- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Kako se postiže efekat listanja stranica pri čitanju
Informaciona tehnologija je već godinama osnova za razvoj savremenih medija za čitanje tekstova i slika, elektronskih čitača knjiga i novina, a svaki pomak u tom domenu privlači sve veću pažnju javnosti. Dokaz su dešavanja oko ekspanzije Kindla (Kindle), možda najpoznatijeg takvog uređaja na svetu iza kojeg stoji najveći onlajn trgovac knjigama na svetu, američka kompanija Amazon.
Veliko interesovanje ne iznenađuje s obzirom na to da ovu i slične sprave proizvođači deklarišu kao „sposobne da pohrane celu biblioteku od 1.500 elektronskih knjiga, ne zahtevaju PC računar i ‘pune se’ knjigom bežično za oko minut preko 3G mreža mobilne telefonije, rade i danima bez dopunjavanja baterije a pri tom ni dimenzijama ni masom ne odstupaju od prosečnog magazina“.
Pravo čudo je to što čitači poput Kindla mogu makar i eksperimentalno da čitaju novine, magazine, blogove i knjige naglas, ukoliko je i izdavač e-knjige omogućio i ovu opciju. Međutim, najveći kvalitet ovih čitača je ipak sam e-papir, odgovoran za prikaz sadržaja, koji poput konvencionalnog papira omogućava čitanje bez odsjaja ekrana i većeg naprezanja oka, čak i pri jačoj dnevnoj svetlosti.
(N)e-papir
Elektronski papir (e-papir) je zapravo tehnologija specijalnog ekrana dizajniranog tako da oponaša mastilo na papiru. Za razliku od konvencionalnih „flet panel“ ravnih ekrana, kakvi se sreću na monitorima, koji koriste pozadinsko osvetljenje da bi osvetlili pojedine elemente slike (tzv. piksele) i tako prikazali boju, kod e-papira elektricitet postavlja mastilo u željeni oblik - tekst ili sliku, koji se zadržava i nakon prestanka delovanja elektriciteta. Ponovnim delovanjem elektriciteta slika se može promeniti, i tako se postiže efekat listanja stranica.
To omogućava da ovaj (n)e-papir ima mnogo manje emisije zračenja od konvencionalnih ravnih ekrana i troši znatno manje energije, što omogućava veliku autonomiju rada elektronskih čitača knjiga. Pošto e-papir ne koristi sopstveno osvetljenje već svetlost okoline, on je čitljiv i pod sunčevom svetlošću, za razliku od većine konvencionalnih ekrana, a i ugao vidljivosti je znatno veći. Čitanje slike na e-papiru je tako mnogo prijatnije za oči jer ima stabilnu sliku koja nema potrebe za stalnim osvežavanjem. Zbog ovakvih osobina, elektronski papir primenu nalazi u obrazovanju, bibliotekama, oglasnima tablama na javnim mestima, e-bilbordima, ali i mobilnim telefonima i PDA i sl. uređajima.
Pomeranje granica
Pompa oko nedavne potvrde Amazona da će internacionalno, pa čak i u Srbiji, prodavati verziju Kindla sa dijagonalom 15,24 cm po ceni od oko 280 dolara (postoji i verzija sa veći ekranom, ali samo u SAD), donekle zamagljuju činjenicu da su ovi čitači elektronskih knjiga i dalje - jednobojni. Naravno, ni to neće potrajati još dugo, kompanija „E Ink“, koja proizvodi e-papir za Amazonove čitače, prikazala je prototip još krajem maja i najavila da će se proizvodi zasnovani na njenom kolor e-papiru pojaviti na tržištu krajem 2010. godine.
Ova tehnologija e-papira, međutim, nije jedina u opticaju. Fujitsu je još u martu 2009. pustio u prodaju prvi komercijalni model čitača sa elektronskim papirom na kome se prikazuju tekstovi i slike u boji. Njegov čitač Flepia raspolaže paletom od 260.000 boja na ekranu dijagonale 20 cm koji koristi LCD tehnologiju. Radi se o tankom sendviču crvenog, zelenog i plavog sloja napravljenog od nove vrste tečnog kristala koji, kao i e-papir, troši struju samo kad se listaju stranice, pa Flepia tako omogućava do 40 časova čitanja bez napajanja, i pri tom može da se koristi i za čitanje e-mailova, kao i za rad na raznim ličnim i poslovnim dokumentima kao što su prezentacije, izveštaji i sl. Svoj uređaj ima i Soni, a početkom sledeće godine i kompanija Plastik lodžik iz Velike Britanije planira da ponudi čitače e-knjiga formata A4 sa savitljivim tranzistorima koji ekran čine robusnijim i omogućavaju mu da imitira savijen papir…
Da je reč o novim „igrama bez granica“ svedoče i tvrdnje Amazona da se preko Kindla već može čitati preko 360.000 naslova, a uz plaćanje pretplate i 85 renomiranih novina i magazina, dok japanske onlajn knjižare u ponudi imaju preko 20.000 književnih dela. Konačno, porast broja korisnika čitača i dostupnih naslova e-knjiga neminovno će ostaviti traga i na izgledu manifestacija poput sajmova knjiga. U kojoj meri – teško je pretpostaviti jer čak i čitači virtuelnih knjiga moraće da pobeđuju svoje strahove od virusa koji prete upravo „virtuelnim knjigama“.
