Evro - novac sa greškom

[sendi]

Evro - novac sa greškom

Novosti

Ekonomski nejake i nekonkurentne zemlje ušle su u monetarnu uniju. Političari nisu spremni da priznaju tu grešku



EKONOMSKI nejake i nekonkurentne zemlje ušle su u monetarnu uniju. Političari nisu spremni da priznaju tu grešku. Oni se bave simptomima - ne baveći se onim što je stvarna greška u konstrukciji evra, ocenjuje nemački radio Dojče vele, u komentaru u kojem konstatuje da je „Evropska monetarna unija u sadašnjem vidu od početka imala grešku u konstrukciji“.
„Istina, njenim tvorcima bilo je jasno da je jedinstveno monetarno područje moguće samo ako su privrede podjednako snažne i konkurentne“, navodi radio. „Međutim, kriterijumi koji su, imajući to u vidu, napravljeni za pristupanje monetarnoj uniji, bili su manjkavi. Kriterijumi sadržani u Ugovoru iz Mastrihta proizvoljno su izabrani i odnose se samo na visinu inflacije, dugoročne kamate, godišnji nivo novog zaduživanja i ukupno zaduženje kandidata za prijem. Na taj način u celu konstrukciju ugrađena je greška, jer je mediteranskim zemljama ’mekih’ valuta omogućen ulazak u klub. U trenutku prijema gotovo da su ispunile postavljene kriterijume, kod nekih se zažmurilo na jedno oko, jedna od zemalja je uveliko falsifikovala podatke - glavno je bilo ući u monetarnu uniju, a posle je moglo i dalje po starom...“

Još gore je, smatra „Dojče vele“, što ti kriterijumi nisu ništa govorili o privrednoj snazi ili slabosti pojedinih država, a pogotovo ne o njihovoj konkurentosti na svetskim tržištima. Tako su strukturno slabe i na svetskom tržištu nekonkurentne zemlje ušle u monetarnu uniju - kako se pokazalo, na sopstvenu štetu. U prvo vreme evro im je omogućio da dođu do novca severnih suseda uz povoljne kamate, što je dovelo do malog privrednog poleta, ali dugoročno su same sebi naškodile.
Političari, međutim, ocenjuje radio, nisu spremni da priznaju grešku. Oni se bave simptomima, ratuju zbog sporednih stvari kao što su rejting agencije, kupuju vreme paketima pomoći, stvaraju trajne probleme - ne baveći se onim što je stvarna greška u konstrukciji...

DA JE DRAHME, ESKUDA...
ŠTO je duže trajala monetarna unija, to su očiglednije postajale slabosti tih država, i to su više zaostajale u produktivnosti za evrozemljama iz severnog dela Evrope. Ranije to nije bila tragedija - u dogovoru s partnerima bili bi postepeno devalvirani grčka drahma ili portugalski eskudo. Danas to više nije moguće, jer se novac zove evro i koriste ga sve članice monetarne unije.

 

[San Andreas]

Da je u Nemačkoj ostala marka, a u ostalim državama evro, mislim da NI JEDAN Srbin nebi prešao na Evro.
Sećam se da sam kao dete odrastao gde se bukvalno sve računalo u Nemačkim markama. Prvo u velikoj Jugoslaviji a posle i maloj.
Dinar je u vreme Tita bio svetska valuta, cenjena kao dolar, mogao si ga razmeniti skoro bilo gde ili bilo kad, ali i pored toga Nemačka marka je bio statusni simbol.

Novac koji je bio mnogo više cenjen u Jugoslaviji nego u Nemačkoj.
Dok u mnogim svetskim zemljama američki dolar druga valuta, u Jugoslaviji je to bila Nemačka marka iz prostog razloga što je 90% svih deviza kojih su ulazili u Jugoslaviju bila Nemačka marka. Posle Nemačke marke naša druga valuta je bila Švajcarska franka iliti popularan "švajcarac" zahvaljujući našim gastarbajterima koji su odlazili u Švajcarsku i Nemačku sedamdsetih godina.

Koja je razlika između gasterbajtera iz 80-ih i gasterbajtera sada?
U 80-im gasterbajteri su jedva ček,ali da se vrate u svoju Jugu kad za to dođe vreme.
Sada je gasterbajterima muka kad pomisle da treba da se vrate (na koga da troše svoj teško zarađeni novac, kome bre da donose kapital u zemljuu, jer istim ljudima koji su otpustili pola miliona radnika?! Ili su možda baš tog gasterbajtera oterali van zemlje?! Pa kako onda da dođe ovde i da troši?!).

Što se tiče EU, ja se nadam da tamo nikada nećemo ući. EU je veštačka tvorevina, ona je nastala 2002 (tad je uveden evro) a evo samo deset godina posle u njoj je raspad sistema.
U stvari raspad sistema postoji praktično od osnivanja EU.