UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.512
A: Šetnja za Francuze, drama u najavi
Daleko je od najjače, ali grupa A sigurno će biti najneizvesnija na Evrobasketu.
Starsport
Ne računajući Francusku, koja je dve klase iznad protivnika, od preostalih pet ekipa svaka može da završi na drugom mestu, ali i na poslednjem.
Favorit: Tomas Ertel, momak koji je bio jedan od najzaslužnijih za pobedu nad Španijom na prošlogodišnjem Svetskom kupu, nije se našao u finalnih 12 za Evrobasket. Istina, Parker se vratio, a Ertel nije igrač zadatka poput Dijoa, ali činjenica da jedan od najtraženijih plejmejkera u Evropi nije uspeo da se probije u tim dovoljno govori o snazi Francuza.
Parker ima 33 godine, nije više toliko eksplozivan, ali je i dalje briljantan košarkaš. Sjajan šut De Koloa, Batumov kvalitet na oba kraja parketa i svestranost Borisa Dijaa zasebno su pretnja svakom protivniku, a zajedničkim efektom činiće da odbrane ne znaju na koga pre da obrate pažnju.
Ono što je ’Trikolore’ trebalo da čini još jačim nego prethodnih godina jeste centarska pozicija. Imali su uvek ponekog izvrsnog centra, jednom je igrao i Noa, ali nisu centarski tandem kao Gober-Ažinsa.
Neće ga imati ni sada pošto su Ažinsu Pelikansi vratili kući zbog povrede, a Žaite nije ni blizu njegovog kvaliteta. Ipak, prošlog leta Gober je zasenio braću Gasol – tada je bio iznenađenje, a tokom prošle NBA sezone u Juti Džez stekao je još znanja i još samopouzdanja. Visok je 216 cm, sila je u odbrani, a i u napadu može da dođe do izražaja kada ima kvalitetne saigrače kao što ih ima sada.
U igračima poput Lovernja, Želabala, Furnijea i Dijoa Francuzi imaju i potrebnu dubinu za naporno takmičenje. Jasno je da bi kroz grupu A trebalo da se prošetaju, a i verovatno su prvi favorit za osvajanje zlatne medalje.
Starsport
Tužno: Košarkaška velesila Rusija dolazi sa vrlo tankim timom, lošijim čak i od onoga sa Evrobasketa 2009. godine. A taj je, ko se seća, baš bio loš. Sada tu ima nekoliko igrača koji bi bili korisni u nekom znatno boljem timu, ali teško da mogu da budu nosioci ozbiljne ekipe. To su pre svega Fridzon, Antonov i Voroncevič, kroz celu karijeru precenjeni Monja, donekle i Vjaltsev.
Da su tu Karašev, Mozgov, Kaun i Šved, pa i Hrjapa koji još traži formu posle povrede, Rusija bi bila respektabilan tim koji bi uz malo sreće mogao da se uključi u borbu za medalje. Selektor Jevgenij Pašutin radi sve što je do njega, Rusi su u završnici priprema digli formu, ali na osnovu kvaliteta jasno je da bi i plasman u drugu fazu bio veliki uspeh. A to je malo za zemlju tako bogate košarkaške tradicije.
Komšije: Bosna i Hercegovina suočava se sa sličnim problemom kao Rusija. Nema Mirze Teletovića, čoveka koji je bio bog i batina u timu BiH i koji je trošio ’milion’ lopti po utakmici. Toliko je sve išlo na njega da se čovek zapita ko će se sada i usuditi da šutne na koš.
Uz to, Nihad Đedović je nešto brčkao sa nemačkim pasošem i pitanje je da li će ikada više i zaigrati za reprezentaciju BiH, a Jusuf Nurkić i ljudi iz Saveza imaju nesuglasica zbog kojih na EP nećemo gledati centra Denvera.
I šta ostaje? Grupa solidnih igrača koja bi, ako se kockice sklope i zaigraju timski, mogla da igra finu košarku. Ipak, ekstra kvaliteta nema, to je jasno. Na pleju će biti Gordić, Šutalo je, kako mu i prezime kaže, šuter, a u reketu će glavnu reč voditi nekadašnji igrač Zvezde Elmedin Kikanović i snažni Andrija Stipanović. Za ovu priliku naturalizovan je Aleks Renfro, momak sa preciznim šutom iz Obradovićeve Albe, a biće interesantno videti kako će se snaći 20-godišnji Nedim Buza.
Getty Images
Ostali: Izraelci nemaju nikakvu dubinu u timu – još im igra čak i Janiv Grin, koji nas je upropastio na EP 2007. godine – ali ima nekoliko istaknutih pojedinaca. Sve što mu se ne dozvoljava da radi u Kingsima, Omri Kaspi će raditi u reprezentaciji jer je glavni igrač i najveće ime u timu. Ipak, Izrael ima još nekoliko vrlo dobrih igrača – Jogev Ohajon je plej koji već nekoliko godina igra u Makabiju i svaki zadatak odradi zadovoljavajuće, a Gal Mekel, novo Zvezdino pojačanje, odličan je pik-en-rol igrač, vrlo je brz i može da razigra ekipu.
Na poziciji centra je D’Or Fišer, koji je imao solidnu sezonu u Uniksu i koji preti i šutom sa poludistance, a Lior Elijahu ume da bude nezgodan svojim atipičnim stilom igre, iako mu je karijera u padu. Naturalizovali su i Šona Dosona (njegov otac Džo igrao je u Izraelu, pa je Šon tu i rođen), ’svingmena’ kojem su eksplozivnost i atleticizam glavne karakteristike. Uzevši u obzir osobine vodećih igrača, od Izraela možemo očekivati brzu košarku.
Tim i igra reprezentacije Poljske ne menja se već godinama, a uglavnom se sve vrti oko Marćina Gortata, centra koji igra značajnu ulogu u NBA ligi već nekoliko sezona. Sada su naturalizovali Ej-Džeja Slotera, koji je prošle sezone nastupao za PAO i odlikuje se izvrsnim šutom za tri poena.
Veću ulogu dobiće i 216 cm visoki centar sa Gonzage Pšemek Karnovski, koji ima 21 godinu i u budućnosti bi trebalo da nasledi Gortata. Damijan Kulig je sjajno igrao u Turovu prošle sezone, četvorka sa dobrim šutom za tri poena, a Poljaci očekuju mnogo i od tandema na krilnoj poziciji – Adama Vačinskog, koji je odigrao sjajno u Komposteli prošle sezone, i 22-godišnjeg atlete Mateuša Ponitke.
Selektor Finske Henrik Detman najavio je podmlađivanje ekipe, ali će glavnu reč ipak voditi iskusniji igrači sa Peterijem Koponenom na čelu. Uz njega, tu je nekoliko Amerikanaca – Šona Hafa i Džeralda Lija poznajemo već nekoliko godina i oni su rođeni u Finskoj jer su im očevi takođe igrali košarku u toj zemlji, a novi Finci su Džamar Vilson i Erik Marfi.
Vilson je oženjen Finkinjom, naučio je i jezik, igra pleja i prošle sezone nastupao je za francuski Ruen. Marfi je bio član tima i prošle godine na Svetskom kupu, igra na poziciji krilnog centra i od sledeće sezone nosiće dres Bešiktaša.
Od Finaca ćemo videti dosta soliranja Koponena, mnogo šuteva za tri poena (tu je i Sasu Salin) i brzu, neretko neorganizovanu igru.
Ne bi bilo iznenađenje da u grupi B bude vrlo zamršena situacija, da se formiraju razni krugovi, tako da će bukvalno svaki koš biti važan. Verovatno neće biti baš vrhunske košarke, ali biće uzbudljivo.
B: Srbija i ostale "aždaje"
Berlin će biti domaćin ’grupe smrti’ – odavno nije viđena tolika razlika u kvalitetu u odnosu na sastave ostalih grupa.
Starsport
Moćna Španija, svetski vicešampion Srbija, domaćin Nemačka, kompletna Italija i nepredvidiva Turska. I siroti Island, koji će služiti jedino za popravljanje koš-razlike.
Favorit: Ne igraju im Kalderon, Rubio, Navaro i Mark Gasol, ali Španija i dalje poseduje veoma jak tim. Možda nemaju onaj oreol nepobedivosti kojim su se ponosili sve do pre nekoliko godina i utisak je da više nemaju toliki broj kvalitetnih igrača, pa će spomenuti izostanci ipak uticati na dubinu tima.
Naravno, najviše će se osetiti odsustvo mlađeg Gasola – Pau igra sjajno uprkos godinama, ali neće moći baš na svakoj utakmici na parketu da provodi 35+ minuta. Njegova zamena biće mladi Giljermo Ernangomes – ima 21 godinu, visok je 208 cm i posle sjajne sezone u Sevilji potpisao je za Real Madrid. Ipak, mora još da napreduje i nedostaje mu iskustva na najvećoj sceni, pa bi ’Furija’ mogla ponekad da igra i sa nižom postavom, u zavisnosti od protivnika.
