Spisak lepih želja demokrata
Ekonomisti skeptični prema planu "Srbija 2020"
Izvor: Blic Z. Luković | 22. 12. 2010. - 00:02h | Foto: G. Sivacki, FoNet, Beta
Bruto društveni proizvod od 8.000 evra po stanovniku, 400.000 zaposlenih više i inflacija od tri odsto godišnje - samo su neke od odrednica koje predviđa strategija razvoja a koju je inicirao i sa još nekoliko autora sačinio predsednik Boris Tadić, odnosno Demokratska stranka.
Da bi se ciljevi postavljeni ovim konceptom razvoja do 2020. godine uspešno sproveli, od ključnog je značaja, piše u konceptu, ispunjenje dva preduslova: prvo, institucionalne reforme, uključujući ustavno-pravne reforme, reforma pravosuđa, javne uprave i sistema bezbednosti i, drugo, izgradnja infrastrukture i definisanje prostornog razvoja Srbije kako bi se stvorio preduslov za održiv privredni rast i razvoj.
Posebno se ističe u dokumentu uspostavljanje nove izvozne i industrijske politike, što podrazumeva smanjenje administrativnog pritiska na privredu, usklađivanje pravnog okvira za poslovan je sa EU regulativom, poboljšanje poslovne klime, socijalni dijalog sa ključnim činiocima u društvu i primenu naučnotehnološkog razvoja.
U samom nacrtu programa se zaključuje da će “na bazi konsultacija i javne rasprave, Vlada da operacionalizuje i izradi finalni tekst koji bi nakon toga i formalno usvojila u prvom kvartalu 2011. godine”. Odmah nakon usvajanja, dokument će poslužiti kao osnov za sve ostale strategije u Republici Srbiji i biće vodeći globalni strateški dokument u Srbiji.
Da li je taj plan spisak dobrih namera, da li predviđa način i sredstva realizacije, koliko je uopšte realan, da li je istovetan sa Postkriznim modelom razvoja, dokumentom koji su pre dva meseca prezentovale dve grupe ekonomista okupljene oko MAT-a i časopisa “Kvartalni monitor”. “Blic” je zamolio ljude struke da kažu svoj stav o glavnim ekonomskim parametrima strategije koju je predsednik ponudio prvo javnosti, a potom će biti prosleđena Vladi na usvajanje.
Dr Miroslav Zdravković, ekonomista NBS
Prosečna godišnja stopa rasta BDP od 5% do 6%
Što se tiče stopa od 5% ili 6%, s jedne strane postoji ograničenje niskog rasta u Evropi, dok sa druge strane povoljno deluje niska osnovica. Ukoliko bi zaista „Fijat“ ovde pokrenuo proizvodnju i imali dolazak još 4 ili 5 velikih industrijskih multinacionalnih kompanija udvostručenje BDP-a bilo bi moguće.
Dve trećine rasta BDP rezultat je rasta produktivnosti, a jedna trećina povećanja zaposlenosti
Od 2000. do 2008. godine BDP je rastao po stopi od 5%, produktivnost po 6% pa se broj zaposlenih smanjivao po 1%. Da bi rasla zaposlenost, neophodno je ostvariti stope rasta od preko 6%.
Broj zaposlenih se povećava za oko 400.000
Od formiranja sadašnje vlade broja zaposlenih se smanjio za 200.000 i treba prvo videti donju tačku ukupnog broja zaposlenih, da li je ona 1,75 ili 1,7 miliona ljudi pa da bi se pričalo o realnosti 400.000 novih radnih mesta. Nejasno u odnosu na koji broj: 2 miliona pre krize pa na 2,4, ili sa 1,7 na 2,1 milion.
Učešće izvoza u BDP se udvostručuje, sa 33% na 65%
Ukoliko depresira dinar i ukoliko BDP raste na osnovu rasta neto izvoza (pad trgovinskog deficita), onda je doprinos sektora koji proizvode razmenljiva dobra i usluge veći i od 100 odsto. Danas udeo može da bude 65% pri kursu od jedan evro za 220 dinara.
