LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Enciklopedije, rečnici, monografije – na meti kradljivaca
M. N. M. - B. Đ.
Iz srpskih knjižara najčešće „nestaju“ luksuzna izdanja, klasici i hitovi. U najvećoj opasnosti Jansonova „Istorija umetnosti“, skupi rečnici...
DOK apsolutni rekord u kategoriji najkradenijih knjiga svih vremena drži „Ginisova knjiga rekorda“, i dok Amerikanci najviše kradu svog Bukovskog, srpski lopovi su izgleda nešto prefinjenijeg ukusa. Doduše, ne preferiraju domaće autore, ali Andrića ne zaobilaze, baš kao ni strane nobelovce, ali i stručnu literaturu.
Na neslavnoj top-listi autora najčešće kradenih knjiga u SAD, uz kontroverznog Bukovskog, nalaze se Berouz, Keruak, Oster, Ejmis, De Lilo...
Na našoj, nezvaničnoj listi, zasnovanoj na anketiranju beogradskih knjižara, trenutno vodi peruanski nobelovac Mario Vargas Ljosa. Ostaje nejasno da li to domaći kradljivci igraju na sigurno ili su istinski ljubitelji dobre literature.
Zavidan broj pokušaja krađe beleži i „Konstantinovo raskršće“, Dejana Stojiljkovića, ali godinama unazad glavna meta „profesionalnih lovaca na knjige“ su kapitalna i luksuzna izdanja: enciklopedije, rečnici, monografije...
Knjižari su nam objasnili da se krade uprkos sveprisutnim kamerama, „zujalicama“ i drugim merama obezbeđenja, te da je svaka gužva dobra prilika za iskusne lopove. Ipak, nejasno je kako uspevaju da neprimećeno iznesu i knjige teške desetine kilograma. Među „kapitalcima“ je Jansonova „Istorija umetnosti“, koja je alfa i omega za krađu.
„Najbolniji“ za zaposlene u jednoj od knjižara iz lanca „Vulkan“ bio je upravo istovremeni nestanak čak dva primerka ove pozamašne i skupe knjige. I u drugom velikom knjižarskom lancu, „Delfi“, zabeležen je isti „podvig“. Objašnjenje za ovakav „književni ukus“ lopova je jednostavno - skupe i velike knjige mogu lako da se preprodaju.
- Kradu najskuplje - izričiti su i u „Prometeju“, čiji je prodavac na sajmu uspeo diplomatski da spreči „nestanak“ Velikog rečnika stranih reči i izraza, koji je jedan čikica „rutinski“ gurnuo pod mišku.
- Pošao sam za njim i rekao: „Gospodine, dajte da vam zapakujem taj rečnik, da neko ne pomisli da ste ga ukrali“ - kaže Zoran Milin iz „Prometeja“. - Na to je on odvratio, pružajući mi „plen“: „Predomislio sam se, ipak mi ne treba ovaj rečnik!“ Nisam ga baš tako mnogo obrukao.
Ima i lopova specijalizovanih za krađe na sajmovima, koje većina izdavača i prodavaca već dobro poznaje i „pazi ih se“.
Igor Martić iz „Mladinske knjige“ kaže da nikako ne mogu da uhvate „obrazac“ po kome se rukovode lopovi.
- Međutim, imamo neprikosnovene „hitove“, i teško je poverovati koji su naslovi najkradeniji iz naših knjižara. Najpre, tinejdžerska filozofska knjiga čuvenog naučnika Stivena Hokinga i Lusi Hoking - „Džordžova svemirska potraga za blagom“. Potom Velika enciklopedija nauke, za koju je prosto neverovatno kako uspeva da „nestane“ s polica, sa svojih pet i kusur kilograma. I veliki „hit“, i među kupcima i među kradljivcima, „Mračna istorija papa“, Brende Ralf Luis. Kada su nam obili knjižaru u Cetinjskoj ulici, gotovo svi primerci ove tri knjige su „počišćeni“.
Inače, u najvećoj opasnosti su knjige koje su trenutno najaktuelnije, najprisutnije u medijima i najizloženije u knjižarama. Tako, uz Ljosine „Avanture nevaljale devojčice“, sa polica najčešće iščezavaju „Senka vetra“ Safona, „Tri metra iznad neba“ Federika Moće, „Ostani kraj mene“ Gijoma Musoa...
ŠTANDOVI
SA ULIČNIH štandova knjige nestaju mahom noću, i to najčešće one najbliže, sa kraja tezge, koje staju po svega stotinak dinara. Dakle, ovi „noćni“ lopovi ne znaju tržišnu vrednost ovih knjiga, već kradu bukvalno „šta dohvate“.
LEKTIRA
KNjIGE koje nisu namenjene preprodaji, a često se kradu, jesu udžbenici, lektira i pomoćna literatura za škole i fakultete. Knjižari pretpostavljaju da su studenti, đaci i njihovi roditelji zbog nestašice novca primorani da pribegnu kriminalu ove vrste.
