U znak sećanja na Aertona Senu
Taj 1. maj 1994. godine zauvek je promenio Formulu 1. Jedan od najboljih vozača svih vremena, možda i najbolji, izgubio je život na stazi „Enco i Dino Ferari“, a taj ’crni vikend’ niko nikada nije preboleo.
Aerton Sena je bio poseban, njegova vožnja je bila čista umetnost. S pravom se smatra jednim od najboljih svih vremena, ne samo zbog titula i pobeda, već onoga što je radio na stazi. Od njegove pogibije prošlo je 20 godina, a verovatno ne postoji ništa što o njemu do sada nije rečeno.
Međutim, godišnjica njegove smrti savršena je prilika da se svi oni koji su ga voleli podsete na njegovu genijalnost, da oni koji nisu ne ostanu ravnodušni na njegovu veštinu, a oni koji tek prvi put čuju za njega shvate o kakvoj legendi je reč...
Jelena Trajković Izvor: utorak, 29.04.2014. | 09:00
© Williams F1/Sutton
’Crni vikend’ u Imoli te 1994. godine započet je 30. aprila, kada je tokom kvalifikacija život izgubio Austrijanac Roland Racenberger. Iako su mnogi bili zabrinuti pred trku, niko nijednog trenutka nije ni pomišljao da bi nešto slično moglo da se desi tokom trke. Međutim, u petom krugu Sena je izgubio kontrolu nad svojim bolidom pri brzini od preko 300 km/h i udario u zid u krivini „Tamburelo“.
„
Želim da živim punim plućima, veoma intenzivno. Ne želim da živim delimično, da me zadesi bolest ili povreda. Ukoliko se desi da doživim nesreću koja će me koštati života, nadam se da će sve desiti brzo“, rekao je jednom prilikom
Sena.
Tako je i bilo, a Formula 1 posle Imole više nije bila ista. Ostala je bez jednog od najboljih, legendarnog Brazilca, koji je u karijeri trijumfovao 41 put, još 39 puta se našao na podijumu i osvojio tri titule šampiona. Ostao je upamćen kao kralj kvalifikacija i najbolji vozač po kiši, vladao je ulicama Monte Karla i od svog debija 1984. godine branio je boje Tolemana, Lotusa, Meklarena i Vilijamsa.
© Williams F1/Sutton
Sigurno je da bez Sene Formula 1 više nije bila ista, jer su je mnogi zavoleli upravo zbog njega. I sada, 20 godina kasnije, mnogi razmišljaju o tome ‘šta bi bilo kad bi bilo’. Ali, jedno je sigurno, Sena je bio jedinstven, po načinu vožnje se razlikovao od ostalih, neki ga nisu voleli, mnogi jesu, ali je bio i ostao jedan od najboljih u istoriju. I, zato, krenimo od početka...
Aerton Sena da Silva je rođen 21. marta 1960. godine u Sao Paulu u bogatoj porodici, pa nije imao problema oko finansiranja kada je postao zaražen auto-moto sportom. Otac mu je već sa četiri godine kupio karting i tako je sve počelo. Još dok je bio klinac imao je san da se jednog dana nađe u Formuli 1. Mnogo godina kasnije, kada je već bio poznat, priznao je da se budio rano, da je drhtao od uzbuđenja, dok je gledao svoje idole kako se nadmeću u Monte Karlu, Monci, Spa-Frankoršampu...
Sa 13 godina vozio je svoju prvu trku u kartingu i naravno da je pobedio. Usledila su brojna takmičenja, a potom i selidba u Veliku Britaniju kada mu je bila 21 godina. Formula 1 bila mu je krajnji cilj, a do nje je došao pošto je za tri godine u Britaniji osvojio pet titula takmičeći se u nekoliko serija jednoseda. Priliku da debituje u Formuli 1 dao mu je Toleman, a nije dugo vremena bilo potrebno da pokaže svoju maestralnost.
