Endivija

[Nostradamus]

ENDIVIJA


Divlja vrsta Cicborium pumilum Jacq., od koje je nastala endivija, raširena je u Sredozemlju i južnoj Aziji. Stari Egipćani, Grci i Rimljani vrlo je rano koriste kao povrće. Po srednjoj i severnoj Evropi širi se od 13 do 16 veka, ali i sada , najviše je rasprostranjena u južnoj Evropi. Uzgajaju se dva osnovna varijeteta: Cicborium endivia var. latifolium, koji ima rozetu širokih glatkih listova s izrazitim srednjim rebrom, i Cicborium endivia var. crispum, kudrava endivija, naboranih, duboko urezanih i nazubljenih listova.

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

Hranljiva i zdravstvena vrednost
Endivija se najviše koristi sveža kao salata i u tome je njena najveća vrednost. U severnoj Evropi koristi se i kuvana, kao prilog jelu. Od salate se razlikuje po svojoj gorkoj komponenti, koju najvećim delom čini intibin, a upravo taj sastojak otvara apetit. Po sadržaju nekih minerala i vitamina bogatija je od salate, ali to se odnosi na zelene listove rozete, a unutrašnji listovi rozete, koji su žuti i manje gorki, nešto su siromašniji. Zbog male energetske vrednosti, ceni se naročito kao dijetalna namirnica.
Zdravstvena je vrednost endivije u poboljšanju rada jetre i lučenju žuči. Korisna je i za rad srca i bubrega. Poboljšava varenje, a deluje i protiv zatvora i hemoroida.

 

[Nostradamus]

Proizvodnja u svetu i privredna vrednost
Proizvodnja endivije najviše je zastupljena u južnoj Evropi.Klimatski uslovi pojedinih područja omogućuju gajenje na otvorenom, pa ova proizvodnja, iako nosi određeni rizik, postiže na tržištu povoljnu cenu i ekonomsku opravdanost. U kontinentalnom području najviše se gaji u okolini gradova za prodaju, krajem leta i u jesen.
Morfološka i biološka svojstva
Endivija je, u osnovi, dvogodišnja biljka, ali može biti i fakultativno jednogodišnja. Uzgaja se zbog velike rozete lišća, dok je biljka još u vegetativnoj fazi. Noviji kultivari imaju vrlo kratke internodije na skraćenoj stabljici, pa pojedina biljka može imati i više od 100 listova. Takvi listovi gusto priležu jedan na drugi i delimično se zasenjuju.

 

[Nostradamus]

Listovi mogu biti glatki, izduženo-ovalni ili okrugli, s više ili manje valovitim celim rubovima, zelene ili žutozelene boje. Ovaj tip endivije naziva se još i eskariol. Tip kudravih kultivara ima naborane, duboko urezane i nazubljene listove, pa rozeta lišća deluje kao polukuglasta glavica. Za razliku od salate, endivija ima dubok i manje razgranat koren, ali samo ako se direktno seje na stalno mesto.
Prilikom presađivanja ne doseže dubinu (do 1.5m) kao pri direktnoj setvi. U generativnoj fazi cvetna stabiljika naraste do 1.2 m, više ili manje grana, a u pazuhu pricvetnih listova nosi cvatove glavice s jezičastim, dvopolnim cvetovima plave, svetlopurpurne ili bele boje. Plod je roška (ahenija) klinastog oblika, svetlosmeđe boje, s ostatkom papusa u obliku krunice.
Budući da ima samo jednu semenku, koristi se kao seme. U jednom gramu može biti oko 700 semenki.

 

[Nostradamus]

Seme endivije bolje klija na svetlu. Temperature više od 25 0 C smanjuju klijanje, a to može biti razlog neujednačenog i manjkavog nicanja dobro klijavog semena. Potapanjem semena različitih kultivara kroz 16 sati na temperaturi od 15 0 C, daje bolje nicanje u mraku, a dodatno osvetljenje za vreme potapanja još je posboljšva nicanje.
Endivija je biljka blage klime. Za vegetativni rast optimalne su srednje temperature od 15 do 18 0 C, minimalna za rast je 7 0 C, a maksimalna 24 0 C. Kada je rozeta već blizu tehnološke zrelosti (berbe), minimalna temperaturea od -3 0 C može izazvati veća oštećenja lišća, a pri -6 do -7 0 C biljka sasvim izmrzne.

