LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Ekonomisti: Neophodan rebalans
Izvor: Tanjug
Beograd -- Rebalans budžeta bio je neophodan kako bi se ispoštovala fiskalna pravila dogovorena sa MMF-om, ali i zbog pada ekonomske aktivnosti u zemlji, kažu ekonomisti.
Dugoročna razvojna strategija uticaće na povećanje prihoda i konsolidaciju budžeta, pa sada sve snage treba usmeriti u tom pravcu, smatraju ekonomski stručnjaci, napominjući da je "mana" rebalansa u tome što se moralo štedeti na kapitalnim izdacima.
Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec podsetio je da je rebalans budžeta morao da se uradi, prvenstveno, zbog pada ekonomske aktivnosti, jer je nužno došlo do pada prihoda države.
Bajec je napomenuo da rebalans poštuje dogovorene "okvire" sa MMF-om, a to je da budžetski deficit ne bude veći od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a obezbeđeni su i uslovi za normalno funkcionisanje ekonomskih i socijalnih funkcija države do kraja godine.
"Veoma je bitno što su obezbeđena sredstva za penzije i za plate u javnom sektoru i sva socijalna davanja. Uštede su, u najvećoj meri, obezbeđene što je šteta, ali nije moglo drugačije, na kapitalnim rashodima. Ono što je dobro, jeste da time nisu ugroženi ozbiljni investicioni projekti u oblasti javnog sektora", ukazao je Bajec.
On je rekao, ističući da su najveće uštede napravljene na kapitalnim rashodima, da se vodilo računa da u to budu uključeni projekti koji nisu počeli da se realizuju. "Nije to tako velika šteta kao što izgleda na prvi pogled. Nijedna krupna investicija nije stala", ističe Bajec.
Savetnik premijera navodi da da je "dodatna rupa u budžetu stvorena i zbog novog Zakona o finansiranju lokalnih zajednica, jer se po tom osnovu mora prebaciti, do kraja godine, oko osam milijardi dinara lokalnim zajednicama."
Bajec je upozorio da je veoma važno da se dogovorene brojke iz rebalansa budžeta za ovu godinu, koji bi Skupština Srbije trebalo da usvoji nakon tekuće rasprave, ispoštuju do kraja godine.
Ekonomista Ljubodrag Savić rekao jeda nije dobro što se, ipak, Vlada Srbije opredelila da štedi najviše na onome na čemu najmanje treba da štedi, a to su kapitalni izdaci. "Mi vidimo kako gradimo puteve u Srbiji, pa ako baš na tome treba da uštedimo, onda je to loša strategija", tvrdi Savić.
"Mislim da paralelno sa ovim uštedama treba razmišljati i malo dugoročnije, ne samo o tome gde ćemo skinuti troškove, nego kako ćemo napraviti veći prihod, odnosno veći BDP i mislim da ćemo time u značajnoj meri rasteretiti, u budućem periodu, budžet Srbije", ocenio je on.
Kada je u pitanju naredna godina, treba nešto naučiti i od ove godine, "a to znači da treba dobro isplanirati budžet i odmeriti, da ne dolazimo svake godine u situaciju da loše procenimo prihode i, naravno, troškove i da onda opet pregovaramo sa MMF-om, da donosimo rebalans..." zaključio je Savić.
Urednik mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi" Vladimir Vučković ocenio je, govoreći o rebalansu budžeta, da su potrebniji veći rezovi u smanjivanju najvećih troškova, što se može postići smanjenjem zarada u javnom sektoru, reformom obrazovanja, policije i penzionog sistema.
Izvor: Tanjug
Beograd -- Rebalans budžeta bio je neophodan kako bi se ispoštovala fiskalna pravila dogovorena sa MMF-om, ali i zbog pada ekonomske aktivnosti u zemlji, kažu ekonomisti.
Dugoročna razvojna strategija uticaće na povećanje prihoda i konsolidaciju budžeta, pa sada sve snage treba usmeriti u tom pravcu, smatraju ekonomski stručnjaci, napominjući da je "mana" rebalansa u tome što se moralo štedeti na kapitalnim izdacima.
Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec podsetio je da je rebalans budžeta morao da se uradi, prvenstveno, zbog pada ekonomske aktivnosti, jer je nužno došlo do pada prihoda države.
Bajec je napomenuo da rebalans poštuje dogovorene "okvire" sa MMF-om, a to je da budžetski deficit ne bude veći od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a obezbeđeni su i uslovi za normalno funkcionisanje ekonomskih i socijalnih funkcija države do kraja godine.
"Veoma je bitno što su obezbeđena sredstva za penzije i za plate u javnom sektoru i sva socijalna davanja. Uštede su, u najvećoj meri, obezbeđene što je šteta, ali nije moglo drugačije, na kapitalnim rashodima. Ono što je dobro, jeste da time nisu ugroženi ozbiljni investicioni projekti u oblasti javnog sektora", ukazao je Bajec.
On je rekao, ističući da su najveće uštede napravljene na kapitalnim rashodima, da se vodilo računa da u to budu uključeni projekti koji nisu počeli da se realizuju. "Nije to tako velika šteta kao što izgleda na prvi pogled. Nijedna krupna investicija nije stala", ističe Bajec.
Savetnik premijera navodi da da je "dodatna rupa u budžetu stvorena i zbog novog Zakona o finansiranju lokalnih zajednica, jer se po tom osnovu mora prebaciti, do kraja godine, oko osam milijardi dinara lokalnim zajednicama."
Bajec je upozorio da je veoma važno da se dogovorene brojke iz rebalansa budžeta za ovu godinu, koji bi Skupština Srbije trebalo da usvoji nakon tekuće rasprave, ispoštuju do kraja godine.
Ekonomista Ljubodrag Savić rekao jeda nije dobro što se, ipak, Vlada Srbije opredelila da štedi najviše na onome na čemu najmanje treba da štedi, a to su kapitalni izdaci. "Mi vidimo kako gradimo puteve u Srbiji, pa ako baš na tome treba da uštedimo, onda je to loša strategija", tvrdi Savić.
"Mislim da paralelno sa ovim uštedama treba razmišljati i malo dugoročnije, ne samo o tome gde ćemo skinuti troškove, nego kako ćemo napraviti veći prihod, odnosno veći BDP i mislim da ćemo time u značajnoj meri rasteretiti, u budućem periodu, budžet Srbije", ocenio je on.
Kada je u pitanju naredna godina, treba nešto naučiti i od ove godine, "a to znači da treba dobro isplanirati budžet i odmeriti, da ne dolazimo svake godine u situaciju da loše procenimo prihode i, naravno, troškove i da onda opet pregovaramo sa MMF-om, da donosimo rebalans..." zaključio je Savić.
Urednik mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi" Vladimir Vučković ocenio je, govoreći o rebalansu budžeta, da su potrebniji veći rezovi u smanjivanju najvećih troškova, što se može postići smanjenjem zarada u javnom sektoru, reformom obrazovanja, policije i penzionog sistema.