Rast cena se stabilizuje na oko 3% godišnje
Mnogo je „potisnute“ inflacije koja se kad-tad mora realizovati, od cene električne energije preko lokalnih komunalnih usluga, subvencionisanih usluga javnog prevoza...
Smanjenje siromaštva
Za smanjenje siromaštva dominantan faktor predstavlja rast zaposlenosti. Da bi zaposlenost porasla, treba da se kreira i ambijent koji će tom rastu pogodovati.
Dr Vladimir Gligorov, predavač na Institutu za međunarodnu ekonomiju u Beču
Evo sta mislim o pretpostavkama i ciljevima:
Prvo, institucionalne reforme nisu ambisiozne i uverljive.
Drugo, nejasno je kako će infrastrukturna ulaganja da se finansiraju, a pogotovo nije jasno kako će da se poveća efikasnost izvršenja.
Treće, ne kaže se nigde kako će se taj plan finansirati, tako da je po definiciji nerealan.
Četvrto, ključna je stopa rasta. Potpuno je nejasno na osnovu čega se došlo do stope od 5 do 6 odsto godišnje. I sve ostale cifre koje su sa tim u vezi su potpuno neobrazložene. Udeo investicija u BDP-u od 30 odsto u 2010. ne kazuje ništa jer je potrebno da znamo kretanje investicija za čitavu deceniju. Ako se računa sa stranim investicijama, to je nerealno za bar nekoliko sledećih godina.
Peto, povećanje udela izvoza robe i usluga na 65 odsto je svakako poželjno, ali se ne kaže kako će se to postići. Kaže se da će se izvoz subvencionisati. Ako je to politika povećanja izvoza, tada se zasigurno taj cilj neće ostvariti.
Šesto, u prethodnoj je deceniji nezaposlenost je povećana za oko 150.000. U poslednje dve godine zaposlenost je smanjena za više od 400.000. U sledećih deset godina trebalo bi da se zaposlenost poveća za 400.000 i da stopa zaposlenosti ljudi između 20 i 64 godina starosti bude 65 odsto. Ako zemlja ne može da obezbedi punu ili bar pristojnu zaposlenost za dvadeset godina, svi ostali planovi su besmisleni.
Sedmo, inflacija bi trebalo da se stabilizuje na 3 procenta godišnje “tokom perioda”. Zašto tri? Kada tokom perioda? Uz koju politiku kursa? Ovako kako je formulisano, taj se cilj može ostvariti tek 2010, to je besmisleno. Ako centralna banka nije bila u stanju da stabilizuje cene celu jednu deceniju, bilo bi korisno kada bi se reklo kako će se to ostvariti u sledećih deset godina?
Osmo, potrošnja se povećava nominalno za 90 odsto. Ako je realan rast 5 do 6 odsto i stopa inflacije je najmanje 3 odsto, to znači da će se nominalni BDP više nego duplirati u tom periodu. To znači da će se udeo potrošnje značajno smanjiti, a udeo štednje povećati. To bi onda tako i trebalo predstaviti. Budući da smatram da su sve te cifre nerealne jer nije uopšte jasno na čemu se zasnivaju, jedino što iz ovoga sledi jeste da će potrošnja biti pod pritiskom celu deceniju.
Prof. dr Ana S. Trbović, direktorka Centra za evropske integracije i javnu upravu FEFA
Ukidanje blanko ostavki poslanika
Ovo je imperativ savremene demokratije i moglo bi da posluži kao glavno sredstvo za jačanje odgovornosti vlasti.