Jedna od prednosti jeste što se svi međusobno poznaju, naročito oni koji na Evrobasket dolaze posle fenomenalne klupske sezone sa Realom – Rodriges, Ljulj, Fernandes i Rejes, a tu je i Nikola Mirotić, koji im je bio saigrač do prošle sezone.
Ćaćo možda nije blistao individualno kao pretprošle sezone, ali je i dalje među najboljim plejmejkerima Evrope, Ljulj je neprocenjiv u odbrani i u napadu iz senke, a Rejes donosi iskustvo i smirenost. Rudi je bez sumnje izvanredan košarkaš, raznovrsniji od Navara, ali čini se da mu nedostaje ’ubilački instinkt’ i specijalizovanost za velike utakmice koji su krasili La Bombu.
Odlazak u Bulse ispostavio se kao pravi potez za 35-godišnjeg Gasola, igra kao u najboljim danima, uz to su ga godine učinile i lukavijim, mada se čini da je sada nešto češće sklon oscilacijama.
Gijom Vives je dobio prostor u Valensiji i dosta je napredovao, San Emeterio uvek može da donese timu kvalitetne minute, a Pau Ribas zbog svoje racionalosti takođe spada u tip igrača idealan za ’pomoćno osoblje’.
Starsport
Srbija: Gledajući imena u sastavu, Srbija ima bolje popunjen tim u odnosu na prošlo leto. Sada će Orlovi morati ranije da polete – na SP je forma tempirana za drugu fazu, ali sada je grupa izrazito jaka i četvrto mesto verovatno donosi sudar sa Francuskom, pa će naši od starta morati da budu na vrhuncu.
Možemo da žalimo za Bobanom Marjanovićem, ali šta je, tu je – Raduljica je prošlog leta blistao uprkos slaboj klupskoj sezoni, na pripremama deluje vrlo dobro i nema razloga da ne odigra na visokom nivou i sada, pogotovo u napadu. Na njemu će sada biti i veći pritisak jer nema Krstića, ali dobiće adekvatnu podršku sa klupe u vidu Milutinova i Kuzmića, koji će biti značajani pre svega u odbrani i skoku.
Najveća snaga tima jeste tandem Teodosić-Bjelica. Teo uliva sigurnost ostalima, istinski je vođa i u reprezentativnom dresu bezbroj puta je dokazao da sa uspehom može da preuzme odgovornost. Posle briljantne klupske sezone, Bjelica je za nijansu smeliji i opušteniji nego što je bio, što će omogućiti njegovim raznovrsnim kvalitetima da još više dođu do izražaja.
Stefan Marković u dresu reprezentacije skoro uvek igra bolje nego u klubu, radi tačno ono što se od njega traži, a Bogdanović je u Fenerbahčeu popravio odbranu i postepeno ubacuje nove dimenzije u svoju igru, uz napadački repertoar na koji smo navikli. Samo da leđa budu u redu.
Nikola Kalinić bio je otkrovenje pretprošlog leta, pa i prošlog je mnoge iznenadio, ali sada se već ozbiljno računa na njega, pogotovo što je u Zvezdi pokazao osobine ratnika i igrača koji je svakom timu preko potreban.
Erceg se mučio sa povredom na pripremama i ne deluje kao da se potpuno uklopio u tim, ali njegovi poeni mogli bi da budu značajni iz drugog plana. Takođe, sa njime Đorđević dobija dodatne opcije u zavisnosti od protivnika – Bjelica na trojci ili Bjelica i Erceg na četvorci i petici.
Brza košarka sa čvrstom odbranom, to je ono na čemu selektor insistira, a na raspolaganju ima igrače koji mogu to da sprovedu u delo. Očekivanja su srazmerno veća, ali naši momci su im dorasli.
Getty Images
Turska: Retko prave dobar rezultat kada igraju u inostranstvu, mada će se sada osećati kao kod kuće zbog brojne turske dijaspore u Nemačkoj. Atmosferu u reprezentaciji remete i stalne čarke na relaciji selektor Ataman-Fenerbahče, pa su tako iz Fenera pretili da će povući svoje igrače iz tima. Od toga nije bilo ništa, ali teško da se može reći da je sve idealno pred početak EP.
Najveće ime u selekciji Turske jeste Ersan Iljasova, koji je već sedam sezona važan igrač u Milvoki Baksima. Iljasova ima brojne kvalitete – šut za tri poena, skok... Međutim, čini se da nema onaj koji je ovom timu Turske najpotrebniji – mentalitet vođe. Nedostaje Iljasovi pobedničkog duha i žara koji karakteriše vrhunske košarkaše, a on bi trebalo da bude lider tima.
Tu je Bobi Dikson, ili Ali Muhamed, omaleni plej koji je sa Karšijakom osvojio titulu i koji će i u Turskoj uzimati mnogo šuteva. Skok bi trebalo da bude velika snaga Turske, pošto je to najveći kvalitet i Erdena i Savaša i Aldemira, mada se nijedan od njih trojice ne može pohvaliti napačkim arsenalom.
Spoljna linija dosta je tanka – prvi šuter je Melih Mahmutoglu, koji nije baš dobijao redovno šansu u Feneru, mada je činjenica da poseduje precizan šut za tri poena. Turska ne bi bila Turska bez Sinana Gulera, koji željom i inteligencijom zna da nadoknadi objektivne nedostatke, a Čedi Osman imao je problema sa povredom i ne dolazi skroz spreman.
Ostatak ekipe uglavnom čine ili mladi ili nedovoljno dokazani igrači – Heršek, Korkmaz, Koksal...
Na prvi pogled, deluje kao da je Turska prvi kandidat da bude ta koja će uz Island završiti takmičenje u grupi, ali ipak imaju tim koji zahteva oprez i nije isključeno da neko od mladih proigra.
Getty Images
Nemačka: Ovog leta za Nemačku će na velikim takmičenjima debitovati Denis Šruder, plejmejker koji je prošle sezone bio džoker sa klupe Atlanta Hoksa. Dirk Novicki verovatno žali što ranije nije imao saigrača poput Šrudera, a ovo će im biti prva, možda i jedina prilika da zajedno ostvare veliki rezultat.
Dirk, takav kakav je, prepustio je Šruderu ulogu lidera rekavši da je ceo tim iza 21-godišnjeg pleja čija je majka iz Gambije, a otac Nemac. Denis je izuzetno brz, prodor i asistencije su mu jače strane, ali će na šutu morati još da radi. Međutim, tempom kojim je do sada napredovao, neće biti čudo ako Šruder u najskorije vreme proširi svoj domet.
Novicki je u junu napunio 37 godina i nesporno je da nije više onaj stari, u smislu da ne može baš sâm da igra, ali je uprkos tome i dalje ogromna pretnja za sve odbrane – lakoća sa kojom stvara poziciju za šut, pogađa, vodi tim nastavlja da zapanjuje i tera sve iskrene ljubitelje košarke da žele da Dirk igra što duže.
Vodećem tandemu biće neophodna podrška i imaće je u nekoliko igrača – uprkos nezadovoljstvu minutažom, centar Tibor Plajs imao je solidnu sezonu u Barseloni, Hajko Šafarcik ume da ’poludi’ i da pogađa trojke u nizu, a i Gavel je dobar plej sa preciznim šutom za tri. Bencing mnogo oscilira, ali donosi skočnost i atleticizam, a minute tokom priprema dobijao je i mladi ’svingmen’ Bajerna Paul Zipser.
Uz podršku sa tribina, drugi krug za Nemce nije daleko.
Starsport
Italija: Odavno Azuri nisu imali veći broj kvalitetnih košarkaša – istina, i u prošlosti su imali izuzetne individualce, ali nisu uspevali da ih uklope u tim, pa su na terenu delovali haotično i previše su solirali.
Da li će sada uspeti da naprave pravi kolektiv, pitanje je na koji nam samo utakmice na Evrobasketu mogu ponuditi odgovor, ali materijala i te kako ima. Uprkos brojnim problemima sa kolenom, Danilo Galinari i dalje je fantastičan igrač – snažan na prodoru, precizan u šutu za tri poena, a vrlo je koristan i u skoku, pogotovo u evropskoj košarci.
Nije on jedina NBA zvezda u timu Italije – Marko Belineli ume da pogodi iz neverovatnih pozicija, ali u dresu Italije u prošlosti je previše forsirao. Isto se može reći i za Andreu Barnjanija, koji je često delovalo nezainteresovano, kao da je izbegavao kontakt-igru i uglavnom se fokusirao na šut za tri poena – da se razumemo, i te kako ume da pogodi, ali nije baš poželjno da se samo na to svodi igra centra koji je visok 213 cm.
