LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kopaonik biznis forum
Ekonomisti: Domaća štednja nužna za rast privrede
Tanjug | 02. 03. 2011. - 15:54h |
Ekonomisti su danas, drugog dana Kopaonik biznis foruma, izneli različita mišljenja o ključnim preduslovima novog privrednog modela u Srbiji - dok jedni misle da on treba da bude zasnovan na povećanju pre svega domaće štednje, drugi su mišljenja da su investicije i konkurentnost ključni faktori na kratak rok.
Na panelu posvećenom rizicima i izazovima novog privrednog modela, profesor Ekonomskog fakulteta i kandidat za predsednika Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je da je novi privredni model baziran na povećanju izvoza, investicija i domaće štednje, posebno istakavši značaj rasta domaće štednje.
Preterano oslanjanje na uvoznu štednju, prema njegovim rečima, nije održivo i ne obezbedjuje dugoročni privredni rast jer je njena raspoloživost smanjena, a cena povećana.
Petrović je istakao da bi povećanje domaće štednje bilo presudno za budući privredni rast, dodajući da je štednja u 2010. godini opala za jedan odsto. On je naveo da je od 2005. godine do početka krize, zbog snažnog jačanja dinara prema evru, drastično smanjena cenovna konkurentnost zemlje, ali pošto je kriza dovela do pada dinara i cene rada, Srbija je sada dobro pozocionirana da krene sa jačim izvozom.
Nešto drugačijeg mišljenja je predsednik izvršnog odbora “Hipo Alpe Adrija banke” Vladimir Čupić, koji smatra da su ključni preduslovi novog privrednog modela konkurentnost i investicije.
Čupić je rekao da povećanje domaće štednje neće dati efekte u kratkom roku, a da su Srbiji potrebni takvi efekti. On je dodao da Srbija uglavnom proizvodi i izvozi proizvode niske dodate vrednosti, ali da tržište zahteva proizvode visoke dodate vrednosti, zbog čega su neophodne direktne investicije velikih kompanija koje imaju tržište i koje mogu direktno da izvoze. Čupić je rekao da je suština na koji način izvršiti dinamiziranje aktivnosti unutar realnog sektora i pospešiti ono što je dobro, definisati najznačajnije sektore i na neki način ubrzati proces relokacije kapitala.
Vodeći ekonomista Svetske banke Dušan Vujović naglasio je da je globalna ekonomska kriza potvrdila aktivnu i produktivnu ulogu države, ali ne tako što bi trebalo da dominira već da stvara odgovarajuće uslove za rad privatnog sektora.
On je ukazao da je kriza izmenila mnogo toga, ali nije izmenila osnovne postulate uspešnih zemalja, a to su korišćenje mogućnosti izvozne ekonomije, činjenica da bez efikasnih investicija zasnovanih na domaćoj štednji nema uspeha, zatim makroekonomska stabilnost i pronalaženje podrške ekonomskoj politici medju narodom, političarima i u privredi.
Predsednik Saveta Narodne banke Srbije i profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković naveo je da nema naznaka da će se kreditna aktivnost banaka u Srbiji smanjivati, ali se neće ni značajno uvećavati, već će imati stabilnu nisku stopu rasta.
On je podsetio da kreditna aktivnost u Srbiji nije smanjena tokom krize, čemu je znatno doprinela politika subvencija kredita, koja se, medjutim ne može održati beskonačno jer to rešenje ima oštra ograničenja u budžetu.
Živković je istakao i da se prethodnih godina akumulirao rizik u bankarskom sektoru, odnosno da je učešće nenaplativih kredita u ukupnom broju kredita natprosečno visoko i da je, u poredjenju sa zemljama sličnog nivoa razvijenosti, više nego dvostruko veće. On je napomenuo da je najveći broj nenaplativih kredita koncentrisan u relanom sektoru, gde je njihovo učešće 24 odsto, dok je kod stanovništva stopa nenaplativih kredita relativno mala.
Profesor Pravnog fakulteta Miroljub Labus smatra da postoje problemi u realizaciji cilja povećanja domaće štednje jer je štednja u bankama u Srbiji uglavnom u devizama i na kratak rok. “Ako hoćemo da štednja bude preduslov za budući rast, moramo da nadjemo logistička rešenja”.
