Eurotunel: Pronašli smo 37.000 migranata

[maja_jevtic]

Migranti nagrnuli na Evrotunel
Izvor: rtv.rs
Oko 1.500 migranata pokušalo je u noći između utorka i srede da uđe u Evrotunel i dospe do Velike Britanije, a jedna osoba je pronađena mrtva, prenosi AFP izvor iz francuske policije.

Portparol kompanije Evrotunel je potvrdio da je u sredu ujutro pronađen jedan leš i da su vatrogasci potvrdili smrt te osobe.

Ilustracija: flickr.com


U ponedeljak uveče oko 2.000 migranata pokušalo je da u francuskom gradu Kaleu uđe u tunel koji povezuje Francusku i Englesku ispod Lamanša, saopštio je Evrotunel.

Jutros pronađeno telo pripada migrantu iz Sudana, za kojeg se veruje da je bio star između 25 i 30 godina. Njega je udario kamion koji se iskrcavao sa trajekta koji povezuje francusku i englesku obalu Lamanša, naveo je policijski izvor.

Mediji navode da je reč o najgorem propustu u istoriji podvodne saobraćajnice, da su migranti probili sigurnosnu ogradu u Kaleu.

Ulazili su kroz rupe i penjali se na Evrotunel vozove koji su vozili u oba smera.

Dve stotine osoblja u službi bezbednosti i policajaca borilo se s imigrantima šest sati.

Najmanje 15 imigranta je povređeno, a dvojica su poginula kada ih je udario voz.

Prevoz je kasnio sat vremena. Sedam je spašeno od utapanja nakon što su pali u bazen vode koji se nalazi u blizini ulaza u tunel.

Od početka ove sedmice poginulo je 10 imigranata koji su se penjali na brze vozove, trčali kako bi ušli u kamione ili su se utopili.

Trenutno se u Kaleu nalazi 5.000 ilegalnih imigranta koji koriste bilo kakvu priliku da uđu u Veliku Britaniju.

Šefovi transporta kažu kako Velika Britanija gubi skoro milion evra dnevno zbog ovih problema.

Gradonačelnica Kalea Nataša Bušar krivi Veliku Britaniju jer ima blage zakone i beneficije za imigrante, prenose agencije.

 

[maja_jevtic]

Devet imigranata koji su pokušavali da se domognu Velike Britanije poginulo je od juna u neposrednoj blizini tunela ispod La Manša koji povezuje Francusku i Veliku Britaniju, a samo u noći između 28. i 29. jula poginula je jedna osoba a 1.500 njih je pokušalo da ode na Ostrvo. Britanski premijer Dejvid Kameron okarakterisao je situaciju kao zabrinjavajuću, dok je grupa Eurotunel koja upravlja ovim tunelom ukazala da joj je preko potrebna pomoć država i da je ove godine sopstvenim sredstvima pronašla 37.000 migranata.



Prava drama se odvija svake noći u Kaleu na severu Francuske, gde koncesionar tunela ispod La Manša, Eurotunel, ne može da se izbori sa ogromnim prilivom imigranata.

„Eurotunel je pre više meseci upozorio Međuvladinu komisij za tunel ispod La Manša i javne vlasti na dramatičan porast broja migranata u Kaleziju (regionu Kalea na severu Francuske) i mogućim posledicama koje bi mogle biti i dramatične”, istakla je ova kompanija. Navedeno je posebno da situacija „prevazilazi ono što se od koncesionara može realno očekivati”.

Najnovija tragedija odigrala se u noći između 28. i 29. jula, kada je oko 1.500 imigranata pokušalo da pređe u Britaniju, a poginula je jedna osoba. Reč je o osobi sudanskog porekla između 25 i 30 godina, koju je udario kamion dok je pokušavala da se nakači na voz.

Ovo je deveta osoba koja je od početka juna poginula kod tunela. Prethodno je 24. jula život izgubila migrantkinja iz Eritreje od 23 godine, koju je udario auto kod železničkog terminala tunela.

Kale već godinama privlači migrante koji žele da pređu u Veliku Britaniju, budući da je najbliže mesto koje povezuje evropski kontinent sa tom zemljom na koju gledaju kao na Eldorado.