Luiđi Datome nije se najbolje snašao u NBA ligi, sledeće sezone igraće za Fenerbahče, ali to ne oduzima ništa od njegovog kvaliteta – igra pametno i na različite načine ume da ugrozi koš.
To nije sve što Italija ima da ponudi – tandem Emporio Armanija Danijel Heket-Alesandro Đentile biće vrlo značajan na spoljnim pozicijama, a Italija ima i nekoliko igrača koji mogu da kazne ako protivnik previše pažnje posveti glavnim zvezdama – Nikolo Meli, Pjetro Aradori, pa i krilo Ređo Emilije Aćile Polonara.
Island: Jasno je da u ovoj grupi Islanđani nemaju šta da traže – ne bi se plasirali dalje ni u jednoj grupi, ali u ovoj bi svaki poraz sa razlikom od desetak poena bio uspeh, dok bi eventualna pobeda sigurno bila senzacija šampionata. Jon Stefanson, bek koji je prošle sezone igrao za Unikahu, jedino je poznato ime široj javnosti i najbolji igrač Islanda. Očekuju dosta i od pleja Trikale Herdura Vilhamsona i Logija Gunarsona, koji su poneli veliki teret u kvalifikacijama. Ipak, sve je to tanko i Island je verovatno jedan od dokaza da je 24 ekipe previše za Evrobasket.
C: NBA Grci protiv Darija, Marija i "onog drugog" Dragića
Publika u Zagrebu će imati priliku da vidi spektakl sastava koji mogu da pobede svakoga, ali i da totalno razočaraju.
Ponovo će se sresti - Kajmakoglu i Dragić (foto: Getty Images)
U svakom slučaju, Grčka je već viđena na prvoj poziciji, Slovenija i Hrvatska ne bi trebalo da imaju veće probleme, ali će Makedonija biti u situaciji da se brani od naleta Gruzije i Holandije, koja je već iznenadila jednog favorita u kvalifikacijama.
Favorit: Spanulis diriguje Grčkom, ostali pomažu
Vasilis Spanulis (foto: Getty Images)
Nema više Dijamantidisa, Papalukasa, Focisa, Carcarisa... Grčka u Zagreb stiže u mešovitom sastavu, ako postoji definicija maksime “mladost i iskustvo” onda je to tim koji predvodi selektor Fotis Kacikaris.
Sve će i dalje da se vrti oko Vasilisa Spanulisa, čoveka koji je gotovo sam doneo dve evroligaške titule Olimpijakosu, a kako se reaguje u teškim situacijama najbolje znaju Jorgos Printezis i Vangelis Mancaris, iako će on imati daleko manju ulogu nego u Pireju.
Veliku snagu timu daje Janis Adetokumbo, a jedina problematična pozicija je ona pod košem. Pitanje je koliko može Kosta Kufos. Poslednju kvalitetnu sezonu odigrao je još u Denveru, a od tada je proveo dve ne tako sjajne godine u Memfisu. Prešao je u Sakramento da obnovi karijeru uz Demarkusa Kazinsa na terenu, ali i Šekila O Nila i Vlada Divca.
Na ovom turniru moraće da mu pomognu Janis Burisis i Kostas Kajmakoglu. Iako imaju 31, odnosno 32 godine, već se smatraju veteranima, ali nikako nije sporno da igranje u reprezentaciji može da deluje osvežavajuće. Nije i da nisu odmorni, nisu se previše naigrali prošle sezone, pogotovo Burusis.
Grčka je sigurna za prolaz dalje, možda i sa maksimalnim učinkom, a da će pružiti tvrdu košarku sa evropskom osnovom i NBA osećajem ne treba sumnjati. Iako u godinama, Spanulis može još mnogo da trči, Zizis takođe, a šanse za šuteve iz prodora bekova čekaće Kostas Papanikolau i Stratos Perperoglu.
Svakako, Adetokumbo je zvezda u usponu, njemu će se davati mnogo mesta jer je on već igrač koji pravi razliku.
Poslednji voz: Ko će biti "glava" umesto Zorana Dragića?
Jedan od kandidata za "glavu" - Jaka Klobučar (foto: StarSport)
Nisu se Slovenci predavali protiv Srbije, ipak, Nemanja Bjelica je prebacio u “Bodiroga-mod” i tu nije bilo spasa od poraza. Poraženi su i u uzvratnom duelu u Banjaluci.
I pred ovom selekcijom je period tranzicije. Ustvari, taj period je krenuo pre nekoliko godina, međutim nije to išlo lako, što se dešava i drugim selekcijama,
Sedmo mesto na Mundobasketu u Španiji je sjajan rezultat za državu sa toliko malo stanovnika. Slovenija je uvek imala vrhunski kvalitet, međutim, on kao po nekom pravilu nije dolazio do izražaja, jednostavno, pojedinačni talenat nije stvorio kolektivni uspeh.
Era Gorana Dragića je, nadamo se, samo prekinuta. Njegov brat Zoran će probati da preuzme odgovornost, znaće kada treba stane na loptu, ali i odigra ono što je do skora radio Boštjan Nahbar, doduše, koristeći drugačije oružje.
Talenat postoji, samo je pitanje koliko Jaka Klobučar može da bude pouzdan na mestu plejmejkera. On je jedan od igrača zaglavljenih između pozicija, a alternativa mu može biti još jedan košarkaš sličnog profila - Nebojša Joksimović.
Problem je i povreda Eda Murića. Nije imao sjajnu sezonu u Partizanu, ali je jako značajan za kompletnu fizionomiju nacionalne selekcije.
Omić i Balažič imaju potencijal, Prepelič takođe, međutim, nedostaje njima iskustva na velikoj sceni, a na spoljnim pozicijama Blažič i Klobučar ne ulivaju veliko poverenje. Jedina karta na koju može da igra selektor Jure Zdovc je mladost, harizma, trenutak inspiracije i momenat sreće. Nije daleko druga faza, ali se treba izboriti za nju.
Komšije: Dario i Mario, a Makedonci na novom početku
foto: StarSport
Trenutno ne postoji talentovanija reprezentacija od selekcije Hrvatske. Neka je tako i zbog samo dva igrača. Dario Šarić i Mario Hezonja su spremni da preuzmu komandu, jedino je pitanje ko će da ih isprati. Tu će biti Bojan Bogdanović, kao prva zvezda tima. Pored poenterskog učinka, moraće da obavlja i ulogu "korektora" dvojici mlađanih, ako se preterano "zaigraju".
Ukoliko Krunoslav Simon uspe da bude na nivou svojih godina, ako Ante Tomić opravda očekivanja, dvojac mlađanih momaka može da bude lansiran u sam vrh evropske košarke.
Opet, organizacija igre je veliki problem, Lafajet se povredio, vraćen je Drejper, a Ukića i Stipčevića je već bilo previše na šampionatima. Nikada do kraja nisu uradili posao kako treba.
Ako ništa, reprezentacija Hrvatske će nam pružiti rastrčanu igru Šarića i Hezonje, Džordanovu siluetu na dresovima, a vrlo moguće i kvalitetnu predstavu u drugoj fazi takmičenja.
“Nije Makedonija ono što je nekad bila” – to tako čudno zvuči, ali ima velike istine. Bo Mekejleb se zahvalio na prilici da igra Evropska prvenstva, ponovo veliki teret pada na Vladu Ilievskog.
Veći deo ekipe je iz domaćih timova, a od novih lica tu je jedino Ričard Hendriks, koji će pokušati da nadomesti penzionisanje Pere Antića.
Ovog leta je Košarkaški savez potresao odlazak selektora Aleksandra Džikića, a vruć krompir je bačen u ruke Marjana Srbinovskog. Makedoniji je ovo treće uzastopno pojavljivanje na Evrobasketu, prvi put bez Mekejleba. O tome šta posle omalenog momka iz Nju Orleansa pročitajte u posebnom tekstu.
Ostali: Srbin na klupi Gruzije, Holanđani za istoriju
foto: Getty Images
Holandija je na spektakularan način stigla do Evrobasketa. Crna Gora je slovila za velikog favorita, međutim gotovo anonimna ekipa upela je da dokaže da se može parafrazirati ona da “danas svi igraju fudbal”.
Holandija igra i košarku. Nijedno ime vam neće ostati u uhu, teško ćete se odlučivati da gledate utakmicu da biste videli njih, međutim sam način na koji su izborili mesto među evropskom elitom dovoljan je razlog za pažnju
Prvi put posle 26 godina su na Evrobasketu, mogu da stvore probleme rivalima, neće ih biti lako slomiti, ali bi samo pukom srećom mogli nešto više od pristojne predstave u prvoj rundi pred povratak kućama.