 

[Nostradamus]

Za rast je najpovoljnija umerena vlaga zemljišta 60 do 80% poljskog vodnog kapaciteta i relativna vlaga vazduha oko 70%. Vrlo je osetljiva na stagnirajuću vodu u zemljištu. Jaki vetrovi, koji nose čestice zemljišta, mogu izazvati znatna oštećenja, naročito na mladim biljkama. U prolećnoj proizvodnji, ako je rasada izložena temperaturi nižoj od 10 0 C, u kasnijoj proizvodnji pri dugom danu, endivija može preći u generativnu fazu (prorasti) pre nego što razvije dobru rozetu. Ako su, u razdoblju neposredno pre berbe, visoke temperature i niska vlaga vazduha, listovi rozete ostaju tvrdi i grublji, s više gorkih supstanci nego u jesenjem razdoblju.

 

[Nostradamus]

Zemljište, klima i proizvodna područja
Za endiviju su najprikladnija srednjeteška, ali dobro propusna, zemljišta neutralne reakcije. Manje je osetljiva na zaslanjenost zemljišta, nego salata. U područjima kontinentalne klime, za endiviju je prikladnije razdoblje od kasnog leta do sredine jeseni, da razvoj rozete, do berbe, bude u vreme blažih temperatura. Moguć je uzgoj i u prolećnom razdoblju, ako se rasada proizvede u grejanim, zaštićenim prostorima, ali takav uzgoj može biti i rizičan. Ako je posle presađivanja prohladno vreme, rasada se može vernalizovati i prevremeno procvetati, a ako u vreme pre berbe nastupe visoke temperature, strada kvalitet.

 

[Nostradamus]

Jesenje-zimska proizvodnja najprikladnija je u toplijim područjima. Zimska berba može se planirati na lokacijama gde minimalna temperatura ne pada ispod -5 0 C. U ostalim područjima berbu treba uskladiti tako da stigne pre većih hladnoća.
Mesto u plodoredu
Endivija stabije podnosi „samu sebe“ nego salata. Uopšteno se preporučuje da se ne sadi na isto mesto 3 do 4 godine. Zbog drugačije grade korena, nakon berbe, u zemljištu ostaje više korenova sistema i u dubljim slojevima, koji posle obrade dolazi više prema površini, pa u procesu razgradnje može imati depresivno delovanje na sledeći usev. Kao i za sve druge kulture, plodoreda se treba držati prvenstveno zbog bolesti i štetočina koji se mogu preneti zemljištem.

 

[Nostradamus]

Potreba za hranivima i đubrenje
Endivija se kod nas najčešće sadi kao drugi usev, posle kultura koje rano napuštaju zemljište (rani krompir, rane kupusnjače, grašak, boranija i dr.) koje su đubrene ogranskim đubrivima, ili ostavljaju u zemljištu zalihu azota i zaoranu organsku masu posle berbe.
To svakako treba uzeti u obzir pri određivanju đubrenja mineralnim đubrivima. Prinos endivije od 30 do 40 t/ha iznosi iz zemljišta oko 150kg N, 50kg P2O5, 250 kg K2O, 60 kg CaO i 18 kg MgO. Budući da biljka najviše hraniva troši u drugoj polovini vegetacije, a osetljiva je na visoku koncentraciju soli u zemljištu, đubriva treba primetniti, najmanje, u dva navrata. Zbog mogućnosti akumuliranja nitrata u lišću, naročito u jesenje-zimskim uslovima, s primenom azota treba biti oprezan.

 

[Nostradamus]

Izbor kulitvara
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Dva su osnovna tipa kultivara endivije. Širokolisna, tip eskariol, koju još zovu i tip batavija, i kudrava - frisee tip duboko urezanih, naboranih i nazubljenih listova. Kultivari tipa eskariol otporniji su na niske temperature i ostale nepovoljne uslove, pa su prikladiji za kasnu jesenju i zimsku berbu u toplijim područjjima.
Rozeta može biti otvorena ili poluuspravna, tamnozelenih ili žutozelenih spoljnih listova.
Poluuspravni tip, rozete bolje etiolira unutrašnje listove (srce) i podnosi manji razmak između biljaka u redu. Proizvođači semena nude kultivare za letnji, jesenji, zimski i prolećni uzgoj, ali to zavisi od područja i klimatskih uslova. Za prolećnu i letnju proizvodnju važno je da kultivar sporo prorasta, odnosno da je neutralan na dužinu dana. Kultivari kudravog tipa, pored vrlo guste rozete i etioliranog „srca“, imaju vrlo različito urezane, nazubljene i kovrdžave listove i bele, nežne i krhke srednje žile. Naročito su prikladni za pripremanje salata u ugostiteljstvu, jer pored interesantnog izgleda, mogu duže zadržati svežinu.