LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
EPS do 2017. treba da uloži 1,2 milijarde
Tanjug |
SREBRNO JEZERO - Elektroprivreda Srbije (EPS) treba da do 2017. uloži 1,2 milijarde evra u rešavanje problema iz oblasti zaštite životne sredine, kako bi poslovanje uskladila sa standardima Evropske unije (EU), izjavio je danas zamenik direktora EPS za zaštitu životne sredine Mihajlo Gavrić.
Zamenik direktora Gavrić na seminaru za medije na Srebrnom jezeru kraj Donjeg Milanovca naveo da je EPS od 2004. do danas uložila oko 138 miliona evra u projekte iz oblasti zaštite životne sredine kojima su postignuti značajni rezultati u očuvanju čistih vode i vazduha.
Gavrić je istakao da se oko 30 odsto zakonodavne regulative koja treba da bude harmonizovana sa zakonima EU, odnosi na oblast zaštite životne sredine, a da se 70 tih obaveza odnosi na EPS.
EPS godišnje emituje oko 40 miliona tona (t) ugljen-dioksida, rekao je Gavrić i dodao da Srbija za sada nema obavezu kupovine dozvola za emisiju ugljen-dioksida (CO2) pošto pripada grupi nerazvijenih zemalja koje nisu članice Aneksa okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama.
Ukoliko Srbija dobije status kandidata i datum početka pregovora za članstvo u EU, ekološko pitanje će zasluživati mnogo veću pažnju zbog čega će trebati mnogo veće investicije u energetsku efikasnost i ekološke projekte u termoelektranama (TE), rečeno je na savetovanju.
Očekuje se da će cena emitovanja CO2 u svetu iz TE na osnovu dozvole za emisiju CO2 do 2020. iznositi 40 evra po t, rekao je Gavrić i dodao da se procenjuje da bi EPS ukoliko ne bude ulagao u projekte zaštite životne sredine po tom osnovu morao da plati 1,6 milijardi evra godišnje.
Da bi ta sredstva bila isplaćena, cena struja u Srbiji morala bi da bude duplo skuplja, a da pri tome ne ostane ni dinar za investicije, rekao je Gavrić obrazlažući razloge zbog kojih je potrebno na vreme uložiti u ekološke projekte u EPS, ali i u projekte koji će doprineti smanjenju emisije CO2.
Planirano je da EPS do 2017. uloži oko pola milijarde evra u sisteme za otsumporavanje dimnih gasova na blokovima TE Nikola Tesla A i B i Kostolac B, oko 42,5 miliona evra u zamenu postojećih elektrofiltera na TE, u smanjenju emisije azotnih oksida treba da bude uloženo oko 76 miliona evra za rekonstrukciju sistema, a za rekonstrukciju sistema za transport pepela i šljake oko 100 miliona evra, rečeno je na prezentaciji ekoloških projekata EPS.
EPS je od 2004. realizovao više projekata iz oblasti zaštite životne sredine među kojima su zamena devet elektrofiltera na TENT A, Kolubara A, Kostolac A, urađeni su i projekti od sumporavanja i biljnih gasova na TE, a počela je i zamena postojećih sistema za transport pepela i šljake.
Kako je navedeno, time je smanjena ukupna emisija štetnih čestica u vazduh s TENT A i B za 85 odsto, a sa Kostolca A i B za 54 odsto.
Tanjug |
SREBRNO JEZERO - Elektroprivreda Srbije (EPS) treba da do 2017. uloži 1,2 milijarde evra u rešavanje problema iz oblasti zaštite životne sredine, kako bi poslovanje uskladila sa standardima Evropske unije (EU), izjavio je danas zamenik direktora EPS za zaštitu životne sredine Mihajlo Gavrić.
Zamenik direktora Gavrić na seminaru za medije na Srebrnom jezeru kraj Donjeg Milanovca naveo da je EPS od 2004. do danas uložila oko 138 miliona evra u projekte iz oblasti zaštite životne sredine kojima su postignuti značajni rezultati u očuvanju čistih vode i vazduha.
Gavrić je istakao da se oko 30 odsto zakonodavne regulative koja treba da bude harmonizovana sa zakonima EU, odnosi na oblast zaštite životne sredine, a da se 70 tih obaveza odnosi na EPS.
EPS godišnje emituje oko 40 miliona tona (t) ugljen-dioksida, rekao je Gavrić i dodao da Srbija za sada nema obavezu kupovine dozvola za emisiju ugljen-dioksida (CO2) pošto pripada grupi nerazvijenih zemalja koje nisu članice Aneksa okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama.
Ukoliko Srbija dobije status kandidata i datum početka pregovora za članstvo u EU, ekološko pitanje će zasluživati mnogo veću pažnju zbog čega će trebati mnogo veće investicije u energetsku efikasnost i ekološke projekte u termoelektranama (TE), rečeno je na savetovanju.
Očekuje se da će cena emitovanja CO2 u svetu iz TE na osnovu dozvole za emisiju CO2 do 2020. iznositi 40 evra po t, rekao je Gavrić i dodao da se procenjuje da bi EPS ukoliko ne bude ulagao u projekte zaštite životne sredine po tom osnovu morao da plati 1,6 milijardi evra godišnje.
Da bi ta sredstva bila isplaćena, cena struja u Srbiji morala bi da bude duplo skuplja, a da pri tome ne ostane ni dinar za investicije, rekao je Gavrić obrazlažući razloge zbog kojih je potrebno na vreme uložiti u ekološke projekte u EPS, ali i u projekte koji će doprineti smanjenju emisije CO2.
Planirano je da EPS do 2017. uloži oko pola milijarde evra u sisteme za otsumporavanje dimnih gasova na blokovima TE Nikola Tesla A i B i Kostolac B, oko 42,5 miliona evra u zamenu postojećih elektrofiltera na TE, u smanjenju emisije azotnih oksida treba da bude uloženo oko 76 miliona evra za rekonstrukciju sistema, a za rekonstrukciju sistema za transport pepela i šljake oko 100 miliona evra, rečeno je na prezentaciji ekoloških projekata EPS.
EPS je od 2004. realizovao više projekata iz oblasti zaštite životne sredine među kojima su zamena devet elektrofiltera na TENT A, Kolubara A, Kostolac A, urađeni su i projekti od sumporavanja i biljnih gasova na TE, a počela je i zamena postojećih sistema za transport pepela i šljake.
Kako je navedeno, time je smanjena ukupna emisija štetnih čestica u vazduh s TENT A i B za 85 odsto, a sa Kostolca A i B za 54 odsto.