U trku za Slovenijom ući će Gruzija, pojačana Džejkobom Pulenom ima određeni kvalitet i svakako veće iskustvo od Slovenaca. Aleksandar Džikić je dobio otkaz u Makedoniji, ali će Srbija imati još jednog predstavnika na šampionatu.
Igor Kokoškov je već nekoliko godina u Gruziji, a ako dovede spreman tim, sa pravim stavom, može da napravi iznenađenje, pre svega zbog ranjivosti ostalih, na papiru jačih protivnika u grupi.
U timu ima sjajne košarkaše iz nekoliko generacija. Zaza Pačulija je i dalje tu, karijera mu se polako završava, međutim on i dalje ima snage da odigra na dva fronta, u NBA i u reprezentaciji. Od njega mnogo može da nauči Toko Šengelija. Nije uspeo u prvom pokušaju preko bare, ali vrata mu nisu zatvorena.
Na krilnim pozicijama Kokoškov može da se pohvali dvojicom igrača koje bi svaki trener voleo da ima u timu. Manučar Markoišvili i Viktor Sanikidze imaju mnogo kvalitetnih utakmica iza sebe, znaju kako se pobeđuje, a način na koji nastupaju poslednjih sezona, iako u već srednjim košarkaškim godinama uliva veliko poverenje. Makedonija je bliža povratku kući, a Gruzija može da poremeti račune i favoritima u grupi.
D: Bitka za Baltik, Češka i Belgija čekaju ishod
Riga će biti centar baltičke košarke, Letonija, Litvanija i Estonija vodiće poseban rat koji će pokušati da iskoriste Češka, Ukrajina i Belgija.
foto: Thinkstock
Ukoliko, prema očekivanjima,”strada” nacionalna selekcija sa plavom štraftom na zastavi, rat će se voditi i među nebaltičkim učesnicima grupe D. Šanse su im gotovo izjednačene.
Favorit: Valančunas u pokušaju da zaseni Sabonisa
foto: Getty Images
Stara slava ne bledi, pogotovo u ovakvoj konkurenciji. Prebogata istorija je jednostavan razlog da se ova selekcija Litvanaca izbori za nešto veliko. Imaju godine, ali imaju i mladost, kao i nova lica koja su proteklih godina blistala u Evroligi.
Prva figura je bez konkurencije Jonas Valančunas, momak koji je već kao tinejdžer nagoveštavao da će se oko njega vrteti ceo litvanski košarkaški svet. Već sada ima odlične reference, ali je ovo tačka gde on mora da dokaže da ima karakter koji može da se uporedi sa Sabonisovim.
Pored sebe ima odlične timske igrače, Kalneitis, Galijus, Mačijulis, Seibutis, Jankunas, Kuzminskas, sve su to košarkaši koji imaju ulogu, ne iskaču iz kalupa, znaju svoj posao. Problem bi mogao da bude nedostatak svežinepošto su svi oni igrali značajne role u svojim timovima protekle sezone.
Prolaz dalje ne bi trebalo da bude upitan, ali činjenica da brane srebro osvojeno u Sloveniji predstavljaće dodatni motiv koji može da bude jači od umora.
Tokom leta su odigrali sjajno, dva puta pobedili Australiju, a jedini poraz nanela im je Hrvatska. U pojedinim analizama predviđa im se plasman u polufinale, rame uz rame sa Srbijom, Španijom i Francuskom.
Nije da im je do košarke...
foto: StarSport
Najmlađi tim šampionata dolazi iz države koja se teško može nazvati tako. Tenzije u Ukrajini se neće smiriti bar još neko vreme, pa je na reprezentaciji veliki moralni teret.
Nijedan igrač u timu nema više od 28 godina, a na nesuđenom pojačanju Partizana pre nekoliko godina, centru Kirilu Fesenku je da bude osnov tima sastavljenog od igrača koji na pomen ne predstavljaju nikakvu opasnost.
Odlazak Majka Fratela je povukao otkaze Sergeja Gladira, Vjačeslava Kravcova, Sergeja Liščuka, Olekseja Pečerova i Olekseja Lena.
U timu će biti poznato lice sa ovih prostora, Oleksandar Lipovij, a Fesenku će u napadačkim akcijama najveća podrška biti Maksim Pustozvonov i Maksim Kornijenko.
Tradiciju angažovanja Amerikanaca nastavio je Džerom Rendl, pošto je Judžin Džeter sporazumno odbio poziv. Vremena za prilagođavanje bilo je vrlo malo, ali plejmejker ima dovoljno evropskog iskustva da odgovori bar na deo zadataka.
Komšije: Letonci bi da skinu krunu Litvaniji, a Estonija?
foto: StarSport
Stalna je enigma zašto Estonija nikada nije imala kvalitetnu košarkašku selekciju. Išlo se teritorijalnom analogijom, kad mogu Litvanci i u manjoj meri Letonci, zašto i treći baltički predstavnik nema slične rezultate.
Ogromne pauze između pojavljivanja na velikim takmičenjima potpuno su u drugi plan stavile Estoniju, a tek poneki kvalitetan igrač podseti da se i u ovom delu nekadašnjeg Sovjetskog Saveza nešto dešava između dva obruča.
Kristijan Kangur je jedan od poslednjih, u dresu Montepaskija je beležio sjajne partije u Evroligi. U reprezentaciji je kapiten, prvo i osnovno oružje, pod oba koša. Velike zasluge za plasman na Evrobasket kroz kvalifikacije idu Gertu Dorbeku i Gregoru Arbetu.
Ipak, problem sa kojim se Estonija suočila je slaba igra protiv tvrdih rivala, Bugarska je uspela da je pobedi čistom energijom i jakom odbranom. Stvar karaktera je značajna kod Estonaca, Bugarskoj su potom ubacili 116 poena.
Upoznali smo se i sa letonskom košarkom, braća Bertans su bila zastupljena u domaćim medijima, ali i još nekolicina momaka sa izrazitim talentom i borilačkim instinktom. Ovo im je osmo prvenstvo za redom, nije bilo većih rezultata, ali redovno stavljaju do znanja da su tu.
Dodatni motiv biće domaćinstvo, treba odbraniti kuću od komšija, a postoje velike šanse da će duel sa Litvanijom odlučiti ko je gazda Baltika. Visoka pozicija Kristapsa Porzingisa dodatno je dala na značaju letonskoj košarci, međutim mlađanog momka neće biti u sastavu.
Ipak, talenta, visine i mršavosti ne manjka, Kaspars Berzins je jedan od igrača koji će morati da preuzmu inicijativu, dok bi Dairis Bertans mogao da preuzme kontrolu od već veterana Janisa Blumsa. Tokom leta je potencijal nagovestio 21-godišnji plejmejker Ingus Jakovič, ali će on sačekati svoju šansu iza Janisa Strelnieksa, bar na startu prvenstva.
Estonija će verovatno ostati da isprati sa tribina svoje komšije, Letonija ima šansu da ugrozi primat Litvanije, bar u teoriji.
Ostali: Belgija sa Lodžeskim, Češka na krilima Veselog i Satoranskog
foto: StarSport
Belgija kreće možda najjače ikada. U odnosu na turnir od pre dve godine, u sastavu neće biti petorice igrača, koji su ili završili karijere ili se oprostili od reprezentacije. Ipak, godina ne manjka. Ponovo je lider tima Aksel Ervel, a debi će sa 34 godine zabeležiti plejmejker Lionel Bosko.
Zbog njega je selektor Edi Kastels sa spiska eliminisao 20-godišnjeg Emanuela Lekonta.
Najveće ofanzivno oružje tima biće Met Lodžeski. Nije mu se dalo da zaigra na prethodnom Evrobasketu, ali je nastavio sa dobrim igrama u Olimpijakosu i ima nameru da se sa kolegama iz kluba sretne u narednoj fazi takmičenja.
Ako pretpostavimo da će Litvanija i Letonija gotovo sigurno dalje, Belgija se nalazi odmah tu iza, Estonija i Ukrajina bi mogle da se oproste već u prvoj fazi, a na Ervelu i drugovima je samo da ne kiksnu protiv slabijih rivala. Duel sa Češkom će biti presudan u borbi za bolju poziciju pred nastavak.
Češka je na prvi pogled sasvim dobra ekipa, ali će morati mnogo da radi, da bude savršeno ukomponovana da bi se uključila u borbu za sam vrh grupne tabele. Ima fenomenalan atletski potencijal, a dodavanje Blejka Šilba može da znači veoma dobro pojačanje u šutu.
Za dve godine su stariji i iskusniji Tomaš Satoranski i Jan Veseli. Plejmejker je dospeo u krem evropske košarke, Barselona je prošle godine svirala u taktu koji su joj nametali on i Mario Hezonja, dok je bivši košarkaš Partizana u viziji Željka Obradovića postao prva lažna petica u istoriji evropske košarke.