Učešće izvoza u BDP se udvostručuje, sa 33% na 65%
Pretpostavka za rast izvoza je i reforma pravosuđa koja nas približava statusu zvaničnog kandidata za EU i privlačenje stranih ulaganja, što zahteva mnogo efikasnije izdavanje građevinskih dozvola i ukidanje drugih administrativnih prepreka. Sve to podrazumeva suzbijanje korupcije i dugoročnije, odgovornije razmišljanje odgovornih u lokalnim vlastima, javnim preduzećima i resornim ministarstvima.
Smanjenje siromaštva
Za smanjenje siromaštva, pored gorenavedenih mera, potrebno je ozbiljno uložiti u infrastrukturu koja je prepreka ravnomernom razvoju i obezbediti da prosveta proizvodi ono što traži tržište rada. Istovremeno treba pojačati svest da su svi građani Srbije jednaki i posebno raditi na boljem obrazovanju Roma i drugih marginalizovanih grupa u našem društvu.
Uspostavljanje krovne strategije razvoja Srbije
Svi nezavisni, međunarodni izveštaji o poslovanju, konkurentnosti ili napretku Srbije u procesu pristupanja EU, govore u prilog tome da je reformski stav Srbije uglavnom deklarativne prirode jer se ne ulažu ozbiljni reformski napori da se tranzicija ka EU i uspešno sprovede. Ovaj “koncept” je odlična prilika da se uspostavi jedinstvena, krovna strategija i da se prioriteti zaista učine prioritetima u radu Vlade. Ukoliko ovaj put uskladimo dela sa rečima, onda je to taj ozbiljan pomak koji kao građani nestrpljivo čekamo. Kao prvi korak izgradnje novog poverenja građana u ozbiljne namere političke elite predlažem da se sveobuhvatna reforma propisa, koju i ovaj dokument pominje, jednostavno – sprovede.
Rast cena se stabilizuje na oko 3% godišnje
Ovo mera se prevodi jačanjem Komisije za zaštitu konkurencije, ali i ozbiljnim smanjenjem i restruktuiranjem javne potrošnje. Poslednje podrazumeva restruktuiranje javnih preduzeća za šta se godinama ne nalazi dovoljno političke volje.
Ekonomisti skeptični prema planu "Srbija 2020"
Izvor: Blic Z. Luković | 22. 12. 2010. - 00:02h | Foto: G. Sivacki, FoNet, Beta
Bruto društveni proizvod od 8.000 evra po stanovniku, 400.000 zaposlenih više i inflacija od tri odsto godišnje - samo su neke od odrednica koje predviđa strategija razvoja a koju je inicirao i sa još nekoliko autora sačinio predsednik Boris Tadić, odnosno Demokratska stranka.
Da bi se ciljevi postavljeni ovim konceptom razvoja do 2020. godine uspešno sproveli, od ključnog je značaja, piše u konceptu, ispunjenje dva preduslova: prvo, institucionalne reforme, uključujući ustavno-pravne reforme, reforma pravosuđa, javne uprave i sistema bezbednosti i, drugo, izgradnja infrastrukture i definisanje prostornog razvoja Srbije kako bi se stvorio preduslov za održiv privredni rast i razvoj.
Posebno se ističe u dokumentu uspostavljanje nove izvozne i industrijske politike, što podrazumeva smanjenje administrativnog pritiska na privredu, usklađivanje pravnog okvira za poslovan je sa EU regulativom, poboljšanje poslovne klime, socijalni dijalog sa ključnim činiocima u društvu i primenu naučnotehnološkog razvoja.
U samom nacrtu programa se zaključuje da će “na bazi konsultacija i javne rasprave, Vlada da operacionalizuje i izradi finalni tekst koji bi nakon toga i formalno usvojila u prvom kvartalu 2011. godine”. Odmah nakon usvajanja, dokument će poslužiti kao osnov za sve ostale strategije u Republici Srbiji i biće vodeći globalni strateški dokument u Srbiji.