Početkom juna izvedeni su i radovi na obezbeđenju, a nove barikade i bodljikava žica otežavaju pristup kamionima koji se ukrcavaju na trajekte. Migranti su se preusmerili na tunel, koji je teže obezbediti jer terminal u Kaleu prema sajtu Eurotunela pokriva 650 hektara.

Nezaustavljiva kolona migranata



Tokom prethodnih sedmica broj migranata koji pokušavaju da kroz tunel dođu do Velike Britanije dramatično je uvećan, pa je tako u noći između 27. i 28. jula dostignut do tada nezabeležen broj od 2.000.

Eurotunel je u prethodnim danima angažovao oko 200 radnika na bezbednosti kako bi sprečio ulazak na ovu lokaciju, a angažovano je i 300 policajaca sa punim radnim vremenom.

U ovoj firmi ukazuju da su, iako to nije bila njihova obaveza kao koncerionara, mnogo uložili u oprem poput zatvaranja, osvetljenja, kamera i infracrveih barijera, kao i u zaposlene na obezbeđenju terminala Kokel. Samo u prvom polugođu ove goine troškovi su iznosili 13 miliona evra, a ukupna dosadašnja ulaganja 160 miliona.

Do kraja godine su, kako navode, planirane nove ograde oko perona za ukrcavanje.

„Eurotunel je bez larme od 1. januara sopstvenim aredstvima otkrio više od 37.000 migranata koji su predati snagama reda, i podneo hiljade žalbi koje je tužilac tribunala u Bulonji (na severu Francuske)” sistematično stavljao u fioku bez daljeg procesa.



Očajnički poziv u pomoć



Eurotunel ukazuje da osnivački sporazumi tunela pod La Manšom obaezuju zemlje da i izvan uobičajenih državnih obaveza omoguće koncesionaru da obavi delatnost transporta u punoj bezbednosti. Situacija, kako se navodi, prevazilazi realne mogućnosti koncesionara.


Ova kompanije je uostalom tražila i odštetu od 9,7 miliona evra od fancuske i britanske vlade da bi nadoknadila troškove i gubitke koje je od ove godine imala zbog priliva migranata.

Ministar unutrašnjih poslova Francuske Bernar Kaznev je u pismu direktoru Eurotunela u koje je AFP imao uvid optužio koncerionara da nije uložio dovoljne napore. Kaznev Eurotunelu zamera da su od 2002. smanjili broj osoba zaduženih za bezbednost tri puta.

Britanske vlasti su izdvojile 4,7 miliona evra za izgradnju barijera za obezbeđenje pristupa platformama terminala, koje bi trebalo da budu funkcionalne od prve sedmice avgusta, a britanska minsitarka untrašnjih poslova Tereza Mej najavila je i dodatnih 10 miliona evra za jačanje bezbednosti na terminalu za ukrcavanje.

O incidentima u Kaleu održaće se i sastanak ministara za bezbednost u Londonu 29. jula, a sastankom će predsedavati Tereza Mej.



Izvor: AFP

 

[maja_jevtic]

Britanija pravi posebnu zonu u Kaleu zbog migranata


Velika Britanija, koja se suočava sa prilivom velikog broja migranata, uglavnom izbeglica sa Bliskog istoka i Afrike, odlučila je da u francuskoj luci Kale uspostavi "bezbednosnu zonu" za kamione koji putuju na njenu teritoriju. London time želi da spreči da se iregularni migranti ukrcavaju u kamione i tako stižu do britanske teritorije. Sličnim merama, poput dizanja ograde u Mađarskoj, pribegavaju i druge članice EU koje su izložene migratornim pritiscima i smatraju da su njihovi sistemi za azil preopterećeni. Dosadašnje mere koje je preduzela EU na tom planu uglavnom su usmerene na zaustavljanje krijumčarenja ljudi, dok konkretnog dogovora o prihvatu izbeglica, usled otpora u članicama, za sada nema.

Britanska ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej najavila je 14. jula u britanskom parlamentu formiranje "bezbednosne zone" u Kaleu za kamione, dan pošto je Mađarska počela da diže ogradu sa Srbijom kako bi zaustavila priliv migranata.

"To treba da zaštiti kamione i vozače tako što će se skloniti sa pute na kome mogu biti meta migranata", rekla je ona navodeći da zona može da primi do 230 vozila.

