. Voleo bih da čujem kakvo im je obrazloženje, jer se tu postavlja pitanje simbioze većine koja je mogla doneti takvu odluku: da li su zaboravili kad su oni bili studenti i jesu li plaćali razgovor sa dekanima?
Nekim državnim fakultetima javna preduzeća isključuju grejanje, čak i struju, jer budžet ne pokriva materijalne troškove poslovanja. Čini se da takav finansijski budžak nije posledica promaje u budžetskoj kasi.
- Kad sam došao na funkciju, zatekao sam dve negativne sistemske pojave. Struktura budžeta je takva da 95 odsto odlazi na plate, samo pet procenata za sve ostalo. Ranije, taj odnos je bio 88:12. S druge strane, godinama se gomilaju dugovi države prema fakultetima za materijalne troškove. Frapantno je da dug nije bio izmiren ni onda kad je bilo prihoda od privatizacije, kao i stranih donacija. Nastojimo da problem rešimo povećanjem stope naplate sredstava iz budžeta. Verujem da će posle rebalansa biti dodatnog novca za neplaćene račune za grejanje.
Priprema se budžet za narednu godinu. Šta je realno očekivati?
- Više puta sam na sednici Vlade govorio da baš ovaj saziv, kao najobrazovaniji, mora povećati budžetska izdvajanja za obrazovanje. To niko ne dovodi u pitanje, ali sve ipak zavisi od stanja u ekonomiji.
Šta će biti sa imaocima doktorata sa privatnih univerziteta koji nisu bili akreditovani za taj nivo obrazovanja?
- Vidim iz štampe i po izjavama iz Komisije za akreditaciju da postoje dva univerziteta sa velikim brojem takvih doktoranata. Način sticanja i kvalitet doktorata su sporni. Naša prosvetna inspekcija je proverila, ali konačan izveštaj nije gotov. Nećemo ga kriti ni od koga.
Počela je nova akademska školska godina. Kakva će biti, šta ćete raditi?
- Nastavićemo sa popravljanjem onoga što je zatečeno kao toliko loše da smo čak dva puta morali da menjamo Zakon o visokom obrazovanju. Bavićemo se kvalitetom studija iz ugla studenata, od toga jesu li adekvatni udžbenici, preko kvaliteta nastave, pa do savesnosti prilikom ispunjavanja studentskih obaveza. Da vidimo kako konkretno poboljšati individualni i opšti kvalitet. Jer, broj visokoobrazovanih ljudi moramo povećati, po tome će nas ceniti.
Dragica Pušonjić | 05. 10. 2010.