Da li je taj plan spisak dobrih namera, da li predviđa način i sredstva realizacije, koliko je uopšte realan, da li je istovetan sa Postkriznim modelom razvoja, dokumentom koji su pre dva meseca prezentovale dve grupe ekonomista okupljene oko MAT-a i časopisa “Kvartalni monitor”. “Blic” je zamolio ljude struke da kažu svoj stav o glavnim ekonomskim parametrima strategije koju je predsednik ponudio prvo javnosti, a potom će biti prosleđena Vladi na usvajanje.
Dr Miroslav Zdravković, ekonomista NBS
Prosečna godišnja stopa rasta BDP od 5% do 6%
Što se tiče stopa od 5% ili 6%, s jedne strane postoji ograničenje niskog rasta u Evropi, dok sa druge strane povoljno deluje niska osnovica. Ukoliko bi zaista „Fijat“ ovde pokrenuo proizvodnju i imali dolazak još 4 ili 5 velikih industrijskih multinacionalnih kompanija udvostručenje BDP-a bilo bi moguće.
Dve trećine rasta BDP rezultat je rasta produktivnosti, a jedna trećina povećanja zaposlenosti
Od 2000. do 2008. godine BDP je rastao po stopi od 5%, produktivnost po 6% pa se broj zaposlenih smanjivao po 1%. Da bi rasla zaposlenost, neophodno je ostvariti stope rasta od preko 6%.
Broj zaposlenih se povećava za oko 400.000
Od formiranja sadašnje vlade broja zaposlenih se smanjio za 200.000 i treba prvo videti donju tačku ukupnog broja zaposlenih, da li je ona 1,75 ili 1,7 miliona ljudi pa da bi se pričalo o realnosti 400.000 novih radnih mesta. Nejasno u odnosu na koji broj: 2 miliona pre krize pa na 2,4, ili sa 1,7 na 2,1 milion.
Učešće izvoza u BDP se udvostručuje, sa 33% na 65%
Ukoliko depresira dinar i ukoliko BDP raste na osnovu rasta neto izvoza (pad trgovinskog deficita), onda je doprinos sektora koji proizvode razmenljiva dobra i usluge veći i od 100 odsto. Danas udeo može da bude 65% pri kursu od jedan evro za 220 dinara.
Rast cena se stabilizuje na oko 3% godišnje
Mnogo je „potisnute“ inflacije koja se kad-tad mora realizovati, od cene električne energije preko lokalnih komunalnih usluga, subvencionisanih usluga javnog prevoza...
Smanjenje siromaštva
Za smanjenje siromaštva dominantan faktor predstavlja rast zaposlenosti. Da bi zaposlenost porasla, treba da se kreira i ambijent koji će tom rastu pogodovati.
Dr Vladimir Gligorov, predavač na Institutu za međunarodnu ekonomiju u Beču
Evo sta mislim o pretpostavkama i ciljevima:
Prvo, institucionalne reforme nisu ambisiozne i uverljive.
Drugo, nejasno je kako će infrastrukturna ulaganja da se finansiraju, a pogotovo nije jasno kako će da se poveća efikasnost izvršenja.
Treće, ne kaže se nigde kako će se taj plan finansirati, tako da je po definiciji nerealan.
Četvrto, ključna je stopa rasta. Potpuno je nejasno na osnovu čega se došlo do stope od 5 do 6 odsto godišnje. I sve ostale cifre koje su sa tim u vezi su potpuno neobrazložene. Udeo investicija u BDP-u od 30 odsto u 2010. ne kazuje ništa jer je potrebno da znamo kretanje investicija za čitavu deceniju. Ako se računa sa stranim investicijama, to je nerealno za bar nekoliko sledećih godina.
Peto, povećanje udela izvoza robe i usluga na 65 odsto je svakako poželjno, ali se ne kaže kako će se to postići. Kaže se da će se izvoz subvencionisati. Ako je to politika povećanja izvoza, tada se zasigurno taj cilj neće ostvariti.