Beta/AP Photo/Udo Weitz, File
Toleman je bila ekipa koja bi pre nekoliko godina mogla da se poredi sa Minardijem, a sada možda Katerhemom. Ljubiteljima Formule 1 dovoljan je taj podatak da shvate koliki je Senin uspeh te 1984. godine bio. U punom sjaju pokazao se na ulicama Monte Karla, gde je po pljusku posle sjajne vožnje završio kao drugoplasirani iza Alana Prosta u Meklarenu. Brazilac je čak pretekao Prosta, ali je trka nedugo zatim zbog loših uslova prekinuta, pa je primenjeno pravilo da se računa poredak krug ranije.
To je bilo dovoljno da svi polude za Senom, ali u Tolemanu jednostavno nije mogao da pokaže sve što zna. Zato je otkupio svoj ugovor i prešao u Lotus, koji je tada i dalje imao kultno crno-zlatno farbanje. Usledila je prva pobeda, na Velikoj nagradi Portugala u Eštorilu, a u legendarnom timu zadržao se tri sezone i za to vreme ostvario šest trijumfa.
Lotus tada nije mogao da mu pruži bolid u kojem će se ozbiljnije boriti za titulu i zato je logičan potez bio prelazak u Meklaren. U britanskom timu se zadržao šest sezona, tri je završio trijumfalno, a 35 puta se našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja. Nekako i sada, 20 godina kasnije, svi Senu pamte upravo po tom vremenu u britanskom timu, kada je vozio crveno-beli bolid i vodi neverovatne borbe posebno sa Alanom Prostom i Najdželom Menselom.
Beta/AP Photo/JEAN-MARC FOLLETE, File
Već u svojoj prvoj sezoni u Meklarenu, 1988. godine, Sena je postao treći brazilski svetski šampion. Kako je jednom prilikom rekao Emerson Fitipaldi, on je predao palicu Nelsonu Pikeu, a on potom Seni. Ta sezona ostala je upamćena kao najdominantnija jednog tima u Formuli 1, pošto su Sena i Prost na 16 trka trijumfovali 15 puta. Na kraju, Sena je bio taj koji se okitio titulom, a u pobedama je nadmašio legendarnog Francuza sa 8-7.
Borbe Sene i Prosta sada su već kultne, mnogo puta su išli i preko granica i bili bezobrazni. U naredne dve sezone njihovi okršaji u borbi za titulu rešeni su na stazi „Suzuka“. Prvo je Prost došao do titule 1989. godine tako što je Senu izbacio sa staze u šikani, a legendarni Brazilac je uzvratio na isti način, samo u prvoj krivini, s tim što je francuski vozač već tada prešao u Ferari. Treću titulu, 1991. godine, Sena je osvojio u dominantnom stilu, ali mu to nije bilo dovoljno.
Neke od svojih najboljih trka odvozao je u naredne dve godine, posebno u svojoj poslednjoj sezoni u Meklarenu. Bez sumnje, ta najbolja trka bila je Velika nagrada Evrope 1993. godine na stazi „Donington“, gde je pokazao da je već tada s pravom postao legenda. Ta trka je pokazala Formulu 1 u najboljem svetlu, a Sena da je njegova vožnja umetnost, ali je potom odlučio da je vreme za novi izazov, a upravo to je bio prelazak u Vilijams.
© Williams F1/Sutton
Britanski tim je tada bio ubedljivo najbolji u Formuli 1, posle dominacije u poslednje dve sezone, u kojima su Prost i Najdžel Mensel bili bez premca. Međutim, od početka sezone nije sve bilo kako treba. Iako je i pred svojim navijačima i na Velikoj nagradi Pacifika osvojio pol poziciju, na obe trke je odustao i u Imolu je stigao sa željom za iskupljenje. Očekivano, osvojio je pol poziciju na stazi „Enco i Dino Ferari“ i poveo.
Rani incident doveo je do izlaska bezbednosnog vozila na stazu, a kada se trka nastavila Sena se održao na čelu, ali je u petom krugu neobjašnjivo samo nastavio pravo i udario pri velikoj brzini u betonski zid u krivini „Tamburelo“. Nastao je muk. Milioni ljudi širom sveta kraj malih ekrana bili su svedoci velike tragedije, koja nije pogodila samo Formulu 1, već i ceo svet sporta. Ceo svet je tada tugovao za njim, a sahranjen je samo nekoliko dana uz sve državne počasti.