Duel sa Letonijom će u najavi biti spektakularan, a povoljan razvoj okolnosti mogao bi da odvede Češku dalje od očekivanog.
Daleko je od najjače, ali grupa A sigurno će biti najneizvesnija na Evrobasketu.
Starsport
Ne računajući Francusku, koja je dve klase iznad protivnika, od preostalih pet ekipa svaka može da završi na drugom mestu, ali i na poslednjem.
Favorit: Tomas Ertel, momak koji je bio jedan od najzaslužnijih za pobedu nad Španijom na prošlogodišnjem Svetskom kupu, nije se našao u finalnih 12 za Evrobasket. Istina, Parker se vratio, a Ertel nije igrač zadatka poput Dijoa, ali činjenica da jedan od najtraženijih plejmejkera u Evropi nije uspeo da se probije u tim dovoljno govori o snazi Francuza.
Parker ima 33 godine, nije više toliko eksplozivan, ali je i dalje briljantan košarkaš. Sjajan šut De Koloa, Batumov kvalitet na oba kraja parketa i svestranost Borisa Dijaa zasebno su pretnja svakom protivniku, a zajedničkim efektom činiće da odbrane ne znaju na koga pre da obrate pažnju.
Ono što je ’Trikolore’ trebalo da čini još jačim nego prethodnih godina jeste centarska pozicija. Imali su uvek ponekog izvrsnog centra, jednom je igrao i Noa, ali nisu centarski tandem kao Gober-Ažinsa.
Neće ga imati ni sada pošto su Ažinsu Pelikansi vratili kući zbog povrede, a Žaite nije ni blizu njegovog kvaliteta. Ipak, prošlog leta Gober je zasenio braću Gasol – tada je bio iznenađenje, a tokom prošle NBA sezone u Juti Džez stekao je još znanja i još samopouzdanja. Visok je 216 cm, sila je u odbrani, a i u napadu može da dođe do izražaja kada ima kvalitetne saigrače kao što ih ima sada.
U igračima poput Lovernja, Želabala, Furnijea i Dijoa Francuzi imaju i potrebnu dubinu za naporno takmičenje. Jasno je da bi kroz grupu A trebalo da se prošetaju, a i verovatno su prvi favorit za osvajanje zlatne medalje.
Starsport
Tužno: Košarkaška velesila Rusija dolazi sa vrlo tankim timom, lošijim čak i od onoga sa Evrobasketa 2009. godine. A taj je, ko se seća, baš bio loš. Sada tu ima nekoliko igrača koji bi bili korisni u nekom znatno boljem timu, ali teško da mogu da budu nosioci ozbiljne ekipe. To su pre svega Fridzon, Antonov i Voroncevič, kroz celu karijeru precenjeni Monja, donekle i Vjaltsev.
Da su tu Karašev, Mozgov, Kaun i Šved, pa i Hrjapa koji još traži formu posle povrede, Rusija bi bila respektabilan tim koji bi uz malo sreće mogao da se uključi u borbu za medalje. Selektor Jevgenij Pašutin radi sve što je do njega, Rusi su u završnici priprema digli formu, ali na osnovu kvaliteta jasno je da bi i plasman u drugu fazu bio veliki uspeh. A to je malo za zemlju tako bogate košarkaške tradicije.
Komšije: Bosna i Hercegovina suočava se sa sličnim problemom kao Rusija. Nema Mirze Teletovića, čoveka koji je bio bog i batina u timu BiH i koji je trošio ’milion’ lopti po utakmici. Toliko je sve išlo na njega da se čovek zapita ko će se sada i usuditi da šutne na koš.
Uz to, Nihad Đedović je nešto brčkao sa nemačkim pasošem i pitanje je da li će ikada više i zaigrati za reprezentaciju BiH, a Jusuf Nurkić i ljudi iz Saveza imaju nesuglasica zbog kojih na EP nećemo gledati centra Denvera.
I šta ostaje? Grupa solidnih igrača koja bi, ako se kockice sklope i zaigraju timski, mogla da igra finu košarku. Ipak, ekstra kvaliteta nema, to je jasno. Na pleju će biti Gordić, Šutalo je, kako mu i prezime kaže, šuter, a u reketu će glavnu reč voditi nekadašnji igrač Zvezde Elmedin Kikanović i snažni Andrija Stipanović. Za ovu priliku naturalizovan je Aleks Renfro, momak sa preciznim šutom iz Obradovićeve Albe, a biće interesantno videti kako će se snaći 20-godišnji Nedim Buza.
Getty Images
Ostali: Izraelci nemaju nikakvu dubinu u timu – još im igra čak i Janiv Grin, koji nas je upropastio na EP 2007. godine – ali ima nekoliko istaknutih pojedinaca. Sve što mu se ne dozvoljava da radi u Kingsima, Omri Kaspi će raditi u reprezentaciji jer je glavni igrač i najveće ime u timu. Ipak, Izrael ima još nekoliko vrlo dobrih igrača – Jogev Ohajon je plej koji već nekoliko godina igra u Makabiju i svaki zadatak odradi zadovoljavajuće, a Gal Mekel, novo Zvezdino pojačanje, odličan je pik-en-rol igrač, vrlo je brz i može da razigra ekipu.
Na poziciji centra je D’Or Fišer, koji je imao solidnu sezonu u Uniksu i koji preti i šutom sa poludistance, a Lior Elijahu ume da bude nezgodan svojim atipičnim stilom igre, iako mu je karijera u padu. Naturalizovali su i Šona Dosona (njegov otac Džo igrao je u Izraelu, pa je Šon tu i rođen), ’svingmena’ kojem su eksplozivnost i atleticizam glavne karakteristike. Uzevši u obzir osobine vodećih igrača, od Izraela možemo očekivati brzu košarku.
Tim i igra reprezentacije Poljske ne menja se već godinama, a uglavnom se sve vrti oko Marćina Gortata, centra koji igra značajnu ulogu u NBA ligi već nekoliko sezona. Sada su naturalizovali Ej-Džeja Slotera, koji je prošle sezone nastupao za PAO i odlikuje se izvrsnim šutom za tri poena.
Veću ulogu dobiće i 216 cm visoki centar sa Gonzage Pšemek Karnovski, koji ima 21 godinu i u budućnosti bi trebalo da nasledi Gortata. Damijan Kulig je sjajno igrao u Turovu prošle sezone, četvorka sa dobrim šutom za tri poena, a Poljaci očekuju mnogo i od tandema na krilnoj poziciji – Adama Vačinskog, koji je odigrao sjajno u Komposteli prošle sezone, i 22-godišnjeg atlete Mateuša Ponitke.
Selektor Finske Henrik Detman najavio je podmlađivanje ekipe, ali će glavnu reč ipak voditi iskusniji igrači sa Peterijem Koponenom na čelu. Uz njega, tu je nekoliko Amerikanaca – Šona Hafa i Džeralda Lija poznajemo već nekoliko godina i oni su rođeni u Finskoj jer su im očevi takođe igrali košarku u toj zemlji, a novi Finci su Džamar Vilson i Erik Marfi.
Vilson je oženjen Finkinjom, naučio je i jezik, igra pleja i prošle sezone nastupao je za francuski Ruen. Marfi je bio član tima i prošle godine na Svetskom kupu, igra na poziciji krilnog centra i od sledeće sezone nosiće dres Bešiktaša.
Od Finaca ćemo videti dosta soliranja Koponena, mnogo šuteva za tri poena (tu je i Sasu Salin) i brzu, neretko neorganizovanu igru.
Ne bi bilo iznenađenje da u grupi B bude vrlo zamršena situacija, da se formiraju razni krugovi, tako da će bukvalno svaki koš biti važan. Verovatno neće biti baš vrhunske košarke, ali biće uzbudljivo.
B: Srbija i ostale "aždaje"
Berlin će biti domaćin ’grupe smrti’ – odavno nije viđena tolika razlika u kvalitetu u odnosu na sastave ostalih grupa.
Starsport
Moćna Španija, svetski vicešampion Srbija, domaćin Nemačka, kompletna Italija i nepredvidiva Turska. I siroti Island, koji će služiti jedino za popravljanje koš-razlike.
Favorit: Ne igraju im Kalderon, Rubio, Navaro i Mark Gasol, ali Španija i dalje poseduje veoma jak tim. Možda nemaju onaj oreol nepobedivosti kojim su se ponosili sve do pre nekoliko godina i utisak je da više nemaju toliki broj kvalitetnih igrača, pa će spomenuti izostanci ipak uticati na dubinu tima.