Protparol britanskog ministastva je rekao za AFP da će ta zona biti uspostavljena u zaštićenom području luke u Kaleu, gradu na severozapadu Francuske.

U prefekturi departmana Pas de Kale informacije nisu mogli da potvrde niti su ih opovrgli, javila je agencija Frans pres.

Tereza Mej je navela da su francuske i britanske vlasti za manje mesec dana, od 21. juna do 11. jula, sprečile više od 8.000 pokušaja ilegalnog ulaska u Britaniju.

Prema zvaničnim podacima iz januara, u prethodnih 10 meseci zabeleženo je 30.000 pokušaja ilegalnog prelaska granice.

Britanska ministarka se pozvala na sporazum koji su u septembru 2014. sklopili Francuska i Britanija o upravljanju migratornim pritiscima u Kaleu. Sporazum predviđa da Britanija u periodu od tri godine uloži 15 miliona evra u bezbednosne mere u Kaleu.

"Obavezali smo se da od novembra 2014. uložimo 12 miliona funti a 6 miliona je već potrošeno na bezbednosne mere u lukama na severu Francuske", rekla je ona.

Transportne firme su saopštile da su morale da plate u Britaniji od aprila prošle do aprila ove godine kazne u visini od 6,6 miliona funti ili 9,3 miliona evra jer su prevezle iregularne migrante, što je rast od 2,4 miliona funti za godinu dana.

Kale je kao najbliža luka Britaniji postao proteklih godina privlačan migrantima koji pokušavjau da se domognu britanske teritorije bežeći od ratova i kriza u Africi i Bliskom istoku.

Prema podacima francuskih vlasti, početkom jula na području Kalea registrovano je oko 3.000 migranata, uglavnom Eritrejaca, Etiopljanja, Sudanaca i Avganistanaca.

Stvari su se dodatno zakomplikovale u junu zbog štrajka francuskih radnika na trajektima, koji su blokirali luku. Štrajk je otežao prevoz preko Lamanša, a kamioni su morali da čekaju u koloni dugoj 80 kilometara.

Transportne kompanije su saopštile da je i do 20 migranata pokušavalo da se popne na vozilo a da ih je francuska policija puštala pošto bi bili privedeni, javljaju britanski mediji.

Tereza Mej je okrivila "neodgovorne francuske štrajkače" za haos, ali je i obećala da će "rasturiti" kriminalne grupe koje naplaćuju migrantima i do 1.200 funti za prebacivanje preko Mediterana do Evrope.

Krajem juna London je najavio da će pooštriti kontrolu u britanskoj luci Dover.



Izvor: AFP

 

[Torrent Maniak]

Na pomolu novi stogodišnji rat zbog migranata
Hoće li britanska vojska ući na francusku teritoriju

Migranti preskaču žičanu ogradu kod Kalea (Foto Beta-AP)
Šaljite vojsku na migrante u Kaleu, dreče sa britanskih kioska naslovne stranice njihovih tabloida dok optužuju „proklete” Francuze da nisu sposobni ni zainteresovani da se suprotstave migrantima i spreče njihov ulazak na neki od teretnjaka koji kroz Evrotunel ispod Lamanša stižu u Britaniju. Na pozive da britanska armija zaposedne francusku teritoriju odgovara se sa najvišeg mesta u Londonu: sada je prioritet da se ojača bodljikava žica oko pruge. U te svrhe je Britanija po hitnom postupku poslala u Francusku još deset miliona evra. Tereza Mej, britanska ministarka unutrašnjih poslova, ne isključuje mogućnost da se britanski vojnici pošalju u Francusku, dok premijer Dejvid Kameron upozorava da „rojevi” migranata prelaze Mediteran i diplomatski preporučuje „zajedničku akciju sa francuskim vlastima”. Retki su glasovi koji se pitaju u kom to mi veku živimo kad britanski premijer na nesrećne ljude gleda kao na insekte ili kao na osinjak. Francuska gradi novu gvozdenu zavesu po receptu preuzetom iz ere hladnog rata, konstatuje „Imanite”. List francuskih komunista pominje ogradu koju podiže Mađarska duž granice sa Srbijom i bodljikavu žicu oko železničke pruge u Kaleu.

Iako britanski premijer poziva na udruživanje sa Francuzima, Britanci su zaokupljeni starim rivalstvom sa susedima sa evropskog kontinenta.