Ekonomisti: Domaća štednja nužna za rast privrede
Tanjug | 02. 03. 2011. - 15:54h |
Ekonomisti su danas, drugog dana Kopaonik biznis foruma, izneli različita mišljenja o ključnim preduslovima novog privrednog modela u Srbiji - dok jedni misle da on treba da bude zasnovan na povećanju pre svega domaće štednje, drugi su mišljenja da su investicije i konkurentnost ključni faktori na kratak rok.
Na panelu posvećenom rizicima i izazovima novog privrednog modela, profesor Ekonomskog fakulteta i kandidat za predsednika Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je da je novi privredni model baziran na povećanju izvoza, investicija i domaće štednje, posebno istakavši značaj rasta domaće štednje.
Preterano oslanjanje na uvoznu štednju, prema njegovim rečima, nije održivo i ne obezbedjuje dugoročni privredni rast jer je njena raspoloživost smanjena, a cena povećana.
Petrović je istakao da bi povećanje domaće štednje bilo presudno za budući privredni rast, dodajući da je štednja u 2010. godini opala za jedan odsto. On je naveo da je od 2005. godine do početka krize, zbog snažnog jačanja dinara prema evru, drastično smanjena cenovna konkurentnost zemlje, ali pošto je kriza dovela do pada dinara i cene rada, Srbija je sada dobro pozocionirana da krene sa jačim izvozom.
Nešto drugačijeg mišljenja je predsednik izvršnog odbora “Hipo Alpe Adrija banke” Vladimir Čupić, koji smatra da su ključni preduslovi novog privrednog modela konkurentnost i investicije.
Čupić je rekao da povećanje domaće štednje neće dati efekte u kratkom roku, a da su Srbiji potrebni takvi efekti. On je dodao da Srbija uglavnom proizvodi i izvozi proizvode niske dodate vrednosti, ali da tržište zahteva proizvode visoke dodate vrednosti, zbog čega su neophodne direktne investicije velikih kompanija koje imaju tržište i koje mogu direktno da izvoze. Čupić je rekao da je suština na koji način izvršiti dinamiziranje aktivnosti unutar realnog sektora i pospešiti ono što je dobro, definisati najznačajnije sektore i na neki način ubrzati proces relokacije kapitala.
Vodeći ekonomista Svetske banke Dušan Vujović naglasio je da je globalna ekonomska kriza potvrdila aktivnu i produktivnu ulogu države, ali ne tako što bi trebalo da dominira već da stvara odgovarajuće uslove za rad privatnog sektora.
On je ukazao da je kriza izmenila mnogo toga, ali nije izmenila osnovne postulate uspešnih zemalja, a to su korišćenje mogućnosti izvozne ekonomije, činjenica da bez efikasnih investicija zasnovanih na domaćoj štednji nema uspeha, zatim makroekonomska stabilnost i pronalaženje podrške ekonomskoj politici medju narodom, političarima i u privredi.
Predsednik Saveta Narodne banke Srbije i profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković naveo je da nema naznaka da će se kreditna aktivnost banaka u Srbiji smanjivati, ali se neće ni značajno uvećavati, već će imati stabilnu nisku stopu rasta.
On je podsetio da kreditna aktivnost u Srbiji nije smanjena tokom krize, čemu je znatno doprinela politika subvencija kredita, koja se, medjutim ne može održati beskonačno jer to rešenje ima oštra ograničenja u budžetu.
Živković je istakao i da se prethodnih godina akumulirao rizik u bankarskom sektoru, odnosno da je učešće nenaplativih kredita u ukupnom broju kredita natprosečno visoko i da je, u poredjenju sa zemljama sličnog nivoa razvijenosti, više nego dvostruko veće. On je napomenuo da je najveći broj nenaplativih kredita koncentrisan u relanom sektoru, gde je njihovo učešće 24 odsto, dok je kod stanovništva stopa nenaplativih kredita relativno mala.
Profesor Pravnog fakulteta Miroljub Labus smatra da postoje problemi u realizaciji cilja povećanja domaće štednje jer je štednja u bankama u Srbiji uglavnom u devizama i na kratak rok. “Ako hoćemo da štednja bude preduslov za budući rast, moramo da nadjemo logistička rešenja”.