„
Aerton nije bio obična osoba. U stvari, bio je većii čovek van bolida, nego u njemu“, rekao je
Frenk Vilijams jednom prilikom.
© Williams F1/Sutton
Sena je uvek govorio da mu je trkanje u krvi, a tako je i vozio. Mnogi su govorili da je vozio kao da je posednut, a da je o Formuli 1 govorio sa takvim sjajem u očima, da niko nije mogao da ostane ravnodušan. Čak i oni koji ga nisu voleli nisu mogli da negiraju činjenicu da je bio veliki, da je vozio sa neverovatnom strašću i da je po veštini samo nekoliko vozača moglo da mu parira, ne samo tokom tih godina dok je vozio, već u istoriji.
Ono što je Senu izdvajalo od većina njegovih rivala je što je sebe celog davao Formuli 1. Ona je bila njegov život. I na stazi i van nje je samo razmišljao kako da bude bolji. Nije tražio sekunde, tražio je desetinke, stotinke, hiljaditinke, svaka je za njega bila bitna. U prilog tome govore njegovi kvalifikacioni krugovi i podatak da je tokom karijere osvojio 65 pol pozicija, a da je do sada to samo nadmašio Mihael Šumaher.
Mnogi su ga kritikovali zbog načina vožnje, ali su ga navijači zato obožavali. Vozio je kao da sutra ne postoji, nikada se nije zadovoljavao osvojenom pozicijom ako je mogao bolje. Poznato je da je Prost jednom prilikom za njega rekao da mu je više stalo do pobeda, nego do života,. Takođe, mnogi su zbog toga što je bio religiozan nekoliko puta za njega rekli da je „
potpuni ludak koji misli da mu je Bog suvozač“.
© Williams F1/Sutton
Sena se na te komentare nije obazirao, ali se jednom prilikom desilo da je priznao da je možda preterao, i to posle kvalifikacijama u Monte Karlu 1988. godine. Kada je već osvojio pol poziciju, bio je sve brži i brži, čak dve sekunde od Prosta i onda je shvatio.
„
Odjednom, postao sam uplašen jer sam shvatio da više ne mogu sebe da shvatim. Polako sam se vratio u boks i više nisam izašao na stazu tog dana“, rekao je Sena tom prilikom.
Bio je svestan da nešto može da mu se desi, ali nije mario za granice. Trkanje je koristio da bi upoznao sebe, a tokom godina je, kako je sam priznao, otkrio mnogo.
„
Svaki put kada ’guram’ sebe, saznajem sve više o sebi. Ali, tu se javlja kontradiktornost. U istom trenutku kada postanete najbrži, neverovatno ste ranjivi. Jer, u jednoj sekundi sve može da nestane. Baš sve. I te dve krajnosti dovode do toga da sebe upoznajete sve dublje i dublje“, istakao je legendarni Brazilac.
Beta/AP Photo/Lionel Cironneau,File
Iako je na stazi bio potpuno zaokupljen sobom, i van nje je Formula 1 bila sav njegov svet, ali je imao i svoju drugu stranu. Bio je svestan problema ljudi u Brazilu, a posebno dece, koju je obožavao. Zato je veliki deo svog bogatstva, koje je procenjeno na oko 400 miliona dolara u vreme njegove pogibije, dao u humanitarne svrhe, posebno da bi omogućio bolje obrazovanje siromašnima.
„
Bogat čovek ne može da živi na ostrvu koje je okruženo siromaštvom. Svi mi dišemo isti vazduh. Moramo da damo šansu svakome, barem nešto osnovno“, govorio je Sena.
Nekoliko godina posle njegove smrti Senina porodica je osnovala „Institut Aerton Sena“, koji upravo pomaže deci da dobiju potrebno obrazovanje. Na taj način, legenda o njemu i dalje živi, a i kroz samu Formulu 1. Jer, nijedan vozač nije bio toliko voljen u istoriji Formule 1, a pitanje je da li će se ikada pojaviti neki koji bi mogao toliko da oduševi sve ljubitelje tog sporta. I, iako njegovu smrt još niko nije preboleo, svi oni koji su imali priliku da vide njegovu vožnju mogu da budu srećni što su bili svedoci njegove umetnosti.
