Ekavski i ijekavski izgovor

[Mr.Daky]

Ekavski i ijekavski izgovor

U srpskom književnom jeziku postoje dva izgovora:ekavski i ijekavski. Ova dva vida našeg jezika rezultat su različite zamjene nekadašnjeg glasa jata, koji je u ekavskom dao e i u kratkim i dugim slogovima. Odnos između jednog i drugog izgovora najlakše je shvatiti ako se uporede ekavski i ijekavski oblici iste riječi( bežati-bježati;leto-ljeto;negovati-njegovati;lepa-lijepa;posle-poslije...)


Ekavski se govori u najvećem dijelu Srbije, a ijekavski u Crnoj Gori, i u srpskim krajevima BiH i Hrvatske (izuzimajući ekavsko područje u istočnoj Slavoniji), kao i u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji. Svaki obrazovani čovjek trebalo bi da u potpunosti vlada onim književnim izgovorom kojim se svakodnevno izražava, ali neophodno je da posjeduje osnovna znanja i o onom drugom, također književnom jeziku.


Oba izgovora su potpuno ravnopravna. Nije dopušteno njihovo miješanje u tekstu ili u govoru, osim u umjetničkim djelima (književnost, pozorište i filma), gdje služe kao jedno od značajnih sredstava karakterizacije pojedinih likova.

​

 

[Херкул Поаро]

Вук Стефановић Караџић је за основу свог нарјечја узео ијекавски изговор, сматрајући га бољим, јер се у њему разликовало значење неких ријечи, у односу на екавски, у којем се то не разазнаје.
Нпр, екавски:
Човек седи.
Глагол седи се може односити на стање човјека, као седи на столици.
Сем тога, поменути глагол може значити и мјењање боје косе, усљед старости.
У ијекавском изговору, за стање човјека, говори се и пише:
"Човјек сједи", а за мјењање боје косе "Човјек сиједи".
Дакле, о томе је Вук говорио, када је ијекавском изговору дао предност, уважавајући га, као једини.
Екавски изговор је у књижевност уведен послије Вука, крајем 19. вијека.

 

[zoezoezoe]

У српском стандардном језику екавски и ијекавски изговор су равноправни.
Разлике између екавске и ијекавске верзије нашег језика се своде углавном на различите замене старословенског вокала "јат".