M. N. M. - B. Đ.
Iz srpskih knjižara najčešće „nestaju“ luksuzna izdanja, klasici i hitovi. U najvećoj opasnosti Jansonova „Istorija umetnosti“, skupi rečnici...
DOK apsolutni rekord u kategoriji najkradenijih knjiga svih vremena drži „Ginisova knjiga rekorda“, i dok Amerikanci najviše kradu svog Bukovskog, srpski lopovi su izgleda nešto prefinjenijeg ukusa. Doduše, ne preferiraju domaće autore, ali Andrića ne zaobilaze, baš kao ni strane nobelovce, ali i stručnu literaturu.
Na neslavnoj top-listi autora najčešće kradenih knjiga u SAD, uz kontroverznog Bukovskog, nalaze se Berouz, Keruak, Oster, Ejmis, De Lilo...
Na našoj, nezvaničnoj listi, zasnovanoj na anketiranju beogradskih knjižara, trenutno vodi peruanski nobelovac Mario Vargas Ljosa. Ostaje nejasno da li to domaći kradljivci igraju na sigurno ili su istinski ljubitelji dobre literature.
Zavidan broj pokušaja krađe beleži i „Konstantinovo raskršće“, Dejana Stojiljkovića, ali godinama unazad glavna meta „profesionalnih lovaca na knjige“ su kapitalna i luksuzna izdanja: enciklopedije, rečnici, monografije...
Knjižari su nam objasnili da se krade uprkos sveprisutnim kamerama, „zujalicama“ i drugim merama obezbeđenja, te da je svaka gužva dobra prilika za iskusne lopove. Ipak, nejasno je kako uspevaju da neprimećeno iznesu i knjige teške desetine kilograma. Među „kapitalcima“ je Jansonova „Istorija umetnosti“, koja je alfa i omega za krađu.
„Najbolniji“ za zaposlene u jednoj od knjižara iz lanca „Vulkan“ bio je upravo istovremeni nestanak čak dva primerka ove pozamašne i skupe knjige. I u drugom velikom knjižarskom lancu, „Delfi“, zabeležen je isti „podvig“. Objašnjenje za ovakav „književni ukus“ lopova je jednostavno - skupe i velike knjige mogu lako da se preprodaju.
- Kradu najskuplje - izričiti su i u „Prometeju“, čiji je prodavac na sajmu uspeo diplomatski da spreči „nestanak“ Velikog rečnika stranih reči i izraza, koji je jedan čikica „rutinski“ gurnuo pod mišku.
- Pošao sam za njim i rekao: „Gospodine, dajte da vam zapakujem taj rečnik, da neko ne pomisli da ste ga ukrali“ - kaže Zoran Milin iz „Prometeja“. - Na to je on odvratio, pružajući mi „plen“: „Predomislio sam se, ipak mi ne treba ovaj rečnik!“ Nisam ga baš tako mnogo obrukao.
Ima i lopova specijalizovanih za krađe na sajmovima, koje većina izdavača i prodavaca već dobro poznaje i „pazi ih se“.
Igor Martić iz „Mladinske knjige“ kaže da nikako ne mogu da uhvate „obrazac“ po kome se rukovode lopovi.
- Međutim, imamo neprikosnovene „hitove“, i teško je poverovati koji su naslovi najkradeniji iz naših knjižara. Najpre, tinejdžerska filozofska knjiga čuvenog naučnika Stivena Hokinga i Lusi Hoking - „Džordžova svemirska potraga za blagom“. Potom Velika enciklopedija nauke, za koju je prosto neverovatno kako uspeva da „nestane“ s polica, sa svojih pet i kusur kilograma. I veliki „hit“, i među kupcima i među kradljivcima, „Mračna istorija papa“, Brende Ralf Luis. Kada su nam obili knjižaru u Cetinjskoj ulici, gotovo svi primerci ove tri knjige su „počišćeni“.
Inače, u najvećoj opasnosti su knjige koje su trenutno najaktuelnije, najprisutnije u medijima i najizloženije u knjižarama. Tako, uz Ljosine „Avanture nevaljale devojčice“, sa polica najčešće iščezavaju „Senka vetra“ Safona, „Tri metra iznad neba“ Federika Moće, „Ostani kraj mene“ Gijoma Musoa...
ŠTANDOVI
SA ULIČNIH štandova knjige nestaju mahom noću, i to najčešće one najbliže, sa kraja tezge, koje staju po svega stotinak dinara. Dakle, ovi „noćni“ lopovi ne znaju tržišnu vrednost ovih knjiga, već kradu bukvalno „šta dohvate“.
LEKTIRA
KNjIGE koje nisu namenjene preprodaji, a često se kradu, jesu udžbenici, lektira i pomoćna literatura za škole i fakultete. Knjižari pretpostavljaju da su studenti, đaci i njihovi roditelji zbog nestašice novca primorani da pribegnu kriminalu ove vrste.