Šta je novo?

Evo zbog čega sve češće kažemo da je VREME POLUDELO

UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.537
RHMZS: Evo zbog čega sve češće kažemo da je VREME POLUDELO
Tanjug
Ekstremne vremenske pojave - suše, poplave, toplotni i hladni talasi sve su učestalija pojava u Srbiji, ali i svetu poslednjih decenija.


Krivac za to, prema mišljenju Svetske meteorološke organizacije, je industrijalizacija gde uspled povećane emisije gasova dolazi do efekta staklene bašte i ubrzanih promena klime.


Stalni predstavnik Srbije u toj organizaciji i rukovodilac Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Jugoslav Nikolić kaže da je samo u Beogradu prosečna temperatura u poslednjih 125 godina povećala za 1,6 stepeni Celzijusa, što je uslov za sve ekstremnije padavine.


"Ovaj porast temperature doveo je do povećanja koncentracije vodene pare u atmosferi za oko 10 odsto, što predstavlja povoljne uslove za stvaranje grmljavinskih oblaka i pojave jačih vremenskih nepogoda pljuskovitog i vetrovitog karaktera, uz pojavu grmljavine, grada i trombi- manjih tornada", rekao je Nikolić Tanjugu.


On kaže da je nesporna činjenica da su pojedine ekstremne klimatske i vremenske pojave učestalije poslednjih decenija, što se najčešce dovodi u vezu sa ljudskim aktivnostima i industrijalizacijom.

"U poslednjih 12 godina u Evropi su zabeleženi mnogi ekstremni dogadaji, suše, poplave, toplotni i hladni talasi, apsolutni maksimumi i minimumi temperature", kaže Nikolić.


Srbija je, dodaje on, jednom takvom ekstremu bila izložena u maju kada je došlo do formiranja iznad Mediterana koji se sporo premeštao preko Balkanskog poluostrva, što je uslovilo obilne padavine i poplave.


"Padavine su za tri dana u oblasti Podrinjsko-kolubarskog regiona, Mačve i Tamnave prevazišle 1000-dugodišnje trodnevne kiše. Za to se ne može reci da je uobičajena pojava", naglašava Nikolić.


U Evropi, podseća on, u poslednje 32 godine na većim rekama dogodilo se 325 poplava od toga u poslednjih 12 godina bilo je 200.



Veza između nivoa okeana i klime u Srbiji

"Klimatski indeksi vezani za epizode ekstremnih padavina i suša pokazuju povećanje u periodu 1961-2012.godine na skoro svim osmatračkim stanicama u Srbiji. Kako se okean i atmosfera sve više zagrevaju, u vazduhu se zadržava više vodene pare pa se i u narednim godinama mogu očekivati ređe, ali intenzivnije padavine", naglašava Nikolić.

Prema stavovima Medjunarodnog panela za klimatske promene u budućnosti nas očekuje porast temperature vazduha i mora, promene u globalnom hidrološkom ciklusu, redukcija snežnog i ledenog pokrivača, porast nivoa mora i promene nekih klimatskih ekstrema.


Takođe, panel se zalaže za globalnu akciju za smanjenje emisije, kao i za odredivanje mera za adaptaciju, a to se poklapa i sa aktuelnim stavovima Medjunarodnog kongresa koji je upravo prethodnih dana održan u Montrealu.


"Do sredine 2014. godine šesnaest zemalja članica EU donelo je nacionalne strategije za adaptaciju na klimatske promene. Srbija obavlja početne aktivnosti u vezi donošenja nacionalne strategije za klimatske promene u više sektora", naglašava Nikolić.



Kakvo se vreme očekuje do jeseni

Prognoze kakva nas zima očekuje posle kišnog leta, naš sagovornik kaže da je još rano davati i dodaje da nas u narednom periodu očekuje promenljivo vreme.


Do 30. avgusta se očekuje pretežno sunčano vreme uz porast dnevnih temperatura, tako da će najviše dnevne temperature krajem avgusta imati vrednosti iznad proseka za ovo doba godina od 27 do 32 stepena, kaže Nikolić.