Autor: DaRko Bogojević
Informaciona tehnologija je već godinama osnova za razvoj savremenih medija za čitanje tekstova i slika, elektronskih čitača knjiga i novina, a svaki pomak u tom domenu privlači sve veću pažnju javnosti. Dokaz su dešavanja oko ekspanzije Kindla (Kindle), možda najpoznatijeg takvog uređaja na svetu iza kojeg stoji najveći onlajn trgovac knjigama na svetu, američka kompanija Amazon.
Veliko interesovanje ne iznenađuje s obzirom na to da ovu i slične sprave proizvođači deklarišu kao „sposobne da pohrane celu biblioteku od 1.500 elektronskih knjiga, ne zahtevaju PC računar i ‘pune se’ knjigom bežično za oko minut preko 3G mreža mobilne telefonije, rade i danima bez dopunjavanja baterije a pri tom ni dimenzijama ni masom ne odstupaju od prosečnog magazina“.
Pravo čudo je to što čitači poput Kindla mogu makar i eksperimentalno da čitaju novine, magazine, blogove i knjige naglas, ukoliko je i izdavač e-knjige omogućio i ovu opciju. Međutim, najveći kvalitet ovih čitača je ipak sam e-papir, odgovoran za prikaz sadržaja, koji poput konvencionalnog papira omogućava čitanje bez odsjaja ekrana i većeg naprezanja oka, čak i pri jačoj dnevnoj svetlosti.
(N)e-papir
Elektronski papir (e-papir) je zapravo tehnologija specijalnog ekrana dizajniranog tako da oponaša mastilo na papiru. Za razliku od konvencionalnih „flet panel“ ravnih ekrana, kakvi se sreću na monitorima, koji koriste pozadinsko osvetljenje da bi osvetlili pojedine elemente slike (tzv. piksele) i tako prikazali boju, kod e-papira elektricitet postavlja mastilo u željeni oblik - tekst ili sliku, koji se zadržava i nakon prestanka delovanja elektriciteta. Ponovnim delovanjem elektriciteta slika se može promeniti, i tako se postiže efekat listanja stranica.
To omogućava da ovaj (n)e-papir ima mnogo manje emisije zračenja od konvencionalnih ravnih ekrana i troši znatno manje energije, što omogućava veliku autonomiju rada elektronskih čitača knjiga. Pošto e-papir ne koristi sopstveno osvetljenje već svetlost okoline, on je čitljiv i pod sunčevom svetlošću, za razliku od većine konvencionalnih ekrana, a i ugao vidljivosti je znatno veći. Čitanje slike na e-papiru je tako mnogo prijatnije za oči jer ima stabilnu sliku koja nema potrebe za stalnim osvežavanjem. Zbog ovakvih osobina, elektronski papir primenu nalazi u obrazovanju, bibliotekama, oglasnima tablama na javnim mestima, e-bilbordima, ali i mobilnim telefonima i PDA i sl. uređajima.
Pomeranje granica
Pompa oko nedavne potvrde Amazona da će internacionalno, pa čak i u Srbiji, prodavati verziju Kindla sa dijagonalom 15,24 cm po ceni od oko 280 dolara (postoji i verzija sa veći ekranom, ali samo u SAD), donekle zamagljuju činjenicu da su ovi čitači elektronskih knjiga i dalje - jednobojni. Naravno, ni to neće potrajati još dugo, kompanija „E Ink“, koja proizvodi e-papir za Amazonove čitače, prikazala je prototip još krajem maja i najavila da će se proizvodi zasnovani na njenom kolor e-papiru pojaviti na tržištu krajem 2010. godine.
Ova tehnologija e-papira, međutim, nije jedina u opticaju. Fujitsu je još u martu 2009. pustio u prodaju prvi komercijalni model čitača sa elektronskim papirom na kome se prikazuju tekstovi i slike u boji. Njegov čitač Flepia raspolaže paletom od 260.000 boja na ekranu dijagonale 20 cm koji koristi LCD tehnologiju. Radi se o tankom sendviču crvenog, zelenog i plavog sloja napravljenog od nove vrste tečnog kristala koji, kao i e-papir, troši struju samo kad se listaju stranice, pa Flepia tako omogućava do 40 časova čitanja bez napajanja, i pri tom može da se koristi i za čitanje e-mailova, kao i za rad na raznim ličnim i poslovnim dokumentima kao što su prezentacije, izveštaji i sl. Svoj uređaj ima i Soni, a početkom sledeće godine i kompanija Plastik lodžik iz Velike Britanije planira da ponudi čitače e-knjiga formata A4 sa savitljivim tranzistorima koji ekran čine robusnijim i omogućavaju mu da imitira savijen papir…
Da je reč o novim „igrama bez granica“ svedoče i tvrdnje Amazona da se preko Kindla već može čitati preko 360.000 naslova, a uz plaćanje pretplate i 85 renomiranih novina i magazina, dok japanske onlajn knjižare u ponudi imaju preko 20.000 književnih dela. Konačno, porast broja korisnika čitača i dostupnih naslova e-knjiga neminovno će ostaviti traga i na izgledu manifestacija poput sajmova knjiga. U kojoj meri – teško je pretpostaviti jer čak i čitači virtuelnih knjiga moraće da pobeđuju svoje strahove od virusa koji prete upravo „virtuelnim knjigama“.
Autor: DaRko Bogojević