LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Ekonomista: Raspad evrozone bio bi poguban za Bundesbanku
Srna |
Nemačka narodna banka Bundesbank biće u dugu od 500 milijardi evra, ako dođe do kolapsa evropske valute, smatra ekonomista Hans Verner Sin.
Sinova analiza upozorava na to da će se Bundesbank, u slučaju najcrnjeg scenarija - dakle potpunog raspada evrozone, naći sa računom od 500 milijardi evra koji će morati da plate, ali nije jasno kako i čime, budući da je reč o iznosu većem od celokupnog nemačkog godišnjeg budžeta.
Prvi trag ove kompleksne slagalice, kako je objasnio, otkrio je nekadašnji guverner Bundesbanke Helmut Šlesinger, upozorivši ga 2010. godine na, u dokumentaciji zakopan podatak, da ova banka ima oko 300 milijardi evra potraživanja u odnosu na ostale centralne banke država evrozone.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]
[/TR]
[/TABLE]
On se prvo obratio za objašnjenje Bundesbanki, koja mu je odgovorila da su to "irelevantne brojke". Međutim, on je nedeljama razgovarao s kolegama i predstavnicima drugih centralnih banaka 17 zemalja koje čine evrozonu i došao do zaključka da je u sistemu od početka ekonomske krize 2007. nastao zabrinjavajući disbalans.
U sistemu naplate i potraživanja unutar evrozone tokom proteklih pet godina stvorila su se nenaplaćena potraživanja. Centralne banke Italije, Španije, Grčke, Irske i Portugala imaju deficit veći od 600 milijardi evra, dok se onaj Bundesbanke u međuvremenu popeo na 498 milijardi evra i raste.
Kada je prvi put objavio autorski tekst u "Frankfurter algemajne cajtungu", Sin, inače direktor uglednog minhenskog instituta "Ifo", upozorio je da bi raspad evrozone značio i neverovatno tešku situaciju za Bundesbank, prenosi "Špigl".
Struka je te njegove tvrdnje, zasnovane na veoma komplikovanim ekonomskim promišljanjima, potpuno odbacila, a tome je potpomogla i reakcija Bundesbanke, koja je celu priču odlučno demantovala.
Srna |
Nemačka narodna banka Bundesbank biće u dugu od 500 milijardi evra, ako dođe do kolapsa evropske valute, smatra ekonomista Hans Verner Sin.
Sinova analiza upozorava na to da će se Bundesbank, u slučaju najcrnjeg scenarija - dakle potpunog raspada evrozone, naći sa računom od 500 milijardi evra koji će morati da plate, ali nije jasno kako i čime, budući da je reč o iznosu većem od celokupnog nemačkog godišnjeg budžeta.
Prvi trag ove kompleksne slagalice, kako je objasnio, otkrio je nekadašnji guverner Bundesbanke Helmut Šlesinger, upozorivši ga 2010. godine na, u dokumentaciji zakopan podatak, da ova banka ima oko 300 milijardi evra potraživanja u odnosu na ostale centralne banke država evrozone.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]
- Kritičari su danas utihnuli, Evropska centralna banka je priznala da Sinova interpretacija i nije potpuno pogrešna, dok se anonimno oglašavaju univerzitetski profesori ekonomije s konstatacijama poput da je "Sinova analiza briljantna".
[/TR]
[/TABLE]
On se prvo obratio za objašnjenje Bundesbanki, koja mu je odgovorila da su to "irelevantne brojke". Međutim, on je nedeljama razgovarao s kolegama i predstavnicima drugih centralnih banaka 17 zemalja koje čine evrozonu i došao do zaključka da je u sistemu od početka ekonomske krize 2007. nastao zabrinjavajući disbalans.
U sistemu naplate i potraživanja unutar evrozone tokom proteklih pet godina stvorila su se nenaplaćena potraživanja. Centralne banke Italije, Španije, Grčke, Irske i Portugala imaju deficit veći od 600 milijardi evra, dok se onaj Bundesbanke u međuvremenu popeo na 498 milijardi evra i raste.
Kada je prvi put objavio autorski tekst u "Frankfurter algemajne cajtungu", Sin, inače direktor uglednog minhenskog instituta "Ifo", upozorio je da bi raspad evrozone značio i neverovatno tešku situaciju za Bundesbank, prenosi "Špigl".
Struka je te njegove tvrdnje, zasnovane na veoma komplikovanim ekonomskim promišljanjima, potpuno odbacila, a tome je potpomogla i reakcija Bundesbanke, koja je celu priču odlučno demantovala.