Krajem avgusta i početkom septembra predviđaju se prolazna naoblačenja, koja će usloviti lokalne pljuskove, ponegde praćene grmljavinom uz postepeni pad dnevnih temperatura, dok će temperatura biti u granicama proseka.


Od 5. do 10. septembra očekuje se prosečno toplo i uglavnom suvo vreme, sa temperaturom od 24 do 28 stepeni, osim 6. i 9. septembra kada će postojati uslovi za lokalne pljuskove pracene grmljavinom, a zatim se do sredine septembra uspostaviti toplo i suvo vreme.


 
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.537
U Srbiji značajne poplave zabeležene su 1980, 1981, 1988, 1999, 2002, 2005, 2006, 2009, 2010. i 2014. godine, dok su se značajne suše dogodile 2000, 2003, 2007, 2011, 2012 i 2013 godine, podaci su RHMZ.
 
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.537
Potvrđeno: Čovek je odgovoran za klimatske promene
Blic
Decenijama se već vodi naučna debata oko globalnih klimatskih promena. Na jednoj strani su oni koji umanjuju efekat koji ljudi imaju po klimu, tvrdeći da su promene koje se dešavaju deo prirodnog ciklusa, a sa druge, u koju spade većina naučne zajednice, oni koji smatraju da su ljudi odgovorni za globalno zagrevanje. Jedan naučnik smatra da je stavio tačku na ovu raspravu, piše “Stejt kolamn”.

226716_zemlja-nasa2_ff.jpg



Šon Lavdžoj, fizičar Univerziteta Mekgil, kaže da su šanse da su klimatske promene deo prirodnog ciklusa manje od jedan odsto. Analiza podataka o temperaturi isključuje mogućnost da je globalno zagrevanja u industrijskoj eri samo prirodna fluktuacija u klimi Zemlje, tvrdi Lavdžoj.


S obzirom da je korišćenje kompjuterskih modela u svrhe dokazivanja klimatskih promena glavna primedba stručnjaka koji veruju u prirodni ciklus, Lavdžoj je primenio drugi pristup, kojim je pokazao da je globalno zagrevanje posledica emisije štetnih gasova, do čega je došlo sagorevanjem fosilnih goriva, navodi “TG dejli”.

Lavdžoj je analizirao podatke iz leda sa Grenlanda, uzorke iz jezera, godove drveća i druge dostupne podatke koji datiraju iz vremena pre nego što su ljudi bili sposobni da ispuste štetne gasove u atmosferu. Time je dobio varijacije u temperature tokom dugog vremenskog perioda.


-Najjači argumenti onih koji poriču klimatske promene su da je zagrevanje prirodan proces i da kompjuterski modeli greše. Čak i u najgorem slučaju, sa sigurnošću od 99 odsto možemo da odbacimo tezu o prirodnom ciklusu – kaže on.


U najboljem slučaju, ta sigurnost je 99,8 odsto, što znači da su šanse da su klimatske promene posledica prirodnih sila skoro nula, preneo je “Stejt kolamn”.


-Glavni argument skeptika je da teza o globalnom zagrevanju zavisi od kompjuterskih modela. Oni kažu, ako je dokaz toliko jak, ne trebamo superkompjutere da to dokažemo. Ispostavilo se da stvarno ne trebamo. I bez superkompjutera dobio sam skoro iste rezultate i mogu da ih koristim da ukažem na verovatnoću u kojoj klimatske promene padaju u okvire ustanovljene prirodne varijacije – naveo je Lavdžoj.


Trenutno svega 0,1 odsto naučnika odbacuje ideju da je čovek uzročnik klimatskih promena, ukazuje “Stejt kolamn”.
-Imali smo fluktuacije u prosečnoj temperaturi, koje su ogromne od 1880. godine. Ova studija pokazuje da su šanse da su te fluktuacije prirodne manje od jedan naprama 100, a najverovatnije manje od jedan naprema hiljadu – rekao je Lavdžoj.
 
Top