Član
- Učlanjen(a)
- 03.07.2010
- Poruka
- 255
Naša priča - Ekonomske afere i kontroverze u drugoj godini Vlade Srbije
Guverner i Telekom uzdrmali poverenje
AUTOR: I. RADAK
Beograd - Vladu Srbije ni u drugoj godini mandata nisu mimoišle brojne afere i kontroverze na ekonomskom planu, a kada u istoj godini guverner centralne banke pod još nerazjašnjenim okolnostima i usred ekonomske krize odluči da napusti funkciju i uz to bude doneta odluka da u prodaju ide najvrednije preduzeće u zemlji, ne može se reći da je sve išlo po planovima.
Guverner je odluku obrazložio ličnim razlozima, međutim, u javnosti to nije prošlo kao uverljivo obrazloženje. U vreme snažnih pritisaka privrede na Vladu da preduzme nešto na zaustavljanju negativnih efekata krize, u medijima je ostavka protumačena kao želja guvernera da ne učestvuje u mogućim nesuvislim potezima kreatora ekonomske politike među kojima se kao prvi nametao diranje u devizne rezerve radi pomoći privrednicima, posebno onim istaknutim.
Guverner je tada tvrdio i da su neki od njih postali briga države. Sukob na relaciji Vlada-NBS bio je evidentan, a česte kritike Radovana Jelašića da bi i izvršna vlast u Nemanjinoj trebalo da preuzme svoj deo posla, pre svega na smanjivanju javne potrošnje, očigledno su mnoge pogodile mnogo više nego što se očekivalo. Reč pritisak bila je često stavljanja uz ocenu rada Jelašića.
Drugu godinu zapravo su najviše obeležile brojne sitne ideje o merama za prevazilaženje krize, usmerene samo na pojedine sektore privrede, kao i stara dobra praksa formiranja radnih tela. Sve to ostavilo je utisak da Vlada nema krovnu ideju koja bi sve to povezala i pokazala da plan za izlazak iz krize postoji. Na to se kao „savršeno“ uklopila najava da se ulazi u postupak prodaje Telekoma, najvrednije državne kompanije u zemlji. Problem je bio u tome što je samo mesec dana pre toga iz Nemanjine kategorički odbacivana svaka ideja o prodaji. Kod ekonomskih analitičara to je gotovo jednoglasno protumačeno kao dokaz da Vlada nema dovoljno novca. Nit potencijalne afere toj priči dali su izveštaji medija da je unapred poznat kupac Telekoma i da je već dogovoreno da to bude nemački Dojče telekom. Iz državnih institucija to su najoštrije demantovali, ali se i u ovom slučaju činilo da ti demantiji nisu previše uverljivi.
Treći bitan događaj za Vladu u proteklih 12 meseci bilo je i objavljivanje prvog izveštaja Državne revizorske institucije koja je utvrdila nenamensko trošenje budžetskih sredstava i podnela čak 19 prekršajnih prijava od čega 11 protiv bivših i sadašnjih ministara. Međutim, Vlada je taj događaj uspešno relativizovala tvrdnjama da je reč samo o računovodstvenim propustima koji će biti otklonjeni. Već je prva prijava doživela fijasko jer je ministar trgovine oslobođen odgovornosti. Da u Srbiji ozbiljan rad DRI možda i nije poželjan najbolje je pokazala rasprava o izmenama zakona o toj instituciji gde su svim silama osporavane ideje o značajnijem povećanju plata revizorima kako bi DRI mogao da zaposli dovoljan broj ljudi.
Afera koja medijima nije bila preterano interesantna bilo je i veoma iznenadno odustajanje Vlade od uvođenja stroge zabrane pušenja. Iako je prvobitni nacrt zakona bio izuzetno restriktivan, verzija koja je usvojena bila je značajno ublažena. Kakav je bio pritisak duvanskih kompanija, kojih i na koga, do danas je ostalo nerazjašnjeno. Isto tako nerazjašnjeno ostalo je pitanje dokle su u privatizaciji doprli pipci tzv. hobotnice kako je u medijima nazivana grupa firmi koje se povezuju sa Darkom Šarićem. Iako je Vlada razotkrivanje njegovih navodnih poslova sa drogom predstavila kao veliki uspeh, izostala su brojna nerazjašnjena pitanja oko kontrole ko i šta kupuje u procesu privatizacije.