Naravno, najviše će se osetiti odsustvo mlađeg Gasola – Pau igra sjajno uprkos godinama, ali neće moći baš na svakoj utakmici na parketu da provodi 35+ minuta. Njegova zamena biće mladi Giljermo Ernangomes – ima 21 godinu, visok je 208 cm i posle sjajne sezone u Sevilji potpisao je za Real Madrid. Ipak, mora još da napreduje i nedostaje mu iskustva na najvećoj sceni, pa bi ’Furija’ mogla ponekad da igra i sa nižom postavom, u zavisnosti od protivnika.
Jedna od prednosti jeste što se svi međusobno poznaju, naročito oni koji na Evrobasket dolaze posle fenomenalne klupske sezone sa Realom – Rodriges, Ljulj, Fernandes i Rejes, a tu je i Nikola Mirotić, koji im je bio saigrač do prošle sezone.
Ćaćo možda nije blistao individualno kao pretprošle sezone, ali je i dalje među najboljim plejmejkerima Evrope, Ljulj je neprocenjiv u odbrani i u napadu iz senke, a Rejes donosi iskustvo i smirenost. Rudi je bez sumnje izvanredan košarkaš, raznovrsniji od Navara, ali čini se da mu nedostaje ’ubilački instinkt’ i specijalizovanost za velike utakmice koji su krasili La Bombu.
Odlazak u Bulse ispostavio se kao pravi potez za 35-godišnjeg Gasola, igra kao u najboljim danima, uz to su ga godine učinile i lukavijim, mada se čini da je sada nešto češće sklon oscilacijama.
Gijom Vives je dobio prostor u Valensiji i dosta je napredovao, San Emeterio uvek može da donese timu kvalitetne minute, a Pau Ribas zbog svoje racionalosti takođe spada u tip igrača idealan za ’pomoćno osoblje’.
Starsport
Srbija: Gledajući imena u sastavu, Srbija ima bolje popunjen tim u odnosu na prošlo leto. Sada će Orlovi morati ranije da polete – na SP je forma tempirana za drugu fazu, ali sada je grupa izrazito jaka i četvrto mesto verovatno donosi sudar sa Francuskom, pa će naši od starta morati da budu na vrhuncu.
Možemo da žalimo za Bobanom Marjanovićem, ali šta je, tu je – Raduljica je prošlog leta blistao uprkos slaboj klupskoj sezoni, na pripremama deluje vrlo dobro i nema razloga da ne odigra na visokom nivou i sada, pogotovo u napadu. Na njemu će sada biti i veći pritisak jer nema Krstića, ali dobiće adekvatnu podršku sa klupe u vidu Milutinova i Kuzmića, koji će biti značajani pre svega u odbrani i skoku.
Najveća snaga tima jeste tandem Teodosić-Bjelica. Teo uliva sigurnost ostalima, istinski je vođa i u reprezentativnom dresu bezbroj puta je dokazao da sa uspehom može da preuzme odgovornost. Posle briljantne klupske sezone, Bjelica je za nijansu smeliji i opušteniji nego što je bio, što će omogućiti njegovim raznovrsnim kvalitetima da još više dođu do izražaja.
Stefan Marković u dresu reprezentacije skoro uvek igra bolje nego u klubu, radi tačno ono što se od njega traži, a Bogdanović je u Fenerbahčeu popravio odbranu i postepeno ubacuje nove dimenzije u svoju igru, uz napadački repertoar na koji smo navikli. Samo da leđa budu u redu.
Nikola Kalinić bio je otkrovenje pretprošlog leta, pa i prošlog je mnoge iznenadio, ali sada se već ozbiljno računa na njega, pogotovo što je u Zvezdi pokazao osobine ratnika i igrača koji je svakom timu preko potreban.
Erceg se mučio sa povredom na pripremama i ne deluje kao da se potpuno uklopio u tim, ali njegovi poeni mogli bi da budu značajni iz drugog plana. Takođe, sa njime Đorđević dobija dodatne opcije u zavisnosti od protivnika – Bjelica na trojci ili Bjelica i Erceg na četvorci i petici.
Brza košarka sa čvrstom odbranom, to je ono na čemu selektor insistira, a na raspolaganju ima igrače koji mogu to da sprovedu u delo. Očekivanja su srazmerno veća, ali naši momci su im dorasli.
Getty Images
Turska: Retko prave dobar rezultat kada igraju u inostranstvu, mada će se sada osećati kao kod kuće zbog brojne turske dijaspore u Nemačkoj. Atmosferu u reprezentaciji remete i stalne čarke na relaciji selektor Ataman-Fenerbahče, pa su tako iz Fenera pretili da će povući svoje igrače iz tima. Od toga nije bilo ništa, ali teško da se može reći da je sve idealno pred početak EP.
Najveće ime u selekciji Turske jeste Ersan Iljasova, koji je već sedam sezona važan igrač u Milvoki Baksima. Iljasova ima brojne kvalitete – šut za tri poena, skok... Međutim, čini se da nema onaj koji je ovom timu Turske najpotrebniji – mentalitet vođe. Nedostaje Iljasovi pobedničkog duha i žara koji karakteriše vrhunske košarkaše, a on bi trebalo da bude lider tima.
Tu je Bobi Dikson, ili Ali Muhamed, omaleni plej koji je sa Karšijakom osvojio titulu i koji će i u Turskoj uzimati mnogo šuteva. Skok bi trebalo da bude velika snaga Turske, pošto je to najveći kvalitet i Erdena i Savaša i Aldemira, mada se nijedan od njih trojice ne može pohvaliti napačkim arsenalom.
Spoljna linija dosta je tanka – prvi šuter je Melih Mahmutoglu, koji nije baš dobijao redovno šansu u Feneru, mada je činjenica da poseduje precizan šut za tri poena. Turska ne bi bila Turska bez Sinana Gulera, koji željom i inteligencijom zna da nadoknadi objektivne nedostatke, a Čedi Osman imao je problema sa povredom i ne dolazi skroz spreman.
Ostatak ekipe uglavnom čine ili mladi ili nedovoljno dokazani igrači – Heršek, Korkmaz, Koksal...
Na prvi pogled, deluje kao da je Turska prvi kandidat da bude ta koja će uz Island završiti takmičenje u grupi, ali ipak imaju tim koji zahteva oprez i nije isključeno da neko od mladih proigra.
Getty Images
Nemačka: Ovog leta za Nemačku će na velikim takmičenjima debitovati Denis Šruder, plejmejker koji je prošle sezone bio džoker sa klupe Atlanta Hoksa. Dirk Novicki verovatno žali što ranije nije imao saigrača poput Šrudera, a ovo će im biti prva, možda i jedina prilika da zajedno ostvare veliki rezultat.
Dirk, takav kakav je, prepustio je Šruderu ulogu lidera rekavši da je ceo tim iza 21-godišnjeg pleja čija je majka iz Gambije, a otac Nemac. Denis je izuzetno brz, prodor i asistencije su mu jače strane, ali će na šutu morati još da radi. Međutim, tempom kojim je do sada napredovao, neće biti čudo ako Šruder u najskorije vreme proširi svoj domet.
Novicki je u junu napunio 37 godina i nesporno je da nije više onaj stari, u smislu da ne može baš sâm da igra, ali je uprkos tome i dalje ogromna pretnja za sve odbrane – lakoća sa kojom stvara poziciju za šut, pogađa, vodi tim nastavlja da zapanjuje i tera sve iskrene ljubitelje košarke da žele da Dirk igra što duže.
Vodećem tandemu biće neophodna podrška i imaće je u nekoliko igrača – uprkos nezadovoljstvu minutažom, centar Tibor Plajs imao je solidnu sezonu u Barseloni, Hajko Šafarcik ume da ’poludi’ i da pogađa trojke u nizu, a i Gavel je dobar plej sa preciznim šutom za tri. Bencing mnogo oscilira, ali donosi skočnost i atleticizam, a minute tokom priprema dobijao je i mladi ’svingmen’ Bajerna Paul Zipser.
Uz podršku sa tribina, drugi krug za Nemce nije daleko.
Starsport
Italija: Odavno Azuri nisu imali veći broj kvalitetnih košarkaša – istina, i u prošlosti su imali izuzetne individualce, ali nisu uspevali da ih uklope u tim, pa su na terenu delovali haotično i previše su solirali.
Da li će sada uspeti da naprave pravi kolektiv, pitanje je na koji nam samo utakmice na Evrobasketu mogu ponuditi odgovor, ali materijala i te kako ima. Uprkos brojnim problemima sa kolenom, Danilo Galinari i dalje je fantastičan igrač – snažan na prodoru, precizan u šutu za tri poena, a vrlo je koristan i u skoku, pogotovo u evropskoj košarci.