„Nameravate da provedete letovanje u Francuskoj? Bolje bi vam bilo da letujete u Siriji, jer kada stignete do vašeg letnjikovca i istovarite stvari iz automobila, naići ćete na Muhameda, Tarika i Abdulaha kako vire iza svakog žbuna”, reči su jednog od konzervativnih tabloidnih britanskih komentatora koji krivicu za krizu u francuskoj luci Kale pripisuje nikom drugom do Francuzima.

„To nije britanski problem. To nije problem EU. To je francuski problem, i oni hitno moraju da ga reše.”

Nije ovo prvi put da Francuska i Britanija međusobno zveckaju uvredama. Setimo se samo kada su se Anglosaksonci okomili na Francuze zato što nisu radi da se upuštaju u moral svojih političara. Sa Ostrva su kritikovani što godinama nisu želeli da pišu o svom političaru Dominiku Stros-Kanu i njegovom seksualnom nasilju nad ženama, priželjkujući čak da im on bude predsednik. Kada je Fransoa Oland bio kandidat za predsednika, londonski nedeljnik „Ekonomist” prozvao ga je najopasnijim čovekom u Evropi.

A potom je Dejvid Kameron pozvao francuske tajkune da od najavljenih povećanih poreskih dažbina pobegnu u Britaniju. Biće im prostrt crveni tepih, obećavao je Kameron. Francuzi su ismejavani što „malo rade” i što im „država omogućava da bez rada lagodno žive”.

Migrantski problem u Kaleu truje odnose između Francuske i Britanije već dvadeset godina. Francuska smatra da je insistiranje Londona na žicama, ogradama i energičnijoj policiji kao kad bi se na zjapeću živu ranu stavljao mali flaster. Konzervativci u Londonu smatraju da Pariz takoreći namerno odbija da zaštiti Evrotunel od najezde migranata.

Poredi li se Kale sa Lampeduzom ili sa bilo kojom drugom mediteranskom lukom, broj migranata koji se smestio tamo kap je u moru. Trenutno u Kaleu je smešteno, po različitim procenama, između tri i pet hiljada migranata – onoliko koliko ih na obalu južne Italije stiže u toku jednog dana.

Zašto oni po svaku cenu hoće da pređu Lamanš i da se nastane u Britaniji? Različiti su odgovori na ovo pitanje. Kameron tvrdi da nije čudo što žele da pređu u zemlju u kojoj ima posla i gde se dobro živi: „Britanska privreda beleži stope rasta, kod nas ima posla, Britanija je neverovatno mesto za život, ali mi moramo da zaštitimo svoje granice.”

Sa druge obale Lamanša objašnjavaju da u Britaniji ne postoji obaveza posedovanja lične karte i da zbog toga posao može da se dobije lako i „na crno”. Iako su socijalisti na vlasti, Francuska je poslednjih meseci deportovala na hiljade migranata bez papira, pa oni sada žele da oprobaju sreću u Britaniji. Uz to se mnogi od njih služe engleskim jezikom, a ne govore francuski.

Po svemu sudeći, sreća ih neće poslužiti da se dokopaju britanskog „carstva” jer je Kale sada u medijskoj žiži iako u siromašnijim delovima Evrope ima mnogo većih migrantskih kriza. Neki su se dosetili da iz Kalea pređu u Belgiju, odakle bi se kao slepi putnici na nekom teretnom kamionu prebacili u Britaniju.

Ali čak i da pređu Lamanš i dokopaju se Ostrva, slabe su im šanse da će tako izmučeni uspeti da se izbore sa sabljama čuvenih Gurki. Predlog jednog policajca visokog ranga je da se Gurke, nepalski vojnici čuveni po vojevanju, postave u priobalnom regionu Britanije kako bi se obračunavali sa migrantima, još nije razmatran. Nije mnogo odjeka imao ni komentar konzervativnog „Tajmsa” u kome se kaže da Britanija ne bi ni osetila kad bi primila sve tri hiljade migranata iz Kalea. Oni i pored žica, granica i policije ipak dolaze. Prema nekim procenama, svakoga dana skriveni u nekom teretnjaku, u Britaniju uđe bar sto pedeset migranata koji su prešli Lamanš.


Izvor: Politika