Na listi kontroverzi najupečatljivije su bile razmirice unutar Vlade oko daljih pravaca ekonomske politike pre svega u sferi poreza. Pozicije dve strane toliko su čvrsto zauzete da se naslućuje da neće biti izlaza iz te situacije do kraja mandata ove Vlade. Za septembar je najavljeno objavljivanje novog plana ekonomskog razvoja međutim ubrzo je otkriveno da nije reč o planu Vlade već o projektu koji rade istaknuti ekonomisti uz pomoć međunarodnih institucija, a koju su u manjku ideja, prigrlili u Nemanjinoj 11. Na vrhu kontroverzi visoko se plasirao i čuveni sastanak u prostorijama Saveza samostalnih sindikata gde su rame uz rame sedeli članovi Vlade i nabogatiji privrednici. Senku na događaj bacilo je zatvaranje vrata za javnost čime je većina građana ostala uskraćena za informacija da li je tamo bilo nekih neformalnih obećanja.
Još pre DRI, budžetska inspekcija utvrdila je nenamensko trošenje novca u čak 63 institucije, ali nije bilo reakcija već su podnete samo dve krivične prijave. Nejasno je ostalo i zašto je došlo do promene uredbe o utvrđivanju cena goriva jer se pokazalo da je povećanjem procenta nakon kojeg se vrši korekcija gotovo onemogućeno da naftni derivati uskoro pojeftine. Pretile su da kontroverzne postanu i izmene Zakona o NBS prema kojima je prvobitno trebalo da Savet odlučuje o bitnim pitanjima, a u tom telu bilo bi više članova koji se imenuju po partijskoj liniji tako da je pretilo da imaju većinu u odnosu na nezavisne kandidate. Vlasti sada tvrde da usvojene izmene ne nude tu mogućnost, ali opozicija i dalje u takva obrazloženja ne veruje. Tokom prethodnih godinu dana raspravljalo se i da li je ministar Petar Škundrić u sukobu interesa ako je na funkciji i u NIS-u, a velika bura bez ikakvih posledica podigla se oko preduzeća Putevi Srbije. Nakon povika da bi trebalo smeniti generalnog direktora i predsednika Upravnog odbora, bura se stišala pod nerazjašnjenim okolnostima, a oba čoveka su i dalje na svojim funkcijama.
Neispunjena obećanja
Vlada je davala i obećanja koje nije ispunila. Prvo na listi je obećanje o ukidanju nepotrebnih propisa. Posle agresivne medijske kampanje i pompeznih najava ukinuto je manje od 15 odsto nepotrebnih akata. Neispunjeno je ostalo i iskorenjivanje tzv. ekonomskih, crnogorskih i bosanskih registarskih tablica sa ulica Srbije, borba protiv sive ekonomije ostala je cilj samo na sastancima još jedne u nizu radnih grupa koja je osnovana, a sada su još nadležnosti tržišne insepkcije prebačene na lokalne samouprave. Donošenje zakona o restituciji najavljeno je do kraja godine, ali se više ne zna koje.
Promašeni poduhvati
U Nemanjinoj su imali i niz promašaja u poslednjih 12 meseci, a jedan od njih je akcija okupljanja privrednika radi kopovine Luke Bar. Takođe, nije udomljen niz preduzeća poput Jata, Ikarbusa ili FAP-a. Pored radne grupe za borbu protiv sive ekonomije i radne grupe za pomoć privredi, formirana je i radna grupa za pomoć građevini, kao i savet za mala i srednja preduzeća. O njihovom radu nakon osnivanja malo ko zna.