Nije on jedina NBA zvezda u timu Italije – Marko Belineli ume da pogodi iz neverovatnih pozicija, ali u dresu Italije u prošlosti je previše forsirao. Isto se može reći i za Andreu Barnjanija, koji je često delovalo nezainteresovano, kao da je izbegavao kontakt-igru i uglavnom se fokusirao na šut za tri poena – da se razumemo, i te kako ume da pogodi, ali nije baš poželjno da se samo na to svodi igra centra koji je visok 213 cm.
Luiđi Datome nije se najbolje snašao u NBA ligi, sledeće sezone igraće za Fenerbahče, ali to ne oduzima ništa od njegovog kvaliteta – igra pametno i na različite načine ume da ugrozi koš.
To nije sve što Italija ima da ponudi – tandem Emporio Armanija Danijel Heket-Alesandro Đentile biće vrlo značajan na spoljnim pozicijama, a Italija ima i nekoliko igrača koji mogu da kazne ako protivnik previše pažnje posveti glavnim zvezdama – Nikolo Meli, Pjetro Aradori, pa i krilo Ređo Emilije Aćile Polonara.
Island: Jasno je da u ovoj grupi Islanđani nemaju šta da traže – ne bi se plasirali dalje ni u jednoj grupi, ali u ovoj bi svaki poraz sa razlikom od desetak poena bio uspeh, dok bi eventualna pobeda sigurno bila senzacija šampionata. Jon Stefanson, bek koji je prošle sezone igrao za Unikahu, jedino je poznato ime široj javnosti i najbolji igrač Islanda. Očekuju dosta i od pleja Trikale Herdura Vilhamsona i Logija Gunarsona, koji su poneli veliki teret u kvalifikacijama. Ipak, sve je to tanko i Island je verovatno jedan od dokaza da je 24 ekipe previše za Evrobasket.
C: NBA Grci protiv Darija, Marija i "onog drugog" Dragića
Publika u Zagrebu će imati priliku da vidi spektakl sastava koji mogu da pobede svakoga, ali i da totalno razočaraju.
U svakom slučaju, Grčka je već viđena na prvoj poziciji, Slovenija i Hrvatska ne bi trebalo da imaju veće probleme, ali će Makedonija biti u situaciji da se brani od naleta Gruzije i Holandije, koja je već iznenadila jednog favorita u kvalifikacijama.
Favorit: Spanulis diriguje Grčkom, ostali pomažu
Nema više Dijamantidisa, Papalukasa, Focisa, Carcarisa... Grčka u Zagreb stiže u mešovitom sastavu, ako postoji definicija maksime “mladost i iskustvo” onda je to tim koji predvodi selektor Fotis Kacikaris.
Sve će i dalje da se vrti oko Vasilisa Spanulisa, čoveka koji je gotovo sam doneo dve evroligaške titule Olimpijakosu, a kako se reaguje u teškim situacijama najbolje znaju Jorgos Printezis i Vangelis Mancaris, iako će on imati daleko manju ulogu nego u Pireju.
Veliku snagu timu daje Janis Adetokumbo, a jedina problematična pozicija je ona pod košem. Pitanje je koliko može Kosta Kufos. Poslednju kvalitetnu sezonu odigrao je još u Denveru, a od tada je proveo dve ne tako sjajne godine u Memfisu. Prešao je u Sakramento da obnovi karijeru uz Demarkusa Kazinsa na terenu, ali i Šekila O Nila i Vlada Divca.
Na ovom turniru moraće da mu pomognu Janis Burisis i Kostas Kajmakoglu. Iako imaju 31, odnosno 32 godine, već se smatraju veteranima, ali nikako nije sporno da igranje u reprezentaciji može da deluje osvežavajuće. Nije i da nisu odmorni, nisu se previše naigrali prošle sezone, pogotovo Burusis.
Grčka je sigurna za prolaz dalje, možda i sa maksimalnim učinkom, a da će pružiti tvrdu košarku sa evropskom osnovom i NBA osećajem ne treba sumnjati. Iako u godinama, Spanulis može još mnogo da trči, Zizis takođe, a šanse za šuteve iz prodora bekova čekaće Kostas Papanikolau i Stratos Perperoglu.
Svakako, Adetokumbo je zvezda u usponu, njemu će se davati mnogo mesta jer je on već igrač koji pravi razliku.
Poslednji voz: Ko će biti "glava" umesto Zorana Dragića?
Nisu se Slovenci predavali protiv Srbije, ipak, Nemanja Bjelica je prebacio u “Bodiroga-mod” i tu nije bilo spasa od poraza. Poraženi su i u uzvratnom duelu u Banjaluci.
I pred ovom selekcijom je period tranzicije. Ustvari, taj period je krenuo pre nekoliko godina, međutim nije to išlo lako, što se dešava i drugim selekcijama,
Sedmo mesto na Mundobasketu u Španiji je sjajan rezultat za državu sa toliko malo stanovnika. Slovenija je uvek imala vrhunski kvalitet, međutim, on kao po nekom pravilu nije dolazio do izražaja, jednostavno, pojedinačni talenat nije stvorio kolektivni uspeh.
Era Gorana Dragića je, nadamo se, samo prekinuta. Njegov brat Zoran će probati da preuzme odgovornost, znaće kada treba stane na loptu, ali i odigra ono što je do skora radio Boštjan Nahbar, doduše, koristeći drugačije oružje.
Talenat postoji, samo je pitanje koliko Jaka Klobučar može da bude pouzdan na mestu plejmejkera. On je jedan od igrača zaglavljenih između pozicija, a alternativa mu može biti još jedan košarkaš sličnog profila - Nebojša Joksimović.
Problem je i povreda Eda Murića. Nije imao sjajnu sezonu u Partizanu, ali je jako značajan za kompletnu fizionomiju nacionalne selekcije.
Omić i Balažič imaju potencijal, Prepelič takođe, međutim, nedostaje njima iskustva na velikoj sceni, a na spoljnim pozicijama Blažič i Klobučar ne ulivaju veliko poverenje. Jedina karta na koju može da igra selektor Jure Zdovc je mladost, harizma, trenutak inspiracije i momenat sreće. Nije daleko druga faza, ali se treba izboriti za nju.
Komšije: Dario i Mario, a Makedonci na novom početku
Trenutno ne postoji talentovanija reprezentacija od selekcije Hrvatske. Neka je tako i zbog samo dva igrača. Dario Šarić i Mario Hezonja su spremni da preuzmu komandu, jedino je pitanje ko će da ih isprati. Tu će biti Bojan Bogdanović, kao prva zvezda tima. Pored poenterskog učinka, moraće da obavlja i ulogu "korektora" dvojici mlađanih, ako se preterano "zaigraju".
Ukoliko Krunoslav Simon uspe da bude na nivou svojih godina, ako Ante Tomić opravda očekivanja, dvojac mlađanih momaka može da bude lansiran u sam vrh evropske košarke.
Opet, organizacija igre je veliki problem, Lafajet se povredio, vraćen je Drejper, a Ukića i Stipčevića je već bilo previše na šampionatima. Nikada do kraja nisu uradili posao kako treba.
Ako ništa, reprezentacija Hrvatske će nam pružiti rastrčanu igru Šarića i Hezonje, Džordanovu siluetu na dresovima, a vrlo moguće i kvalitetnu predstavu u drugoj fazi takmičenja.
“Nije Makedonija ono što je nekad bila” – to tako čudno zvuči, ali ima velike istine. Bo Mekejleb se zahvalio na prilici da igra Evropska prvenstva, ponovo veliki teret pada na Vladu Ilievskog.
Veći deo ekipe je iz domaćih timova, a od novih lica tu je jedino Ričard Hendriks, koji će pokušati da nadomesti penzionisanje Pere Antića.
Ovog leta je Košarkaški savez potresao odlazak selektora Aleksandra Džikića, a vruć krompir je bačen u ruke Marjana Srbinovskog. Makedoniji je ovo treće uzastopno pojavljivanje na Evrobasketu, prvi put bez Mekejleba. O tome šta posle omalenog momka iz Nju Orleansa pročitajte u posebnom tekstu.
Ostali: Srbin na klupi Gruzije, Holanđani za istoriju
Holandija je na spektakularan način stigla do Evrobasketa. Crna Gora je slovila za velikog favorita, međutim gotovo anonimna ekipa upela je da dokaže da se može parafrazirati ona da “danas svi igraju fudbal”.
Holandija igra i košarku. Nijedno ime vam neće ostati u uhu, teško ćete se odlučivati da gledate utakmicu da biste videli njih, međutim sam način na koji su izborili mesto među evropskom elitom dovoljan je razlog za pažnju
Prvi put posle 26 godina su na Evrobasketu, mogu da stvore probleme rivalima, neće ih biti lako slomiti, ali bi samo pukom srećom mogli nešto više od pristojne predstave u prvoj rundi pred povratak kućama.