Šesto, u prethodnoj je deceniji nezaposlenost je povećana za oko 150.000. U poslednje dve godine zaposlenost je smanjena za više od 400.000. U sledećih deset godina trebalo bi da se zaposlenost poveća za 400.000 i da stopa zaposlenosti ljudi između 20 i 64 godina starosti bude 65 odsto. Ako zemlja ne može da obezbedi punu ili bar pristojnu zaposlenost za dvadeset godina, svi ostali planovi su besmisleni.
Sedmo, inflacija bi trebalo da se stabilizuje na 3 procenta godišnje “tokom perioda”. Zašto tri? Kada tokom perioda? Uz koju politiku kursa? Ovako kako je formulisano, taj se cilj može ostvariti tek 2010, to je besmisleno. Ako centralna banka nije bila u stanju da stabilizuje cene celu jednu deceniju, bilo bi korisno kada bi se reklo kako će se to ostvariti u sledećih deset godina?
Osmo, potrošnja se povećava nominalno za 90 odsto. Ako je realan rast 5 do 6 odsto i stopa inflacije je najmanje 3 odsto, to znači da će se nominalni BDP više nego duplirati u tom periodu. To znači da će se udeo potrošnje značajno smanjiti, a udeo štednje povećati. To bi onda tako i trebalo predstaviti. Budući da smatram da su sve te cifre nerealne jer nije uopšte jasno na čemu se zasnivaju, jedino što iz ovoga sledi jeste da će potrošnja biti pod pritiskom celu deceniju.
Prof. dr Ana S. Trbović, direktorka Centra za evropske integracije i javnu upravu FEFA
Ukidanje blanko ostavki poslanika
Ovo je imperativ savremene demokratije i moglo bi da posluži kao glavno sredstvo za jačanje odgovornosti vlasti.
Učešće izvoza u BDP se udvostručuje, sa 33% na 65%
Pretpostavka za rast izvoza je i reforma pravosuđa koja nas približava statusu zvaničnog kandidata za EU i privlačenje stranih ulaganja, što zahteva mnogo efikasnije izdavanje građevinskih dozvola i ukidanje drugih administrativnih prepreka. Sve to podrazumeva suzbijanje korupcije i dugoročnije, odgovornije razmišljanje odgovornih u lokalnim vlastima, javnim preduzećima i resornim ministarstvima.
Smanjenje siromaštva
Za smanjenje siromaštva, pored gorenavedenih mera, potrebno je ozbiljno uložiti u infrastrukturu koja je prepreka ravnomernom razvoju i obezbediti da prosveta proizvodi ono što traži tržište rada. Istovremeno treba pojačati svest da su svi građani Srbije jednaki i posebno raditi na boljem obrazovanju Roma i drugih marginalizovanih grupa u našem društvu.
Uspostavljanje krovne strategije razvoja Srbije
Svi nezavisni, međunarodni izveštaji o poslovanju, konkurentnosti ili napretku Srbije u procesu pristupanja EU, govore u prilog tome da je reformski stav Srbije uglavnom deklarativne prirode jer se ne ulažu ozbiljni reformski napori da se tranzicija ka EU i uspešno sprovede. Ovaj “koncept” je odlična prilika da se uspostavi jedinstvena, krovna strategija i da se prioriteti zaista učine prioritetima u radu Vlade. Ukoliko ovaj put uskladimo dela sa rečima, onda je to taj ozbiljan pomak koji kao građani nestrpljivo čekamo. Kao prvi korak izgradnje novog poverenja građana u ozbiljne namere političke elite predlažem da se sveobuhvatna reforma propisa, koju i ovaj dokument pominje, jednostavno – sprovede.
Rast cena se stabilizuje na oko 3% godišnje
Ovo mera se prevodi jačanjem Komisije za zaštitu konkurencije, ali i ozbiljnim smanjenjem i restruktuiranjem javne potrošnje. Poslednje podrazumeva restruktuiranje javnih preduzeća za šta se godinama ne nalazi dovoljno političke volje.