Ekonomski „Top 10“
Ostavka guvernera
Najava prodaje Telekoma
Izveštaj DRI
Izveštaj budžetske inspekcije
Odustajanje od opšte zabrane pušenja
Učešće grupe Darka Šarića u privatizaciji
Razmirice oko poreske reforme
Sastanak sa vodećim privrednicima iza zatvorenih vrata
Izmene Zakona o NBS
Izostanak smena u Putevima Srbije
Izmena uredbe o cenama goriva
Guverner i Telekom uzdrmali poverenje
AUTOR: I. RADAK
Beograd - Vladu Srbije ni u drugoj godini mandata nisu mimoišle brojne afere i kontroverze na ekonomskom planu, a kada u istoj godini guverner centralne banke pod još nerazjašnjenim okolnostima i usred ekonomske krize odluči da napusti funkciju i uz to bude doneta odluka da u prodaju ide najvrednije preduzeće u zemlji, ne može se reći da je sve išlo po planovima.
Guverner je odluku obrazložio ličnim razlozima, međutim, u javnosti to nije prošlo kao uverljivo obrazloženje. U vreme snažnih pritisaka privrede na Vladu da preduzme nešto na zaustavljanju negativnih efekata krize, u medijima je ostavka protumačena kao želja guvernera da ne učestvuje u mogućim nesuvislim potezima kreatora ekonomske politike među kojima se kao prvi nametao diranje u devizne rezerve radi pomoći privrednicima, posebno onim istaknutim.
Guverner je tada tvrdio i da su neki od njih postali briga države. Sukob na relaciji Vlada-NBS bio je evidentan, a česte kritike Radovana Jelašića da bi i izvršna vlast u Nemanjinoj trebalo da preuzme svoj deo posla, pre svega na smanjivanju javne potrošnje, očigledno su mnoge pogodile mnogo više nego što se očekivalo. Reč pritisak bila je često stavljanja uz ocenu rada Jelašića.
Drugu godinu zapravo su najviše obeležile brojne sitne ideje o merama za prevazilaženje krize, usmerene samo na pojedine sektore privrede, kao i stara dobra praksa formiranja radnih tela. Sve to ostavilo je utisak da Vlada nema krovnu ideju koja bi sve to povezala i pokazala da plan za izlazak iz krize postoji. Na to se kao „savršeno“ uklopila najava da se ulazi u postupak prodaje Telekoma, najvrednije državne kompanije u zemlji. Problem je bio u tome što je samo mesec dana pre toga iz Nemanjine kategorički odbacivana svaka ideja o prodaji. Kod ekonomskih analitičara to je gotovo jednoglasno protumačeno kao dokaz da Vlada nema dovoljno novca. Nit potencijalne afere toj priči dali su izveštaji medija da je unapred poznat kupac Telekoma i da je već dogovoreno da to bude nemački Dojče telekom. Iz državnih institucija to su najoštrije demantovali, ali se i u ovom slučaju činilo da ti demantiji nisu previše uverljivi.
Treći bitan događaj za Vladu u proteklih 12 meseci bilo je i objavljivanje prvog izveštaja Državne revizorske institucije koja je utvrdila nenamensko trošenje budžetskih sredstava i podnela čak 19 prekršajnih prijava od čega 11 protiv bivših i sadašnjih ministara. Međutim, Vlada je taj događaj uspešno relativizovala tvrdnjama da je reč samo o računovodstvenim propustima koji će biti otklonjeni. Već je prva prijava doživela fijasko jer je ministar trgovine oslobođen odgovornosti. Da u Srbiji ozbiljan rad DRI možda i nije poželjan najbolje je pokazala rasprava o izmenama zakona o toj instituciji gde su svim silama osporavane ideje o značajnijem povećanju plata revizorima kako bi DRI mogao da zaposli dovoljan broj ljudi.
Afera koja medijima nije bila preterano interesantna bilo je i veoma iznenadno odustajanje Vlade od uvođenja stroge zabrane pušenja. Iako je prvobitni nacrt zakona bio izuzetno restriktivan, verzija koja je usvojena bila je značajno ublažena. Kakav je bio pritisak duvanskih kompanija, kojih i na koga, do danas je ostalo nerazjašnjeno. Isto tako nerazjašnjeno ostalo je pitanje dokle su u privatizaciji doprli pipci tzv. hobotnice kako je u medijima nazivana grupa firmi koje se povezuju sa Darkom Šarićem. Iako je Vlada razotkrivanje njegovih navodnih poslova sa drogom predstavila kao veliki uspeh, izostala su brojna nerazjašnjena pitanja oko kontrole ko i šta kupuje u procesu privatizacije.