U trku za Slovenijom ući će Gruzija, pojačana Džejkobom Pulenom ima određeni kvalitet i svakako veće iskustvo od Slovenaca. Aleksandar Džikić je dobio otkaz u Makedoniji, ali će Srbija imati još jednog predstavnika na šampionatu.
Igor Kokoškov je već nekoliko godina u Gruziji, a ako dovede spreman tim, sa pravim stavom, može da napravi iznenađenje, pre svega zbog ranjivosti ostalih, na papiru jačih protivnika u grupi.
U timu ima sjajne košarkaše iz nekoliko generacija. Zaza Pačulija je i dalje tu, karijera mu se polako završava, međutim on i dalje ima snage da odigra na dva fronta, u NBA i u reprezentaciji. Od njega mnogo može da nauči Toko Šengelija. Nije uspeo u prvom pokušaju preko bare, ali vrata mu nisu zatvorena.
Na krilnim pozicijama Kokoškov može da se pohvali dvojicom igrača koje bi svaki trener voleo da ima u timu. Manučar Markoišvili i Viktor Sanikidze imaju mnogo kvalitetnih utakmica iza sebe, znaju kako se pobeđuje, a način na koji nastupaju poslednjih sezona, iako u već srednjim košarkaškim godinama uliva veliko poverenje. Makedonija je bliža povratku kući, a Gruzija može da poremeti račune i favoritima u grupi.
D: Bitka za Baltik, Češka i Belgija čekaju ishod
Riga će biti centar baltičke košarke, Letonija, Litvanija i Estonija vodiće poseban rat koji će pokušati da iskoriste Češka, Ukrajina i Belgija.
Ukoliko, prema očekivanjima,”strada” nacionalna selekcija sa plavom štraftom na zastavi, rat će se voditi i među nebaltičkim učesnicima grupe D. Šanse su im gotovo izjednačene.
Favorit: Valančunas u pokušaju da zaseni Sabonisa
Stara slava ne bledi, pogotovo u ovakvoj konkurenciji. Prebogata istorija je jednostavan razlog da se ova selekcija Litvanaca izbori za nešto veliko. Imaju godine, ali imaju i mladost, kao i nova lica koja su proteklih godina blistala u Evroligi.
Prva figura je bez konkurencije Jonas Valančunas, momak koji je već kao tinejdžer nagoveštavao da će se oko njega vrteti ceo litvanski košarkaški svet. Već sada ima odlične reference, ali je ovo tačka gde on mora da dokaže da ima karakter koji može da se uporedi sa Sabonisovim.
Pored sebe ima odlične timske igrače, Kalneitis, Galijus, Mačijulis, Seibutis, Jankunas, Kuzminskas, sve su to košarkaši koji imaju ulogu, ne iskaču iz kalupa, znaju svoj posao. Problem bi mogao da bude nedostatak svežinepošto su svi oni igrali značajne role u svojim timovima protekle sezone.
Prolaz dalje ne bi trebalo da bude upitan, ali činjenica da brane srebro osvojeno u Sloveniji predstavljaće dodatni motiv koji može da bude jači od umora.
Tokom leta su odigrali sjajno, dva puta pobedili Australiju, a jedini poraz nanela im je Hrvatska. U pojedinim analizama predviđa im se plasman u polufinale, rame uz rame sa Srbijom, Španijom i Francuskom.
Nije da im je do košarke...
Najmlađi tim šampionata dolazi iz države koja se teško može nazvati tako. Tenzije u Ukrajini se neće smiriti bar još neko vreme, pa je na reprezentaciji veliki moralni teret.
Nijedan igrač u timu nema više od 28 godina, a na nesuđenom pojačanju Partizana pre nekoliko godina, centru Kirilu Fesenku je da bude osnov tima sastavljenog od igrača koji na pomen ne predstavljaju nikakvu opasnost.
Odlazak Majka Fratela je povukao otkaze Sergeja Gladira, Vjačeslava Kravcova, Sergeja Liščuka, Olekseja Pečerova i Olekseja Lena.
U timu će biti poznato lice sa ovih prostora, Oleksandar Lipovij, a Fesenku će u napadačkim akcijama najveća podrška biti Maksim Pustozvonov i Maksim Kornijenko.
Tradiciju angažovanja Amerikanaca nastavio je Džerom Rendl, pošto je Judžin Džeter sporazumno odbio poziv. Vremena za prilagođavanje bilo je vrlo malo, ali plejmejker ima dovoljno evropskog iskustva da odgovori bar na deo zadataka.
Komšije: Letonci bi da skinu krunu Litvaniji, a Estonija?
Stalna je enigma zašto Estonija nikada nije imala kvalitetnu košarkašku selekciju. Išlo se teritorijalnom analogijom, kad mogu Litvanci i u manjoj meri Letonci, zašto i treći baltički predstavnik nema slične rezultate.
Ogromne pauze između pojavljivanja na velikim takmičenjima potpuno su u drugi plan stavile Estoniju, a tek poneki kvalitetan igrač podseti da se i u ovom delu nekadašnjeg Sovjetskog Saveza nešto dešava između dva obruča.
Kristijan Kangur je jedan od poslednjih, u dresu Montepaskija je beležio sjajne partije u Evroligi. U reprezentaciji je kapiten, prvo i osnovno oružje, pod oba koša. Velike zasluge za plasman na Evrobasket kroz kvalifikacije idu Gertu Dorbeku i Gregoru Arbetu.
Ipak, problem sa kojim se Estonija suočila je slaba igra protiv tvrdih rivala, Bugarska je uspela da je pobedi čistom energijom i jakom odbranom. Stvar karaktera je značajna kod Estonaca, Bugarskoj su potom ubacili 116 poena.
Upoznali smo se i sa letonskom košarkom, braća Bertans su bila zastupljena u domaćim medijima, ali i još nekolicina momaka sa izrazitim talentom i borilačkim instinktom. Ovo im je osmo prvenstvo za redom, nije bilo većih rezultata, ali redovno stavljaju do znanja da su tu.
Dodatni motiv biće domaćinstvo, treba odbraniti kuću od komšija, a postoje velike šanse da će duel sa Litvanijom odlučiti ko je gazda Baltika. Visoka pozicija Kristapsa Porzingisa dodatno je dala na značaju letonskoj košarci, međutim mlađanog momka neće biti u sastavu.
Ipak, talenta, visine i mršavosti ne manjka, Kaspars Berzins je jedan od igrača koji će morati da preuzmu inicijativu, dok bi Dairis Bertans mogao da preuzme kontrolu od već veterana Janisa Blumsa. Tokom leta je potencijal nagovestio 21-godišnji plejmejker Ingus Jakovič, ali će on sačekati svoju šansu iza Janisa Strelnieksa, bar na startu prvenstva.
Estonija će verovatno ostati da isprati sa tribina svoje komšije, Letonija ima šansu da ugrozi primat Litvanije, bar u teoriji.
Ostali: Belgija sa Lodžeskim, Češka na krilima Veselog i Satoranskog
Belgija kreće možda najjače ikada. U odnosu na turnir od pre dve godine, u sastavu neće biti petorice igrača, koji su ili završili karijere ili se oprostili od reprezentacije. Ipak, godina ne manjka. Ponovo je lider tima Aksel Ervel, a debi će sa 34 godine zabeležiti plejmejker Lionel Bosko.
Zbog njega je selektor Edi Kastels sa spiska eliminisao 20-godišnjeg Emanuela Lekonta.
Najveće ofanzivno oružje tima biće Met Lodžeski. Nije mu se dalo da zaigra na prethodnom Evrobasketu, ali je nastavio sa dobrim igrama u Olimpijakosu i ima nameru da se sa kolegama iz kluba sretne u narednoj fazi takmičenja.
Ako pretpostavimo da će Litvanija i Letonija gotovo sigurno dalje, Belgija se nalazi odmah tu iza, Estonija i Ukrajina bi mogle da se oproste već u prvoj fazi, a na Ervelu i drugovima je samo da ne kiksnu protiv slabijih rivala. Duel sa Češkom će biti presudan u borbi za bolju poziciju pred nastavak.
Češka je na prvi pogled sasvim dobra ekipa, ali će morati mnogo da radi, da bude savršeno ukomponovana da bi se uključila u borbu za sam vrh grupne tabele. Ima fenomenalan atletski potencijal, a dodavanje Blejka Šilba može da znači veoma dobro pojačanje u šutu.
Za dve godine su stariji i iskusniji Tomaš Satoranski i Jan Veseli. Plejmejker je dospeo u krem evropske košarke, Barselona je prošle godine svirala u taktu koji su joj nametali on i Mario Hezonja, dok je bivši košarkaš Partizana u viziji Željka Obradovića postao prva lažna petica u istoriji evropske košarke.
Duel sa Letonijom će u najavi biti spektakularan, a povoljan razvoj okolnosti mogao bi da odvede Češku dalje od očekivanog.