Na listi kontroverzi najupečatljivije su bile razmirice unutar Vlade oko daljih pravaca ekonomske politike pre svega u sferi poreza. Pozicije dve strane toliko su čvrsto zauzete da se naslućuje da neće biti izlaza iz te situacije do kraja mandata ove Vlade. Za septembar je najavljeno objavljivanje novog plana ekonomskog razvoja međutim ubrzo je otkriveno da nije reč o planu Vlade već o projektu koji rade istaknuti ekonomisti uz pomoć međunarodnih institucija, a koju su u manjku ideja, prigrlili u Nemanjinoj 11. Na vrhu kontroverzi visoko se plasirao i čuveni sastanak u prostorijama Saveza samostalnih sindikata gde su rame uz rame sedeli članovi Vlade i nabogatiji privrednici. Senku na događaj bacilo je zatvaranje vrata za javnost čime je većina građana ostala uskraćena za informacija da li je tamo bilo nekih neformalnih obećanja.
Još pre DRI, budžetska inspekcija utvrdila je nenamensko trošenje novca u čak 63 institucije, ali nije bilo reakcija već su podnete samo dve krivične prijave. Nejasno je ostalo i zašto je došlo do promene uredbe o utvrđivanju cena goriva jer se pokazalo da je povećanjem procenta nakon kojeg se vrši korekcija gotovo onemogućeno da naftni derivati uskoro pojeftine. Pretile su da kontroverzne postanu i izmene Zakona o NBS prema kojima je prvobitno trebalo da Savet odlučuje o bitnim pitanjima, a u tom telu bilo bi više članova koji se imenuju po partijskoj liniji tako da je pretilo da imaju većinu u odnosu na nezavisne kandidate. Vlasti sada tvrde da usvojene izmene ne nude tu mogućnost, ali opozicija i dalje u takva obrazloženja ne veruje. Tokom prethodnih godinu dana raspravljalo se i da li je ministar Petar Škundrić u sukobu interesa ako je na funkciji i u NIS-u, a velika bura bez ikakvih posledica podigla se oko preduzeća Putevi Srbije. Nakon povika da bi trebalo smeniti generalnog direktora i predsednika Upravnog odbora, bura se stišala pod nerazjašnjenim okolnostima, a oba čoveka su i dalje na svojim funkcijama.
Neispunjena obećanja
Vlada je davala i obećanja koje nije ispunila. Prvo na listi je obećanje o ukidanju nepotrebnih propisa. Posle agresivne medijske kampanje i pompeznih najava ukinuto je manje od 15 odsto nepotrebnih akata. Neispunjeno je ostalo i iskorenjivanje tzv. ekonomskih, crnogorskih i bosanskih registarskih tablica sa ulica Srbije, borba protiv sive ekonomije ostala je cilj samo na sastancima još jedne u nizu radnih grupa koja je osnovana, a sada su još nadležnosti tržišne insepkcije prebačene na lokalne samouprave. Donošenje zakona o restituciji najavljeno je do kraja godine, ali se više ne zna koje.
Promašeni poduhvati
U Nemanjinoj su imali i niz promašaja u poslednjih 12 meseci, a jedan od njih je akcija okupljanja privrednika radi kopovine Luke Bar. Takođe, nije udomljen niz preduzeća poput Jata, Ikarbusa ili FAP-a. Pored radne grupe za borbu protiv sive ekonomije i radne grupe za pomoć privredi, formirana je i radna grupa za pomoć građevini, kao i savet za mala i srednja preduzeća. O njihovom radu nakon osnivanja malo ko zna.
Ekonomski „Top 10“
Ostavka guvernera
Najava prodaje Telekoma
Izveštaj DRI
Izveštaj budžetske inspekcije
Odustajanje od opšte zabrane pušenja
Učešće grupe Darka Šarića u privatizaciji
Razmirice oko poreske reforme
Sastanak sa vodećim privrednicima iza zatvorenih vrata
Izmene Zakona o NBS
Izostanak smena u Putevima Srbije
Izmena uredbe o cenama goriva